Ne zaboravi nikada da si svedok!
Ne zaboravi nikada da si svedok!
„Vi ste mi svedoci, reč je Jehovina, a ja sam Bog“ (Isaija 43:12, NS).
1. a) Koja je najveća prednost koju neko može da ima na Zemlji? b) Kako se definiše reč „svedok“?
NEMA veće prednosti na zemlji od ove — biti svedok za pravog Boga, Jehovu. Svedok je „lice koje svedoči u nekom sporu ili pred sudskom vlašću“ (Webster’s New Collegiate Dictionary). Isus Hrist je svedočio u najvećem sporu u čitavom univerzumu — u sporu Jehove Boga. U Bibliji piše da je ’Isus Hrist, kao svedok, dao izvanrednu javnu izjavu pred Pontijem Pilatom’ (1. Timoteju 6:13, NS). I kada je bio na saslušanju, šta je rekao tom rimskom namesniku?
2. Za šta je Isus Hrist svedočio?
2 U odgovoru na pitanje koje mu je bilo postavljeno, Isus je izjavio: „Ti kažeš da sam kralj. Jer sam za to rođen i za to dođoh na svet da posvedočim za istinu“ (Jovan 18:37, NS). Da Isus je jasno dao do znanja da je došao na svet da svedoči za Božju istinu. Delimično je to značilo da svedoči za svoj položaj kao mesijanskog Kralja. Isus je takođe svedočio za Božje ime, Jehovu. Zato je Isus, u molitvi svom nebeskom Ocu, mogao da kaže: „Ja sam objavio ime tvoje ljudima koje si mi dao iz sveta“ (Jovan 17:6, NS). Sve do dana svoje smrti kao čoveka, Isus je bio svestan svoje obaveze da bude svedok za Jehovu. Zaista, Isus nikada nije zaboravio da je svedok.
Primer ’vernog i istinitog svedoka’
3. a) Ko je „verni i istiniti svedok“? b) Šta se dogodilo sa skupštinom u Laodikiji i koji savet joj je Isus pružio?
3 Isus je verno i revnosno izvršio svoj zadatak kao svedok za Jehovu. Predanim hrišćanima daje on izvanredan primer u tom pogledu. Vredno je zapaziti i Isusov savet skupštini u Laodikiji. Očigledno je ta skupština bila rastrojena materijalističkim željama i tako postala „mlaka“ u svedočenju za Jehovu i mesijansko Kraljevstvo. Zato ih je Isus podstrekao da budu ’revnosni i da se pokaju’. Sledećim rečima je započeo da savetuje tu skupštinu: „Ovo govori Amin, verni i istiniti svedok“ (Otkrivenje 3:14—19, NS).
4. a) Zašto je Isus nazvao sebe „Amin“? b) Šta je želeo Isus da ne zaborave nikada hrišćani u Laodikiji?
4 Prvo, Isus naziva sebe „Amin“. Zašto? Zato što ga je Jehova poslao kao „Amin“ (što znači „tako je“) za sva božanska obećanja. Isus je taj koji ostvaruje Božja obećanja (2. Korinćanima 1:20). Drugo, Isus identifikuje sebe kao ’vernog i istinitog svedoka’. Zašto? Tako da bi skupština videla u njemu svoj uzor i primila podstrek da se pokaje zbog svojih nedostataka i ponovo bude ’revnosna’ u svedočenju za Jehovu. Božji sin je želeo da hrišćani u Laodikiji nikada ne zaborave da treba da budu svedoci za Boga i mesijansko Kraljevstvo.
5. Kako je Isus bio primer Jehovinim svedocima danas?
5 Isus želi da svi njegovi učenici budu verni, revnosni svedoci sve do samog kraja ovog zlog poretka. Isus je rekao: „I ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS; Dela apostolska 1:6—8). Pravim hrišćanskim Jehovinim svedocima danas bio je „verni i istinski svedok“ ohrabrujući primer, kako u onome što je radio tako i u onome što je govorio. Oni shvataju da je velika prednost što podupiru božansko ime i lojalno služe Jehovi uzimajući k srcu njegove reči: „Vi ste mi svedoci . . . a ja sam Bog“ (Isaija 43:10—12, NS).
Zašto je potrebno nikada ne zaboraviti
6. a) Koju prednost imaju Jehovini svedoci s obzirom na duhovnu svetlost? b) Koja pitanja možemo sebi da postavimo?
6 Ako si predani, kršteni Jehovin svedok, budi uvek svestan svoje velike prednosti služenja najvišoj Ličnosti u univerzumu. Seti se da je „verni svedok“ bio ’svetlo svetu’ (Otkrivenje 1:5; Jovan 8:12). Otuda i svi Jehovini svedoci moraju da puštaju svetlost s obzirom na Božju nameru. Kao što ne bi bilo prikladno staviti lampu pod korpu nego na držač za lampu, tako nije razumno za pravog hrišćanina da krije svoju svetlost. On mora da sija tako da svi koji dođu u dodir sa njim imaju koristi od duhovne svetlosti u kojoj uživa. Prema tome, Isus je podbudio svoje učenike: „Neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide naša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5:14—16). Danas su Jehovini svedoci, kao organizacija, istaknuti širom zemlje — oni su poput grada koji leži na vrhu brda i svetli nadaleko i naširoko. Ali, da li lično u svako doba puštaš svetlost? Jesi li uvek svestan prednosti što si Jehovin svedok?
7. Koji je glavni razlog da ne zaboravimo da smo Jehovini svedoci?
7 Zašto ne smemo nikada zaboraviti da smo Jehovini svedoci? Jedan glavni razlog sastoji se u tome što živimo u svetu u kojem bi pritisci svakodnevnog života, životne brige i obilje razonode mogli lako da nas odvrate od toga da govorimo o pravom Bogu i njegovoj nameri. Za našu korist i upozorenje pobuđivao je Isus: „Bdite dakle . . . budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas kad ne mislite“ (Matej 24:42—44, dr Čarnić). Zbog čega tako solidno upozorenje? Jer, odvraćanje može dovesti do uništenja — da, do uništenja onih koji su se odvratili kada bude Isus došao da izvrši osudu nad ovim poretkom (Otkrivenje 19:11—21).
8, 9. Kakve imamo koristi ako uzmemo u obzir ljude iz Nojevih dana koji su se odvratili od onoga što je bilo važno?
8 Pomisli šta se dogodilo u Nojevo vreme. Tada je bilo toliko mnogo stvari koje su odvraćale, tako da ljudi nisu pridavali važnost Nojevom propovedanju i građenju arke! „Nisu primetili“, i usled mnogih stvari koje su ih odvraćale nisu bili na oprezu i tako su bili uništeni (Matej 24:36—39).
9 Da li želimo, onda, i mi da budemo odvraćani od današnjeg sveta i njegovih mnogih razonoda? Pošto nas potpuno odstupanje od ispunjavanja obaveza kao Isusovih sledbenika može odvesti u uništenje, budimo uvek budni. Time što smo stalno spremni, nikada nismo pospani u pogledu svojih odgovornosti, nećemo biti uništeni sa onima iz ovog sveta koji odvraćaju svoju pažnju od toga (Luka 17:26—30; 21:34—36).
10. Koji važan zadatak imaju svi pravi hrišćani?
10 Otuda ne smemo nikada zaboraviti da imamo važan zadatak da propovedamo dobru vest o Božjem carstvu (Marko 13:10). Nije važno ko smo ili koje dužnosti obavljali u Jehovinoj organizaciji, imamo odgovornost da objavljujemo drugima svoju nadu (Rimljanima 10:10; 1. Korinćanima 9:16). U mnogim zemljama možemo slobodno ići od kuće do kuće sa porukom o Carstvu. Ali, u zemljama gde se slobodno propoveda, ljudi su možda ravnodušni prema religiji, i možeš malo da razgovaraš na vratima. Ako je tako, onda moraš biti naročito budan da iskoristiš druge prilike da pustiš svoje svetlo da sija.
11. Šta pokazuje s obzirom na službu Jehovi činjenica da su Isusovi sledbenici pripadali „putu“?
11 Iako si možda rezervisao posebno vreme da učestvuješ u određenim granama dela svedočenja predani sluga Jehovin trebalo bi, rečima i delima, uvek da hvali Boga. Da li to radiš? Za Isusove prve sledbenike govorilo se da pripadaju „putu“ (Dela apostolska 9:1, 2). Oni, dakle, nisu služili Bogu samo nekoliko časova mesečno. Njihova služba je bila njima životni put! Da li smo kao hrišćani u prvom veku ako smo neredovni objavitelji Carstva, koji retko učestvuju u delu svedočenja? Možemo li s pravom sebe nazivati Jehovinim svedokom ako drugima govorimo malo, ili ništa, o svojoj nadi?
Koristeći svoje vreme da pomognemo drugima
12, 13. a) Kako možemo sebe duhovno da ojačamo? b) Zašto treba da vodimo beleške o interesovanju na koje smo naišli u službi propovedanja?
12 Treba mudro da koristimo vreme ako hoćemo da pomognemo drugima na putu u večni život u Božjem pravednom novom uređenju, Ali, da bismo pomogli drugima moramo sebe da ojačamo. Moramo redovno da uzimamo duhovnu hranu i izgrađujemo sebe u veri. Ne smemo da budemo zadovoljni time da ostanemo „bebe“, nego moramo da ’napredujemo ka zrelosti’ (Efescima 4:14; Jevrejima 6:1). Kod svog redovnog svedočenja od kuće do kuće, da li smo preuzeli i dodatnu odgovornost da vodimo računa o osobama sličnim ovcama? Šta činimo kada ljudi slušaju biblijsku poruku ili pokažu zanimanje za Božju reč i njegovo Carstvo? Jesmo li dovoljno savesni da zabeležimo ime, adresu i temu razgovora da bismo zatim podržavali interes?
13 Ako smo duhovno budni, možemo tražiti prilike da propovedamo Božju reč bilo kada i bilo gde. Činimo to s radošću, prelivajući svoja srca onim što smo naučili od velikog učitelja, Jehove (Isaija 30:20, 21).
Budi budan za neformalno svedočenje
14. a) Zahvaljujući kakvom svedočenju su neki upoznali Božju istinu? b) Treba li neformalno svedočenje da zameni tvoju redovnu službu propovedanja?
14 Neki saznaju za Božju istinu u dodiru sa rođacima, prijateljima, kolegama na poslu, susedima i tome slično. Recimo, u jednoj grupi od 238 krštenih svedoka saznalo je 40 odsto za istinu Biblije putem neformalnog svedočenja. Naravno, to ne znači da ova grana službe treba da zameni službu propovedanja, tvoje redovno svedočenje od kuće do „kuće ili vršenje naknadnih poseta i tome slično (Dela apostolska 5:42; 20:20).
15. Kakav je primer ostavio Isus u pogledu neformalnog svedočenja?
15 Divan primer u neformalnom svedočenju ostavio nam je Isus, „ verni i istiniti svedok“. Na primer, Isus je, ’dok je prolazio’ video ’čoveka, po imenu Mateja, gde sedi na carinarnici’ i zapodenuo razgovor sa njim. To je urodilo plodom (Matej 9:9). Štaviše, drugom prilikom, kada je Isus bio umoran, iskoristio je priliku da govori o istini ženi koja je došla na bunar u Siharu da zahvati vodu. Taj razgovor je imao za posledicu da su mnogi Samarićani poverovali da je Isus Mesija (Jovan 4:5—30, 39—42).
16. Koji nam je divan primer ostavio apostol Pavle u svedočenju?
16 Apostol Pavle je takođe koristio svaku priliku da govori o Jehovinoj reči. U Atini je Pavle razgovarao ’svakodnevno na trgu sa onima koji su se tu našli’ (Dela apostolska 17:17). Čak i u kućnom pritvoru u Rimu ’primao je apostol ljubazno sve koji su mu dolazili, propovedajući im kraljevstvo Božje i učeći o Gospodu Isusu Hristu uz najveću slobodu govora’ (Dela apostolska 28:30, 31, NS). Kako bi sve ovo trebalo da nas podstakne da nikada ne ispustimo priliku da svedočimo!
17. Koje još prilike imamo da svedočimo drugima pored redovne službe propovedanja?
17 Osim redovne službe propovedanja, postoje mnoge druge prilike za svedočenje. Naše kolege na poslu, naši školski drugovi, rođaci i poznanici — svi oni treba da čuju o Jehovi i njegovoj nameri. Kada putujemo autobusom, avionom ili vozom, možda smo u stanju da zapodenemo razgovor koji vodi ka svedočanstvu o Kraljevstvu. Takođe možemo da saopštimo „dobru vest“ upravnicima hotela i motela, radnicima na benzinskim stanicama, kelnerima u restoranima ili taksistima. Možemo da svedočimo prodavcima ili raznosačima kojekakve robe koji nam dolaze u kuću. Pa i kada smo u bolnici, možemo da svedočimo medicinskim sestrama, lekarima i pacijentima! Mnogi su Jehovini svedoci, dok su boravili u bolnici, pomogli drugim pacijentima da saznaju za Božje novo uređenje u kojem će ljudi biti odličnog zdravlja.
18. a) Šta ti se preporučuje ako se ustručavaš da iskoristiš prilike za davanje svedočanstva? b) Koje osobine treba da pokažemo kada svedočimo rođacima i poznanicima?
18 Veoma je važno da kao Jehovin svedok u svakoj prilici objavljuješ poruku o Carstvu! Drugim rečima — nemoj nikada zaboraviti da si svedoK! A šta ako se kolebaš kada ti se ukaže prilika da svedočiš? Moli se za hrabrost da govoriš istinu. Požnjećeš bogate blagoslove koje bi inače ispustio (Uporedi sa Delima apostolskim 4:29—31). Naravno, nešto lakše je svedočenje rođacima i poznanicima. Ali budi taktičan, ljubazan i strpljiv sa njima, ne budi previše slobodan zato što ih dobro poznaješ. Imaj na umu dugoročni plan i postepeno izgrađuj u njima cenjenje za biblijske istine.
Lepo ponašanje — deo našeg načina svedočenja
19. Koji odnos postoji između našeg svedočenja i ponašanja?
19 Naše svedočenje nije samo usmeno. Apostol Pavle je uporedio lepo ponašanje sa širenjem svetlosti. Bodrio je hrišćane u Filipima da ’sve čine bez gunđanja i prigovaranja, tako da se pokažu kao besprekorni i nedužni, kao deca Božja bez mane usred iskvarenog i naopakog naraštaja, među kojim su svetlili poput svetlonoša u svetu’ (Filipljanima 2:14, 15, NS). U svetu koji je moralno pokvaren i mračan Jehovin svedok mora da se ističe briljantno poput, svetlonoše. Svakako, verni svedok održava reč istine usmenim svedočenjem i svetli zbog finog moralnog ponašanja. Svi Jehovini svedoci neka se pokažu kao lojalne svetlonoše svojim načinom življenja i rečima biblijske istine koje govore!
20. Kako može da utiče na druge naše lepo ponašanje?
20 Podvukavši tu istu misao, apostol Petar je pisao: „Vladajte se lepo među narodima, da bi . . . zbog vaših dobrih dela, čiji su svedoci, proslavili Boga na dan pohođenja“ (1. Petrova 2:12, NS). Neće svi naravno, da proslave Boga i postanu Jehovini svedoci na dan njegovog pohođenja. Većina neće preći na stranu Božjeg mesijanskog kraljevstva i očuvati njegova visoka merila ponašanja. Ali biće nekih svedoka sličnih ovcama koji će uvideti da mi predstavljamo pravo hrišćanstvo. Naše lepo ponašanje ostaviće dobar utisak na njih, i pridružiće nam se u propovedanju ’ove dobre vesti o kraljevstvu’ (Matej 24:14), Koliku radost osećamo kada ti ljudi slave Jehovu zajedno sa nama, njegovim svedocima!
21. Kakav stav treba da imaju Jehovini svedoci kada vrše volju Božju?
21 Dakle, svesrdno izvršavaj Jehovino delo i njegovu volju (Matej 22:37). Shvati da Jehovin svedok treba uvek da hvali Boga. „Hvalite Jah! Hvali, dušo moja, Jehovu! Hvaliću Jehovu svega života svoga“ (Psalam 146:1, 2, NS). Da, ’hvali Jehovu svega života svoga’. A taj život može biti večan ako ne zaboraviš nikada da si svedok.
Kako bi odgovorio?
◻ Koja je najveća prednost koju može neko da ima na zemlji?
◻ Kako je Isus Hrist bio primer za današnje Jehovine svedoke?
◻ Koji važan zadatak imaju svi Jehovini svedoci?
◻ Da li bi trebalo da tvoja redovna služba propovedanja bude zamenjena neformalnim svedočenjem?
◻ Koji odnos postoji između našeg ponašanja i svedočenja?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Isus nije nikad zaboravio da je svedok za Jehovu
[Slika na 18. strani]
Revnosni svedoci u redovnoj i neformalnoj službi propovedanja