Kako možemo sačuvati svoju „prvu ljubav“?

1. Da li je Božji narod, kao celina, izgubio ljubav ’koju je isprva imao’, u toku ovih poslednjih dana?

 „TVOJ narod će se dobrovoljno ponuditi u dan tvoje vojne sile„ (Psalam 110:3, NS). Božje sluge su danas — kao što proriče to proročanstvo — energične u vršenju volje Božje i drže se čvrsto svoje prve ljubavi prema Jehovi. Jehovini svedoci, kao organizovani narod, zadržali su oduševljenje i revnost za njegovu službu skroz tokom ovog teškog ’svršetka poretka’ (Matej 24:3, 14).

2, 3. a) Zašto može pojedinac da izgubi svoju ’prvu ljubav’? b) Šta treba da radimo ako primetimo da se kod nas razvija takav stav?

² Ali, ipak je moguće da hrišćanin pojedinac izgubi ljubav koju je imao u početku. Svakodnevni problemi mogu da ga navedu da zaboravi na velike stvari koje je Jehova učinio za njega. Možda se umorio od čekanja da se ostvare Jehovine namere i možda su počele da ga privlače materijalne prednosti koje svet pruža, ili oseća potrebu da utroši više nego nekada vremena na rekreaciju. Hrišćanske odgovornosti, kao pohađanje sastanaka ili kongresa, pripremanje govora i učestvovanje u službi propovedanja postaju mu možda tegobne.

³ Ako primetimo da se kod nas razvija takav stav, treba da sledimo savet koji je Isus uputio skupštini u Efesu, i da ponovo razvijemo ’ljubav koju smo isprva imali’, nastojeći da ’činimo pređašnja dela’ (Otkrivenje 2:4, 5). Treba da shvatimo da moramo ponovo zadobiti pređašnju vatrenu ljubav prema Jehovi i revnost i oduševljenje za njegovu službu. Kako možemo to da učinimo?

Razvijaj ljubav prema Jehovi

4. Kako možemo da podržavamo dobar stav psalmiste? (Psalam 119:97)

⁴ Inspirisani psalmista je rekao: „O, kako ljubim zakon tvoj! Po ceo dan bavim se njime“(Psalam 119:97, NS). Kako je to divan način razmišljanja o Božjem zakonu! Daleko više je nagrađujuće služiti Jehovi tim stavom nego stalno sebe primoravati da činimo ono što znamo da je ispravno. Treba da razvijemo želju da činimo ono što je pravo, da to radimo zato što želimo (Psalam 25:4, 5).

5. a) Šta nam je Pavle preporučio da bismo zaštitili svoju duhovnost? b) Kako možemo da sačuvamo delotvornost toga?

⁵ Sotona bi hteo da nas natera da izgubimo ’prvu ljubav’, jer je on najveći neprijatelj naše duhovnosti. Apostol Pavle je pobudio Efežane da se obuku u „potpuno oružje Božje“ (Efescima 6:13). U to oružje spadaju četiri važne hrišćanske karakteristike: istina, pravda, vera i nada u spasenje (Efescima 6:14—17; 1. Solunjanima 5:8). O tim karakternim obeležjima učimo kada dođemo prvi put u skupštinu. Ali, metalno oružje može da zarđa ako se ne održava. Tako i mi, ako ne održavamo ta bitna obeležja, popustiće naše duhovno oružje i neće nas više odgovarajuće štititi. Po svaku cenu moramo sprečiti da se to dogodi.

Proučavaj i razmišljaj

6. Kako je jedan pionir rešio problem da održi svoju duhovnost dok je bio u zatvoru?

⁶ Misionar Stenli Džouns bio je 1958. bačen u samicu jednog zatvora u Kini i tamo je ostao sedam godina. Kako je mogao da sačuva jaku ljubav prema Jehovi dok je bio izolovan od svoje hrišćanske braće i nije imao čak ni Bibliju? On izveštava da je zapisao sve biblijske stavke kojih je mogao da se seti i njima dodao svaki biblijski citat koji je mogao da nađe u ’religioznim ’ stupcima novina koje je ponekad dobijao. Tako je izgradio rezervoar biblijskih stavaka koji su činili osnovu za lični studij i program razmišljanja. Pošto je bio opkoljen ljudima koji su se protivili njegovom verovanju, znao je da će mu brzo oslabiti vera ako mu srce i um ne budu i dalje bili ispunjeni Božjim mislima.

7. Na koje pritiske nailazimo i kako moramo da zaštitimo sebe od njih?

⁷ Tačno je da se većina nas ne nalazi u zatvoru. Ali, većinu vremena smo izloženi na činu mišljenja ovog sveta. Zabava koju ovaj svet  nudi, iako se direktno ne protivreči hrišćanskim načelima, sigurno ne sadrži takve osobine kao što su istina, pravda, vera i nada u spasenje. Dakle, ako ne provodimo vreme utvrđujući svoja srca i misli, postaćemo verovatno duhovno slabi i naša ljubav će ohladiti.

8. Kakav blagoslov dolazi na onoga koji proučava Božju reč i razmišlja o njoj?

⁸ Ako provodimo vreme utvrđujući sebe pomoću ličnog studija i razmišljanja o tome, bi ćemo kao čovek koji ’uživa u zakonu Jehovinom’i čita ga tihim tonom dan i noć. Psalmista kaže za takvog čoveka; „On je kao stablo zasađeno pokraj voda tekućica što u svoje vrijeme plod donosi; lišće mu nikad ne vene, sve što radi dobrim urodi“ (Psalam 1:2, 3, ST).

9. Kako možemo da razvijemo sklonost prema proučavanju Biblije i razmišljamo o njoj? (Psalam 77:11, 12)

⁹ Realistički govoreći, mnogi od nas po prirodi nisu skloni proučavanju. Pa ipak, ako to želimo, možemo da treniramo sebe da uživamo u proučavanju. Pomisli na nekoga koji počinje da se bavi trčanjem. U početku će ga, verovatno, boleti mišići. Postepeno će se njegovo telo privići na to i uskoro će, ako bude istrajao, uživati u trčanju. Pavle je rekao Timoteju: „Vežbaj se u pobožnosti kao svom cilju“ (1. Timoteju 4:7, NS). Proučavati Bibliju jeste deo pobožnosti (Priče Solomunove 2:1—6). U početku će nam biti potrebna disciplina da bismo prionuli na to. Ali, uskoro ćemo osetiti pravo zanimanje za učenje novih vidova ili sticanje dubljeg razumevanja nečega što već znamo. Naše proučavanje će nam tada pričinjavati pravo zadovoljstvo (Psalam 119:103, 104).

10. Zašto se gradivo za proučavanje pojavljuje više nego jednom u pomoćnim sredstvima za studiranje?

¹⁰ Neko možda misli da ne mora više da provodi vreme u ličnom proučavanju pošto zna osnovne nauke Biblije. Možda se čak žali kada se slično gradivo pojavi više nego jednom u publikacijama za proučavanje Biblije. Međutim, u Bibliji piše o potrebi ponavljanja ili podsećanja (Psalam 119:95, 99; 2. Petrova 3:1; Juda 5). Ako se ne podsećamo na istinu, Božja pravedna načela, svoju veru i nadu u spasenje, druge stvari uticaće na naše srce.

11. Koje su neke od stvari o kojima je Pavle raspravljao u pismu Efescima?

¹¹ Razmotri Pavlovo pismo upućeno Efežanima. Podsetio ih je na to u kakvoj situaciji su se nalazili pre nego što su postali hrišćani i govorio je o organizaciji kojoj su sada pripadali (Efescima 2:12; 4:4—6; 17, 18). Spomenuo je Jehovinu divnu nameru u vezi sa čovečanstvom i čovekovu ulogu u toj nameri (Efescima 1:8—12; 2:4—6). Podsetio ih je još na hrišćanska načela koja će im pomoći da budu uspešni u porodici i skupštini (Efescima 4:1, 2; 5:21—6:4).

12. Zašto je Pavle rekao Efežanima ono što su već znali?

¹² Nešto od toga što je Pavle pisao bilo je možda novo za efeske hrišćane, ali mnogo toga što im je pisao čuli su sigurno ranije. Ali, Pavle je hteo da ih podseti na sve to i možda nam pruži sveži uvid u te stvari. Tako je pomogao Efežanima da obnove duhovno oružje i ’razumeju šta je širina, i dužina, i visina, i dubina’ (Efescima 1:15—17; 3:14—19).

13, 14. a) Kako će nam pomoći proučavanje i razmišljanje? b) Koji dalji predmeti spadaju u ’ratnu opremu od Boga’?

¹³ Nas će osvežiti lično proučavanje i obogatiti naše razumevanje mnogih osnovnih tačaka, kao i pomoći da shvatimo dublje stvari Božje reči (1. Korinćanima 2:10). Tako će nas ’ratna oprema od Boga’ zaštititi od sotone i neće dozvoliti da izgubimo vatrenu ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu.

¹⁴ Apostol Pavle je, između ostalog, spomenuo još dva obeležja našeg duhovnog oružja, o kojima još nismo raspravljali. Rekao je da hrišćani treba da ’obuju noge opremom dobre vesti mira’ i prime ’duhovni mač, koji je Božja reč’ (Efescima 6:11—17, NS). Kako nam ta obeležja pomažu da sačuvamo’ljubav koju smo isprva imali’?

Ostani aktivan u propovedanju Carstva

15. Na koji neobičan način je uspelo jednom misionaru u zatvoru da ’obilno bude zaposlen u delu. Gospodnjem’? (1. Korinćanima 15:58, NS)

¹⁵ Kada je 1958. godine misionar Harold King bio osuđen na četiri i po godine zatvora  u Kini, suočio se sa istim problemom koji je imao Stenli Džouns: kako da održi živu ’prvu ljubav’ i predanje Jehovi. On izveštava: „Da bih održao živim svoje cenjene za duhovne stvari, pripremio sam program za ’propovedničku’ aktivnost“. Izradio je nekoliko biblijskih tema na osnovu biblijskih stavaka kojih se sećao i propovedao imaginarnim osobama. Držao je, konačno, biblijske studije sa imaginarnim osobama. Do kakvog rezultata je to dovelo? Kada je bio pušten iz zatvora, bio je spreman i željan da opet propoveda pravim ljudima!

16. Iz kojeg važnog razloga bi trebalo da budemo zaposleni u Jehovinoj službi?

¹⁶ On je primenio na neobičan način važnu istinu: da bismo ostali duhovno zdravi, moramo da budemo zaposleni u Božjoj službi. Apostol Petar je rekao: „Stoga upregnite svoj um za delatnost“ (1. Petrova 1:13). I apostol Pavle je opomenuo: „Budite postojani, nepomični i uvek obilno zaposleni u delu Gospodnjem znajući da nije uzaludan vaš mukotrpan rad u vezi sa Gospodom“ (1. Korinćanima 15:58, NS).

17. Šta je vredno zapaziti u vezi vernih hrišćana u skupštini u Filadelfiji?

¹⁷ Dok su hrišćani u Efesu dopustili da ohladi ’ljubav koju su isprva imali’, vredno je zapaziti da su hrišćani u drugoj obližnjoj skupštini bili zaposleni i njihova ljubav je bila još uvek jaka. Isus je rekao vernoj skupštini u Filadelfiji: „Znam tvoja dela. Vidi, učinio sam da su pred tobom otvorena vrata koja niko ne može da zatvori“ (Otkrivenje 3:8, NS).

18. Koja aktivnost će nam pomoći da sačuvamo živu ’prvu ljubav’?

¹⁸ Koja dela će pomoći savremenim Jehovinim svedocima da sačuvaju ’ljubav koju su isprva imali’? Između ostalog, dela koja su saglasna sa Isusovom zapovešću: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda“ (Matej 28:19, NS). Harold King je shvatio koliko je to važno. Tako je bilo i sa apostolom Pavlom. Zato je Pavle savetovao Efežanima da ’obuju noge opremom dobre vesti mira’ i da se opreme ’duhovnim mačom koji je Božja reč’.

19. Kako razvija našu revnost propovedanje iako je i ono samo dokaz naše revnosti?

¹⁹ Postoji bliska veza između revnosti i dela propovedanja i pravljenja učenika. Zaista, revnost stvara u nama želju da vršimo to delo. Ali i obratno, propovedanje će stimulisati našu revnost. Nakon što je propovedao Samarićanki, Isus je rekao svojim sledbenicima: „Moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 4:34, NS). Izgrađivalo ga je da naučava istinu koja ga je hranila. Slično je i sa nama kada govorimo drugima o Božjem Carstvu; time utiskujemo sebi u misli i srca važne činjenice i razvijamo veštinu u branjenju istine (1. Petrova 3:15). Štaviše, pošto nas Božji duh podupire u ovom delu, postajemo ’gorljivi duhom’ i gledamo kako i na druge deluje (Rimljanima 12:11, NS).

20. Kako propovedanje i lično proučavanje povezano deluju da nas održe jakima?

 ²⁰ Da li propovedanje drugima može da zameni lično proučavanje? Ne. Nužno je podržavati ravnotežu između te dve aktivnosti. Ako jedemo mnogo telesne hrane a ne vežbamo, može, na kraju, zbog toga da pati naše telo. S druge strane, ako mnogo vežbamo a malo jedemo, možemo, na kraju, da ’sagorimo’ fizički. Isto tako je, ako se samo upuštamo u lično proučavanje a ne propovedamo drugima, postaćemo, verovatno, neuravnoteženi. Apostol Petar je povezao ’delatnost’ sa ’trezvenošću’ (1. Petrova 1:13). Ako propovedamo drugima, a lično ne proučavamo naročito ako propovedamo ljudima koji na to ne reaguju pozitivno — može nam se desiti da ’sagorimo’. Međutim, ako održavamo lično proučavanje i tada idemo da govorimo drugima ono što smo naučili, ostaćemo duhovno zdravi.

Iskoristi vreme

21, 22. a) Koju veliku prepreku je sotona postavio da ne bismo održali svoju ’prvu ljubav’ b) Kako je preporučio Pavle da Efežani savladaju tu prepreku i zašto bi trebalo da sledimo njegov savet?

²¹ Stenli Džouns opisao je jedan od najvećih problema sa kojim se suočio u zatvoru i tom prilikom rekao: „Raspolagao sam tolikim vremenom“. Njegov problem je upravo suprotan onome koji imaju mnogi Jehovini svedoci. Većina od nas boluje od hroničnog nedostatka vremena. Zašto je to tako? Apostol Jovan je rekao „Sav svet leži u vlasti onoga koji je zao“ (1. Jovanova 5:19, NS). Sotonin svet drži ljude stalno zaposlene tako da imaju retko prilike da razmišljaju, a kamoli da proučavaju. Nismo deo ovoga sveta, ali sigurno osećamo posledice njihovog načina života. Koristeći se uticajem ovog sveta taj ’zlobnik’ bi voleo da nas drži tako zaposlene da više ne bismo imali mesta za službu Bogu.

²² Pavle je sagledao taj problem i dao Efežanima vredan savet: „Dakle, strogo pazite kako živite — ne kao nemudri, nego kao mudri, iskorišćavajući pogodno vreme, jer su dani zli. Zato prestanite da budete nerazumni, već i dalje zapažajte šta je volja Jehovina“ (Efescima 5:15—17, NS). Ako propustimo da iskoristimo vreme da vršimo „volju Jehovinu“, verovatno će životni pritisak u ovim ’zlim danima’ prouzrokovati da naša ljubav ohladi.

23. Koja će nam vrsta ličnog proučavanja i propovedničke delatnosti pomoći da ’prvu ljubav’ sačuvamo živu?

²³ Tačno je da neki hrišćani imaju velike obaveze ili su bolesni i tako su njihove mogućnosti ograničene u pogledu onoga što mogu da čine u Božjoj službi (Luka 21:1—4). Ali, sve što možemo da činimo treba da činimo’svom dušom’, što je u skladu sa savetom koji je Pavle dao hrišćanskim robovima (Efescima 6:5, 6). U ličnom proučavanju nećemo nikada uživati ako ugrabimo za to samo nekoliko minuta vremena između dva televizijska programa. Niti ćemo službom propovedanja sačuvati žive ’prvu ljubav’ i revnost ako idemo svaki mesec samo simbolično u službu, jedan ili dva sata, tek toliko koliko nam ostane vremena između mnogih časova posvećenih rekreaciji (uporedi sa 1. Timotejom 4:8).

Molitva za pomoć

24. Šta je Pavle još spomenuo u Efescima da će bitno pomoći našoj duhovnosti?

²⁴ Završavajući razlaganje o „potpunoj ratnoj opremi Božjoj“, Pavle je pobudio braću u veri da prime „mač duhovni, koji je Božja reč, dok se svakim oblikom molitve i moljenjem mole u duhu svakom prilikom“ (Efescima 6:17, 18, NS). Ako u molitvi održavamo blizak odnos sa Jehovom, nećemo izgubiti ’prvu ljubav’, čak ni onda kada moramo da podnosimo mnoge pritiske ili služimo, kao Jovan, već mnogo godina u ovom poretku. Pavle je rekao u drugom pismu: „U svemu sam jak kroz onoga koji mi snagu daje“ (Filipljanima 4:13, NS).

25. Koje pripreme je Jehova, ukratko rečeno, načinio da bi nam pomogao da izbegnemo gubitak ’ljubavi koju smo isprva imali’?

²⁵ Većina od nas se umori s vremena na vreme. Ali poruka koju je Isus uputio efeskoj skupštini pokazuje da možemo i moramo da  izbegnemo gubitak ’ljubavi koju smo isprva imali’. Kao što je Jehova pomogao Efežanima preko Pavla, Timoteja i drugih, tako i nama danas preko svoje organizacije. Dobro činimo ako, za uzvrat,’treniramo’ da uživamo u proučavanju, razmišljamo i ’upregnemo svoj um’ za dobro delo propovedanja drugima o onome što učimo, te se još molimo Jehovi za pomoć da izdržimo u vršenju njegove volje. Zato, kao što je apostol Pavle rekao Galatima, „ne malaksavajmo čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti—ako ne klonem“. (Galatima 6:9, dr Čarnić)

Kako bi odgovorio?

□ Šta bi moglo da se dogodi sa našom ljubavi prema Jehovi ako ne planiramo vreme za proučavanje i razmišljanje o Božjoj reči?

□ Zašto je za nas vredno da ne proučavamo samo nove istine, nego i istine i načela o kojima smo ranije čuli?

□ Zašto je važno da propovedamo drugima da bismo održali ’prvu ljubav’?

□ Kako proučavanje i služba propovedanja deluju uzajamno da bismo ostali duhovno zdravi?

□ Zašto ne treba nikada da zanemarimo molitvu dok nastojimo da održimo „ljubav koju smo isprva imali“?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 17. strani]

Studiranje može pričinjavati zadovoljstvo, i održava svežom našu ljubav prema Bogu.

[Slika na 18. strani]

Ako razgovaramo sa drugima o istini, jačamo svoju ljubav prema Jehovi.