Hrišćansko gledište na bogatstvo

JESI LI nedavno čitao prvo pismo apostola Pavla upućeno Timoteju, naročito 6. glavu od 6. do 19. stavka? U tim stavcima se ističe da hrišćani treba da imaju ravnotežu što se tiče uloge koju igra bogatstvo u njihovom životu. Pismo je zateklo Timoteja u basnoslovno bogatom gradu Efesu. Hrišćani koji su živeli u tom velikom trgovačkom centru morali su da se bore protiv tendencije da vide u svetskom bogastvu nešto veliko. U tim se stavcima ukratko savetuje: da budemo zadovoljni onim što imamo, da ne težimo da budemo bogati; bogati da ne polažu svoje nade u materijalne stvari, nego svi mi treba da budemo bogati u izvrsnim delima i da pokažemo velikodušnost.

Usled jednostranog gledanja na bogatstvo ljudi su skloni ka pohlepi. Pohlepa postaje klin koji može polako ali sigurno odvojiti hrišćanina od toga da se čvrsto drži zdravih Hristovih nauka. Time što se odvojio od čistog mišljenja istine sada se često uvaljuje u burne sukobe sa onima unutar i sa onima izvan skupštine. Taj put vodi ničem drugom nego ’zavisti, svađi, psovki, zlim sumičenjima, trvenju ljudi pokvarena uma i lišenih istine, koji veru smatraju izvorom dobiti’ (1. Timoteju 6:3—5, ST).

Tako prolaze oni koji iskorišćavaju svoje hrišćanske kontakte za lični finansijski „dobitak“. Oni propuštaju stvarno bogatstvo koje im može doneti jedino pobožnost — „obećanje za sadašnji i budući život“. Zato Pavle savetuje svima da budu zadovoljni osnovnim sredstvima za život i konačištem (1. Timoteju 4:8; 6:8).

Da li želiš da budeš bogat?

Kada se bogati ističu, često se drugi mogu osećati manje vrednima, što može izazvati u njima prvo, zavist a zatim jaku grabljivu želju za bogatstvom ili bar za stvarima koje se mogu njime kupiti. Ili ih ljubomora može navesti na pogrešan zaključak da je sasvim opravdano da iskorišćavaju bogate i njihovo bogatstvo na taj način što ih saleću da im pozajme novac a vrdaju sa vraćanjem. Zahvalni smo što u 1. Timoteju 6:6—16 nalazimo dobar savet kako i zašto hrišćanin treba da izbegavaju razornu želju za bogatstvom.

◻ 6:6—8 — Retko kad zadovoljnost sledi bogatstvo, već uvek ide uz pobožnost. Zašto da čeznemo za nečim što drugi imaju? Sve su te stvari prolazne jer ništa nismo doneli na svet i ništa nećemo poneti.

◻ 6:9 — Nisu obavezno bogati nego su oni ’koji žele svom silom da se obogate’ slični bezumnim životinjama, te se hvataju za privlačan mamac i bivaju uhvaćeni u zamku i zarobljeni ’štetnim željama’ koje „guraju“ ljude u propast (doslovno: vuku ih ka dnu).

◻ 6:10 — Sve što je rđavo proističe iz ’ljubavi prema novcu’. Zbog novca ljudi izvrću pravdu, kradu, vrše prostituciju, ubijaju, izdaju druge i krivotvore istinu. Ništa dobro ne izlazi iz te vrste ljubavi. Zašto? Zato što joj koren leži u zlu. Budući da su skoro svi koreni sakriveni, neoprezni hrišćani potcenjuju ogromnu silu zla koncentrisanog u ’ljubav prema novcu’. Upravo ’posezanje za tom ljubavi’ — a ne posedovanje novca — jeste navelo ’neke da zastrane od vere’. To ima za posledicu da takvu osobu ’more emocionalne, fizičke i duhovne muke’, jer pokušava da stekne bogatstvo i da ga se drži. Samo bogatstvo nikada ne donosi sreću.

◻ 6:11—16 — Mudri hrišćani ne teže za bogatstvom, nego beže od pohlepe. Nikada ne može biti preveliko rastojanje za bezbednost. Oni troše svoju energiju usvajajući vrline kao ove: ’pravednost, pobožnost, veru, ljubav, istrajnost, blagost naravi’, te tako mogu da ’čvrsto zgrabe večni život’ i budu ’neokaljani i besprekorni’ u očima Jehove, Hrista i njihove braće u veri.

Jesi li imućan?

Neki su hrišćani u prvom veku bili imućni. Ili su nasledili imovinu ili su je stekli poslujući na dozvoljeni način. Na primer, Lidija iz Filipa prodavala je obojene ili šarene, tkanine. Budući da su tada bili skupi purpur i purpurno obojene haljine, verovatno je Lidija bila donekle imućna. Kako je upotrebila svoje bogatstvo? Lidija se nije razmetala. Ponizno je upotrebila svoja materijalna sredstva da pokaže hrišćansku velikodušnost iza unapređenja širenja dobre vesti. I danas možemo radosno reći da ima takvih osoba koje pokazuju  taj isti divan duh (Dela apostolska 16:14, 15, 40).

U 1. Timoteju 6:17—19 nalazi se dobar savet za one koji bi hteli da slede Lidijin primer.

◻ 6:17 — Ne bi valjalo da se bogati razmeću bogatstvom, nego da ih se opominje da budu ponizni — da ne misle da su više vredni od siromašnih ljudi. Svojim načinom života trebalo bi da dokažu svim posmatračima da se ne uzdaju u bogatstvo nego se uzdaj čvrsto u Boga. Na taj način ne daju nikakvog opravdanog povoda za spoticanje onima koji nisu bogati; ne podstiču pohlepu kroz zavist. Takođe ne smeju da zaborave da su materijalni posedi i bogatstvo nestabilni i da mogu brže da se istope nego sneg pod toplim sunčevim zracima.

◻ 6:18, 19 — Koristi se svojim bogatstvom i uživaj u njemu tako da pomogneš sebi i drugima da služe Jehovi. Tako glasi Pavlov savet. Bogati treba da nastoje u svim pravcima da čine ono što je u duhovnom pogledu dobro i da budu spremni da pruže materijalnu pomoć onima koji su zaista u materijalnoj nevolji i da se druže sa svim u skupštini, pa i sa najsiromašnijima i najponiznijima.

Da li to znači da oni koji nisu bogati mogu da traže poklone od bogate braće u veri? Ne. Kao što proizlazi iz 2. Solunjanima 3:10—12 i 1. Timoteju 5:8, svaki sposoban hrišćanin obavezan je da radi i da se brine za svoj dom. Ako dajemo novac nekome ko neće da radi, nećemo mu zaista pomoći. Isto je tako i sa onima koji ludo rasipaju novac. Više novca neće im, u stvarnosti, pomoći. Ali kakav je blagoslov za skupštinu ako se pomažu materijalno i duhovno verna braća koja su zaista u nuždi. Na taj način će sva srca biti usmerena da sakupljaju nebesko blago koje će doneti bogate dividende u obliku duhovnih nagrada od Jehove.

Svi mi moramo zato sada da razmislimo o svom položaju pred Bogom i Hristom. Pisac Priča Solomunovih 11:4 podseća nas: „Ne pomaže bogatstvo u dan Božje srdžbe, a pravednost izbavlja od smrti“ (ST). Zašto, dakle, da iskorišćavamo do kraja ovaj svet koji se menja i koji je osuđen na propast? (1. Korinćanima 7:29—31). Bežimo od pohlepe i njenih smrtonosnih posledica! Nemamo neograničeno vreme za izvršavanje dobrih dela. Neka se nađemo kao narod sa obilnom blagom na nebu (Matej 6:20).