Hrišćanske svadbe koje donose radost

1, 2. Kako većina ljudi reaguje na reč „svadba“ i zašto? (Matej 19:4—6)

 OČEVIDAC apostol Jovan izveštava: „Beše svadba u Kani galilejskoj Majka Isusova beše onde i pozvaše na svadbu Isusa i njegove učenike“ (Jovan 2:1, 2; The Jerusalem Bible).

² Kako reaguješ na te reči iz Jovana 2:1, 2? Ne bi bilo iznenađujuće ako bi na to odgovorio srdačno, jer reč „svadba“ asocira nas na nešto radosno. Kako čitamo u 1. Mojsijevoj 2:18—24, prva svadba je bila u raju, kada su ljudi bili bez greha. Tu svadbu savršenog čoveka i savršene žene uredio je i priznao naš Stvoritelj. Imala je uzvišeni ton i dala srećan primer za buduće svadbe.

3. Kakav duh dovodi Biblija u vezi sa svadbama, ali koja se poteškoća pojavila? (Jeremija 7:34).

³ Tvoja radovanja svadbama slaže se sa onim što čitamo u Božjoj reči, u Psalmu 45:15 opisuju se učesnici u kraljevskoj svadbi: „Dovešće ih s veseljem i klicanjem; ući će u kraljevu palatu“ (NS). U Bibliji se klicanje održava i u simboličnim osvrtima na venčanja (Matej 22:2—4; 25:1—40; Otkrivenje 19:6—9). Da, premda je to ozbiljan korak — par ulazi u svetu bračnu zajednicu — svadbe treba, ipak, da ostanu u sećanju kao radosni, dostojanstveni događaji. Međutim, izveštaji iz celog sveta pokazuju da mnogim svadbama upravo to obeležje nedostaje, što stvara probleme i žalost paru i razočarava zvanice. To je bio slučaj čak i kod nekih svadbi Jehovinih slugu. Zašto?

4. a) Zašto se većina svadbi održava javno? b) Šta je Isus rekao za venčanja u naše vreme?

⁴ U većini zemalja parovi mogu da se venčaju u okviru privatne svečanosti koja ispunjava legalne zahteve. Ako se par odluči za takvu malu svečanost, drugi ne treba da ih kritikuju ili da misle da se oni nečega stide. Možda im se to jednostavno više dopada i takav način venčanja može imati zaista prednosti. Na primer, u finansijskom pogledu —  pripremajući se za intenzivnije učestvovanje u Jehovinoj službi (Luka 12:29—31). Pa ipak, većinom se održavaju svadbe javno, sa mnogo prijatelja i rođaka. Tako izmenjeni status para postaje nadaleko priznat u okolini. Ako se tu radi i o religioznoj ceremoniji ili biblijskom govoru, unesen je i duhovni elemenat. I drugi mogu da podele radost sa parom. To su pozitivne strane takvog venčanja. Ali, velike svadbe izazivaju opasnosti, pogotovu danas kada svet samo misli na ’ženidbu i udaju’ i ’ne primećuje’ skori kraj zlog poretka (Matej 24:37—39).

5. Ko sve treba da bude zainteresovan za Božji savet o svadbama?

⁵ Ako predviđaš u svojoj budućnosti radosnu hrišćansku svadbu, izvesne stvari zaslužuju tvoju pažnju. Ali i svi mi koji smo možda gosti ili učesnici hrišćanskih svadbi možemo, takođe imati koristi od razmatranja biblijskog saveta na tu temu.

Problem preteranosti

6. Kakve probleme mogu stvoriti velike svadbe?

⁶ Velika svadba je za mnoge svetske ljude simbol njihovog prestiža, vidljivi dokaz materijalne ili društvene superiornosti. Na žalost, čak i hrišćani mogu biti upetljani u nastojanja da ostave utisak na druge raskošnom odećom ili savršeno obavljenim pripremama (Galatima 5:26). Neke hrišćanske starešine u Zapadnoj Africi osudile su „jaku tendenciju da se ’majmuniše’ svetu u običajima, razmetljivom paradiranju i neobuzdanom zabavljanju“ na svadbama. Time se umanjuje dostojanstvo i radost koji su prikladni u životu onih koji više ne ’žive po telu vršeći prohteve tela’ (Efescima 2:3). Umesto da su radosne uspomene, takve svadbe često postaju povod za ’razuzdanost, neprijateljstva, ljubomoru, svađe, zavisti, lumpovanja’ dela tela (Galatima 5:19—21).

7. Šta može navesti neke da požele raskošne svadbe?

⁷ Kada je Ptolomej VI Filometor udao svoju kćerku za Aleksandra Balasa iz Sirije, istorija govori da „je u Ptolemaidi veličanstveno proslavio njezinu udaju, kako pristaje kraljevima“ (Makabejci I 10:58, ST). Pa i danas mnogi, sa ograničenim sredstvima, smatraju da moraju oni (ili njihova deca) da se venčaju ’uz veliku pompu, kako pristaje kraljevima’. Putem reklame su se možda upustili u takvo fantaziranje. Trgovci koji vide u velikim, kitnjastim svadbama stečene interesa pothranjuju viziju o mladi koja je „kraljica za dan“, kao da i kojekakve štampane pozivnice, fotografije, cveće ili prstenovi garantuju savršenu svadbu. Oni žele da te navedu na pomisao da ovaj put zaslužuješ najbolje — pa mogao ti to sebi priuštiti ili ne. Ovo „upadljivo izlaganje svojih sredstava za život“ pripada svetu koji prolazi (1. Jovanova 2:15—17, NS). Neke hrišćanske starešine komentarisale su: „Zapaža se takmičarski duh. (Na primer) pod uticajem svetskih običaja, mlada i njene pratilje menjaju po četiri ili pet skupih kostima“.

8. a) Šta saznajemo iz biblijskih stavaka o svadbenoj odeći? b) Kakvu svadbenu odeću su izabrali neki hrišćani i zašto?

⁸ Biblija ne sugeriše da svadbe moraju biti spartanske, asketske. Recimo, čitamo o ’mladoženji koji poput sveštenika stavlja sebi nakit na glavu i o mladi koja stavlja na sebe nakit’ (Isaija 61:10, NS; Psalam 45:13, 14; Isaija 49:18; Jeremija 2:32; Jezekilj 16:9—13; Otkrivenje 21:2). Opisuje se da je simbolična Hristova nevesta ’obučena u blistavo, čisto, fino laneno platno’. Dakle prikladno je da mlada i mladoženja (i njihova pratnja) nose čistu, atraktivnu odeću, ali ne moraju da imaju odeću koja stvara finansijske probleme. Neki su parovi namerno izabrali odeću koja je znatno jeftinija od one koju bi mogli da sebi priušte. Zašto? Da bi izbegli odeću koja bi možda izazvala strahopoštovanje kod gostiju, ali i nelagodnost, ili umanjila jednostavno dostojanstvo, radost i duhovnost svadbe (Otkrivenje 19:8; Priče Solomunove 11:2; 1. Timoteju 2:9).

9. Kako treba da gledamo na svadbene običaje i tradicije?

⁹ Druga preteranost na svadbama bi bilo prestrogo pridržavanje. „protokola“ bezbroj rituala za koje kažu „stručnjaci“ u etiketi da se moraju slediti. To ne znači da Božje sluge namerno odbacuju sve lokalne običaje vezane za svadbu. U Bibliji piše da je Samson, povodom ženidbe, ’priredio gozbu, jer tako običavahu mladi ljudi’ (Sudije 14:10). Međutim, ropsko povinovanje društvenim formalnostima može opteretiti svadbu nepotrebnim ceremonijama i tako baciti u zasenak pravo značenje proslave i svakog lišiti radosti.

 Zakonito venčanje — u biblijska vremena i danas

10. Kako su izgledale svadbe u biblijska vremena?

¹⁰ Može nam biti od koristi ono što u Bibliji piše o svadbama, čak i ako se razlikuju od njih običaji u naše vreme i u kraju gde živimo. U biblijska vremena nije bila potrebna posebna zakonita ili religiozna ceremonija. Mladoženja bi otišao u kuću svoje verenice i javno je pratio u svoju kuću. Pri tome su se veselili mladenci, njihovi bliski rođaci i posmatrači koji su bili uzbudljivo zainteresovani za taj srećan događaj. Obično su mlada i mladoženja imali na sebi lepu odeću i priredili u kući mladoženje svadbenu gozbu sa zvanicama (1. Mojsijeva 24:65—67; Matej 1:24; 25:1—10; uporedi sa Makabejcima I 9:37, 39).

11. Kako je izgledala situacija u staro vreme s obzirom na potrebne dokumente o venčanju?

¹¹ Narodi koji su živeli oko Jevreja imali su zakone koji su zahtevali pismene ugovore o venčanju. Iako Biblija ne pominje takve dokumente, ipak govori o braku u smislu „saveza“ (Malahija 2:14). Biblijski detaljni rodopisi indirektno pokazuju da su se beležili brakovi na neki način, i zanimljivo je da su se Josif i Marija podvrgli nekoj vrsti zakonskog popisivanja (Luka 2:1—5; 3:23—38). Papirusi iz petog veka pre n.e., koji potiču od jevrejske kolonije na Elefantini (Egipat), sadrži ugovore o venčanju. Jedan od njih glasi:

 ’ . . . došao sam u tvoju kuću da mi daš svoju kćerku Mifatahiju za ženu. Od ovog dana i zauvek je ona moja žena i ja sam njen muž. Dao sam ti za tvoju kćerku Mifatahiju 5 sikala, što je cena za nevestu. . . ’

12. a) Kako gledaju Jehovini svedoci na venčanje u opštini? b) Šta se savetuje ako je posredi i državna i religiozna ceremonija?

¹² Jehovini svedoci poštuju zahteve da se venčanje obavi u skladu sa lokalnim zakonom i tako ’daju caru carevo’ (Marko 12:17; Rimljanima 13:1, 7). Zakon može zahtevati da se mladenci podvrgnu pregledu krvi, dobiju dozvolu i polože zakletvu pred ovlašćenim licem za sklapanje braka. U nekim zemljama venčanja mogu da obavljaju samo državni službenici kao gradonačelnik ili sudija. Ali, članovi hrišćanskih crkava često smatraju da u stvari nisu venčani dok se ne venčaju u crkvi. Pravi hrišćani priznaju da je zaključenje građanskog braka punovažno, ali neki još vole (ili im to nalaže osetljivost prema drugima) da posle registrovanja u opštini imaju biblijski govor. U takvom slučaju najbolje je da se predavanje održi ubrzo nakon venčanja u opštini. a

13. Šta će učiniti hrišćanski starešina pre svadbe ako on treba da izvrši obred venčanja?

¹³ Neke države opunomoćuju Jehovine svedoke da vrše obrede sklapanja brakova. Obično ih vrše skupštinske starešine, muškarci koji su iskusni, uviđavni, zreli i poseduju poznanje Božje reči. Starešina koji  je zamoljen da izvrši taj obred razgovaraće prethodno sa budućom mladom i budućim mladoženjom. Sigurno će mu garantovati da nema nikakvih moralnih ili zakonskih smetnji za njihovo sklapanje braka. Može im pružiti* zdravi savet iz Biblije, a i očinski savet. Verovatno će sa njima porazgovarati o pripremama za obred venčanja i veselje koje zatim sledi, jer želi da ima čistu savest kod događaja gde je zamoljen da odigra važnu ulogu (Priče Solomunove 1:1—4; 2:1; 3:1; 5:13—21; Jevrejima 13:17, 18).

14. Kakvi su svadbeni govori prikladni?

¹⁴ Bilo da je prethodilo registrovanje u opštini ili ne, svadbeni govor jednog sluge od Jehovinih svedoka može pomoći da se istakne činjenica da od samog početka braka treba biti prisutan duhovni aspekt. Takvi govori ne treba da budu veoma dugački, kao da sadrže sve što u Bibliji piše o braku, niti treba da budu puni humora ili preteranog hvaljenja mladenaca. Uravnotežen, radostan i biblijski sadržaj tih govora može koristiti mladencima kao i ostalim prisutnima b (2. Timoteju 3:16).

15. Kako se svečana obećanja data od Jehovinih svedoka razlikuju od drugih svečanih obećanja koja se danas upotrebljavaju?

¹⁵ Svečana obećanja su deo većina venčanja. Ona koja se upotrebljavaju na nekim „modernim“ svetskim venčanjima sastavljena su čudnom pesničkom veštinom ili izražavaju svojstvene poglede na život. U eseju časopisa Tajm na temu „smelosti kod kuće napravljenih zakletvi“ pisalo je o svešteniku koji je pitao: „Đina, hoćeš li da voliš Pitera više od čokolade?“ Zatim je pitao Pitera: „Hoćeš li voleti Đinu više od jutarnjih novina?“ Članak je podvukao da „je venčanje javni događaj“ i treba da udostoji važni društveni korak koji se pri tome čini. Kod venčanja Jehovinih svedoka svečana obećanja se prilagođavaju zahtevima lokalnog zakona. Gde je dozvoljeno, daju se svečana obećanja koja odaju čast Bogu, izvorištu braka:

 „Ja _____ uzimam tebe _____ za moju venčanu ženu, da te volim i negujem u skladu sa božanskim zakonom za hrišćanske muževe, izloženim u Svetom pismu, da oboje živimo zajedno na Zemlji u skladu sa Božjom bračnom zajednicom“.

 „Ja _____ uzimam tebe _____ za venčanog muža, da te volim, negujem i duboko poštujem u skladu sa božanskim zakonom za hrišćanske žene, izloženim u Svetom pismu, da oboje živimo zajedno na Zemlji u skladu sa Božjom bračnom zajednicom“.

 Ova svečana obećanja ne treba promeniti ili zameniti nečim što bi odgovaralo ćefu mladenaca. c

Svadbe u kraljevskim salama

16. 17. a) Kakve veze ima starešinstvo sa svadbama u kraljevskoj sali? (Jakov 3:17) b) Zašto je preporučljiva takva veza?

¹⁶ Hrišćanima je rečeno da se žene (ili udaju) „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39). Kada dva hrišćanina koja uživaju dobar glas u skupštini žele da se venčaju (ili da imaju svadbeni govor) u kraljevskoj sali, treba da zatraže dozvolu za to od starešinstva. d Starešine neće naturati svoje lične ukuse u pogledu priprema za venčanje, nego će se raspitati za planove mladenaca, tako da se u sali ništa ne dogodi što bi uznemirilo skupštinu (uporedi sa 1. Korinćanima 14:26—33).

¹⁷ Na primer, stigle su uznemirujuće vesti o svadbama koje se nisu održale u kraljevskoj sali. Pre bilo koga, svirala je glasna muzika u iznajmljenoj sali i mlada i mladoženja sa pratnjom ušli su u salu igrajući. Ostali gosti su im se pridružili u igranju sve dok ih nije prekinuo predsedavajući, tako da je, posle molitve, mogao započeti svadbeni govor. Očigledno, to nije bila ispravna atmosfera za hrišćansku svadbu. Adi ona nam pokazuje zašto starešine vode računa o svadbama u kraljevskoj sali. U kraljevskoj sali se upotrebljava samo uzvišena muzika kao ona iz pesmarice Jehovinih svedoka. Dekoracija cvećem ili bilo kakva druga dekoracija treba biti skromna i razumna, kao i način na koji ulazi u salu svadbena pratnja i način fotografisanja (Filipljanima 4:5).

18. Ko može biti na svadbi sa mladom i mladoženjom (1. Korinćanima 5:13; Jakov 2:1—4)

 ¹⁸ U biblijska vremena bio je obično „mladoženjin prijatelj“ kao i ženske pratilje od mlade (Jovan 3:29; Psalam 45:14). Često je to tako i na svadbama koje se održavaju u kraljevskoj sali. I tu je potrebno pokazati razumnost što se tiče broja učesnika kao i načina odevanja i postupanja. Ne bi bilo prikladno imati u svadbenoj pratnji ljude koji su isključeni ili čiji se skandalozan način života sukobljava sa biblijskim načelima (2. Korinćanima 6:14—16). Mnogi hrišćanski parovi (ili govornici) biraju u svadbenu pratnju one sa kojima tesno sarađuju u službi Jehovi, a ne ugledne ljude ili one koji mogu dati skupe poklone.

19. Na koje druge aspekte treba paziti, što će biti od pomoći da se radosno obavi venčanje u kraljevskoj sali?

¹⁹ Ako se u tu svrhu upotrebi kraljevska sala, može se kratko saopštiti datum i vreme venčanja. Tako će skupština znati da će se venčanje održati u sali i da mogu doći ako hoće. Pošto je kraljevska sala uglavnom namenjena hrišćanskim sastancima, venčanje treba da se održi u vreme kada nisu sastanci. Bez obzira na zakazano vreme, tačnost odražava ljubav i obazrivost prema svima. U Isusovoj priči o svadbi „mladoženja je odocneo“, što je stvorilo nekima velike probleme (Matej 25:1—12).

20. Još koja komponenta venčanja zaslužuje našu pažnju?

²⁰ Prorok Isaija je pisao kako se ’mladoženja raduje nevesti’ (Isaija 62:5). Mlada je, takođe, srećna na svom danu venčanja. I mnogi koji žele mladencima sve najbolje ’veoma se raduju’ hrišćanskim svadbama (Jovan 3:29). Često se ta radost izražava i dopunjuje društvenim skupom posle venčanja — prijemom ili svadbenom gozbom. Kakve savete pruža Jehova u svojoj reči koji će doprineti još većoj sreći a ne problemima na takvim skupovima? Da vidimo to u sledećem članku.

[Fusnote]

Da li si zapamtio ove tačke?

□ Kojih opasnosti treba da budu svesni hrišćani u pogledu raskošnih svadbi?

□ Kakav stav zauzimaju Jehovini svedoci prema građanskom ili religioznom obredu venčanja?

□ Kako mogu odluke mladenaca u pogledu svadbene ceremonije doprineti da se hrišćani još više raduju tom događaju?

□ Kakva se venčanja mogu držati u kraljevskoj sali?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 20. strani]

Jevrejski mladoženja bi, uz veselje i dostojanstvo, doveo kući svoju nevestu