Četvrta knjiga Mojsijeva poziva da se poštuje Jehova

JEHOVA BOG zaslužuje da ga svesrdno poštuju njegovi obožavaoci. Moraju da ga slušaju i lojalno sarađuju sa njegovim postavljenim slugama. Ta potreba je veoma dobro naglašena u biblijskoj knjizi Četvrta Mojsijeva.

Ova knjiga se zove još i Brojevi i to, ime je dobila na osnovu dva popisa ili brojanja Izraelaca, o kojima se izveštava u glavama od 1 do 4 i u 26. glavi. Četvrtu Mojsijevu, kao i što samo ime pokazuje, pisao je Mojsije 1473. pre n.e. u Moavskim ravnicama. Obuhvata uglavnom period od 38 godina i 9 meseci, dosežući unazad do 1512. pre n.e. (4. Mojsijeva 1:1; 5. Mojsijeva 1:3).

Izveštaj Četvrte Mojsijeve podeljen je na tri dela: događaje na Sinajskom brdu (1:1—10:10), zatim u pustinji (10:11—21:35) i Moavskim ravnicama (22:1—36:13). Ali, čemu mogu da nas pouče ti događaji? Nalaze li se u 4. Mojsijevoj načela koja mogu koristiti danas Jehovinim svedocima?

Poštovanje Boga naglašeno u sadržini

Izraelci su na podnožju Sionskog brda već oko godinu dana kada Jehova zapovedi Mojsiju da izvrši popis. Osim Levita, svi muškarci od 20 godina i stariji bili su popisani i njihov broj je iznosio 603 550. Bog uzima Levite, umesto prvorođenaca, za službu u Šatoru od sastanka. Daju im se uputstva u vezi poretka kod marširanja, gde Juda, kao najbrojnije pleme, treba da preuzme vođstvo. Na zapovest Božju, popisuju se zatim i Leviti i dodeljuju im se svete dužnosti (4. Mojsijeva 1:1—4:49).

Jehova zapoveda karantin, zatim daje zakone u vezi slučajeva ljubomore u pogledu ženske vernosti i zakoni o zakletvama koje su polagali Nazireji. Daju se neke pojedinosti u vezi službe u šatoru od sastanka. Kad je podignut šator i posvećen oltar, plemenski poglavari su doneli dragocene prinose. Nakon što je Mojsije dobio uzorak od Jehove u viziji, dao je da se načini svećnjak. Kada su bile upaljene njegove svetiljke i Leviti bili očišćeni, mogli su početi da služe (4. Mojsijeva 5:1—8:26).

Ponavljaju se uputstva, vezana za Pashu. Po čudesnom oblaku koji je stajao nad šatorom od sastanka znaju da li treba da se ulogore ili da krenu na put. Po zapovesti Jehovinoj ulogorili bi se i po zapovesti Jehovinoj krenuli bi na put. Dve srebrne trube upotrebljavaju se za sazivanje skupštine i u druge svrhe (4. Mojsijeva 9:1—10:10).

20. dana drugog meseca druge godine pa izlasku iz Egipta, oblak nad šatorom od sastanka počinje da se kreće i Izrael kreće na put. Nastupaju slučajevi neopravdanog žaljenja. Jedan od njih je vika za mesom i tu dolazi do izražaja pohlepnost kada ih Jehova snabdeva prepelicama. Marija i Aron žale se na svog brata Mojsija i Marija, za kaznu, dobija privremeno gubu. Kako bi to trebalo da nas podstakne da poštujemo od Boga dati autoritet (4. Mojsijeva 10:11—12:16)!

Šalje se dvanaest uhoda u Obećanu zemlju i oni se vraćaju 40 dana kasnije sa ukusnim voćem. Ali deset uhoda ukazuje mnogo pažnje veličini stanovnika i njihovim utvrđenim gradovima, tako da obeshrabreni Izraelci žele da se vrate u Egipat. Uzalud im verne uhode Isus Navin i Halev nalažu da veruju Jehovi. Kada ljudi govore kako će kamenovati Mojsija, Arona, Isusa Navina i Haleva, Bog kaže da će ih udariti pomorom i istrebiti čitavu naciju. Ali, Mojsije interveniše i Jehova naređuje da će narod lutati po pustinji 40 godina sve dok ne izumiru oni od 20 i više godina. Tu se jedino izuzimaju Isus Navin, Halev i pleme Levijevo. Izraelci pokušavaju, zatim, da prodru u Obećanu zemlju, ali doživljavaju strašan poraz (4. Mojsijeva 13:1—14:45).

 Potom dobijaju različite zakone vezane za prinose, povredu subote i upotrebu resa na haljinama. Pa onda govore Korej, Datan, Aviron, On i 250 poglavara protiv Mojsija i Arona. Šta ima za posledicu to veliko nepoštovanje? Jehova uništava vatrom Koreja i 250 ljudi, dok ostali buntovnici ginu pošto se zemlja ogvori pod njima i proguta ih zajedno sa porodicama i posedima. Već sledećeg dana Izraelci gunđaju protiv Mojsija i Arona i zbog tog nedostatka poštovanja 14 700 umire od zla koje je Jehova pustio na njih. Da bi učinio kraj gunđanju i pokazao da je izabrao Arona iz Levijevog plemena, Bog daje da procveta Aronov štap. Zatim usleđuju propisi o dužnostima sveštenika i Levita i pravila o očišćenju naroda od bilo kakve nečistoće (4. Mojsijeva 15:1—19:22).

U Kadisu viče narod za vodu. Pošto Mojsije i Aron propuštaju da posvete Jehovu, za čudesno dobijanje vode, govori im se da neće ući u Obećanu zemlju. Narod napušta Kadis i dolazi do brda Ora, gde Aron umire, a njegov sin Eleazar postaje prvosveštenik. Izraelci pobeđuju kralja Arada. Kasnije, govore protiv Boga i Mojsija i ovog puta Jehova šalje na narod otrovne zmije za kaznu. One koje su zmije ujele mogu se izlečiti samo ako pogledaju u zmiju, od bakra, koju je Mojsije, po Božjem naređenju, načinio i stavio na motku. Posle toga, Izraelci pobeđuju amorejskog kralja Siona i vasanskog kralja Oga, i osvajaju njihovu zemlju (4. Mojsijeva 20:1—21:35).

Kao sledeće, opisuju se događaji na Moavskim ravnicama. Moavski kralj Valak iznajmljuje Valama da prokune Izraelce, ali ih on, umesto toga, tri puta blagosilja. Valam pomaže da obožavateljke Vala navedu Izraelce na nemoral i idolopoklonstvo. Jehova ubija 24 000 prestupnika pre nego što Fines zaustavlja nevolju time što ubija jednog nemoralnog Izraelca i jednu Medijanku (4. Mojsijeva 22:1—25:18; 31:15, 16).

Posle izvršenog drugog popisa i postavljenog presedana u pogledu ćerkinih prava na nasleđe, Mojsiju se ukazuje prilika da vidi Obećanu zemlju, pa zatim on određuje Isusa Navina za svog naslednika. Daju se uputstva za dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje prinose, kao i u pogledu zavetovanja, Izraelci se još osvećuju Medijancima zato što su ih naveli. da zgreše Bogu (4. Mojsijeva 26:1—31:54).

Plemena od Ruvima, Gada i Manasije dobijaju u nasledstvo zemlju istočno od Jordana, ali pod uslovom da učestvuju u osvajanju zemlje zapadno od Jordana. Tu je i popis mnogih mesta gde su logorovali Izraelci od izlaska iz Egipta pa do Moavskih ravnica. Onda dobijaju Izraelci zapovesti vezane za boravak u Obećanoj zemlji. Između ostalog moraju da unište sve predmete krive religije i isteraju stanovnike. Određuju se granice zemlje, imenuju se plemenski poglavari da pomažu Isusu Navinu i Eleazaru kod raspodeljivanja zemlje i dodeljuje se 48 gradova Levitima. Odvojeno je šest gradova — utočišta i daju se uputstva kako treba postupati sa ubicom u slučaju ubistva bez predomišljanja. Na kraju se daju zakoni o udaji kćeri — naslednica (4. Mojsijeva 32:1—36:13).

Dok čitaš četvrtu knjigu Mojsijevu, možda si impresioniran tim što se u njoj naglašava poštovanje prema Jehovi i onima koji su postavljeni da snose odgovornost među njegovim narodom. Ali, možda zastaješ kod nekih tačaka i pitaš se kako ih treba razumeti. Zato će biti zanimljiva sledeća pitanja i odgovori.

Događaji na Sinajskom brdu

• 5:11—31 — Šta se, u stvari, dogodilo ženi koja je bila kriva za preljubu?

Nikakva patnja nije bila prouzrokovana samom vodom. Ali se pila pred Jehovom koji je znao da li je žena kriva za preljubu. Ako je bila on bi učinio da joj otekne trbuh i spadne bedro. Očigledno se ovde bedro upotrebljava eufemistički za organe za razmnožavanje (uporedi sa 1. Mojsijevom 46:26). Reč „spasti“ ukazuje na to da će ti organi zakržljati, te tako neće moći doći do začeća. To je saglasno sa činjenicom da je trebalo da žena zatrudni od svog muža ako nije bila kriva.

• 8:25, 26 — Da li načelo zakona o povlačenju iz službe Levita važi danas i za Jehovin narod?

Sveštenicima su pomagali svi sposobni muškarci iz tri glavne porodice Levijeve. Vremenom su Levi postali mnogobrojni, ali broj mesta za službu u svetilištu bio je ograničen. Bez sumnje je Jehova, i iz obzira prema starosti a i da bi sprečio pretrpanost takvih službenih mesta, dao uputstva da se Leviti, kada napune 50 godina, povuku iz obavezne službe, iako su oni i dalje mogli dobrovoljno da pomažu. Međutim, to se ne postavlja kao pravilo za duhovne Izraelce  i njihove saradnike, jer se oni ne nalaze pod Zakonom (Rimljanima 6:14; Efescima 2:11—16). Ako neki hrišćani usled starosti ne bi više bio u mogućnosti da izvršava određenu dužnost, može ga se premestiti u neku drugu službu koju može da obavlja. Za Jehovine svedoke nema povlačenja (ili penzije) iz propovedanja dobre vesti o Carstvu.

Lutajući od mesta do mesta

• 12:1 — Zašto su Marija i Aron govorili protiv Mojsija zbog njegove žene Husanke?

To nije bio samo prigovor na Mojsijevu ženu. Pravi motiv je bila želja za većom vlašću, naročito kod Marije. Mojsijeva žena Sefora jedno vreme nije bila sa njim, ali mu se sada pridružila, i Marija se pribojavala, da će joj Sefora preoteti mesto „prve dame“ u logoru (2. Mojsijeva 18:1—5). Tako je pridobila Arona da joj se pridruži kritikujući Mojsija zbog ženidbe sa Husankom i dovodeći u pitanje Mojsijev jedinstveni položaj pred Bogom. Za to je Jehova kaznio i Mariju i Arona, ali činjenica da je Marija dobila gubu, verovatno, ukazuje na to da je ona bila podstrekač. Aron je pokazao ispravan stav time što je priznao krivicu i molio u korist gubave Marije (4. Mojsijeva 12:10—13). Sefora je bila ćerka Medijanca Raguila (1. Mojsijeva 25:1, 2; 4. Mojsijeva 10:29). U Avakumu 3:7 poistovećuje se ’zemlja Medijanska’ sa Husanom u obliku paralelizma. Otuda je očigledno da je Husan drugo ime za Medijan ili da se odnosio na obližnju zemlju. Štaviše, neka arapska plemena su se zvala Husi ili Husimi. Dakle, izgleda da „Husiti“ nisu bili ograničeni na Hamove potomke preko Husa, već da se to ime primenjivalo i na neke stanovnike Medijana. Zato je i Sefora mogla da se zove Husanka.

• 21:14, 15 — Koja je to bila „knjiga o ratovima Jehovinim“?

Bez sumnje je to bio pouzdani istorijski izveštaj o ratovima Jehovinog naroda. Možda je započinjala sa Avramovom uspešnom akcijom protiv četiri kralja koja su zarobila Lota i njegovu porodicu (1. Mojsijeva 14:1—6). Sveto pismo se osvrće na razne neinspirisane spise, od kojih su neke pisci Biblije upotrebili kao izvorni materijal (Isus Navin 10:12, 13; 1. Carevima 11:41; 14:19, 29).

Na Moavskim ravnicama

• 22:20—22 — Pošto je Jehova rekao Valamu da pođe sa Valakovim ljudima, za što se onda naljutio kada je prorok pošao sa njim?

Jehova je rekao Valamu da ne može da prokune Izraelce, ali taj pohlepni prorok je otišao u nameri da to ipak učini, te tako bio nagrađen od moavskog kralja Valaka (2. Petrova 2:15,16; Juda 11). Iz tog razloga se Bog razgnevio na Valama. Naravno, Jehova nije odobravao nikakvo proklinjanje Izraela. Međutim, Valam je, kao Kajin, bio tvrdoglav i nije poštovao Božju volju(1. Mojsijeva 4:6—8) E1akon što je Jehova svako namerno prokletstvo pretvorio u blagoslov, izopačenost je Valama naterala da savetuje Valaku da upotrebi Moavke i Medijanke da zavedu Izraelce i navedu ih u obožavanje Vala (5. Mojsijeva 23:5; 4. Mojsijeva 31:15, 16; Otkrivenje 2:14). Usled toga se Bog razgnevio na Izrael i pobio 24 000 ljudi. Kasnije je pohlepni Valam umro od ruku onih koje je hteo da prokune (4. Mojsijeva 25:1—9; 31:8). Kakvo upozorenje protiv pohleposti!

• 25:10—13 — Kako se ispunilo ovo obećanje vezano za sveštenstvo?

Prvosveštenstvo je izgleda ostalo u lozi Finesovoj sve do vremena prvosveštenika Ilije, potomka Itamara. Do promene je verovatno došlo usled privremene nepodobnosti Finesove loze. Međutim, kralj Solomun je na mesto Itamarovog potomka Avijatara stavio za prvosveštenika Sadoka, koji je bio Finesov potomak (1. Carevima 1:1—14; 2:26, 27, 35). Koliko se vidi iz istorijskih izveštaja, očigledno je da je prvosveštenstvo ostalo u lozi Finesovoj još mnogo godina posle toga.

• 30:6—8 — Može li muž hrišćanke da poništi njene zavete?

Ne, jer se Isusovi sledbenici ne nalaze pod Zakonom. Jehova sada postupa pojedinačno sa osobama u pogledu zaveta i hrišćanski muž nije ovlašćen da ih poništi ili zabrani. Naravno, ne bi trebalo da hrišćanka sklapa zavete koji su u suprotnosti sa Božjom reči ili dužnosti koje ima prema svom mužu po Bibliji (Propovednik 5:2—6).

Od velike vrednosti za nas

Četvrta knjiga Mojsijeva pruža vrednu sponu u lancu događaja koji dovode do uspostavljanja Božjeg carstva. Takođe ukazuje na Isusa Hrista. Na primer: životinjske žrtve i upotreba pepela crvene junice ukazivale su na daleko veću pripremu očišćenja Isusovom žrtvom (4. Mojsijeva 19:2—9; Jevrejima 9:13, 14). Događaj sa bakrenom zmijom predočavao je Jehovinu divnu pripremu za večni život preko Hrista (4. Mojsijeva 21:8, 9; Jovan 3;14, 15).

Četvrta knjiga Mojsijeva može nam pomoći da izbegnemo idolopoklonstvo i seksualni nemoral. Upozorava nas na opasnost gunđanja protiv Boga, osoba koje je on postavio i protiv njegovih priprema. Ovaj uzbudljivi izveštaj treba, svakako, da nas podstakne da odamo najveće poštovanje svom ljubaznom Bogu, Jehovi.