Pitanja čitalaca

◼ Da li je Isus „Bog“ na koga se osvrnuo Pavle u Jevrejima 1:8?

Ne. Težina dokaznog materijala pokazuje da je to Jehova. Po prevodu Novi svet, Jevrejima 1:8 glasi: „Za sina pak kaže: Bog je tvoj (Sinovljev) presto zauvek“. To pokazuje da Isusov presto, njegov položaj ili autoritet kao vladar, potiče od Jehove, Svemogućeg Boga.

Međutim, oni koji veruju u trojstvo daju prednost prevodu Stvarnost ili Daničić—Karadžić prevodu, gde Jevrejima 1:8 ovako glasi: „A sinu: prijestol je tvoj, Bože, va vijek vijeka“. Dakle, oni misle da se ovde pokazuje da je Isus jednak Svemogućem Bogu. Zašto to nije ispravno?

Prvo, uzmi u obzir sadržaj. U mnogim prevodima, ili u glavnom tekstu ili na margini, čitamo u Jevrejima 1:9: „Pomaza te, Bože, Bog tvoj“. Iz toga se jasno daje videti da onaj na koga se odnose reči iz stavka osam nije Bog, nego jedan koji obožava Boga i koga je Bog pomazao.

Drugo, treba zapaziti da su u Jevrejima 1:8, 9 citirane reči iz Psalma 45:6, 7, koje su najpre bile upućene ljudskom kralju Izraela. Sigurno je da pisac tog psalma nije mislio da je taj ljudski kralj bio Svemogući Bog, a ni pisac Jevrejima nije mislio da je Isus Svemogući Bog. Bibličar B. G. Veskot komentarisao je to i rekao: „Teško je mogućno“ da se reč אלוהים (‘Elo·himʹ, Bog) može primeniti u originalu na kralja ...otuda u celini, izgleda da je najbolje usvojiti u prvoj rečenici ovaj prevod: „Bog je tvoj presto (ili tvoj presto je Bog), to jest ’tvoje kraljevstvo se temelji na Bogu’“.

Dakle, prevodioci prevoda Novi svet, kao i mnogi drugi prevodioci, imali su dobar razlog da prevedu Jevrejima 1:8 ovako: „Bog je tvoj presto“. (Vidi An American Translation, Moffatt; takođe i marginalije u American Standard Version i The New English Bible). To razjašnjava da „Sin“, Isus Hrist, ima Oca koji je viši od njega.

◼ Da li „kukolj“, iz Isusove priče o pšenici među kukoljem, obuhvata i one koji su nedavno otpali?

Ne, strogo govoreći oni nisu „kukolj“.

U Mateju 13:24—30, 37—43 nalazimo tu priču i Isusovo objašnjenje. „Sin čovečji“ je posejao na „njivi“, koja je svet, „dobro seme“, koje predstavlja „sinove carstva“, prave pomazane hrišćane. Zatim je đavo posejao „kukolj“ koji bi izgledao kao, „pšenica“, a u stvari su, to „sinovi zla“, očigledno, imitacija hrišćana koji postoje u isto vreme kao i pravi hrišćani slični pšenici. Takva se situacija naročito razvila posle smrti apostola (2. Solunjanima 2:6, 7). Tokom vekova  bilo je mnogo onih koji su samo tvrdili da su hrišćani, među njima su bili i sveštenici koji su širili lažne nauke.

Isus je rekao da će se „kukolj“ sakupiti i u ’vatru baciti u doba žetve, svršetka ovog poretka’. Neki su, možda mišljenja, da je izdvojen kao „kukolj“ mali broj osoba koje su nedavno otpale. Ali, Isus nije rekao da je „kukolj“ nekad bio „pšenica“ koja se pokvarila. „Kukolj“ je bio kao takav posejan i ostaje „kukolj“, što odgovara genetskom pravilu da biljke rađaju, ’svaka po svojoj vrsti’ (1. Mojsijeva 1:11, 12). Treba da zadržimo na umu da je Isus prorekao da će se pojaviti naročito vrsta lažnih ili imitacionih hrišćana, kada je govorio o „kukolju“. On nije govorio o pojedincima iz klase „pšenice“ koji bi mogli da se pokvare i postanu poput trulih stabljika pšenice.

Otpadnici iz vremena apostola i njihovi savremeni dvojnici nisu predočeni po „kukolju“. Ipak, Biblija pokazuje da takvi otpadnici nisu „od naše vrste“, da ih Bog osuđuje i da treba da ih izbegavaju lojalni hrišćani. Svima koji postanu otpadnici i ne pokaju se do kraja ovog poretka dogodiće se isto što i „kukolju“, naime, biće ’bačeni u vatru’ ili večno uništenje (Titu 3:10; 1. Jovanova 2:18, 19; 2. Jovanova 9—11).