Pouzdana je Jehovina reč!

’Ja Jehova činim dobrom reč sluge svojega’ (Isaija 44:24—26, Byington).

1. Kakva se budućnost predviđala godine 1864?

 ŠTA će doneti sa sobom sutra? Ljudi bi želeli da znaju. Ali, koliko su nezadovoljavajuće njihove prognoze! Da prikažemo: zoolog Alfred R. Voles predviđao je 1864. Od ljudi ’načinjenu budućnost za ljudsku vrstu’: „Svako će . . . raditi zbog vlastite sreće koja će biti u odnosu na onu od njegovih bližnjih; . . . dobro uravnoteženi moralni osećaji neće nikada dozvoliti kome da povredi podjednaku slobodu drugih; . . . svakog će voditi najbolji zakoni; potpuno poštovanje prava, i savršena naklonost osećanjima, svega oko sebe“. Voles je prorekao da će čovek pretvoriti našu zemlju u „svetliji raj nego što je ikada viđen u snovima vizionara ili pesnika!“

2. Do kojih pitanja dovodi promašaj pukih ljudskih prognoza?

² Autor ovih reči umro je samo devet meseci pre no što je čovečanstvo bilo gurnuto u duboku tamu I svetskog rata. Gde je bio onda taj ’svetli raj’ ispunjen saosećajnim ljudima? A kako je danas? Bez sumnje ’je ohladnela ljubav kod većine’ uprkos bilo kakvim suprotnim prognozama (Matej 24:12). Ali treba li to da nas navede da sumnjamo u svako proročanstvo? Jehova Bog kaže za sebe da ’preokreće mudrace i čini ludim njihovo znanje, dok čini dobrom reč sluge svojega’ (Isaija 44:24—26, By). Međutim, neko se možda pita: možemo li se osloniti na biblijska proročanstva? Da li je Jehovina reč zaista pouzdana?

 Propast i obnova

3. Šta se dogodilo sa Judom i Jerusalimom u sedmom veku pre n.e. što je u saglasnosti sa 3. Mojsijevom 26:27—35?

³ Imamo obilje dokaznog materijala da možemo da se oslonimo na biblijska proročanstva. Na primer: proročanstva o propasti i obnovi ispunila su se u slučaju Božjeg drevnog naroda, Izraelaca. Kada su verno obožavali Jehovu, napredovali su u od Boga im datoj zemlji ’kojom teče mleko i med’ (3. Mojsijeva 20:24, 1. Carevima 4:1, 20). Unapred su bili, međutim, upozoreni da će taj pravi raj postati opustela pustinja ako budu bili neposlušni (3. Mojsijeva 26:27—35). Godine 607. pre n.e., oko 900 godina nakon što je Mojsije napisao 3. Mojsijevu, Vavilonci su osvojili Judu i Jerusalim. Kratko posle toga pobegli su u Egipat Jevreji koji su ostali u zemlji, i tako se potpuno ispunilo prorečeno opustošenje (Jeremija 39:8—10; 40:5; 41:2; 43:1—7).

4. a) Šta je Jehova obećao svom narodu davno pre uništenja Jerusalima 607. pre n.e. ? b) Kako se ispunilo to obećanje?

⁴ Ali, više od sto godina pre razorenja Jerusalima, Jehova je obećao. da će vratiti svoj pokajnički narod u opustošenu domovinu i. obnoviti njenu rajsku lepotu (Isaija 35:1—4). Bog je Takođe rekao: „Ja Jehova ... koji činim dobrom reč sluge svoga i izvršavam plan Svog glasnika, ja sam taj koji kažem za Jerusalim da će biti nastanjen i za gradove Judine ’da će biti ponovo sagrađeni i ja ću obnoviti njihove ruševine’“ (Isaija 44:24—26, By). Medijani i Persijanci sa Kirom na čelu osvojili su Vavilon 539. pre n.e. upravo kao što je Isaija prorekao (Isaija 44:27—45:6) Edikt kojim je Kir dozvolio Jevrejima da se vrate u domovinu i ponovo izgrade hram stupio je na snagu 537. pre n.e. i vremenom je zemlja Jude doživela prorečeno preobraženje (Jezdra 1:1—4; Isaija 35:5—10; Jezekilj 36:35). Koliko je pouzdana Jehovina reč!

Tir nije mogao da prkosi proročanstvu

5. Šta je Jehova prorekao preko Jezekilja u vezi Tira?

⁵ Božansko inspirisano proročanstvo ispunilo se takođe nad drevnim gradom Tirom, koji je s pravom nazvan „kraljicom mora“ Što se tiče te feničanske pomorske luke, Jehova je izjavio: „Ja sam protiv tebe, Tire, dići ću na te mnoge narode . . . gde dovešću na Tir . . . Navuhodonosora, kralja vavilonskoga, . . . i tvoje će kule oboriti . . . Kamenje, drvenu građu, prašinu tvoju, staviće direktno usred vode. . . . Učiniću od tebe sjajnu golu površinu jednog grebena, bićeš mesto na kome se mreže suše“ (Jezekilj 26:3—14, NS.

6. Šta se dogodilo sa Tirom kod ispunjenja proročanstva?

⁶ Izgledalo je da je takav pad nemoguć. Po jevrejskom istoričaru Josifu Flaviju, Vavilonci su 13 godina opsedali Tir (Josif Flavije, Protiv Apina, knj. I, gl. 21). Istorija ne izveštava koliko je uspešan bio Navuhodonosor u svojim naporima, mada su stanovnici Tira sigurno pretrpeli veliki gubitak u materijalu i ljudstvu. Kasnija proročanska izreka preko Zaharije ukazala je da će Bog uništiti potpuno taj grad (Zaharija 9:3, 4). Ovo proročanstvo se ispunilo skoro 200 godina kasnije. Iza visokih, jakih zidina osećali su se sigurnim do tada oni koji su živeli u gradu Tiru na ostrvu preko puta obale. Ali, 332. pre n.e. snage Aleksandra Velikog oborile su taj ostrvski grad, upotrebivši ruševine iz Tira na kopnu da izgrade nasip koji vodi do ostrva. Od tada se to veštačko poluostrvo proširilo naslagama peska koje je nanela voda. Štaviše, u sadašnjoj maloj morskoj luci (selo) mogu se videti ribari kako suše svoje mreže — još jedno ispunjenje proročanstva. Zaista je pouzdana Jehovina reč!

Pokoren „grad krvnički“

7, 8. a) Šta je Jehova prorekao preko svojih proroka u vezi Ninevije? b) Zašto je izgledalo nemoguće da će Ninevija postati „pustoš“ ?

⁷ Božja proročanska reč ispunila se i u slučaju drevne Ninevije, glavnog grada Asirskog carstva koje je ugnjetavalo Jehovin narod (2. Carevima 17:1—6; 1. Dnevnika 5:6, 26). Na vrhuncu njene moći Jehova je prorekao za Nineviju preko svojih proroka: „Plenite srebro, plenite zlato; jer nema kraja stvarima u uređenju. . . . Praznina i osama, i opustošeni grad! ... Teško gradu krvničkom“ (Naum 2:9, 10; 3:1, NS). „Od Ninevije će pustoš učiniti, . . . i usred nje će stada ležati“ (Sofonija 2:13, 14, NS).

⁸ Kako je to moglo biti izvodljivo? Ninevija je bila „veliki grad“ (Jona 1:2). Po  starom istoričaru Diodoru Ninevija je imala 30 metara debele zidove, dovoljno široke da po njima idu uporedo troja bojna kola. U danima proroka Jone (deveti vek pre n. e.) grad je imao više od 120 000 stanovnika (Jona 4:11). Da li je trebalo sve to da postane „pustoš“?

9. Kako je Ninevija pružila dalji dokaz da je pouzdana Jehovina reč?

⁹ Godine 632. pre n.e., 16 ili više godina posle Sofonijevog proročanstva, Vavilonci i Medijani su opseli Nineviju. Po Diodoru (knj. II, gl. 27), „velike i neprestane kiše“ prouzrokovale su da je reka Eufrat poplavila svoje obale. Ona je „poplavila jedan deo grada i provalila zidove u dužini od dvadeset stadija“. Nenevija je bila osvojena. „Odneli su mnogo plena iz grada i sa područja hrama i pretvorili grad u gomilu ruševina i razvalina“, piše u drvenoj Vavilonskoj hronici. Ninevija je postala izgubljeni grad i to ostala vekovima. Obaranje tog grada bila je svakako „dobra vest“ za Božiji narod koji je bio ponovo uveren da ’je Jehova dobar’ i da ’zna za one koji traže kod njega zaklon’ (Naum 1:7, 15, NS). Onaj koji poseti ruševine Ninevije može danas da vidi, upravo kao što je bilo prorečeno, kako ovce pasu u blizini razvalina. Ovo predstavlja daljni dokaz da je Jehovina reč pouzdana.

Slomljen „upadljivi rog“

10. a) Koja proročanska vizija je zapisana u Danilu 8:1—8? b) Kako je Gavrilo objasnio pojedinosti tog proročanstva?

¹⁰ Danilo je u proročanskoj viziji video kako je jarac sa ’upadljivim rogom’ ubio dvorogog ovna. Taj se rog slomio i na njegovo mesto su izrasla četiri roga (Danilo 8:1—8). Šta bi to moglo da znači? Anđeo Gavrilo je objasnio: „Ovan što si ga video — njegova dva roga — to su kraljevi Medije i Persije. A runjavi jarac, jeste kralj Grčke; veliki rog među njegovim očima jeste* prvi kralj. Četiri roga koja izbiše na mesto izlomljenog roga, to su četiri kraljevstva koja će nastati iz tog naroda, ali neće imati njegovu silu“ (Danilo 8:16, 20—22, NS).

11, 12. Kako se ispunilo proročanstvo iz Danila 8:20—22?

¹¹ Medo—Persija, u viziji viđena kao dvorogi ovan, pobedila je moćan Vavilon. Ali Božji anđeo je prorekao da će „runjavi jarac“; Grčka, ubiti ovna. To je tačno ono što se dogodilo u četvrtom veku pre n. e. kada su vojske Aleksandra Velikom, koje su grčki govorile, svrgnule Medo—persijsko carstvo. Međutim, Aleksandar je neočekivano umro 323 pre n.e. u starosti od 32 godine, bez sposobnog naslednika. Aleksandrovom smrću bio je slomljen „upadljivi rog“. Ali šta je bilo sa prorečena ’četiri roga koja izbiše na mesto njegovo’?

¹² Aleksandar je imao mnogobrojne vojskovođe, ali četvorica su konačno utvrdila svoju vlast. Dakle, „upradljivi rog“ je bio slomljen i na njegovo mesto su izbila „četiri roga“ ili „četiri kraljevstva“. Do 301. pre n.e. utvrdile su svoju vlast te vojskovođe: Ptolomej Lagus (Egipat i Palestina); Seleukid Nikator (Mesopotamija i Sirija); Kasander (Makedonija i Grčka); i Lizimah (Trakija i Mala Azija) a.

Pojavljuje se „Mesije Vođa“

13. Šta piše u Danilu 9:24, 25 o pojavi Mesije?

¹³ Knjiga Danila pruža posebno izvanredan dokaz da je pouzdana Jehovina reč. Vekovima unapred je bio inspirisan Danilo da odredi vreme kada će se pojaviti Mesija na Zemlji. Ovo uzbudljivo proročanstvo delimično glasi: „Sedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom svetom gradu, da se svrši prestup, da se okonča greh, da se iskupi greška, da se uvede pravda na nedogledno  vreme, da se stavi pečat viđenju i proroku, da se pomaže Svetinja nad svetinjama. Treba da znaš i uvidiš: od časa kad izađe reč da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim pa do Mesije Vođe, biće sedam sedmica, a onda šezdeset i dve sedmice“ (Danilo 9:24, 25, NS).

14. a) Na kojoj biblijskoj osnovi možemo reći da se u „sedmicama“ iz Danila 9:24, 25 za svaki dan računa jedna godina? b) Koje godine je izišla ’reč da se ponovo izgradi Jerusalim?’ v) Koliko dugo je trajalo 69 „sedmica“ i kada su započele i kada su se navršile?

¹⁴ Da li se tu radilo o doslovnim „sedmicama“? Ne, jer sve što je bilo ovde prorečeno za Mesiju nije se dogodilo unutar 70 sedmica, ili manje od godinu i po dana. Tu se radilo o „sedmicama“ u kojima se brojila godina za svaki dan (uporedi sa 4. Mojsijevom 14:33, 34, NS). „Reč da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim“ izišla je u 20. godini vladavine persijskog kralja Artakserksa (Longimanus) (Nemija 2:1—18). Pošto je počeo da vlada 474. pre n.e., 20 godina njegovog vladanja bila je 455. pre n.e. Dakle, 69 sedmica—godina od ’reči da se ponovo izgradi Jerusalim do Mesije Vođe’ iznosilo je 483 godine (7 h 69) i proteglo se do 29. n.e.

15. Što su iščekivali Jevreji 29. n.e?

¹⁵ Te godine je Jovan Krstitelj ’propovedao krštenje u znak pokajanja za oproštenje greha’. A šta je bilo sa Jevrejima? „Kada narod beše u iščekivanju i svi su u srcu pitahu o Jovanu da nije on Hrist“ (Luka 3—3—6,15, NS). Što se tiče takvog iščekivanja, izjavio je jevrejski naučnik Aba Hilel Silver: „Prvi vek je bio, pogotovu generacija pred Uništenjem (Jerusalima), u znaku zapaženog izliva emocionalizma za mesijanstvo. To ne treba pripisati . . . pojačanom progonstvu od strane Rima, nego preovlađujućem verovanju podstaknutom popularnom hronologijom onog vremena . . . Mesija se očekivao oko druge četvrtine prvog veka n.e.“ Ta „popularna hronologija“ zasnivala se na knjizi Danila.

16. a) Zašto je bila značajna 15. godina vladanja cara Tiberija? b) Šta se dogodilo kada se Isus krstio?

¹⁶ Danilovo proročanstvo je nagovestilo da će se 69 sedmica—godina protegnuti do 29. n.e. Da li se Mesija pojavio na vreme te godine? Zaista jeste! Jovan Krstitelj je počeo da propoveda i krštava ’petnaeste godine vladanja cara Tiberija’ (Luka 3:1—3). Pošto je Tiberije postao rimski car 17. avgusta 14. n.e.(po gregorijanskom kalendaru), Jovan je počeo da deluje 15. godine nakon toga, ili u proleće 29. n.e. Te godine u jesen krstio je Jovan Isusa iz Nazareta, i sveti duh je sišao sa neba da pomaže Isusa za Hrista, Mesiju (Luka 3:21, 22). Proročanstvo o Mesiji se ispunilo. b Još jednom je dokazano da je pouzdana Jehovina reč.

17. Koja su bila neka od mesijanskih proročanstava koja su se ispunila u vezi sa Isusom Hristom?

¹⁷ Ispunila su se još mnoga druga proročanstva iz Hebrejskih Spisa u vezi Isusa Hrista. Na primer, Isus je bio rođen od device u Vitlejemu (Isaija 7:14; Mihej 5:2; Matej 1:18—23; 2:3—6). Mala deca su bila ubijena posle njegovog rođenja (Jeremija 31:15; Matej 2:16—18). Imao je preteču (Isaija 40:3; Matej 3:1—3). Isus je nosio naše bolesti (Isaija 53:4; Matej 8:16, 17). Ušao je u Jerusalim na mladunčetu magaričinom (Zaharija 9:9; Jovan 12:12—15). Jedan apostol ga je izdao za 30 srebrnika (Psalam 41:9; Zaharija 11:12; Matej 26:14—16, 46—56; Jovan 13:18). Nakon što su prikovali na stub Isusa, vojnici su podelili među sobom njegovu odeću i bacili kocku za njegovu donju haljinu (Psalam 22:18; Jovan 19:23, 24). Kosti mu nisu slomili, nego su ga proboli (Psalam 34:20; Zaharija 12:10; Jovan 19:33—37). Nakon delova od tri dana provedenih u grobu, bio je vaskrsnut (Jona 1:17; 2:10; Matej 12:39, 40; Marko 9:31; Dela apostolska 10:40). Ovo su samo primeri kako je Isus ispunio mesijanska proročanstva. Ali oni isto dokazuju da je pouzdana Jehovina reč.

 Budućnost se može znati

18, 19. a) Zašto nije uzaludno pitati šta donosi sutra? b) Koja se dalja pitanja postavljaju?

¹⁸ Isus, Mesija, izrekao je sam proročanstva koja ulivaju nadu. Na primer: prorekao je svoju buduću „prisutnost“ (Matej 24:3—14). U stvari, rani biblijski pisci su zabeležili ohrabrujuća proročanstva koja su značajna za 20. vek. Zato nije uzaludno pitati se: šta donosi sutra? To možemo saznati!

¹⁹ Do sada smo razmotrili neka biblijska proročanstva koja su se ispunila u prošlosti. Ali šta je sa našim danima? Imamo li još dalje uzbudljive dokaze za pouzdanost Jehovine reči?

[Fusnote]

Da li možeš da se setiš?

□ Šta se dogodilo, kao što je prorečeno, sa drevnim Tirom?

□ Kako je Ninevija pružila dokaz da je pouzdana Jehovina reč?

□ Šta se dogodilo u ispunjenju proročanstva iz Danila 8:20—22?

□ Koliko dugo je trajalo 69 „sedmica“ i kada su počele i kada su se navršile?

□ Koja su neka od mesijanskih proročanstava koja su se ispunila u vezi sa Isusom?

[Pitanja za razmatranje]