Kada je bračni drug neveran

ŠOK je bio strašan. Bračni par je imao malu bebu, i mlada žena je očekivala drugu. Sada je saznala da ju je muž prevario. Počinio je brakolomstvo! Duboko povređena i zbunjena, pitala se šta da radi.

Na žalost, to nije redak problem. Vesti iz različitih zemalja pokazuju da su danas neverni mnogi supružnici i prouzrokuju duboke krize u braku. Kako treba da reaguje hrišćanin kada sazna da mu (joj) je neveran bračni drug?

U takvoj situaciji treba da se uzmu u obzir Isusove reči na tu temu: „Nego vam kažem da ko otpusti svoju ženu, sem zbog bluda, i oženi se drugom, čini brakolomstvo“ (Matej 19:9, NS). Šta to znači? Da blud (koji, po Bibliji, obuhvata brakolomstvo i težak seksualni nemoral kao homoseksualizam) može da prekine brak. Po Pismu, nedužni bračni drug ima pravo da se rastavi od krivca i ponovo oženi (uda), a da ne sagreši u Božjim očima. a

Ali, da li mora nedužni partner da tako postupi?

Božji ličan primer

Primer iz doba starog Izraela pomaže nam da odgovorimo na to pitanje. Prorok Božji, po imenu Osija, oženio se ženom koja se zvala Gomera, i dobio od nje sina. Posle toga, Gomera je bila neverna i rodila dva deteta od drugog muškarca. Zatim je, očigledno, napustila Osiju zbog svojih ljubavnika. Međutim, Osija je pokazao veliko sažaljenje. Uzeo je, kasnije, natrag Gomeru mada je morao da da novac za nju. (Nju su, očigledno, ostavili ljubavnici i pala je u bedu i ropstvo). Dakle, umesto da je postupio prema ženi strogo po pravdi, Osija joj je pokazao milost.

Milost Osijeva bila je upotrebljena u Bibliji da prikaže još jedan veći čin milosti prema zalutaloj ženi. Jehova Bog je uporedio svoj odnos prema Izraelu sa odnosom između muža i žene. Jednom prilikom je rekao: „Bio sam im bračni gospodar“ (Jeremija 31:32, NS). Ali, kao Osijina žena, tako su i Izraelci bili neverni. Često su obožavali lažne bogove i tako činili duhovnu preljubu (Osija 6:10; 7:4). Po svom zakonu, Bog je mogao da se „rastavi“ od njih, da ih odbaci. Šta je, pak, učinio?

 Pokazao se voljan, kao Osija, da uzme natrag svoju zalutalu „ženu“ ako bi se okanila nemorala. Radovao se vremenu kada ’će se sinovi Izraelovi vratiti i sigurno tražiti Jehovu, Boga svoga, i Davida, kralja svoga; i pristupiće drhteći ka Jehovi i njegovoj dobroti u zaključnom delu dana’ (Osija 3:5, NS).

Može li hrišćanin uopšte da pokaže, sličan stav i ljubazno oprosti zalutalom bračnom drugu?

Zašto biti milosrdan?

Da, može i, u stvari, mnogi to pokazuju. Supružnici koji, učine preljubu stavljaju svoju budućnost u ruke svojih nevinih bračnih drugova. Ali, često su te žrtve našle mesta u svojim srcima za oproštaj. Zašto su oprostile?

Setile su se da je brak dar od Boga i da ga ne treba lako poništiti. Takođe su razmišljale o velikom milosrđu koje Bog pokazuje svima nama i setile su se kako mu se dopada kad se smilujemo jedni na druge. Isus je rekao: „Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani“ (Matej 5:7, dr Čarnić).

Milosrđe je mogućno, pogotovo kada krivac duboko oseća da je kriv i iskreno žali što je pogrešio. U tom slučaju, nedužni bračni drug može smatrati da je vredno truda da suzbije gorčinu i uvređenost i ljubazno pomogne grešniku da se promeni. Takav oproštaj od Strane ljubaznog bračnog druga može pomoći pokajničkom grešniku da shvati, kao nikada pre, kakvo je bogatstvo njegov brak i čvrsto odluči da ga više nikada ni izlaže opasnosti.

Misli i na to, da je brakolomstvo ponekad — ali nikako uvek — posledica nesrećno stanje koje vlada u domu. Da li bi to opravdalo brakolomstvo? Nikako ne! Pa ipak, ako nedužni bračni drug shvati da je takvo stanje postojalo, može mu to pomoći da sagleda šta da učini ne bi li kako pomogao zalutalom bračnom drugu da ponovo ne skrene.

Na primer: možda muž provodi mnogo vremena na poslu ili u drugoj vrednoj delatnosti. Možda se on lično oseća potpuno srećnim i ispunjenim — ali, šta je sa ženom koju ostavlja kod kuće i lišava je svog društva?

Ili razmotri drugi slučaj: muž je dolazio umoran kući sa posla i nalazio praznu kuću, jelo nije bilo pripremljeno, a gomila prljave odeće je ležala na podu. Žena je bila zauzeta poslovima van kuće koji su bili, bez sumnje, plemeniti i važni. Ali, muž se usled toga osećao zapostavljenim i nepoželjnim. Te je, tako, poklonio pažnju drugoj ženi. Kada je afera izašla na videlo, molio je za oproštaj i obećao da neće više ponoviti taj greh. Međutim, žena je planirala da ode dalje i razvela se od njega, što je, naravno, imala pravo, jer je njen muž teško zgrešio. Ali, da li bi mogla žena reći da nije uopšte kriva za loše bračno stanje koje je dovelo do nemorala?

Dakle, iz jednog ili drugog razloga, hrišćanin može izabrati da imitira Boga i oprosti zalutalom bračnom drugu. Ako to učini, veliki blagoslovi mogu uslediti. Koji blagoslovi?

Blagoslovi za milosrđe

Prvo, mnogi koji su oprostili svom nevernom, ali pokajničkom bračnom drugu bili su u stanju da dovedu brak ponovo u dobrostanje. Muž, žena i deca mogli su ponovo da se raduju srećnom porodičnom životu. Sigurno je to cilj za koji je vredno raditi.

Bračni drug, kome je krivica oproštena, često ceni mnogo više svog nevinog i milosrdnog partnera. Može spoznati osobine poniznosti i ljubavi koje još nikada možda nije shvatio da postoje, naročito, kada uvidi kroz kakvo je strašno iskustvo prošao njegov partner zbog njega.

Tako je bilo sa porodicom pomenutom na početku ovog članka. Mlada žena je, naravno, bila duboko povređena kada je saznala da joj je muž neveran. Po Pismu je imala pravo da mu kaže) da ode i da poništi brak. Međutim, to bi dovelo do porodice bez oca i do usamljenosti kod razvedene žene.

Umesto toga, imala je obzira prema svom malom detetu i bebi koja treba da se rodi. Uzela je u obzir i duboku žalost svog muža i setila se kako su se nekada voleli. Pa je tako izabrala da imitira Jehovu Boga i oprosti svom pokajničkom mužu. Muža je to duboko  dirnulo. Uz ljubaznu pomoć svoje žene ponovo je stekao ravnotežu i poštovanje svoje porodice i prijatelja. Problem sada pripada prošlosti. Ova srećna porodica je ujedinjena i zajednički radi za budućnost.

Odluka uz molitvu

Nikako se ne mogu umanjivati prestupi protiv Božjeg zakona. Oni koji su neverni svojim bračnim drugovima krivi su pred Jehovom Bogom, osnivačem bračne zajednice. Ako izgube porodicu, treba da shvate da je to direktna posledica njihovog greha. Ako hoće da ponovo uspostave odnos sa Bogom i da se pouzdano raduju obećanjima koja nam Bog pruža, moraju da se pokaju i potpuno izmene svoje misli i nemoralni način života bilo da im oproste bračni drugovi ili ne.

Međutim, ne treba gledati automatski na razvod. Kao što je Osija oprostio Gomeri a Jehova u više navrata Izraelcima, koji su činili duhovnu preljubu, nedužni bračni drugovi treba bar da razmotre, i to uz molitvu, mogućnost sačuvanja bračne zajednice. Time se može pokazati poštovanje prema Osnivaču bračne zajednice, kao i otvoriti put bračnom paru da ponovo uživa u srećnom braku.

[Fusnota]