Božje ime u hrišćanskim spisima

KADA je Isus nazvao Boga svojim Ocem, Jevreji koji su ga slušali znali su o kome govori. Videli su Božje ime u svicima Hebrejskih spisa, koji su stajali na raspolaganju u sinagogama. Takav svitak je pružen Isusu u sinagogi u njegovom gradu Nazaretu. Pročitao je odlomak iz Isaije, gde se dva puta spominje ime Jehovino (Luka 4:16—21).

Isusovi prvi učenici videli su takođe Božje ime u Septuaginti — grčkom prevodu Biblije, koju su prvi hrišćani upotrebljavali pri poučavanju i pisanju. Doduše, jedno vreme se mislilo da se Božje ime nije pojavljivalo u Septuaginti, ali sada se tačno zna da se to ime toliko poštovalo, da, se tetragramaton (naučni izraz za četiri slova kojima je napisano Božje ime na hebrejskom (prepisivao hebrejskim slovima direktno u tekst na grčkom jeziku.

Akvila je pisao, još u drugom veku, Božje ime hebrejskim slovima u grčkom tekstu. U trećem veku je Oregon pitao da „je u najvernijim rukopisima to IME napisano hebrejskim slovima“. Jeronim, prevodilac Biblije, pisao je u četvrtom veku: „U izvesnim grčkim spisima još uvek nalazimo Božje ime od četiri slova (t.j. יהוה) izraženo starim slovima“.

Dr Paul E. Kale piše: „Sada znamo da u grčkom tekstu Biblije (Septuaginta), ukoliko je bio pisan od Jevreja i za Jevreje, nije bilo prevedeno božansko ime rečju ky’rios (Gospod), već je u takvi.m manuskriptima ostavljen tetragramaton, ispisan hebrejskim ili grčkim slovima“ (D Keiro Đeneza, str. 222, 224).

Šta to znači? To znači da su Isusovi slušaoci, bilo da su govorili hebrejski ili grčki, nailazili na ime Božje kada su čitali Pismo. Zbog toga je jedino razumno da su sledili običaj koji su zapazili, kada su citirali  stavke iz Hebrejskih spisa, i stavljali u tekst Hrišćanskih grčkih spisa Četiri hebrejska slova za Jehovino ime.

U Džernel ov Biblikel Literečur pisao je Džordž Hauard, vanredni profesor religije na Univerzitetu u Džordžiji: „Pošto se tetragramaton još uvek nalazio u primercima grčke Biblije, koja je činila Sv. pismo prve crkve, razumno je verovati da su pisci N(ovog) Z(aveta) zadržali tetragramaton unutar biblijskog teksta kada su citirali iz Pisma“ (1977, sv. 96, br. 1, str. 77).

Zamenjeno Božje ime

Izgleda da je kasnije božansko ime bilo ispušteno i iz Septuaginte i iz „Novog zaveta“, kada nejevrejski hrišćani nisu više razumeli hebrejska slova. Zato piše dr Kale: „Hrišćani su zamenili tetragramaton rečju ky’rios (Gospod) kada nisu više razumeli hebrejska slova“ (D Keiro Đeneza, str. 224).

Koliko je važan bio taj gubitak? Profesor Hauard izjavljuje: „Ovo uklanjanje tetragramatona stvorilo je, po našem mišljenju, konfuziju u mislima prvih paganskih hrišćana u pogledu odnosa između ’Gospoda Boga’ i ’Gospoda Hrista’“ (str. 63 iz ranije navedenog članka).

Na primer, u Psalmu 110:1 piše: „Reč Jehovina Gospodu mojemu“. Ove reči su citirane u Mateju 22:4. Pošto je ime Jehovino bilo ispušteno, kod većine savremenih prevoda taj stavak glasi: „Gospod reče Gospodu mojemu“. Dakle, za članove hrišćanskih crkava bila je izgubljena definitivna razlika između Jehove („Gospod“) i Isusa („moj Gospod“).

Slediti biblijski primer upotrebe Božjeg imena donosi velike prednosti: 1) Pomaže nam da gledamo Boga kao osobu, a ne samo kao silu. 2) Pomaže nam da mu se još više približimo. 3) Odstranjuje konfuziju, izoštrava naše mišljenje o njemu i dovodi naše misli bliže onome što zaista naučava Biblija.

[Slika na 7. strani]

Božansko ime napisano hebrejskim slovima nalazilo se u ranim grčkim prevodima hebrejskih spisa