Posetite oblasne kongrese „Množenje Kraljevstva“ u 1984!
Posetite oblasne kongrese „Množenje Kraljevstva“ u 1984!
NIKO bolje od Jehove ne shvata potrebu Božjih sluga na Zemlji da se sastanu na većim skupovima. Zato je on uredio za Izraelce u staro doba da se sastaju triput godišnje u Jerusalimu, mestu koje je on izabrao. Tamo su slušali kako se čita zakon Jehove Boga, primili opomene i radovali su se, bez sumnje, da pričaju jedni drugima kako ih je blagoslovio Jehova Bog (2. Mojsijeva 23:14—17; 34:23; 5. Mojsijeva 16:16, 17; 2. Dnevnika 8:13).
Izraelci se, međutim, nisu okupljali samo na te praznike, već i povodom naročitih 1. Carevima 8:65, 66; Nemija 12:27—43).
prilika, kao povodom posvećenja hrama kralja Solomuna — kada su proslave trajale 14 dana — i otvaranja ponovo izrađenih zidina Jerusalima u vreme Nemije (Dakle savremeni Jehovini svedoci sledili su dobar biblijski primer, održavajući kongrese već više od sto godina, u stvari, od godine 1879. Već najmanje 37 godina sastajemo se, kao Izraelci u staro doba, triput godišnje — dvaput na pokrajinskim sastancima i jednom na oblasnom nacionalnom ili međunarodnom kongresu.
Kakvi oduševljavajući izveštaji su stigli sa prošlogodišnjih oblasnih kongresa „Jedinstvo kraljevstva“! Braća su shvatila kao nikada dosad, svoje sveopšte, jedinstvo. U mnogim zemljama broj prisutnih dostigao je najviše brojke. Na primer: u afričkoj državi Zambiji, sa 57 034 objavitelja, zabeleženo je ukupno 417 122 prisutnih na 24 kongresa. Što znači da je na 15 stanovnika te zemlje došao jedan posetilac kongresa! Zar ovakvi izveštaji ne bude u nama želju da prisustvujemo ovogodišnjim kongresima „Množenje Kraljevstva“. Nepotpuni podaci pokazuju da je na 401 kongresu širom sveta bilo: ukupno 3 276 942 prisutne osobe i da se krstilo 38 832 nova svedoka.
Otkuda potreba za sastajanjem
Zašto je potrebno da se okupimo za tri dana; i duhovno jačamo? Petar nas podseća: „Kad se sve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobožnosti vi koji očekujete i požurujete dolazak Božjeg (Jehovinog) dana“ (2. Petrova 3:11, 12, dr Čarnić).
Iz godine u godinu iskušenja i pritisci su sve veći i navode nas da odstupimo od tog ’svetog vladanja’. Može se čak reći da iz dana u dan postaje svet sve nasilniji, zlobniji, izopačeniji, pokvareniji, nazadniji i nemoralniji. I sredstva javnog informisanja, koja su svakome na domak ruke, pružaju za to dokaz — novine, časopisi, radio, filmovi i televizija. Naročito oni koji moraju da budu u kontaktu sa svetskim ljudima da bi zaradili za život ili stekli obrazovanje, osećaju da je njihova duhovnost stalno na udaru.
Štaviše, kakav pritisak se vrši na nas da odstupimo od ’dela pobožnosti’, od dvostrukog dela propovedanja dobre vesti o Božjem Carstvu i pravljenja hrišćanskih učenika! Komercijalni svet vrši pritisak na nas i dovodi nas u iskušenje da postanemo materijalistički nastrojeni — da utrošimo mnogo vremena, energije i sredstava da bismo postigli takozvane dobre stvari u životu, te bi nam tako ostalo malo vremena i energije za svetu službu. U tom pogledu, industrija za razonodu, izgleda, predstavlja još veću opasnost za Božji narod. Na to nas je Isus dobro upozorio kada je rekao: „Čuvajte se da; vam srce ne oteža od prekomernog jela i pića i od briga ovoga sveta, i da vam taj dan ne dođe iznenada. Jer će doći kao zamka . . . Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojni . . . stati pred Sina čovečjega“ (Luka 21:34—36, BA).
Naš program za oblasni kongres „Množenje Kraljevstva“ namenjen je da pruži potrebnu pomoć svim Božjim slugama, tako da zaista mogu da žive po Jehovinim pravednim načelima i da se još bolje nego ikada ranije opreme za propovedanje Carstva i pravljenje učenika.
Već sada planiraj posetu
Naročito želimo da zadržimo u sećanju da ti kongresi traju tri dana — počinju u petak pre podne. Kada uporedimo prošlogodišnji broj prisutnih u petak sa onim u nedelju, pojavljuje se pitanje da li bi mogli neki od nas da ulože veće napore, te da budu prisutni na početku kongresa u petak pre podne. Jedna od vrhunskih tačaka prošlogodišnjeg kongresa bilo je predavanje „Muzika koja hvali Jehovu“, u kom nismo samo čuli oduševljavajuće saopštenje da će izaći nova pesmarica, nego i izvode iz devet divnih melodija, i tako osetili unapred ukus kakav će biti ta nova pesmarica.
Većina nas ima godišnji odmor svake godine. Zar ne bi moglo više nas da planira i uključujući u svoj odmor čitavi kongres? Ili ako to nije moguće, zar ne bismo mogli da žrtvujemo platu za dva dana u korist velike duhovne gozbe? U Hondurasu su neka braća izgubila radna mesta samo zato što su zatražili slobodne dane da bi posetili kongres. Jedna sestra je zatražila da dobije dva
slobodna dana da bi posetila kongres „Jedinstvo kraljevstva“ i zbog toga joj je pretilo otpuštanje sa posla. O tome je čuo jedan advokat, čija žena je svedok, i našao joj posle kongresa bolje plaćeni posao.U Godišnjaku za 1984. se izveštava da je više od 30 000 braće iz Španije i Portugalije putovalo čak u Belgiju na kongres, u vreme kada se kongresi nisu mogli održavati u njihovim zemljama. Takođe čitamo o poteškoćama sa kojima moraju da se suoče braća iz Aljaske da bi posetili kongrese. U godišnjaku se takođe opisuje kakve napore je uložio jedan brat sa ostrva Samoe da bi posetio kongres na ostrvima Fidži: „Nije bio mlad, nego star; ne jak, nego bolešljiv; nije imao zdrave udove, nego zgrčeno stopalo; nije dobro video, nego je bio na jedno oko slep. Novac mu je bio potreban da poseti kongres, a da bi novac imao, morao je da sakuplja kokosove orahe. Odjedanput je nosio oko 15 kokosovih oraha i to oko 4 kilometra daleko, gde ih je gulio, isekao jezgro i stavio da se suši. Zatim je prodavao komade jezgra kokosovog oraha ili kopru“. Trebalo mu je dobre četiri nedelje da zaradi dovoljno novca za put. I mi treba da budemo tako rešeni da posetimo ovaj kongres!
Treba uvek da mislimo i na to da naši kongresi ne služe samo našoj duhovnoj izgradnji, već često puta daju ogromno svedočanstvo onima izvan Božje organizacije. Zapazi, recimo, šta je pisao jedan reporter u novembarskom izdanju (1983) grčkog časopisa Galaksias o našem kongresu „Jedinstvo Kraljevstva“ u Atini. Nakon što je dao prilično opširnu reportažu o programu za svaki dan, prokomentarisao je:
„Bilo da ko prihvata napore Jehovinih hrišćanskih svedoka ili ne, poseta stadionu Apolo za vreme programa Jehovinih hrišćanskih svedoka bila je događaj koji je ostavio na posetioce duboki utisak. . . . Niko ne može poreći da je njihova vera izvršila duboki uticaj na njihov lični život, ili drugim rečima, da oni žive po svojoj veri. Iako imaju revnost, nisu fanatični. Vole Boga, ali vole i ljude“.
Neka svaki hrišćanski svedok Jehove, kao i svi ostali ljubitelji istine i pravde uloži sve svoje napore da prisustvuje kongresu „Množenje Kraljevstva“ — i to od početka do kraja!