Ujedinjeno čovečanstvo — šta bi to moglo da znači?

„BILO hinduisti ili katolici, Jevreji ili luterani, kvekeri ili muslimani, budisti, menoniti ili mormoni — ako se isto toliko posvetimo i revnujemo za ostvarenje nebeskog prava ovde na Zemlji, koliko se trudimo da se kvalifikujemo za život posle nje — pomisli samo u kakvom sjajno čistom, nezaraženom i divnom svetu bismo mi živeli“.

Tim rečima je izrazio američki novinar Mel Elis želju mnogih ljudi danas. Oni žele da žive u lepom svetu. Pa ipak, i dalje podržavaju svoje religiozne, političke, ekonomske i socijalne razlike—upravo to što je prouzrokovalo tokom istorije tako veliku, mržnju, razdor, i prolivanje krvi.

Zemlja bi se mogla uveliko preobraziti kada bi ljudi imali jedinstvene namere. Odmah bi prestali ratovi. Izrazi kao „trka u naoružanju“ i „arsenali nuklearnog oružja“ pripadali bi prošlosti. Nikada više ne bi bilo osakaćenih ljudskih tela i duševnih povreda u ratu. Porodice ne bi bile skrhane bolom usled gubitka dragih osoba u oružanim sukobima.

Suma novca uložena u oružje i vojne pripreme iznosi sada godišnje oko 800 milijardi američkih dolara. Kada bi se sve to uložilo u miroljubive svrhe, kakav preobražaj bi nastao čak i usred sadašnjih nesavršenih uslova!

Pomisli na neophodne stanove, bolnice, škole, osnovne sanitarne potrebe, čistu vodu i druge stvari koje bi se tako mogle obezbediti. I sve bi to dovelo do potpune zaposlenosti onih koji bi radili u korist čovečanstva. Takođe bi bilo dovoljno hrane za sve kada bi čitava ljudska porodica radila za opšte dobro. Urednik Francuskih novina Andre Fonten izjavio je: „Ima dovoljno bogatstva za sve kada bismo ga samo upotrebili u korist čovečanstva“.

Dakle, pomisli šta bi značila ujedinjena ljudska porodica. Značila bi ljubaznu saradnju umesto bezdušne konkurencije; saosećajnost umesto slepe mržnje, izgrađujući mir umesto besmislenog nasilja; međusobno poštovanje koje ujedinjuje umesto razdornog nacionalizma.

Ali, kako bi mogle da uslede ikada takve promene? Sigurno je da takve promene moraju najpre da uslede u ljudskoj savesti. A da bi se promenila svest, mora da se potpuno promeni moralno i duhovno obrazovanje ne bi li se ljudi oslobodili svih uticaja koji ih razdvajaju. Ali, odakle bi se moglo dobiti takvo jedinstveno obrazovanje? Od političkih, ekonomskih, religioznih ili školskih sistema ovog sveta!

Biblija nam daje na to jasan odgovor rečima proroka Jeremije: „Dobro znam, Jehova, da put čoveka nije u njegovoj vlasti, niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja korake svoje“ (Jeremija 10:23, NS).

Ovaj zaključak potkrepljuju i reči Marka Tia, direktora Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Norveškoj. On je izjavio: „Današnja međunarodna situacija je karakteristična po dubokim krizama koje prožimaju skoro sve sfere ljudskih aktivnosti: ekonomsku i društvenu, političku i vojnu, duhovnu i moralnu. Konfliktne situacije se umnožavaju, nasilje je u porastu i primena sile je postala uobičajeni instrumenat politike i diplomatije. . . . Još nesigurnija je postala ravnoteža između mira i rata.

Zar nije očigledno da ljudi sami od sebe ne mogu da pronađu odgovore na to pošto nemaju mudrosti da upravljaju svoje korake  prema sveopštem jedinstvu? Neki mogu, doduše, da pomisle da sada preterujemo i da bi ljudi mogli, jednog dana, sami da stvore jedinstvo. Međutim, šta pokazuju činjenice?

Da li nam pružaju osnovu za nadu da bi jedan ili više elemenata ovog sveta dali pogonsku snagu za ujedinjenje sveta? Ako, ne, šta bi dalo tu snagu?

[Slika na 4. strani]

Pomisli šta bi se sve moglo učiniti čak i danas ako bi se novac uložen u naoružanje iskoristio za izgradnju miroljubivog sveta!