Šireći Božju reč u plašljivom svetu
Šireći Božju reč u plašljivom svetu
1. Kakvo besprimerno stanje straha u svetu je prorekao najveći prorok svih vremena?
ISUS HRIST, najveći prorok svih vremena, prorekao je u vezi sa erom promene sveta, koja je nastupila izbijanjem Prvog svetskog rata, 1914, duševno stanje koje će vladati među narodima: „Ljudi će padati u nesvest od straha i očekivanja onoga što ide na nastanjenu zemlju, jer će nebeske sile biti uzdrmane“ (Luka 21:26, 27, NS).
2. Ko su ti koji ne daju mesta strahu i zašto ne?
2 Međutim, ma koliko to čudno izgledalo, ima i onih koji se ne plaše i ne padaju u nesvest usled osećanja bespomoćnosti. To su Jehovini svedoci koji se sada nalaze u 205 zemalja. Oni čine ono na šta je Isus pobudio: „Kad se ovo počne zbivati, uspravite se i podignite glave, jer je blizu vaše izbavljenje“ (Luka 21:28, NS).
3. Zašto nije bilo mesijansko Kraljevstvo uspostavljeno u Jerusalimu, u Izraelu, i zašto nisu Društvo naroda i njegov naslednik odvratili opasnost atomskog doba?
3 Danas je više nego ikada, potvrđena činjenica da su se ’određena vremena naroda’, ’vremena neznabožaca’, navršila u drugoj polovini 1914. i da je tada bilo uspostavljeno na nebu obećano Kraljevstvo Jehove Boga pod Isusom Hristom da vlada usred svojih neprijatelja (Luka 21:24, NS; Karadžić). Dakle, mesijansko Kraljevstvo nije uspostavljeno, sve do ovoga dana, u zemaljskom Jerusalimu, Takođe je logično da Društvo naroda nije uspelo da bude „politički izraz Božjeg kraljevstvo na Zemlji“. Ujedinjenje nacije, naslednik Društva naroda, izneverile su nakon više od 35 godina rada, molitve hrišćanstva; nisu odvratile opasnost atomskog doba.
4. Protiv čega je zbilja, Društvo naroda, predstavljalo zaveru?
4 Već od vremena predlaganja osnivanja jednog društva naroda, pri kraju Prvog svetskog rata, Jehovini svedoci su neustrašivo upozoravali da će propasti takvi od ljudi načinjeni surogati onog pravog naime, Jehovine kraljevske vladavine pod Hristom. Svoj način postupanja upravljali su po proročanstvu iz Isaija 8:12: „Ne zovite urotom sve što narod ovaj urotom zove; ne bojte se čega se on boji i nemajte straha (ST). Taj plan skovan od ljudi zaista predstavlja ’zaveru’ da, zaveru protiv dragocenih interesa Božjeg kraljevstva pod Hristom (NS). Kako bi, onda, mogao imati blagoslov i podršku od Kralja nad kraljevima, Jehove Boga?
5. a) Kakvog je ukusa bio „Svitak knjige“, uprkos njegovom sadržaju, kada ga je Jezekilj jeo? b) Kakvo iskustvo doživljavamo kada stavljamo Božju reč u usta kako bismo služili kao Božji svedoci?
5 Poruka o Carstvu koju još uvek objavljuju Jehovini svedoci jeste, stvarno, izazovna u svetu koji je drukčije orijentisan. Oni proživljavaju iskustvo slično onome što je prorok Jezekilj proživljavao kada je bio zarobljenik u zemlji Vavilonu, nekoliko godine pre 607. godine kada su Vavilonci uništili Jerusalim. Jezekilj je, kao i kasnije apostol na ostrvu Patmosu, dobio „svitak knjige“. Prorok nam kaže: „Beše ispisana na prednjoj strani i na poleđini. U njoj behu napisana naricanja, jecanja i jadikovanja“ (Jezekilj 2:9, 10. NS). Nakon što je poslušao Božja uputstva i pojeo taj „svitak knjige“, Jezekilj komentariše: „I beše mi u ustima sladak kao med“ (Jezekilj 3:1—3, NS). Za sve nas danas jeste slatka prednost—bez obzira na sadržaj te Reči, čak i na naricanja, jecanja i jadikovanja—da stavimo u usta Božju Reč, tako da bismo služili kao Božji nosioci poruke (uporedi sa Psalmom 19:7—10). Od posleratne 1919 godine naovamo Jehovini svedoci hvale otkrivenu Božju reč nakon što je jedu. Ona ih jača, kao što je doslovni med okrepio Jonatana (1. Samuilova 14:26, 27).
6. Zašto se zahteva hrabrost dok se dan Božje osvete primiče, i u šta mogu biti uvereni Jehovini svedoci?
6 Pošto će ubrzo doći „dan osvete Boga našega“, od Jehovinih svedoka se zahteva hrabrost da ukažu na ’naricanje, jecanje i jadikovanje’, što će zahvatiti celo ljudsko društvo u bliskoj budućnosti (Isaija 61:1, 2). Ljudi koji traže olakšanje u ovom ugroženom svetu nisu raspoloženi da slušaju takvu vest iz usta Jehovinih svedoka. Ali, pošto ih Bog šalje da šire njegovu Reč, oni mogu biti uvereni da će ih podržati sve do dana njegove osvete.
7. Kako je Jehova pomogao Jezekilju da doraste svom zadatku?
7 Nije prijatno kada ljudi odbijaju da slušaju, ali pazimo na ono što je Bog rekao Jezekilju: „Ali te dom Izraelov neće slušati, jer oni neće mene da slušaju, jer je sav dom Izraelov tvrda čela i uporna srca. Evo otvrdnuću tebi obraz prema njihovom obrazu, i otvrdnuću tebi čelo prema njihovom čelu. Učiniću tvoje čelo kao dijamant, tvrđe od kremena. Ne boj ih se i ako su dom buntovni . . . Idi k roblju, k sinovima svoga naroda, govori im, i poslušali oni ili ne poslušali reci im: Ovako govori Gospod (Jehova), Večiti“ (Jezekilj 3:7—11, BA).
8. Kako se klasa Jezekilja našla u strašnoj situaciji posle Prvog svetskog rata i šta bi bilo da je sveštenstvo poslušalo?
8 U sličnoj strašnoj situaciji se našao ostatak onih hrišćana koji su bili rođeni Božjim duhom da bi postali duhovni sinovi i koji su bili pomazani njegovim duhom da bi bili svedoci od njega postavljeni. Oni čine klasu Jezekilja u 20. veku. Kao ni Jezekilj, tako ni oni nisu ustuknuli pred zastrašujućim licem profesionalnih sveštenika hrišćanstva, sa impresivnom službenom odećom, koji možda tvrde da su duhovni Izraelci. Da su ti religiozne vođe smekšale svoje lice i prignule poslušno uvo ka poruci o Carstvu, pošto je objavljuje pomazani ostatak od 1919, hrišćanstvo se ne bi upustilo u drugi svetski rat, koji je primio daleko veće razmere i prouzrokovao veće štete širom sveta nego prvi.
9. Kako su ostatak i njegovi pomazani sledbenici bili dorasli svom zadatku?
9 Čak ni danas, kada opasnost od atomskog rata postaje sve veća uprkos Ujedinjenim nacijama, religiozne vođe nisu promenile lice prema objaviteljima Carstva. Dakle, članovi pomazanog ostatka, kao poslanici Carstva, i njihovi predani, kršteni saradnici iz svih naroda morali su da otvrdnu svoje lice poput dijamanta s obzirom na kruto religiozno protivljenje. Oni i dalje istrajno i neustrašivo govore Božju reč.
10. Iz kojeg razloga bi trebalo da sveštenstvo i parohijani saslušaju Jehovine svedoke, i ko će činjenicu morati, ipak, da priznaju takvi vernici?
10 Naročito, sveštenici hrišćanstva i njihovi parohijani trebalo bi da razumeju poruku i savet Jehovinih svedoka. Ono što imaju da kažu svedoci vade iz same Biblije, koju vernici takozvanog hrišćanskog sveta, kako tvrde, prihvataju i koju njihova biblijska društva rasturaju na mnogim jezicima. Upravo je tako, kako je Jehova Bog rekao Jezekilju: „Šaljem te sinovima drska lica i tvrda srca i reci im: Ovako govori Jehova Gospod. I poslušali oni ili ne — jer su dom: buntovni—sigurno će znati da je prorok u njihovoj sredini“ (Jezekilj 2:4, 5, NS).
11. Kakve osobine je hrišćanstvo ispoljilo prema ostatku opunomoćenom od Jehove i kako je Jehova osposobio ostatak da sprovede u delo ovaj izazovni zadatak?
11 Drsko lice i tvrdo srce pokazao je takozvani duhovni Izrael, hrišćanstvo, pomazanom ostatku koga je Suvereni Gospod Jehova zadužio da raznosi tu; konačnu poruku za vreme ’svršetka ovog poretka’ (Matej 24:3, 14). Svemogući Bog je znao da može usaditi neustrašivost u savremenog dvojnika Jezekilja, što će ohrabriti ostatak da se prihvati ovog izazovnog zadatka i sprovodi ga u delo.
12. Koju lažnu optužbu, zato, odbija Jehova i koji će ga značajni događaj ostaviti čiste savesti?
12 Besprekorni Bog je hteo da ukloni svaku mogućnost da bude optužen za nemarnost i da je propustio da da dužno upozorenje ugroženima. Obruč okolnosti stegnuće se oko nas do te mere da ćemo razotkriti šta zastupamo. Oni koji nisu obratili pažnju na upozorenje biće prisiljeni da priznaju da je Jehovin prorok među njima. Do toga će doći kada bude Vavilon veliki, svetsko carstvo krive religije, otišao u večno uništenje od ruku političkih sila sa kojima je vršio besramni duhovni blud. To će ostaviti Boga čistog obožavanja potpuno čiste savesti.
13. Kojeg se obećanja, datom pomazanom ostatku, držao Jehova, i zahvaljujući tome, u kojem pogledu služi taj ostatak kao dobar primer ’drugim ovcama’?
13 Sloboda ili neustrašivost govora, koju do sada ispoljava pomazani ostatak, postoji zahvaljujući tome što se Jehova drži svog obećanja: „Evo otvrdnuću tebi obraz prema njihovom obrazu, i otvrdnuću tebi čelo prema njihovom čelu. Učiniću tvoje čelo kao dijamant, tvrđe od kremena. Ne boj ih se, i ako su dom buntovni“ (Jezekilj 3:8, 9, BA). Tako ojačan, ostatak služi kao ohrabrujući primer velikom mnoštvu ’drugih ovaca’, za koje je Isus Hrist, vrsni pastir, obećao da će se sakupiti na stranu njegovog pomazanog ostatka (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:9—17). Te ’druge ovce’, kao Jehovini svedoci, postale su hrabre kao lavovi.
14, 15. a) Zbog koje razlike, koja postoji između Jehovinih svedoka i ostalih ljudi, trpe zatvor mnogi svedoci, unutar n izvan zemlje hrišćanstva? b) Kako se efekat takvog zatvaranja na slobodne Svedoke razlikuje od onoga što se, možda očekivalo?
14 Jehovini svedoci ne podržavaju Vavilon veliki. Zato, i unutar i izvan zemalja hrišćanstva imaju braću u hrišćanskoj veri koja trpe zatvor zbog svoje stroge neutralnosti. To nije ulilo straha onim svedocima koji su još na slobodi i nisu zatvoreni, već se ponovo događa isto ono što se desilo u slučaju hrišćanske braće apostola Pavla u Rimu. Kod suđenja se Pavle pozvao na rimskog cezara za pravdu, i sudija mu je dosudio: „Na cezara si se pozvao, pred cezara ćeš ići“ (Dela apostolska 25:10—12, NS). Tako je Pavle, bio prebačen u okovima u Rim i tamo stavljen u tamnicu, čekajući na suđenje. Pod takvim okolnostima je pisao svojoj dragoj i ljubljenoj hrišćanskoj braći u gradu Filipima i, između ostalog rekao:
15 „Da većina braće u Gospodu, dobivši pouzdanje od mojih okova, pokazuje sve veću hrabrost, da bez straha govore Reč Božju“ (Filipljanima 1:14, NS).
16. Koju su osobinu pokazali Jehovini svedoci na slobodi odmah posle Prvog svetskog rata, uprkos tome što su njihova hrišćanska braća bila u zatvoru n zašto je potrebna i danas ista osobina?
16 Nešto se slično dogodilo i pri kraju Prvog svetskog rata, godine 1918, kada su se našli u zatvoru, pod lažnim optužbama, činovnici i članovi osoblja glavnog sedišta Udruženja Kule stražare, Biblije i traktata. Sada je nastupio mir i braća koja su bila na slobodi preduzela su odmah hrabre korake da obezbede otpuštanje te braće. 1919. bili su otpušteni iz zatvora i sud je prekinuo njihov slučaj. Dakle, dobili su oslobađajuću presudu od svih lažnih optužbi. Hrabrije, negoli ikada ranije, prihvatili su se dela propovedanja dobre vesti o uspostavljenom Božjem kraljevstvu pod Hristom, uz prkošenje Vavilona velikog i njegovih ljubavnika. Danas, kada ima daleko više Jehovinih svedoka u zatvoru negoli. za vreme Prvog svetskog rata, njihova braća na slobodi preuzimaju na sebe da ’govore bez straha Božju Reč’.
Ko slušanjem postiđuje hrišćanstvo
17. a) Šta je Jehova rekao Jezekilju što se tiče onih koji bi bili skloni da slušaju? b) Na koga je prvo, usredsredio napore pomazani ostatak n kako je, posle toga pravovremeno obratiti pažnju na one koji su bili više skloni da slušaju?
17 Zanimljivo pitanje je bilo—ko su slušaoci? Na to je Jehova rekao Jezekilju: „Jer se ne šalješ k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, čije reči ne bi razumeo, . . . Kad bih te k njima poslao, oni bi te slušali“ (Jezekilj 3:5, 6, BA). Prorok je bio dužan da i dalje govori Božju Reč svom narodu, onima iz izraelskog naroda koji su bili u zarobljeništvu u zemlji Vavilonu. Tako je i pomazan ostatak duhovnog Izraela, do sredine četvrte decenije 20. veka, usredsredio svoje napore na sakupljanje poslednjih članova duhovnog Izraela u „tor“ ’malog stada’, kome je nebeski Otac dao Kraljevstvo. Oni će vladati sa njegovim Sinom na blagoslov otkupljenog čovečanstva (Luka 12:32). Pravovremeno su, onda, ponovo razmotrili reči Božjeg Sina iz Jovana 10:16 i njihovu vezu sa Otkrivenjem 7:9—17.
18, 19. Zašto je bila potrebna neustrašivost da bi se 1935. identifikovalo ’veliko mnoštvo’ sa tim ’ovcama’ koje treba da čine „jedno stado“ sa pomazanim ostatkom?
18 U Jovanu 10:16 rekao je Isus, Božji sin: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem, pa će slušati glas moj i biće jedno stado, jedan pastir“ (NS).
19 Da bi slušali glas ’jednog pastira’, zahtevalo se sada neustrašivost od onih koji je trebalo da se uvrste u ’druge ovce’. Jehovini svedoci su bili izvrgnuti žestokom progonstvu od ruku nacionalističkih snaga pod Adolfom Hitlerom, uz podršku rimokatoličke crkve, kojoj je pripadao nacista Hitler. Dakle, s obzirom na pozadinu sveta, predsednik Udruženja Kule stražare neminovno je morao da ima snažnu veru, ubeđenje i neustrašivost kada je istakao 1935 da je ’veliko mnoštvo’ iz Otkrivenja 7:9—17 trebalo da se sastoji iz ovih prorečenih ’drugih ovaca’ i da treba ove da čine ’jedno stado’ zajedno sa gornjim pomazanim ostatkom koji je bio u ’ovom toru’. On je morao da ’govori bez straha Reč Božju’. I tako je govorio.
20. Kako su se odazvali oni koji su postali ’druge ovce’ i do kojih razmera je poraslo danas to „stado“?
20 Na to su se odazvale stotine i stotine od samog početka i te su se osobe bezuslovno predale Jehovi Bogu preko njegovog ’jedinog pastira’ i simbolizirale to predanje javnim potapanjem u vodu; I do sada, uprkos prekida u Drugom svetskom ratu, te ’druge ovce’ čine „stado“ od dva i po miliona i više članova, u 205 zemalja. Mnoge od ovih zemalja ne pripadaju takozvanim hrišćanskim zemljama, recimo, Japan gde ima godišnje u proseku više od 70 000 predanih objavitelja poruke o Carstvu, Koreja sa više od 30 000 i Nigerija sa više od 100 000.
21. Čijem je odazivom, na poziv ’jednog pastira’ postiđeno hrišćanstvo?
21 Mora se priznati: hrišćanstvo tvrda lica i tvrda srca jeste postiđeno takvim odazivom na poziv ’jednog pastira’ u onim zemljama gde je govorni jezik možda težak i nešto nerazumljiv za one u hrišćanstvu, naročito, religiozni jezik njihovih religija. Oni koji su postali Hristove ’druge ovce’ pokazuju pohvalnu hrabrost pošto ne gledaju šta svet misli i sakupljaju se oko ’jednog pastira’, kao Vođe i Spasitelja, kojeg im je Bog dao. Neustrašivo, kao i njihov Pastir, govore Božju Reč.
22. U kakvom duševnom stanju, s obzirom na svet, treba Jehovini svedoci da govore Božju reč?
22 Strašljiv stav sveta se pogoršava. Pod uticajem demona, narodi marširaju ka bojnom polju od Armagedona da bi stupili u konačnu odlučnu bitku. Jehovini svedoci će stajati bezbedno po strani i gledati kako njihov Bog pobeđuje. Preživevši bitku nad svim bitkama, pridružiće se radosnoj nebeskoj vojsci i hvaliće nadaleko nepobedivog Boga, Jehovu, i njegovog snažnog feldmaršala, Isusa Hrista (Otkrivenje 16:13—16). Sada nije vreme za povlačenje! Samo napred, vi, ujedinjeno stado Jehovinih svedoka, i ’govorite bez straha Reč Božju’ sve dok zemlja ne bude puna poznanja slave Jehovine kao što vode pokrivaju more (Isaija 11:9; Jezekilj 47:1—5).
Da li si zapazio?
□ Koji doživljaj je imao Jezekilj u Vavilonu i kako taj doživljaj nalazi savremenu paralelu?
□ Zašto treba Božji narod, s obzirom na stav sveštenstva, da neustrašivo širi Božju reč?
□ Kako je Jehovin predani narod objavio poruku narodu ’nerazumljivog jezika’?
□ Kakav stav treba ti da pokažeš sada i u budućnosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 27. strani]
Jehovini svedoci su neustrašivi uprkos neodobravanju i tvrdoći sveštenstva.