Božja reč je živa

Ko ti je zaista bližnji?

Jedan učitelj Božjeg zakona datog Izraelcima ustaje jednog dana i kuša Isusa pitanjem: „Učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni“? Kada je Isus odgovorio da mora da ljubi potpuno Boga i da ljubi bližnjega svoga kao samog sebe, učitelj zakona pita: „Ko je zaista moj bližnji“? Isus odgovara na to pitanje pričajući sledeću priču:

Neki Judejac putuje iz Jerusalima u Jerihon, priča Isus. Čovek pada u ruke razbojnicima, koji mu sve uzimaju, tuku ga i ostavljaju ga polumrtva. Situacija je očajna, pošto će čovek umreti ako mu se ne pomogne.

Isus nastavlja da priča i kaže da slučajno silazi istim putem neki jevrejski sveštenik. Šta on čini? Ne staje ni za časak! Bez ikakvog milosrđa u srcu, prelazi na drugu stranu puta i produžuje put.

Posle nekog vremena dolazi na to mesto Levit, još jedan čovek koji ima prednost da služi u Božjem hramu. Ali ni on nema milosrđa u srcu. Isto prelazi na drugu stranu puta i ne zaustavlja se da pomogne.

Gle! Ko to pomaže ispremlaćenom Judejcu? To je neki Samarićanin. To je iznenađujuće jer su Judejci i Samarićani neprijatelji. U Bibliji piše: „Judejci se ne mešaju sa Samarićanima“ (Jovan 4:9, BA).

Samarićanin mu ne previja samo rane i ne stavlja ga samo na svoje kljuse, nego ga vodi u gostionicu, i ostaje tamo neko vreme i stara se o njemu. I zatim, vadi novac u vrednosti od dve nadnice i daje ga gostioničaru, pa kaže: „Pobrini se za njega, i ako potrošiš na to više, platiću ti prilikom svoga povratka“

Po završetku priče, Isus se okreće učitelju Zakona i pita ga: „Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke“? Učitelj Zakona odgovora: „Onaj koji mu je učinio milosrđe“. Na to Isus kaže: „Idi pa čini i ti tako“ (Luka 10:25—37, dr Čarnić).

Kakvu divnu pouku možemo svi mi da izvučemo iz ovoga! Bez obzira na rasu, boju kože, nacionalnost ili društveni položaj, ljudi su naši bližnji. I ako hoćemo da dobijemo večni život, moramo da ih volimo i činimo im ljubazna dela.