Kraj nečovečnosti na vidiku!

„NEŠTO lepo jeste radost zauvek“, pisao je engleski pisac Džon Kits. Mnoge lepe stvari — slike, skulpture i osobito literarna remek—dela — otkrivaju nešto o svom stvaraocu. „Nešto lepo“ kao Zemlja

sa svojim čudima života, rasta, boja, ukusa i sa hiljadu drugih predivnih stvari otkriva Tvorca koji je svemudar, svemoćan i pun ljubavi.

Biblija, najveće književno remek—delo svih vremena, jeste „nešto lepo“ i već stotinama godina predstavlja „radost“ za milione. Kaže nam da je „Bog ljubav“ i da je ’milosrdan i blagonaklonjen’ i da je čovek stvoren ’po obličju njegovom’ (1. Jovanova 4:8; 2. Mojsijeva 34:6; 1. Mojsijeva 1:27). Mnogi ljudi jasno odražavaju osobine svog Stvoritelja i pokazuju pravu saosećajnost i stvarnu dobrotu. Zgražaju se na svirepost i nečovečno ponašanje. Otuda pitanje —

Kako je došlo do „nečovečnosti ljudi prema drugim ljudima?

Sigurno nije došlo od Boga. Pre no što je Bog stvorio prvi ljudski par, ljubazno je pripremio za njih divno boravište. Deo zemlje bio je ukrašen raznolikim drvećem, cvećem plodovima, rekama i životinjskim svetom — pravi raj! Da bi zauvek uživali u toj lepoti, morali su prvi ljudi da slušaju Boga i sve sprovedu onako kako je to Bog hteo. Ali oni nisu bili roboti, programirani da slušaju, posedovali su slobodnu volju i slobodu izbora. Bog je želeo da mu ljudska stvorenja — slavna kruna njegovog vidljivog stvarstva — služe iz ljubavi i zato što se raduju da vrše njegovu volju.

Bogu i njegovim nevidljivim anđeoskim stvorenjima pružili su ljupku sliku Edenski vrt i njegovi srećni, miroljubivi stanovnici. Božja namera sastojala se u tome da čitava Zemlja, posle tog slavnog početka, bude pretvorena u raj u kojem bi živeli srećni ljudi i odavali čast i hvalu Bogu.

Ali i anđeli su bili stvorenja sa slobodnom voljom. Jedan od njih je dozvolio da ga savladaju pohlepa i častoljublje. Počeo je da sebe smatra bogom ljudi (2. Korinćanima 4:4). Tako je skovao plan da privuče na svoju stranu prva dva čoveka. Da bi zaveo Evu da se priključi njegovoj pobuni, obećao joj je: „Postaćete sigurno kao Bog“ i još je rekao: „Vi sigurno nećete umreti“ — to je bila prva izrečena laž (1. Mojsijeva 3:4, 5, NS). Eva je nasela na primamljivu ponudu tog buntovnog anđela i Adam joj se kasnije priključio. Tako je prethodni anđeo postao Božji protivnik (hebrejski: „sotona“).

„Sigurno ćeš umreti“. Tim rečima je Bog upozorio Adama na posledicu koju bi  donela za sobom pobuna (1. Mojsijeva 2:17). Sotonino obećanje da ljudi neće umreti pokazalo se lažnim, dok su se ispunile upozoravajuće reči Božje — Adam i Eva su umrli. Tako je sotona postao ’krvnik ljudski od svog početka’ (Jovan 8:44). Usled njegovog đavolskog uticaja došlo je do razdora mira i harmonije među ljudskom porodicom. Kasnije je Kajin, najstariji Adamov sin, postao ljubomoran zato što je Jehova prihvatio žrtvu koju mu je prineo Kajinov brat Avelj, a odbacio Kajinovu. „ Huktao je od besa“ i ubio hladnokrvno Avelja. Započela je „nečovečnost ljudi prema drugim ljudima“ (1. Mojsijeva 4:2—8, NS).

Ovo ubistvo je skrenulo pažnju na neprijateljstvo koje vlada između čistog i lažnog obožavanja. Avelj je bio prvi od niza Jehovinih svedoka koji su zbog vere umrli mučeničkom smrću.

Nešto posle Aveljevog ubistva, sotona je primamio druge anđele da se materijalizuju da bi imali seksualne odnose sa lepim atraktivnim ženama na Zemlji. Tako su pali pod sotonin uticaj. Iz tih nedozvoljenih veza potekli su „Nefilimi“ ili „moćni“ — brutalni tirani. Za kratko vreme je ’zemlja bila puna nasilja’. „Nečovečnost ljudi prema drugim ljudima“ širila se (1. Mojsijeva 6:1—11). Pored sve svoje pravednosti i svog milosrđa nije mogao Jehova stalno da trpi te haotične prilike. U danima Nojevim uništio je u potopu ondašnji stari poredak (2. Petrova 2:5).

Time nije, međutim, bio odstranjen sotonin zao uticaj. Potop je naterao neposlušne anđele da se dematerijalizuju i pošto su sada bili odvojeni od svete Jehovine organizacije, od njih je nastala nevidljiva organizacija demona pod sotoninom vlašću (Efescima 6:12). Putem spiritizma, prizivanja duhova, astrologije i drugih okultnih praktika imaju uticaja nad čovečanstvom. Premda ne mogu više da uzmu ljudski oblik, ipak opsedaju ljude, životinje ili nežive predmete kao što su fetiši. Pod uticajem demonskih sila kao i slepog fanatizma krive religije, nacionalizma i rasizma postupaju ljudi nečovečno, kako inače ne bi postupali.

Zato nije čudo što danas još uvek dolazi do verskog progonstva. Na strani 3 spominje se u prvom pasusu grupa hrišćana koji su bili skoro na smrt izubijani. Morali su da pate zato što su Jehovini svedoci. Ali, oni su preživeli tu torturu. Dok su policajci svirepo tukli voditelja grupe, on je molio Jehovu da „se pobrine za život tih svojih ’ovaca’„. Na iznenađenje policije, nijedan od njih nije umro. Jehova može da štiti svoje ako hoće (2. Dnevnika 16:9).

U Sjedinjenim Državama dovela je rasna mržnja do brutalnih akcija rulje, u kojima su bili čak linčovani ljudi. Takođe nam je dobro poznato grozno, arogantno držanje afričkih belaca prema crncima. Često je radila religija sa politikom ruku pod ruku i doprinela dugačkom, krvlju poprskanom izveštaju o nečovečnosti, koji puni istorijske knjige. E. Bolaji Idovu, profesor nauke o religiji na univerzitetu u Ibadanu (Nigerija), pisao je: „Lukavstvo popova i svi njihovi . . . svirepi oblici nečovečnosti, izvršeni u ime Božje, dovode stalno religiju u nepriliku. . . . Kako bi mogla istorija da zaboravi krstaške ratove, svete ratove muslimana, inkviziciju, ta spaljivanja, osakaćivanja i pustošenja“?

Kako će da prestane?

Nečovečnost neće sigurno prestati pomoću ljudskih napora. Neke humanitarne organizacije pokušavaju da poboljšaju čovekov udes, ali se svet duboko zaglibio u korupciji i nasilju, tako da ljudski napori ne mogu uspeti.

Isus je, pak rekao: „Što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće (Luka 18:27, NS). Takođe je rekao svojim učenicima:„Budite hrabri! Ja sam pobedio svet“ (Jovan 16:33, NS). Sotona, kao glavni protivnik Božji, mrzeo je Isusa i koristio je političke i religiozne vođe da ga napadnu — počevši sa kraljem Irodom, koji je pokušao da ubije Isusa još dok je bio dete, pa do sveštenika koji su upotrebili moć Rima da bi ga ubili na stubu. Osim toga, sotona je pokušao da zavede Isusa primamljivim mamcem — „svim carstvima sveta i njihovom slavom“. Trebalo je da ga Isus samo obožava (Matej 4:8). Ali, on je odoleo sotoninim naporima da zavlada Isusom; sačuvao je svoju besporočnost kada je pri bičevanju i na stubu  podnosio strašne muke. Baš u tom mračnom trenutku naizglednog poraza ukazao je Isus da je, u stvarnosti, izvojevao pobedu nad sotonom. Jedan razbojnik, koji je zajedno sa njim patio, rekao je: „Isuse, seti me se kada uđeš u svoje kraljevstvo“. Čak i taj strašan zločinac saznao je preko Isusa nešto o Božjem carstvu, jedinoj nadi za čoveka. Isus mu je pobedonosno rekao: „Zaista, kažem ti danas: bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:42, 43, NS).

Isus je jasno povezao svoje Kraljevstvo sa rajem i dao do znanja da će to Kraljevstvo odigrati bitnu ulogu kod ostvarenja prvobitne Jehovine namere u odnosu na Zemlju. Ali kada? Kako? Pre toga mora, očigledno, da se odstrani sotonin zao svet. Sve ukazuje da će se to uskoro dogoditi.

Kada su Isusa pitali njegovi učenici kada će se to dogoditi, Isus je govorio o svetskim ratovima, nestašici životnih namirnica, zemljotresima, zaraznim bolestima porastu kriminala, čudnovatim i zastrašujućim pojavama na nebu, velikom strahu od budućnosti i drugim činiocima, koji sačinjavaju kombinovani znak da je „kraj“ blizu (Matej 24:3—14; Luka 21:10, 11, 25, 26). U besprimerno velikoj meri prisutne su te pojave od 1914. I Isus je rekao: „Kad se ovo počne zbivati, uspravite se . . . jer je blizu vaše izbavljenje . . . znajte da je kraljevstvo Božje blizu“ (Luka 21:28, 31, NS). Konačno je na vidiku kraj „nečovečnosti ljudi prema drugim ljudima“!

Zato Jehovini svedoci već sada preduzimaju velike promene u životu, proučavajući marljivo Bibliju i čineći ono što u njoj piše. Ne mešaju se u političke konflikte i ne ’uče se ratu’. Trude se da budu blage naravi i vole svoje bližnje. Isus je rekao: „Srećni su miroljubivi“ i „Srećni su oni koji imaju blagu narav, jer će naslediti zemlju“ (Isaija 2:4; Matej 5:5, 9, NS).

Raj obnovljen

U od Boga određeno vreme boriće se Hrist Isus protiv „kraljeva zemaljskih i njihove vojske“ i potpuno očistiti Zemlju od svega što pripada sotoninom svetu. Ova ogromna pobeda predstavljaće vrhunac „velike

nevolje kakve nije bilo od početka ovoga sveta“. Sotona i njegovi demoni biće, posle toga, „svezani“ na hiljadu godina, to jest biće sprečeni da vrše loši uticaj na čovečanstvo (Matej 24:21; Otkrivenje 16:14—16; 19:11—20; 20:1—3).

A šta zatim? Nastaće „nova nebesa i nova zemlja gde pravda živi“ — Božja kraljevstvo će se pobrinuti u punom obimu da ’bude volja Božja kao na nebu tako i na Zemlji’ (2. Petrova 3:13; Matej 6:10). Pod upravom Kraljevstva pretvoriće se postepeno Zemlja u raj. U tom raju će biti vaskrsnut iz mrtvih razbojnik, koji je umro sa Isusom, jedan od miliona onih koji se nalaze u ’grobovima sećanja’ i koji će, čuti Isusov glas i „izići“ (Jovan 5:28, 29).

Šta će naći taj bivši zločinac? Zauvek će proći korupcija i svirepost Rima i svih ostalih imperija i vladavina. Umesto sotonskog duha pohlepe, gramzivosti, mržnje i straha vladaće na zemlji divna atmosfera mira, radosti, jedinstva i ljubavi. Proširiće se širom sveta duhovni raj, čemu se već sada raduju milioni Jehovinih slugu. „Dela tela“ kao „blud, nečistota, razuzdanost, idolopoklonstvo, vršenje spiritizma, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, razdori, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i ovima slično“ biće potpuno istrebljena jer oni koji „vrše takva dela neće naslediti carstva Božjega“ (Galatima 5:19—21, NS).

Razbojnik je, bez sumnje, počinio neka od ovih dela, ali ništa mu se više neće upisati u greh posle njegovog vaskrsenja, „jer ko je umro — oslobođen je greha“. ’On je već primio ’platu za greh’, smrt, i imaće u izgledu da dobije „dar . . . koji Bog daje — večni život preko Isusa Hrista, Gospoda našega“ (Rimljanima 6:7, 23, NS).

Kakvo oslobođenje! I kakvi izgledi za razbojnika i milione drugih ljudi! Kada bude Božje kraljevstvo vladalo pravedno i mudro čitavom Zemljom, daće zemlja svoj plod i ulepšaće se. Sva stvorenja koja žive na Zemlji, u svojoj fascinirajućoj raznolikosti, postaće ponovo, kao u početku, podložni čoveku (1. Mojsijeva 1:28; Isaija 11:6—9). Taj zemaljski raj „nešto lepo“ — biće „radost zauvek“.

 Što je još važnije: na osnovu neometanog dejstva svetog duha bujaće plodovi tog duha: „ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, krotkost, samosavladavanje“ (Galatima 5:22, 23, NS). Sve rase i nacije postaće jedno veliko bratstvo. Kako? Tako što ’oblače ljubav’ koja je savršena sveza jedinstva. „Nečovečnost ljudi prema drugim ljudima“ nestaće zauvek (Kološanima 3:14, NS).