Hrišćanska skromnost — dokaz mudrosti

„Na osnovu nezaslužene dobrote, koja mi je dana, kažem svakome koji je među vama — da ne misli o sebi više no što valja misliti, nego da misli tako, da ima zdrav razum, svako po meri vere koju mu je Bog dodelio“ (Rimljanima 12:3, NS)

1. Koje činjenice pokazuju da se skromnost danas ne ceni?

 KOLIKO malo ima danas onih koji cene skromnost i ispoljavaju je! Ovo je doba ogorčenog rivalstva i jake konkurencije. Rase, narodi, plemena, udruženja i pojedinci u svetu — svi žele da budu najbolji, da budu na vrhu. Niko ne želi da bude skroman. Taj duh je zahvatio čak i porodični krug, što se može videti u buntu mladih i pokretu za oslobođenje žena.

2. Zašto ne smeju da imaju Jehovini svedoci stav prema skromnosti kao svet?

² Ali, put sveta nije put pravih hrišćana. Ne, Jehovini svedoci uviđaju da su obavezni da slede najveći primer skromnosti koji je svet ikada video — Isusa Hrista, Božjeg sina. Za Isusovu skromnost jesu tipične njegove primedbe: „Ne može Sin da čini ništa sam od sebe“. „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga, a to je Bog“ (Jovan 5:19, NS; Luka 18:19, NS). Da, svi koji tačno polaze stopama Isusa Hrista, moraju da budu skromni. Štaviše, svi koji su takvi neće izgubiti ništa, već će sagledati da nagrađuje put hrišćanske skromnosti i da je zaista dokaz mudrosti.

3. Na koje se sve načine, opšte uzevši, upotrebljava izraz „skromnost“?

³ Izraz „skromnost“ može značiti „ograničenje u veličini, količini ili obimu“. Ili može da se odnosi na ono što je čedno, to jest „bez neotesanosti, grubosti i nepristojnosti“. Zatim, opet može da naglasi „svesnost nečijih granica“ ili „odsustvo taštine ili sujete“. a Apostol Pavle je, pod božanskom inspiracijom, pobudio svoju braću u veri da budu skromni, jer je pisao: „Na osnovu nezaslužene dobrote, koja mi je dana, kažem svakome koji je među vama—da ne misli o sebi više no što valja misliti, nego da misli tako, da ima zdrav razum, svako po meri vere koju mu je Bog dodelio“ (Rimljanima 12:3, NS). Da, potrebno je da mislimo o sebi. Ali, ne smemo da mislimo previše o sebi, pridajući preveliki značaj svojim prirodnim sposobnostima ili stečenim prednostima.

Razlika između skromnosti i poniznosti

4. a) Gde se pojavljuje u Bibliji hebrejska reč prevedena sa „skromnost“? b) Šta moramo da zaključimo s obzirom na njeno značenje u Pričama Solomunovim 11:2?

⁴ U mnogim prevodima Biblije skromnost je pobrkana sa poniznošću. Hebrejska reč prevedena sa „skromnost“ pojavljuje se samo u Pričama Solomunovim 11:2 (NS) i Miheju 6:8 (NS). Šta ona znači? Može da označi skromnost, pristojnost, čednost ili ličnu čistoću. Međutim može da se odnosi i na svesnost nečijih granica. U Miheju 6:8 ova hebrejska reč mogla bi da ima oba značenja jer tamo nas se podstiče da ’skromno hodimo sa Bogom svojim’. Ali tako nije sa stavkom iz Priča Solomunovih 11:2, gde čitamo: „Kad dođe drskost, dođe i sramota; a u skromnih je mudrost“ (NS). Ovde je skromnost stavljena nasuprot drskosti. Kao suprotnost drskosti predstavljena je ovde skromnost, u smislu—previše se ne drznuti, biti svestan svojih granica.

5, 6. Kako može da se prikaže, na primeru Jehove Boga, razlika između poniznosti i skromnosti?

⁵ Postoji razlika između poniznosti i skromnosti. Na primer, psalmista David je rekao za Jehovu Boga: „Poniznost tvoja učiniće me velikim“ (Psalam 18:35, NS). Svakako, Jehova je bio voljan da se ponizi, učini manjim, te zapazi Davida i strpljivo postupa  s njim da bi ovaj postao veliki kralj u Izraelu. Dakle, o Jehovi čitamo i sledeće. „Ko je kao Jehova, Bog naš, koji u visinama sebi pravi stan? On se sagiba da gleda na nebo i zemlju“ (Psalam 113:5, 6, NS). Nema nikakve sumnje — Stvoritelj je toliko visoko uzvišen da mora da se sagne da bi zapazio ono što je na nebesima i Zemlji.

⁶ Ali, možemo li reći za Jehovu da je skroman u smislu da je svestan svojih granica? Sigurno ne! Kako bismo mogli govoriti o granicama u pogledu Boga, pošto je on neograničen u mudrosti i moći, apsolutno besprekoran, savršen u pravdi i čista personifikacija ljubavi? Apsolutno niko ne može da se uporedi sa njim (Isaija 40:12—31).

7. a) Zašto se može reći da čovek može biti ponizan, ali ne i skroman? b) Kako se to vidi na primeru apostola Petra?

⁷ S druge strane, mogućno je da su ljudi ponizni, a da ipak nisu skromni. Mogu biti ponizni, skrušena srca, a ipak ne upotrebljavaju sposobnost bistrog razmišljanja, da bi postali svesni svojih granica. Recimo, apostol Petar je bio sigurno ponizan čovek. Kada je video kako je Isus učinio čudo, koji je pokazao da ima vlast i nad živim stvorenjima u moru, Petar je pao Isusu pred noge i rekao: „Idi od mene, jer sam grešan čovek“ (Luka 5:8, NS). Ali, čitamo da su i Isus i apostol Pavle ukorili Petra. Nigde ne zapažamo, međutim, da se Petar vređao na takve ukore (Matej 16:21—23; Galatima 2:11—14; 2. Petrova 3:15, 16). Petar je, bez sumnje, bio ponizan apostol i bio smernog duha. Ali, da li je bio zaista skroman u tom smislu što bi bio svestan svojih granica? Ne uvek, da je bio takav, ne bi uporno tvrdio da neće ni po koju cenu napustiti Učitelja, čak i kada bi ga napustili svi ostali apostoli—da bi posle tako bedno zatajio, odrekavši se Isusa tri puta (Marko 14:29, 30, 66—72).

Jadi prouzrokovani neskromnošću

8. Zašto se može reći da su svi nastali problemi u svemiru potekli od neskromnosti?

⁸ Neskromnost nije nanela jade samo apostolu Petru, već se može reći da su svi jadi u svetu — da, u svemiru — potekli od neskromnosti. Kako to? Zbog neskromnosti je izvesno anđeosko stvorenje postalo sotona, đavo. Propustilo je da spozna svoje granice kao stvorenog pojedinca. Nije bio zadovoljan sa položajem koji mu je Jehova dodelio pa je želeo da bude ravan Bogu. Kasnije, taj ponositi stav došao je do izražaja kada je đavo ponudio Isusu sva carstva sveta u zamenu za jedan jedini čin obožavanja. Ali, Isus je podsetio tog kušača da obožavanje pripada samo Jehovi Bogu. Neskromnost Sotone, što je bio i jeste pravac drskosti, nanela je đavolu sramotu i na kraju, odvešće ga u uništenje (Matej 4:8—10; Jevrejima 2:14).

9. U kom pogledu je Eva ispoljila neskromnost?

⁹ Neskromnost je isto tako upropastila Evu, ’majku svih živih’ (1. Mojsijeva 3:20). Privukla ju je ideja da bude kao Bog, znajući sama šta je dobro a šta zlo. Zašto? Zato što nije sačuvala skromnost. Da je zadržala skromnost, mogla je da kaže, u stvari, kušaču: ’Zašto bih želela da budem kao Bog? Savršeno sam zadovoljna sa položajem koji mi je Bog dodelio, da budem pomoćnica savršenom Adamu. Osim toga, bolje je da o tome pitam Adama, pošto mi je on rekao da je zabranjeno jesti plod s tog drveta’. Ali ne: Eva je prestala da bude skromna u odnosu na svog Tvorca i svog muža. Neskromnost  je Evu koštala života i navela njenog muža da krene samoubilačkim putem. Zar nije skromnost važna. Da, i te kako je važna (1. Mojsijeva 3:1—19).

10. Zašto je svima nama teško da budemo zaista skromni?

¹⁰ Izgleda da smo svi mi nasledili od svojih prvih roditelja sklonost za ispoljavanje neskromnosti, Bog je rekao posle potopa da su ’nagnuća čovečijeg srca zla od mladosti njegove’ (1. Mojsijeva 8:21). Dakle, kada je kralj David bio iznenađen teškim gresima, mogao je da moli Boga: „U prestupu i porođajnim bolovima rođen sam i u grehu me zače majka moja“ (Psalam 51:5, NS). I zato je Jehova Bog, preko proroka Jeremije, mogao da kaže: „Srce je prevarnije od svega drugoga i beznadežno. Ko ga može znati?“ (Jeremija 17:9).

11. Zašto se mogu pripisati neskromnosti prilike koje vladaju širom sveta?

¹¹ Mnoge nevolje u svetu su posledica neskromnosti! Ona pogađa sve rase, narodnosti, sva plemena i čak, sve članove porodica. Ni narodi iz Istočnog a ni narodi iz Zapadnog bloka nisu voljni da priznaju svoje granice. Svako želi da bude na vrhu. Narodi jedne rase smatraju sebe višim od naroda druge rase. U stvari, često dolazi do razdora između nekih afričkih plemena samo zato što svako pleme pokušava da dokaže svoju tobožnju nadmoćnost.

12. a) Kakve štete nastaju usled neskromnosti muževa? b) Čemu vodi neskromnost mnogih žena?

¹² A šta je sa neskromnošću unutar porodičnog kruga? U mnogim slučajevima je došlo do neslaganja između muževa i žena usled neskromnosti. Usled svog fizičkog i ekonomskog preimućstva muževi su često skloni da igraju ulogu paše ili postupaju kao šefovi, na veliku nesreću porodice. Bez sumnje je takav stav delimično odgovoran za pojavu pokreta za oslobođenje žena, koji optužuje muški šovinizam. A šta je sa ženskim rodom, naročito sa udatim ženama? Neskromne žene su često požnjele mnoge nesreće, pa i rasturene domove (Galatima 6:7, 8). Takve žene su ignorisale osnovni biblijski zahtev da „budu podložne svojim muževima“ kao Gospodu“ (Efescima 5:21—23, 33; 1. Korinćanima 11:3, 7—10). Među ženama u svetu je veoma upadljiva i proširena neskromnost u pogledu čestitosti. Time što se razmeću svojim telesnim  šarmom u načinu govora, odevanja i ponašanja, te žene moraju da snose deo krivice za preovlađivanje promiskuiteta, bračne nevernosti i rasturenih domova.

13. Kakve plodove donosi danas neskromnost među mladima?

¹³ Dok imamo primere skromnosti među savremenim omladincima, kod drugih se zapaža šokantno odsustvo te osobine, Zato što ne ispoljavaju tu osobinu, mnogi mladi su nestrpljivi sa odraslima ili kritikuju greške koje su počinile osobe starije generacije. Ali, kakvu mudrost pokazuju neki mladi s obzirom na zloupotrebljavanje droga, pijanstvo, nesmotrenu vožnju i upuštanje u nemoralno življenje? Da su ti mladi skromni, slušali bi starija i izvlačili bi koristi od dobrih saveta koji mogu pružiti iskusne osobe.

Hrišćanska skromnost—uistinu mudra!

14. Zašto se skromnost tako dobro uklapa u naš odnos sa Jehovom Bogom?

¹⁴ Zaista, je ,put mudrosti ispoljavati hrišćansku skromnost. Pre svega, to ima za rezultat bolji odnos sa Jehovom. U stvari, Bog zahteva od nas da skromno hodimo sa njim (Mihej 6:8). Štaviše, skromnost nama najviše priliči kada pomislimo na ogroman jaz između nas i našeg svesilnog i večnog Tvorca. Narodi su za njega kao prevlaka prašine na terazijama, kao kap iz vedra! (Isaija 40:15). Skromnost će nas navesti da se plašimo da činimo ono što se ne dopada Jehovi Bogu, a to je svakako ’početak mudrosti’ (Psalam 111:10).

15. Kako može pomoći skromnost jednom hrišćanskom bratu?

¹⁵ Skromnost podstiče, takođe, dobar odnos sa ostalim svedocima Jehove. Ona neće dozvoliti hrišćanskom bratu da se gura napred da bi dobio službene prednosti. Skromnost će mu pomoći da bude uvek svestan svojih granica, nedostatka znanja i iskustva u nekim oblastima, u poređenju sa drugima. Skromnost će ga navesti da se više brine da poboljša svoje duhovne sposobnosti, a ne da postane sluga pomoćnik ili starešina. Ako nastavi da do kraja iskoristi svaku priliku da proširi svoje znanje i da bude od pomoći svojoj braći u veri, može zaista biti dobro iznenađen kada ga se predloži i imenuje za odgovorni položaj u skupštini. Ne jednom je to bio slučaj.

16. Zašto je put mudrosti za hrišćanku ako je skromna?

¹⁶ I za sestre u skupštini je skromnost put mudrosti. I to ne samo u pitanju čednosti, čija se važnost ne osporava (1. Timoteju 2:9, 10; Titu 2:3—5). Svesna svojih granica i uloge koja joj je dodeljena u skupštini, mudra hrišćanka biće skromna i kontrolisaće svoj jezik. Paziće da ne bude preterano govorljiva i da ne kritikuje način rada postavljenih starešina (uporedi sa Judom 8, 9, 16).

17, 18. a) Zašto treba mladi da budu skromni prema roditeljima? b) Koji biblijski primer je ovde naveden iz kojeg vidimo da je mudro slediti savet starijih?

¹⁷ Slično je i sa mladima: ako su skromni dokazuju da imaju mudrost. Mladi koji se skromno ponašaju postaju dragi drugima. Božja reč s pravom zapoveda da poštuju svog oca i majku i da ih slušaju u ’svemu’ (Kološanima 3:20; Efescima 6:1—3). Od mladih se zahteva skromnost da to čine i ne misle da su mudriji od svojih roditelja. I zar ne duguješ svojim roditeljima zahvalnost? Doneli su te na svet. Od tada pa sve do sada brinu se da imaš hranu, odeću, krov nad glavom, da stekneš obrazovanje, uživaš u rekreaciji i dobijaš duhovnu pouku. Prema tome, zar ne bi trebalo da te navede poštovanje da budeš skroman prema njima?

¹⁸ Ako si skroman i imaš poverenje u roditelje i prihvataš njihove savete, polaziš putem mudrosti. Oni su sigurno mudriji od tebe jer imaju više iskustva. U svetu vlada metež, ali ne zbog neznanja nego zbog nedostatka zdrave mudrosti. „Eto odbaciše čak reč Jehovinu i kakvu mudrost imaju“? (Jeremija 8:9, NS). Čak i u ličnim stvarima, recimo, kada treba da izabereš partnera za život, bićeš mudar ako skromno odaš dužno poštovanje suda svojih roditelja, pošto te oni vole i najbolje ti misle. Mogu da ti pruže daleko bolji savet no tvoji vršnjaci. Sigurno, oni ti neće laskati, ali će to biti bolje za tebe. U Bibliji piše da je kralj Rovoam u starom Izraelu izgubio vođstvo svog kraljevstva zbog neskromnosti. Odbacio je savete starijih ljudi koji su bili savetnici njegovog oca i izabrao da sledi laskave savete svojih vršnjaka mladih ljudi koji su sa njim rasli. Oni su bili neiskusni i kratkovidi kao i on sam (1. Carevima 12:1—24).

19. Kako nam skromnost može dobro doći u službi svedočenja?

 ¹⁹ Hrišćanska skromnost dobro će nam doći kada svedočimo o imenu Jehove Boga i njegovom Carstvu, bilo formalno ili neformalno. Ako bismo govorili s velikom samopouzdanošću, možda bismo na neke slušaoce ostavili utisak, ali mnoge bismo, na taj način, odbili. Uvek treba da skrećemo pažnju na Jehovu Boga i njegovu Reč, a ne na sebe. Tu uveliko odgovara ovaj savet: „Nego držite svetim u svojim srcima Hrista kao Gospoda, svagda spremni za odbranu pred svakim ko traži razlog nade koja je u vama, samo s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15, NS). Skromnost će nam pomoći da budemo blagi i pokazujemo duboko poštovanje.

20. a) Šta smo, do sada, naučili o skromnosti i neskromnosti? b) Koje pitanje ostaje?

²⁰ Iz prethodnog možemo jasno da vidimo kakve štete je nanela čovečanstvu neskromnost. Takođe smo videli da je put mudrosti, nesumnjivo skromnost. Ove misli treba da nam pomognu da razvijemo skromnost. Ali, kakvu daljnu pomoć možemo naći za razvijanje hrišćanske skromnosti?

[Fusnota]

Da li možeš da se setiš?

□ Zašto ne smeju Jehovini svedoci da imaju stav prema skromnosti onakav kakav ima svet?

□ Kako može biti neko ponizan, ali ne i skroman?

□ Zašto svima nama pada teško da budemo zaista skromni?

□ Zašto je sasvim prikladno da budemo skromni u svom odnosu sa Jehovom?

□ Kako nam može pomoći skromnost u službi svedočenja?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Isus je skromno radio ono što mu je Otac naredio

[Slika na 24. strani]

Hrišćanska skromnost dovodi do dobrog odnosa sa Bogom i sa ostalim svedocima Jehove