Šta se dogodilo sa poštenjem?
Šta se dogodilo sa poštenjem?
JEDNO preduzeće u Sjedinjenim Državama je palo pod stečaj. Više od 60 godina se bavilo. prodajom semena za bašte. Njegovi zastupnici su bili mladi dečaci i devojčice koji su pismeno naručivali seme, prodavali ga svojim susedima i deo zarađenog novca slali preduzeću. Zašto je preduzeće palo pod stečaj? Zato što su bila nepoštena deca koja su ga zastupala. Previše njih nije vraćalo seme ili je zadržalo novac koji je dobilo prodajom tog semena.
Šta bi zaključio iz činjenice da je preduzeće, oslanjajući se na poštenje dece, moglo da posluje 60 godina, a sada bilo prisiljeno da obustavi rad? Zar ne izgleda kao da deca sada više nisu poštena kao što su nekada bila? Međutim, nisu samo deca nepoštenija. Sredovečne osobe se još uvek sećaju vremena kada su mogle bez brige da ostane nezaključana ulazna vrata od kuće ili da ostave bicikl na trotoaru, a da ga niko ne ukrade. Ali na mnogim mestima više nije tako.
U upitniku koji je izdao časopis Sajkolodži Tudej većina, od hiljade koji su odgovorili na njega, priznala je manje ili veće nepoštenje. Devedeset i tri posto priznalo je da povremeno vozi brže nego što je dozvoljeno. Šezdeset i osam posto je uzelo pribor iz kancelarije ili drugi materijal. Šezdeset i sedam posto je prepisivalo na ispitima ili školskim vežbama. Četrdeset i pet posto je varalo svog bračnog druga. Mnogi su. podneli lažne poreske prijave, nisu prijavili na carini robu podležnu carini, bespravno se koristili telefonom iz preduzeća i vodili međumesne razgovore ili podvalili kod obračunavanja troškova.
Odakle toliko nepoštenje?
Navode se mnogi razlozi za nepoštenje. Evo ovde nekoliko.
Roditeljski primer: Kada je trgovinsko preduzeće semena pisalo roditeljima dece koja su mu dugovala novac, često je dobilo pismo u ovom stilu: ’Vi ste veliko preduzeće; vama ne treba novac, već samo pokušavate da prevarite moje dete’. Nije teško uvideti da su ta deca naučila da budu nepoštena.
Zato što je lako: Odgovarajući na gore pomenuti upitnik, jedan mladi učenik je napisao: „Uvek je prisutan pritisak da se nadmaši i postigne visoki uspeh, čak i kada sam spreman za ispit, mogu da prepisujem. . . . Učenici prepisuju javno i očigledno i mnogi nastavnici čine malo ili ništa protiv toga. Ukratko rečeno: činim to jer mogu da se izvučem bez ikakvih posledica“.
Siromaštvo: Siromaštvo — ili strah od siromaštva — bez sumnje uveliko vodi krađi i prevari, mada su, izgleda, bili ljudi pošteniji u predratnim godinama ekonomske krize, uprkos nadaleko proširenom siromaštvu. A mnogi nepošteni ljudi su sve drugo a ne siromašni. Razmotri jedan slučaj iz Japana. Pronađena je grupa muškaraca koja je varala železničku kompaniju. Pronašli su način na koji su mogli da plate manje nego što je trebalo
za put do kuće, nakon dana provedenog u igranju golfa. Da li su varali zbog toga što su siromašni? Teško da je to bio slučaj. Među njima je bio i predsednik jedne kompanije!Pohlepa: Pisac jedne novinarske rubrike pisao je: „Ova gola pohlepa za novcem kriva je za moralne probleme nacije“.
Rđav primer: Taj isti pisac rubrike pisao je: „Pogledajte, ako baš hoćete, naše lidere. Naši kongresmeni napuštaju, zahvaljujući novcu predviđenom za podmićivanje i raznovrsnim društvenim prednostima, ono što oni sa zadovoljstvom nazivaju državnom službom, nedolično bogati, sa masnim penzijama. A šta je sa našim vođama industrije? Finansijski magnat nije izumro. Teško se može naći i jedan šef korporacija koji nije zaradio svoj novac prodavajući Ameriku bez pokrića“.
Klima nepoštenja: U izveštaju časopisa Njusvik pisalo je; „Mnogi Amerikanci koji se glasno žale na pronevere po kancelarijama jesu i sami sitne varalice. Siromašni Amerikanci potkradaju sistem socijalnog blagostanja, a srednja klasa i građani sa visokim primanjima postupaju sa računima izdataka kao sa ’formularima za prevaru’ i manje prijavljuju federalnoj poreskoj administraciji ostvarene prihode. U ovom društvu svako uzima“.
Bez obzira na uzroke — kako ti gledaš na nepoštenje? Da li ti se sviđa kada te neko slaže ili prevari? Raduješ li se što plaćaš višu premiju za osiguranje usled proširenog varanja osiguranja ili što plaćaš više cene da bi se pokrili gubici nastali krađom po radnjama ili krađom radnika? Da li bi pristao da te vara žena ili muž? Verovatno ne bi. Ali, to je što se upravo danas događa, i svi smo pogođeni na jedan ili drugi način. Kome možeš da veruješ u ovakvom svetu? Zar mora tako da bude?