Sreća uprkos svetu bez zakona i ljubavi
Sreća uprkos svetu bez zakona i ljubavi
„Srećni su oni koji su na putu svom besprekorni, koji hode po zakonu Jehovinom!“ (Psalam 119:1, NS).
1, 2. a) Odakle dolazi prava sreća i koliko se dugo može doživeti? b) Kako bi trebalo da se zove uvodni deo Besede na gori, umesto „blaženstva“, i zašto?
SREĆA dolazi od Stvoritelja čoveka. On je ’srećan Bog’ koji ima dobru vest za nas (1. Timoteju 1:11). Položio je večnu sreću za svoja ljudska stvorenja ovde na Zemlji. Čak i sada mogu ući u nju ako se povinuju njegovim propisima (Psalam 119:26, 33).
2 Pre devetnaest vekova je Isus Hrist, sin ’srećnog Boga’, izneo poznatu Besedu na gori. Po Mateju 3:1—12, ova beseda je počela takozvanim „blaženstvima“. Međutim, prema grčkom jeziku, na koji je preveden izveštaj učenika Mateja o zemaljskom životu Isusa Hrista, trebalo bi da se zovu „prizivi sreće“. Čak i u izveštaju po Mateju na jevrejskom jeziku upotrebljena je jevrejska reč za „sreću“.
3. a) Da li je pisac 119. psalma odgovarao da uživa u naročitim srećama koje je izneo Isus Hrist? Objasni odgovor. b) Opiši osećanja koja je psalmista izrazio prema Zakonu saveza posredovanom po Mojsiju?
3 Čovek iz prošlosti koji je odgovarao da uživa takve sreće, koje je izneo jevrejski Mesija, Isus Hrist, bio je inspirisani jevrejski pisac 119. psalma, najdužeg psalma Biblije. U skladu sa razlozima za posedovanje sreće koje je Isus Hrist dao, taj psalmista je bio svestan svojih duhovnih potreba. Takođe je bio žalostan, bio je blage naravi, gladovao je i žedneo za pravdom, bio je milostiv, drugi su ga grdili i proganjali, i lažno su govorili svako zlo protiv njega. Napisao je taj psalam stotine godina pre naše ere, dok je izraelski narod još bio pod Zakonom saveza koji je posredovao prorok Mojsije, između Jehove Boga i naroda, 1513. na brdu Sinaju. Bilo je ispravno što psalmista nije našao nikakvu grešku u Zakonu tog saveza, jer ga je Bog dao. Dobro je znao da paganski narodi svuda unaokolo zemlje Izraela ni su imali ništa što bi se dalo uporediti sa tim božanskim Zakonom. Gledao je na njega kao na nešto što najviše prosvećuje, i izjavio je u 105. i 130. stavku: „Tvoja reč je nozi mojoj svetiljka i svetlo mojoj stazi. Obelodanjivanje tvojih reči daje svetlost, čini neiskusne razumnima“ (NS).
4. a) Po kom redu je sastavljan 119. psalam i kako to predstavlja pomoć? b) Kome su ostavili primer Isus i njegovi učenici time što su se osvrtali na ’knjigu Psalama’, i u koju svrhu?
4 Da bi poslužio kao pomoć za pamćenje, psalmista je od tog psalma načinio azbučni psalam, tako da u sve 22 strofe svaki od 8 jevrejskih redaka počinje istim jevrejskim slovom, po azbučnom redu. Dakle, svaki redak prve strofe nalazi se pod prvim jevrejskim slovom alef, pošto i zaglavlje počinje tim prvim slovom alef. Svaki redak druge strofe počinje drugim jevrejskim slovom bet. Tako se slova dalje ređaju kroz 22 strofe psalma — što odgovara 22 slova jevrejske azbuke. Osam jevrejskih redaka u svakoj od 22 strofe daju psalam od 176 stavaka. Kada je Isus Hrist poučavao, osvrnuo se na ’knjigu Psalama’ (Luka 20:42; 24:44). U tome je ostavio primer svojim učenicima (Dela apostolska 1:20; 13:33; 1. Korinćanima 14:26; Efescima 5:19; Kološanima 3:16; Jevrejima 4:7; Jakov 5:13).
5. Čija iskustva je, verovatno, imao na umu pisac kada je započeo 119. psalam?
5 Psalmista je, bez sumnje, napisao svoje lično iskustvo kada je počeo 119. psalam ovim rečima: „Srećni su oni koji su na putu svom besprekorni, koji hode po zakonu Jehovinom. Srećni su oni koji poštuju njegove opomene, . . . Hode putevima njegovim. Naredbe si svoje izdao zapovednički da se brižljivo čuvaju. O, kada bi se utvrdili moji putevi da čuvam tvoje odredbe! Neću se postideti tada kada budem pazio na zapovesti tvoje. Hvaliću te u čestitosti srca kada upoznam. tvoje pravedne sudske odluke. Tvoje ću odredbe i dalje čuvati. Ne napusti me sasvim“ (Psalam 119:1—8, NS).
6. a) Kako su istaknute ključne reči u ovom psalmu? b) Šta je proučavao psalmista i kako je to potvrđeno?
6 U uvodnoj strofi od 8 jevrejskih redaka zapažamo ključne reči; zakon, opomene, naredbe, odredbe, zapovesti i sudske odluke. Psalmista ističe te reči u svih 176 jevrejskih stavaka. Na primer, on upotrebljava reč „zakon“ 25 puta, „opomene“ 22 puta, „naredbe“ 21 put, „zapovesti“ 20 puta, „sudske odluke“ 21 put, sa srodnom reči „zapovest“ upotrebljene su dva puta u psalmu. Uprkos tome što je psalmista u više navrata upotrebio te reči koje možda zvuče kao pravni izrazi, nema dokaza da je on bio profesionalni advokat, pravnik, ili pak sudija. Proučavao je, pre svega, Jehovinu zapisanu reč. Tu činjenicu potvrđuje time što 15 puta upotrebljava izraz „tvoja reč“. Ako je bio kralj izraelskog naroda, stajao je pod božanskom zapovesti da napravi lični prepis Zakona Jehovinog saveza sklopljenog sa Izraelom, za svoj lični studij i upotrebu (5. Mojsijeva 17:14—18). Psalmista nije smatrao dosadnim i zamornim intenzivan studij Jehovine „reči“ sa tim obeležjima u mislima. Čeznuo je za onim što bi mu pomoglo da se pridržava zakona (Psalam 119:40, 131, 174). Jesmo li mi kao on?
7. a) Kako nam može koristiti to što poznajemo Božji zakon i hodimo u njemu? b) Na šta se odnosi „Tora“, ali pod kojim se uređenjem nalaze hrišćani?
7 Kada uporedimo međunarodne i državne ne zakone zemalja koje stoje pod nevidljivom upravom ’oca laži’, sotone, đavola, sa Jehovinim zakonom, možemo se pridružiti psalmisti koji je rekao. „Tvoj zakon je sama istina. Ti si blizu, Jehova, i sve su zapovesti tvoje istina“ (Jovan 8:44; Psalam 119:142, 151, NS). Dakle, ako ’hodimo u Jehovinom zakonu’ bićemo mi, kao psalmista, zaštićeni da ne krenemo putem svetske zablude, što bi nam bilo na telesnu i duhovnu štetu. To služi nama za sreću (Psalam 119:1). Služi nam da imamo božanski blagoslov i priznanje. Utiče na naše srce, kao što se na to ukazuje u Psalmu 119:97, 126, 127. Psalmista je bio pod Mojsijevim zakonom saveza koji je sadržao „Toru“, skup božanskog zakona koji je obuhvatao mnoge stotine različitih zakona. Današnji pomazani Jehovini svedoci nalaze se pod novim savezom (čiji je posrednik Isus Hrist) sa „zakonom“ upisanim, tako reći, ’u njihovo srce’ (Jeremija 31:31—34). Proučavajući Hrišćanska grčka spisa upoznali bi „zakon“ novog saveza i njegove zapovesti.
8. a) Da li ovom bezakonitom svetu predstoje lepi izgledi? b) Kako je psalmista opisao svoju žalosnu brigu zbog toga što su Jevreji propustili da se drže Božjeg zakona? v) Kako se ispunilo Isusovo proročanstvo o nevernom Jerusalimu, i šta to nagoveštava hrišćanstvu?
8 Približava se određeno vreme kada će pravovaljani zakonodavac Jehova da preduzme korake protiv bezakonitog sveta. Strašni izgledi predstoje. Kao onaj koji ljubi Božji zakon, psalmista je u svoje vreme plakao zbog takvog stanja (Psalam 119:136). Nekoliko dana pre nego što je podlegao svirepoj mučeničkoj smrti, Isus Hrist je oplakivao grad Jerusalim koji je držao tradicije, a prestupao zakon (Luka 19:41). Jehova je stupio u akciju trideset sedam godina nakon što su Jevreji krunisali svoje prestupanje zakona time što su dali da nedužni Mesija, Isus Hrist, bude ubijen od ruku neznabožaca (Psalam 119:126). Te žalosne stvari koje je Isus Hrist unapred video sručile su se na grad 70. n.e. Ono što je danas predočeno po Jerusalimu, i jevrejskom narodu nad kojim je vladao taj grad, zahvata daleko šire razmere. Hrišćanstvo, njegov savremeni dvojnik koji prestupa zakon, daleko je veće od starog Jerusalima i izraelskog naroda. Jehova će na svoj način da stavi u srca političkih elemenata ovog sveta da se okrenu protiv svake organizovane religije sveta, uključujući i hrišćanstvo, lažno Hristovo kraljevstvo (Otkrivenje, 17. glava).
9. a) Stavi pravac hrišćanstva. koje proliva krv nasuprot stavu i ponašanju Jehovinih svedoka? b) Sa kojim primerom je u skladu na š pravac? v) Iz kojih razloga odbacuje Hrist danas hrišćanstvo?
9 Zar nisu dva svetska rata izbila u hrišćanskom svetu, čije sveštvenstvo je podupiralo takve sukobe u kojima se prolivala krv? U znatnoj suprotnosti sa tim prestupnicima zakona Božjeg novog saveza stoji psalmista kao uzor Jehovinim svedocima danas. On je rekao: „Mrzeo sam na lažnost i još se stalno gadim na nju. Tvoj zakon sam ljubio“ (Psalam 119:163, NS). Želeo je da se svesrdno drži njegovog zakona. Izrazio je da ne voli podeljenost u srcu i mlaki stav: „Mrzeo sam one koji su podeljena srca, a ljubio sam zakon tvoj“ (Psalam 119:113, NS). To isto oseća Isus Hrist prema današnjem hrišćanstvu, jer liči na skupštinu u staroj Laodikiji. S opravdanjem može da kaže hrišćanstvu:„Zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta“ (Otkrivenje 3:16, NS). Ne možemo da ljubimo svet bez zakona i ljubavi, a u isto vreme i Hrista, Tu nema kolebanja. Topla ljubav mora da stoji kao pokretačka snaga iza poslušnosti prema Bogu. Jehova nije mogao nikada da inspiriše nekog svog svesrdnog slugu da kaže nešto što je manje snažno od ovoga: „Pokazaću posebnu naklonost prema zapovestima tvojim, jer sam ih ljubio“ (Psalam 119:47, NS).
10. a) Šta mora, kao psalmisti, da nam bude milo? b) Šta je trebalo da se postigne nevoljom psalmiste, ali kojeg se pravca on držao i kako to učite na nas?
10 Naša ljubav prema Jehovinom zakonu vodi spasenju. Psalmista je to priznao kada je rekao: „Da mi nije mio zakon tvoj, propao bih u nevolji svojoj“ (Psalam 119:92, NS). Njegova nevolja nije bila u nekoj smrtonosnoj bolesti. Njegova nevolja je dolazila od drskih (prema Bogu), koji su ga mrzeli i progonili. Da nije toliko voleo Jehovin zakon, podlegao bi, pod pritiskom, ciljevima takvih Izraelca i postupao bi suprotno Jehovinoj volji. Zaista je psalmista izvanredan primer nama danas koji smo pod velikim pritiskom sveta u kojem se bezakonje širi do te mere da je ljubav većine ljudi ohladnela za vreme svršetka ovog poretka (Matej 24:3, 12).
11. Od čega dolazi naše spasenje i kako gledamo na ljudske planove?
11 Samo ako se držimo Božjeg zakona, imamo osnovu da očekujemo večno spasenje. Čeznemo za spasenjem i životom u Božjem novom sistemu novih nebesa i nove zemlje. Pri kraju 119. psalma, u 174. stavku dolazi do izražaja naša želja: „Čeznuo sam za spasenjem tvojim, Jehova, i tvoj mi je zakon mio“ (NS). Dakle, mi odbacujemo planove i pripreme, koje predlažu ljudi, za spasenje ovog sveta bez zakona i ljubavi.
Poštivanje zakona pod progonstvom
12. a) Ko je podstrekivač i progonitelj „Žene“ i njenog „semena“ i zašto? b) Kako su pokarani progonitelji?
12 Bilo je prorečeno progonstvo svetskih razmera za Jehovine svedoke u toku ovih poslednjih dana ovog starog poretka koji umire pod neodstupnom vladavinom simbolične aždaje, sotone, đavola. U Otkrivenju 12:7 piše šta mu je meta: „ I razgnevi se aždaja na ženu (Jehovina organizacija slična ženi) i ode da vodi rat protiv ostalih članova njenog semena (osim novorođenog Kraljevstva), koji drže Božje zapovesti i čuvaju delo svedočenja za Isusa“ (NS). Progonstvo dolazi uglavnom od onih koji se drsko usuđuju da zastranjuju od onoga što Bog zapoveda za ove poslednje dane aždajinog vidljivog poretka na Zemlji. Time što objavljuju Jehovini svedoci širom sveta poruka o Kraljevstvu. Jehova kara te proklete. O tome čitamo u Psalmu 119:21: „Pokarao si proklete drske, koji zastranjuju od zapovesti tvojih“ (NS). Sasvim drugačije je sa vernima koje ti drski progonitelji ukoravaju i grde. Tako je bilo i sa psalmistom: „Rugali su mi se do krajnosti drski. Od tvog zakona nisam odstupio“ (Psalam 119:51, NS).
13. a) Do kakvog ishoda dovodi držanje Božjeg zakona uprkos zlim namerama progonitelja? b) Kako je to došlo do izražaja u savremeno vreme?
13 Budući da vide kako Jehovini svedoci nastavljaju da žive u skladu sa Jehovinim zakonom za ovo vreme, drski progonitelji pokušavaju da slome svedoke koji se pridržavaju zakona, što je upravo bilo prikazano u slučaju psalmiste koji je rekao: „Drznici mi jame iskopaše: oni koji ne rade po zakonu tvom“ (Psalam 119:85, NS). Posramiti drske spletkare ne znači samo otkrivati njihove obmanljive puteve, nego još više opravdati Jehovu kao pravog Boga. Otuda je mogao, bez pakosti, da se moli psalmista: „Neka se posrame drznici, jer me zavedoše bez razloga. A ja ću se baviti naredbama tvojim“ (Psalam 119:78, NS). Jehova uverava da čak i progonstvo deluje za dobro i da progonitelji ništa ne postižu svojim prevarama. On uslišuje molitvu iz Psalma 119:122: „Zajemči dobro slugi svome. Da me ne prevare drznici“ (NS). Masovno ubijanje je pretilo Jehovinim svedocima za vreme diktature Benita Musolinija i Adolfa Hitlera, pa ipak oni nisu zaboravili zakon i zapovesti svoga Boga, nego su stajali čvrsto i mnogi su preživeli. Preživeli mogu da izgovore reči iz Psalma 119:60, 61: „Požurio sam i nisam oklevao da zapovesti tvoje čuvam. Opletoše me konopci zlih. Tvoj zakon ne zaboravih“ (NS). Svemogući Bog je u stanju da preseče ili raskine konopce ograničenja koje su neprijatelji položili oko njegovih svedoka i da tako oslobodi svoje sluge u od njega određeno vreme za delo koje im je on dodelio da izvrše u toku svršetka poretka.
14. a) Šta su slično psalmisti, doživeli Jehovini svedoci, i kakav je bio ishod napora njihovih neprijatelja? b) Ko je u stanju da se raduje patnjama i zašto?
14 Psalmista je, po njegovim rečima iz Psalma 119:84, 86, 161, pretrpeo mnoga progonstva, čak od strane njegovih zemljaka. Jehovini svedoci su trpeli progonstva unutar i izvan takozvanih hrišćanskih
zemalja u kojima je, za sada, zabranjeno njihovo delo. Međutim, neprijatelj je promašio cilj koji je nameravao da postigne ogavnim, nepravednim progonstvom! Na iznenađenje neprijatelja, svedoci koji ’hode po zakonu Jehovinom’ i ’poštuju njegove opomene’ osećaju se pokrenutim da se raduju patnjama koje podnose radi Jehove Boga i njegovog Hrista. Podseća ih se na ono što je Isus Hrist rekao kada je nabrajao sreće: „Srećni ste vi siromašni, jer je vaše kraljevstvo Božje. Srećni ste kad god vas ljudi omrznu, i kad god vas isključe i grde i odbace vaše ime kao zlo — zbog Sina čovečijeg. Radujte se u taj dan i skačite, jer gle, velika je vaša nagrada na nebu; njihovi očevi su isto tako činili prorocima (pa i psalmisti)“ (Psalam 119:1, 2; Luka 6:20, 22, 23, NS). Učestvujući u Jehovinoj radosti, njegovi progonjeni svedoci nastavljaju da ’veličaju zakon i čine ga veličanstvenim’ (Isaija 42:21, NS).
Koristi iz 119. psalma:
◻ Kako je raspoređen 119. psalam i zašto?
◻ Koje posebne reči je upotrebio psalmista u više navrata?
◻ Kako gledamo mi, nasuprot hrišćanstvu, na Božiji zakon?
◻ Šta bi trebalo da volimo uprkos progonstvu hrišćana?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 24. strani]
Mnogi Jehovini svedoci su stajali čvrsto i preživeli progonstva koja su im nacisti priredili. Mogli su srećno da kažu: „Tvoj zakon ne zaboravih“