Obrati pažnju na proročanstvo

„I tako imamo čvršću proročku reč a vi dobro činite što obraćate pažnju na nju kao na svetiljku koja svetli na mračnom mestu“ (2. Petrova 1:19, NS).

1. Koja iznenađujuća otkrića je izneo po Mateju 16:21—28?

 USKORO se približavala kraju Isusova zemaljska služba. Blizu Cezareje Filipe (u severnoj Galileji) ovaj „Sin čovečiji“ rekao je svojim učenicima da će uskoro umreti ponovo doći u slavi svog Oca. Zatim im je rekao: „Zaista vam kažem da među onima što stoje ovde ima nekih koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečijeg gde dolazi u svom kraljevstvu“ (Matej 16:21—28, NS). Šta bi to moglo da znači?

2. a) Kako su se Isusove reči ispunile u viziji koju su videli Petar, Jakov i Jovan? b) Na koji slavni događaj je proročanski ukazivala ta vizija?

² Oko šest dana kasnije Isus je poveo sa sobom Petra, Jakova i Jovana na jedno uzvišeno brdo, verovatno Hermon koji pripada Antilibanskom vencu. Tu se dogodilo nešto značajno! Isus se preobrazio pred njihovim očima i pojavio u zaslepljujućem sjaju. Mojsije i Ilija su razgovarali sa njim u viziji. Zašto baš Mojsije i Ilija? Isus se u Bibliji jasno identifikuje kao „prorok“ koji je bio predočen po Mojsiju. A slično onom od Ilije jeste u bliskoj vezi sa Božijim carstvom u kojem Isus vlada (Dela apostolska 3:22, 23; 5. Mojsijeva 18:15—19; Malahija 4:5). Zato je bilo prikladno da oni budu viđeni sa Isusom u toj viziji o njegovom dolasku u svom sjaju njegove buduće kraljevske slave (Matej 17:1—5).

3. Koje su Jehovine reči naglasile važnost vizije?

³ Takođe je bilo prikladno što se i Jehovin glas čuo sa neba koji je rekao: „Ovo je moj Sin, ljubljeni, koji je po mojoj volji“. Na to je Bog dodao još reči: „Njega slušajte“.

4. a) Zašto bi trebalo i na nas danas da ostavi utisak taj događaj? b) Na koju se „proročku reč“ osvrće Petar u 2. Petrovoj 1:19?

⁴ Kakav je utisak ostavila na te apostole ova vizija koja je ulivala strahopoštovanje? Kako bi trebalo da utiče na nas danas? Petar je mogao, još oko 30 godina kasnije, da se seti tog spektakla u svom njegovom sjaju. Rekao je: „I tako imamo čvršću proročku reč“. Koju „proročku reč“? Pa, proročanstva kao ono iz Danila 7:13, 14, koje je sada bilo potvrđeno Isusovim preobraženjem — proročanstva o dolasku Sina čovečijeg u slavi kraljevske sile (2. Petrova 1:16—19; vidi takođe Isaiju 9:6, 7).

5. Koje važne dodatke je dobila ta „reč“?

⁵ Do tog vremena su bila uključena u „proročku reč“ i proročanstva koja je izrekao sam Isus Hrist. Među njima se nalazilo i proročanstvo o Carstvu i ’svršetku poretka’, gde je bilo prorečeno da će Sin čovečiji doći na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom u vreme neuporedive svetske nevolje (Matej 24:3—14, 30, 31). Kasnije su u „proročku reč“ bila uključena snažna proročanstva o Carstvu, koja je Isus Hrist otkrio ostarelom apostolu Jovanu. Tu spadaju, na primer, proročanstva iz Otkrivenja 1:12—16; 5:5—10; 11:15—17 i 14:14, 15.

Obrati pažnju!

6. Zašto bi trebalo proročanska reč da ima većeg uticaja na nas danas?

⁶ Ako je Petra i njegove saputnike ta proročanska vizija toliko dirnula, koliko još većeg uticaja treba da ima na nas danas! Pošto je sada Sin čovečiji stigao u svojoj slavi, da sedne na presto slavnog Kraljevstva, sigurno je sada krajnje vreme da ’ga se sluša’! Zaista činimo dobro ako obraćamo pažnju na proročku reč, kao na ’svetiljku koja svetli na mračnom mestu’ i dopustimo joj da osvetli naša srca (2. Korinćanima 4:6).

7. a) Kako naglašava Pavle važnost proročanstva? b) Zašto treba na to da obratimo naročitu pažnju?

 ⁷ Apostol Pavle je takođe podvukao nužnost da unesemo proročku reč u svoja srca. Pisao je jevrejski.m hrišćanima da je Bog govorio ’od davnina mnogo puta i na mnogo načina njihovim očevima preko proroka’, ali ’na kraju dana (jevrejskog poretka)’govorio im je preko Sina. Ta proročka reč izrečena preko Isusa bila je neizmerno važna. Ako bi se držali nje, vodila bi do spasenja. Pavle je rekao: „Zato je neophodno da posvetimo, više nego obično, pažnju onome što smo čuli“ (Jevrejima 1:1—4; 2:1, NS). Sada, na svršetku čitavog svetskog poretka, imamo još više razloga da slušamo Isusove reči (Matej 24:3, 35; uporedi sa Isaijom 55:6—11).

8. Na šta treba da nas podstakne proročka reč i od kakve koristi je to?

⁸ Treba naglasiti da ne bi trebalo da obraćamo pažnju na proročku reč samo u cilju sticanja znanja. Daleko od toga! Ta reč treba da nas podstakne da delujemo po tom znanju, navodeći nas da vršimo Božju volju i to naročito sada, ’u poslednjem delu dana’ (Isaija 2:2, 3). Psalmista se obratio Jehovi Bogu i rekao: „Tvoja reč je nozi mojoj svetiljka i svetlo mojoj stazi“. Ta reč nam omogućuje da nastavimo da hodimo u svetlu istine i imamo prisan odnos prema Bogu. Zaštićuje nas bilo kakvog odstupanja natrag, u sotonin svet (Psalam 119:105, NS; Jov 29:3, 4). Da bismo izvukli trajne koristi iz proročke reči, moramo da razvijemo duboku ljubav prema Bibliji i unesemo u svoja srca čitavu njenu poruku. Tako ćemo uvek biti motivisani da vršimo volju Božju i ostanemo u njegovoj ljubavi (Marko 12:29—31; 1. Jovanova.4:16; Juda 20, 21).

Proročanski primeri

9. a) Zašto kažemo da biblijski izveštaj nije mrtva istorija? b) Koji je dan osvete tamo predočen?

⁹ U Bibliji se opisuje podrobno svojevoljnost starog Izraela. A zašto? „Napisana je za upozorenja nama, na koje su došli krajevi sistema stvari“. To treba da nam ulije pobožni strah da ne bismo nikada razvili ’zlo srce nevere povlačeći se od živog Boga’ (1. Korinćanima 10:11, NS; Jevrejima 3:12; Jov 28:28). Biblijski izveštaj nije mrtva istorija! On nam pruža proročanske primere i izjave koji pokazuju da će Jehova Bog ponovo da sprovede osvetu, ali u daleko većim razmerama nego što je to učinio u danima otpalog Izraela. Božje izvršenje kazne nad Izraelom, koji je uvek iznova zapadao u greh, 607. pre n.e. i 70. n.e., pokazuje slikovito kako će se njegov žestoki gnjev uskoro izliti naročito na hrišćanstvo. Dobro je ako obraćamo pažnju na tu proročku reč! (Jeremija 7:28, 32—34; Matej 24:3—22).

10, 11. a) Koje upoređenje nam pomaže da sagledamo da zaista živimo u ’poslednjim danima’? b) Kako su naročito sekte hrišćanstva ispunile proročanstvo?

¹⁰ Neosporivo je da smo ušli u ’poslednje dane’ sotoninog sistema svetske vladavine. Treba samo da uporedimo današnji svet sa rečima apostola Pavla iz 2. Timotejeve 3:1—5, 13, pa da sagledamo tu činjenicu. A pogotovo među konfuznim sektama hrišćanskih religija nalazimo ljude ’koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile’. Nemaju pravu poruku spasenja (uporedi sa Matejom 7:21—23).

¹¹ Mnoge sekte hrišćanstva dobro odgovaraju opisu koji je dao Jehovin prorok kada je rekao: „Jer dva zla narod moj učini: ostavi mene (Jehovu Boga), Izvor vode žive, te iskopa sebi kladence, kladence ispucane što vode držati ne mogu“(Jeremija 2:13, ST). Sasvim je tačno da su sekte hrišćanstva napustile Suverenog Gospoda Jehovu i pravedna načela zapisana u njegovoj Reči. Čak mrze i da spomenu njegovo ime. Oni su iskopali „ispucane kladence“ okrenuvši se filozofijama i teorijama ljudskim i nolitiziranju sa svetom. U mnogim zemljama njihove crkve izumiru usled nedostatka podrške, jer ljudi ne nalaze u njima vodu istine koja osvežava. Sasvim suprotno je kod onih koji verno služe Jehovi: među njima vlada obilje duhovnog osveženja (Isaija 55:1, 2; 65:13, 14).

Šta kažu svetski lideri

12. Zašto je uzaludno uzdati se u ljudske lidere u pogledu daljeg opstanka?

¹² Biblija nije jedina koja upozorava na uništenje sveta. Sadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija izjavio je da se sada prvi put u ljudskoj istoriji „nalazimo na uskoj ivici između katastrofe i daljeg opstanka“. U memorandumu, koji je napisan 1958, izjavio je bivši predsednik SAD Heri Truman: „Sada smo suočeni sa totalnim uništenjem . . . To uništenje je na domaku ako ga ne budu sprečili veliki lideri u svetu“. Ali, da li su se u proteklih 25 godina pokrenuli „veliki lideri“ da spreče totalno uništenje? Umesto toga, sada troše više od milion dolara u minutu na đavolsko oružje za uništenje. Psalmista je mislio baš na takve; „velike lidere“ kada je pisao: „Ne uzdajte se u plemenite ni u sina zemaljskog čoveka, u koga nema spasenja“(Psalam 146:3, NS).

13, 14. a) Na koju lažnu nadu su ukazali religiozni vođe? b) Šta je prava nada prema Isaiji?

 ¹³ Tragičnu situaciju ne mogu da ublaže nacije. Čak i takozvane Ujedinjene nacije bile su do sada više forum za svađe između naroda nego zastupništvo za stvaranje mira i sigurnosti. Papa Pavle VI i Jovan Pavle II pojavili su se usred velike pompe pred OUN. Izjavili su da je to telo poslednja nada čovečanstva za uspostavu sloge i mira. Ali, da li je to tako?

¹⁴ U svojoj proročkoj reči Jehova govori o pravoj nadi. Nadahnuo je Isaiju da prorekne rođenje jednog sina koji će postati ’knez mira’. To je Isus Hrist, predočen po kralju Davidu u prošlosti. U proročanstvu se dalje kaže za Isusa: „Obilju kneževske vlasti i miru neće biti kraja nad prestolom Davidovim i nad kraljevstvom njegovim da bi ga čvrsto podigao i podupirao pravdom i pravednošću, od sada i doveka. Da, učiniće to revnost Jehove nad vojskama“ (Isaija 9:6, 7, NS). Ali, kako će Jehovina revnost da dovede do ’mira bez kraja’?

Blizu je Carstvo Božje

15. Kako je Isus istakao nadu u Carstvo?

¹⁵ Isus Hrist, koji je veći od Davida, prorekao je širokih razmera ratove i iz njih prouzrokovane nevolje u našem 20. veku. Prorekao je strašne događaje, muke naroda, očekivanje sa strahom onoga što ima još da dođe na zemlju. Zatim je rekao: „Kada se ovo počne zbivati, uspravite se i podignite glave, jer je blizu vaše izbavljenje . . . Kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je kraljevstvo Božje blizu“ (Luka 21:10, 11, 25—31, NS). Božje carstvo! To je rešenje za ljudske probleme. Zar se nismo vekovima molili da dođe to Carstvo? Tome nas je Isus poučio kada je rekao: „Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ (Matej 6:9, 10, dr Čarnić).

16. Na koji način je blizu Božje carstvo?

¹⁶ Proročka reč nam govori da je sada blizu Carstvo Božje. Ali, u kojem smislu? To nam objašnjava Božji prorok Danilo. Nakon što je opisao kraljevstva ili vladavine čovečanstva u ’vreme kraja’, rekao je: „U vreme ovih kraljeva Bog nebeski podići će kraljevstvo koje neće nikada propasti. A samo kraljevstvo neće preći na neki drugi narod. Ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (Danilo 12:4, 2:44, NS). Dakle, Zemlja neće biti spaljena u nuklearnom ratu, gde bi bio uništen sav ljudski život. Umesto toga, Božje carstvo zbrisaće sa lica Zemlje zle ljude i narode i pripremiće neprestanu vladavinu širom zemlje, koja će ležati na ramenima ’kneza mira’ (Isaija 9:6).

Božja osveta izvršena

17. Za šta će biti signal poklič „Mir i sigurnost“?

¹⁷ Biblijska proročanstva usredsređena su na naše vreme. Pokazuju nam šta neposredno dolazi. „Sve što je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da istrajnošću i utehom iz Pisma imamo nadu“ (Rimljanima 15:4, NS). Proročka reč opisuje ’poslednju nadu čovečanstva za mir’, Osmog biblijskog kralja, kao skerletnu zver. Da, ta organizacija može da izmisli neku vrstu klimavog mira i učestvuje u pokliču „Mir i sigurnost“! — što je u skladu sa njenom poveljom i ispunjenjem proročanstva iz 1. Solunjanima 5:3. Ali tada će Jehova pokrenuti militarizovane „rogove“ Osmog biblijskog kralja da opustoše krivu religiju, „Vavilon veliki“, čiji najviše prekorljiv deo čine sekte hrišćanstva. Međutim, kada se ti „rogovi“ okrenu da se bore protiv Jagnjeta, Isusa Hrista i napadnu 1 miroljubive svedoke za Jehovu, Božji mač pogubljenja sići će na te narode i njihove armije i nikako neće umaći (Otkrivenje 17:3—6, 12—17).

18. a) Šta će se dogoditi, po proročkoj reči, onim narodima koji budu napali Božji narod? b) I kako će Bog, konačno, da odluči koji će ishod biti?

¹⁸ Nuklearno oružje naroda neće im pružiti zaštitu u ’ratu velikog dana Boga Svedržitelja’, u bitki od Armagedona (Otkrivenje 16:14, 16). Ako uopšte bude bilo primenjeno oružje za masovno uništenje, onda će pomoći samo da se narodi međusobno unište. U danima dobrog kralja Josafata u Judeji, neprijateljske horde su napredovale da napadnu Božji narod koji je bio naizgled bez odbrane. Ali Jehova im je rekao preko svog proroka: „Ne bojte se i ne plašite se tog velikog mnoštva, jer ovo nije vaša bitka, nego Božja“. Jehova je postavio zasedu tim neprijateljima, tako da su počeli da se bore jedni protiv drugih sve dok se nisu potpuno uništili (2. Dnevnika 20:15—23, NS; uporedi sa Sudijom 7:22; Jezekiljom 38:21—23, Zaharijom 14:13). Konačni ishod će odrediti Božji ustoličeni ’kralj nam kraljevima’ i njegove vojske anđela koji će odstraniti Isusove neprijatelje sve do poslednjeg preživelog borca. Čak će sotona i njegovi demoni biti bačeni u bezdan (Otkrivenje. 19:11—16, 21; 20:1—3).

19. a) Koju pouku treba da izvučemo iz 1. Mojsijeve 18:23—33? b) Ko će jedino biti pošteđen u „velikoj nevolji“?

 ¹⁹ Međutim, zar nije uzbuđujuće da će, Jehova uništiti čitav svetski sistem, a da se njegov ni jedan deo neće nikada obnoviti? Možda neki misle kao što je Avram razmišljao o Sodomi i Gomori: ako bi se našlo 50, 45, 30, 20 ili čak 10 pravednika tamo u svetu, ne bi trebalo da „Sudija čitave zemlje“ sve to uništi (1. Mojsijeva 18:23—33). Ali proročka reč jasno pokazuje da je sotonin svet nepravedan skroz naskroz i da će biti potpuno uništen! (Jeremija 25:31—33; Sofonija 3:8). Jedino telo koje će biti spaseno u toj „velikoj nevolji“ biće kao što je Isus izjavio, predano „telo“ njegovih izabranih pomazanika i njihovih saputnika sličnih ovcama. Niko drugi nije pravedan u Jehovinim očima (Matej 24:21, 22; 25:31—33, 46; Jovan 10:16; Avakum 3:1, 2, 12, 13).

20. Šta moramo, kao Jehovini svedoci da budemo pripravni da radimo u ovim poslednjim danima?

²⁰ Proročka reč Jehovina ide „zadihano“ svom konačnom ispunjenju. Treba da je ’čekamo’ (Avakum 2:3, NS). Zato, kao Jehovini svedoci, neka objavljujemo smelo ’dan osvete Boga našega’ i, kao Isusovi apostoli, slobodno tešimo ožalošćene dobrom vesti o spasenju (Isaija 61:1, 2; Dela apostolska 4:8—13, 18—20). Budimo pripravni i takođe sledimo Isusove reči: „Pazite sami na se da vam srca ne otvrdnu od razuzdanosti, pijanstva i tjeskobnih briga za život, da vas ne uhvati iznenada onaj dan kao zamka, jer će doći na sve stanovnike cele zemlje. Bdijte i molite svaki čas, da biste mogli umaći svemu onomu što se ima dogoditi i održati se pred Sinom Čovečijim“ (Luka 21:34—36, ST).

Kako bi odgovorio?

□ Koju pouku izvlačimo iz 2. Petrove 1:16—19 i drugih povezanih stavaka?

□ Koje koristi imamo ako ’obraćamo pažnju na proročku reč’?

□ Šta je prorečeno da je blizu i zašto ne treba da se plašimo?

□ Šta treba da radimo dok se primiče Božji „dan osvete“?

[Pitanja za razmatranje]