Razvijati hrišćansku skromnost
Razvijati hrišćansku skromnost
1. Koje izjave pokazuju da su neki ljudi iz sveta ceniš vrednost skromnosti?
SKROMNOST je vrlina koju su nekada cenili mudri ljudi ovog sveta. Zato se kaže „Skromnom čoveku retko ne uspeva da odobrovolji one sa kojima razgovara, jer niko ne zavidi čoveku koji izgleda da nije
zadovoljan sa sobom“. Ili: „Skromnost je svetlo koje sija; priprema um da primi znanje i srce na istinu“. Neskromna osoba nije, verovatno, bez predrasuda.
2. Kako su ispoljili skromnost neki istaknuti ljudi?
2 I opet, neki ljudi koji su bili zapaženi po svojim otkrićima, ispoljavali su skromnost. Albert Ajnštajn je izjavio jednom da „se manifestuje jedan duh u zakonima svemira — duh koji je daleko superiorniji od ljudskog duha i pred kojim moramo, mi, sa svojim skromnim snagama, da budemo ponizni“. I Ser Isak Njutn, koga mnogi smatraju najistaknutijim naučnikom svih vremena, jednom je primetio: „Ako sam video dalje od drugih, to je zato što stojim na ramenima divova“. Sličan takav stav uma imaju, očigledno, hirurzi koji su operisali Jehovine svedoke. Nakon što su uspešno obavili veoma teške operacije bez primene transfuzije krvi, rekli su pacijentima, koji su bili svedoci, da zaslugu treba pripisati Bogu, a ne njima hirurzima.
Primeri skromnosti
3. a) Šta će nam pomoći da razvijamo skromnost? b) Šta se može reći o Mojsiju i skromnosti?
3 Šta će nam pomoći da razvijemo ovu veoma poželjnu, da, veoma potrebnu osobinu — skromnost? Očigledno, ako primenimo sve što je rečeno u prethodna dva članka o drskosti i skromnosti, pomoći će nam da razvijemo skromnost. Da razvijemo skromnost pomoći će nam još i to ako razmotrimo kako je moćni Jehova upotrebljavao skromne sluge. Kako bi Bog mogao da upotrebi ljude koji bi tražili hvalu i skretali pažnju na sebe, umesto na svog Tvorca? Mojsije je to učinio samo jednom — doduše, pod velikim pritiskom i provokacijama: Pa ipak, koju cenu je morao da plati za to! Ali, da je Mojsije zaista bio skroman može se videti iz toga što se u početku snebivao da ide kod faraona. Štaviše, u Pismu piše da je ’Mojsije bio nadaleko najkrotkiji čovek od svih ljudi na licu zemlje’ (4. Mojsijeva 12:3; 2. Mojsijeva 4:10—17).
4. Kako su Elijuj i Josif ispoljili dužnu skromnost?
4 Još jedan dobar primer skromnosti bio je mladi Elijuj. Strpljivo je čekao da prvo kažu svoju reč stariji, Jov i njegova tri prijatelja, pa tek bi onda govorio. Elijuj nije imao nadmoćno držanje, nego je sve hvale uputio svom Tvorcu (Jov 32:4—11, 21, 22; 36:9). Josif, sin od patrijarha Jakova, takođe je ispoljio dužnu skromnost kada je bio izveden pred moćnog faraona i kad su ga upitali da li može da protumači faraonov san. Josif je pripisao Jehovi zaslugu za tumačenje snova (1. Mojsijeva 40:8, uporedi sa Danilom 2:26—30).
5. Zašto je za Jehovu Boga bila važna Gedeonova skromnost?
5 Razmotri i Gedeonov slučaj. Kada je dobio od Boga zadatak da ga izvrši, skromno je rekao da je njegov rod najmanji u Manasijevom plemenu, a da je on poslednji u kući svoga oca. Dakle, Gedeon je bio za Jehovu samo oruđe kojim se je poslužio da bi savladao Midijance, jer je Bog odlučio da mu se pripiše slava za pobedu. U takvoj situaciji mogao je da posluži ispravno samo čovek koji je zaista skroman (Sudije 6:14—16; 7:2—7).
6. a) Zašto se Jehovi dopala molba mladog kralja Solomuna? b) Koji je još mladi Jehovin sluga ispoljio odgovarajuću skromnost i u kom pogledu? v) Kako mogu stavovi mladog Elijuja, Solomuna i Jeremije da utiču na relativno mlade ili manje iskusne Jehovine svedoke?
6 Isto tako je ispoljio skromnost i mladi Solomun kada je tek bio postavljen za kralja. Kada ga je Bog upitao u snu šta bi hteo da ima, Solomun je odgovorio skromno: „Ja sam mali dečak . . . Daj dakle sluzi svojemu srce poslušno, da može suditi narodu tvome, i razlikovati dobro od zla; jer ko može suditi narodu tvom, koji je tako težak“? Jehovi se veoma dopala Solomunova skromnost, tako da mu nije podario samo mudrost, nego i veliko bogatstvo i slavu (1. Carevima 3:4—14, NS). Jehova je učinio Solomuna, usled njegove skromnosti, najmudrijim od svih ljudskih vladara. Jeremija je ispoljio sličnu skromnost, što se tiče svoje mladosti, kada ga je Jehova pozvao da bude njegov prorok (Jeremija 1:6—8). Da li si relativno mlad ili neiskusan svedok Jehove? Ako da, sigurno ćeš pokazati da si mudar ako, kao mladi Elijuj, Solomun i Jeremija, ispoljiš dužnu skromnost.
7. Kako Pavlove reči iz 1. Korinćanima 2:1—5 pružaju objaviteljima kraljevstva dobar primer skromnosti?
7 Vredno je zapaziti i skromnost apostola Pavla. Mada je bio visoko obrazovan farisej a kasnije ga je Jehova Bog mnogo upotrebljavao, Pavle se nije razmetao svojim prednostima. Rekao je sam: „I, kad sam došao k vama, braćo nisam došao da vam preteranom (veštinom) govora ili mudrošću objavim svetu tajnu Božju. Jer sam odlučio da među vama ne znam ništa drugo osim Isusa Hrista, prikovanog za stub. I došao sam k vama u slabosti, i u strahu, i u velikom drhtanju, te moj govor i moje propovedanje nije se sastojalo u nagovorljivim rečima mudrosti, nego u dokazivanju duha i snage, da se vaša vera ne temelji na ljudskoj mudrosti, nego na Božjoj snazi“ (1. Korinćanima 2:1—5, NS). Neki Jehovini svedoci su došli iz redova visoko—obrazovanih. Ali, oni ispoljavaju kao: Pavle, skromnost kada objavljuju dobru vest i tako mudro slede apostolov dobar primer.
8. Kako je Isus pružio najbolji i najveći primer skromnosti?
8 Najveći i najbolji primer skromnosti je, naravno, Isus Hrist. Kakva je razlika između Božjeg sina i onoga koji je postao sotona, đavo! Hrist nije bio nikada neskroman i nije tražio da se izravna sa Jehovom Bogom (Matej 4:8—10; Filipljanima 2:5—8). Isus je bio potpuno zadovoljan da bude pomoćnik i govornik svog Oca (Priče Solomunove 8:30; Jovan 1:1). Dok je bio na Zemlji, govorio je u vaše navrata o svojoj podložnosti Bogu (Jovan 5:19, 30; 7:28; 8:28, 42). Odrekao se lične zasluge i skrenuo pažnju na Jehovu (Marko 10:18). I kada je bio pred najvećim ispitom, Isus je ispoljio stav: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša, ali ne kako ja hoću nego kako ti“ (Matej 26:39, dr Čarnić). Nema sumnje, Isus nam je ostavio dobar primer u pogledu skromnosti. Dabome, sva Božja duhovna stvorenja i svi ljudi treba da budu skromni.
Skromnost ima smisla
9. Zašto ima smisla za Božje sluge da budu skromni, prema 1. Korinćanima 4:6, 7?
9 Za nas je logično biti skroman; to ima smisla. Da počnemo s tim — zar nismo svi nesavršeni? Ko to može poreći! (1. Carevima 8:46). Svi mi grešimo. Naša iskustva su ograničena i naše znanje nikako nije beskrajno. Još više od toga, sve što imamo dobili smo. Dakle, apostol Pavle je podsticao svoju braću u veri da ne idu preko onoga što je napisano da se, kako je pisano, „ne nadimate zbog jednoga a protiv drugoga. Jer, ko čini da se razlikuješ od drugoga? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ, kao da nisi primio“? (1. Korinćanima 4:6, 7, NS). Ono što jesmo uveliko zavisi, očigledno, od genetskog nasleđa, okoline i naročito od Božjeg proviđenja.
10. Od čega zavisi uspeh u svetoj službi i. kako treba da utiče na nas ako smo svesni te činjenice?
10 Štaviše, zar nije činjenica da sve zavisi od Jehovinog blagoslova, ma kakvog uspeha mi imali u svetoj službi? Evo primera: ma koliko teško radio ratar, vreme je veoma važan činilac kod rasta useva. I psalmista je dobro zapazio: „Ako Gospod (Jehova) neće graditi doma, uzalud se muče koji ga grade; ako neće Gospod (Jehova) čuvati grada, uzalud ne spava straža“. Apostol Pavle je istakao tu istu misao u vezi sa radom hrišćanskih slugu: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, a Bog je dao1 da uzraste. Zato niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da uzraste“ (Psalam 127:1; 1. Korinćanima 3:6, 7, NS). Da, ako razmislimo o tome, moramo se složiti sa činjenicom da svima nama priliči da budemo skromni bez obzira na naše sposobnosti, naša dostignuća ili na našu imovinu.
Šta nam pomaže da razvijamo skromnost
11. Kako će nam pomoći ljubav prema Jehovi Bogu da budemo skromni?
11 Jedna od osobina koje će nam pomoći da budemo skromni jeste ljubav — nesebična ljubav. Ako cenimo sve što je Jehova Bog učinio, što čini i što će još učiniti za nas, volećemo ga, zaista, svim srcem, svom dušom, svim umom i svom snagom (Marko 12:30). Nećemo se hvalisati sami sobom. Na posletku, hvalisavost je suprotnost od skromnosti. Umesto toga, uvek ćemo govoriti i postupati u dužnoj skromnosti, tako da ne privučemo pažnju na sebe nego na Jehovu Boga, i dopustićemo da se sva slava i čast njemu pripišu. Tada ćemo slediti savet: „Mudri da se ne hvale mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogat da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tijem što razumje i poznaje mene da sam ja Gospod (Jehova) koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod (Jehova)“ (Jeremija 9:23,24).
12. Kako nam može pomoći dobar odnos sa Bogom da budemo skromni?
12 Održavanje bliskog odnosa sa Jehovom pomoći će nam, takođe, da budemo uvek skromni. Od nas se očekuje da skromno hodimo sa Bogom svojim (Mihej 6:8). Onoliko koliko su stvarni za nas Stvoritelj, njegova veličina, njegovo veličanstvo i njegove osobine, toliko ćemo se skromno ponašati. Mi želimo da imamo isti duševni stav kao Mojsije, ’koji je ostao čvrst kao da vidi Nevidljivog’ (Jevrejima 11:27). Kao da smo mala deca i hvatamo ruku svog nebeskog Oca. Ako se redovno hranimo iz Jehovine reči i ’ustrajemo u molitvi’, da, ’molimo se neprestano’, to će nam pomoći da imamo taj divan bliski odnos sa Bogom (Rimljanima 12:12; 1. Solunjanima 5:17).
13. Na koji način može nam pomoći želja da imitiramo Isusa Hrista da budemo skromni?
13 Ako volimo svog Učitelja, Isusa Hrista, cenimo sve što je učinio za nas, i znamo šta znači polaziti njegovim stopama, isto će nam to pomoći da budemo skromni, Kakav divan, plemeniti, nesebičan i savršeni primer nam je ostavio Isus! Ukoliko shvatimo ozbiljno obavezu da polazimo njegovim stopama, utoliko će nam to pomoći da budemo skromni. Kako to? Tako što ćemo shvatiti koliko smo daleko od potpunog imitiranja njega. Možda smo zadovoljni sobom kada se upoređujemo sa nekim drugima. Ali, da li imamo osnovu da budemo zadovoljni u poređenju sa Isusom Hristom? Umesto toga, treba da osećamo kao apostol Pavle — da budemo bolno svesni činjenice da ne činimo ono što zaista hoćemo i da tako često činimo ono što nećemo. Nijedan hrišćanin koji je duboko svestan koliko daleko je od toga da bude imitator Isusa Hrista, neće osetiti potrebu za hvalisanjem (Rimljanima 7:13—23).
14. Kako nam može pomoći bratska ljubav da budemo skromni?
14 Isto tako, ljubav prema ostalim svedocima Jehove i članovima svoje porodice pomoći će nam da budemo skromni. Kao što piše u jednoj kraljevskoj pesmi: „Ljubav ima oko za dobro. Ljubav izgrađuje bratstvo“. Da, Ljubav će nas navesti da cenimo dobre osobine kod drugih. Ali, kako nam može pomoći da budemo skromni? Neskromnost vređa druge, dovodi ih u nelagodan položaj. Pošto im ne želimo da uvredimo one koje volimo, iskrena bratska ljubav navešće nas da budemo skromni. Neskromnost izaziva nedmetanje, rivalstvo ili navodi neke da se osećaju manje vrednim. Ali, ’ljubav se ne hvali, ne nadima se’, ona je skromna (1. Korinćanima 13:4).
15. Kako nam može pomoći samosavladavanje da budemo skromni?
15 Samosavladavanje, plod Božjeg svetog duha, isto nam je od pomoći kod razvijanja skromnosti (Galatima 5:22, 23), Da li postoji zaista veza između te dve osobine? Dabome da postoji. Često je čovek sklon da kaže ili učini sebične ili sebi laskave stvari, ponekad samo zato što postupa impulsivno. I čim je rekao ili učinio to, shvata da je pogrešio. To je zato što je ljudsko srce prevrtljivo, opako, podmuklo (Jeremija 17:9, BA, ST). Ali ako se samosavladavamo, napravimo pauzu promislimo i pomislimo kako će naše reči ili naši postupci uticati na druge, pomoći će nam da ispoljimo odgovarajuću skromnost. Na primer: bez da puno promišljamo, skloni smo možda da uzmemo najbolji ili najveći komad mesa, kolača ili voća kada nam se prinese ili ponudi hrana za vreme ručka. Ali, samosavladavanje i promišljenost pomoći će nam da odolimo tom impulsu. Isto to važi kod neskromnog zauzimanja najboljeg mesta na nekoj gozbi. Kao što je Isus pokazao u priči, može nam se dogoditi da nas zamole da pređemo na manje značajno mesto. Međutim, ako malo promišljamo i ako smo skromni nećemo praviti takve greške koje dovode nas i druge u nepriliku (Luka 14:8—11).
16. Zašto nam može pomoći vera u Jehovu da budemo skromni?
16 Drugi plod duha koji će nam pomoći da razvijamo skromnost jeste vera u Jehovu, koja proizlazi iz dobrog odnosa prema njemu. U paloj ljudskoj prirodi je ukorenjen strah od gubitka dobrih stvari u životu — bilo materijalnih, intelektualnih, emocionalnih ili duhovnih. Ali vera u Jehovu zadržaće nas od drskog ili neskromnog guranja napred. Umesto toga, prepustićemo stvari Jehovi u ruke. Ako smo skromni, bićemo u stanju da čekamo dok Bog ne sredi stvari ili se pobrine da dobijemo priznanje ili unapređenje. David je ispoljio skromnost pre no što je postao kralj. Mogao je da preuzme stvari u svoje ruke, jer je bio pomazan za kralja. David je mogao da postane odmah vladar u Izraelu time što bi ubio kralja Saula, ali David to nije učinio—skromno je čekao da mu Jehova da kraljevstvo i Jehova je to učinio u svoje određeno vreme (1. Samuilova 24:2—6; 26:10, 11).
17. Na koje sve načine može sposobnost uživljavanja da nam pomogne da budemo skromni?
17 Sposobnost uživljavanja je još jedna pomoć za postizanje skromnosti. Znači moramo biti u stanju da se sa nekim saživimo, stavimo u njegov položaj. Na primer, ako je neki skupštinski starešina neskroman, može sebi dozvoli da u više navrata prekorači vreme kada drži govore na skupštinskim sastancima. Ali, ako ima sposobnost uživljavanja, biće u stanju da se saživi sa drugim starešinama koji su zainteresovani da imaju dovoljno vremena za svoje tačke programa. Skromni starešina će misliti i na duhovnu braću i sestre koji neće shvatiti zašto se prekoračuje vreme sastanka bez ikakvog opravdanog razloga. U stvari, sposobnost uživljavanja pomoći će nekom da bude skroman svuda, a ne samo u hrišćanskoj skupštini. Sposobnost uživljavanja je pomogla apostolu Pavlu da je ’bio Jevrejima kao Jevrejin, onima pod Zakonom kao i da je sam bio pod Zakonom; slabima bio je kao slab’ i tako dalje — sve radi dobre vesti. To je značilo da je bio skroman, pokazavši svojim slušaocima da ne misli da je bolji od njih (1. Korinćanima 9:19—23),
18. Šta se može reći u korist hrišćanske skromnosti?
18 Stvarno, hrišćanska skromnost ima mnogo štošta za preporuku. Kakvu pustoš je prouzrokovala neskromnost u toku istorije! Ispoljavati skromnost ima smisla, zaista, za hrišćane. Zahvaljujući njoj možemo biti u dobrim odnosima sa Bogom, ostalim Jehovinim svedocima, svojom porodicom i sa drugima. Skromnost će nam i lično pomoći, postaćemo zadovoljni i nećemo biti razočarani. Božja reč nam uveliko pomaže da budemo skromni na mudar način. I zato, dokažimo pravu mudrost razvijajući i ispoljavajući hrišćansku skromnost.
Kako bi odgovorio?
□ Kako su ispoljile skromnost neke mlade osobe zabeležene u Bibliji?
□ Kako je Isus Hrist ostavio najveći i najbolji primer skromnosti?
□ Na koji način mogu nam pomoći ljubav prema Jehovi i dobar odnos sa njim da razvijemo skromnost?
□ Kako nam može pomoći želja da imitiramo Isusa Hrista da budemo skromni?
□ Zašto nam može pomoći bratska ljubav da budemo skromni kao obožavaoci Jehove?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 28. strani]
Redovno uzimanje hrane iz Božje reči i ’neprestana molitva’ pomoći će nam da razvijemo skromnost