Pohlepa može biti smrtonosna

„MOTIV je bila pohlepa“, glasila je optužba pomoćnika javnog tužioca. Počinjen zločin — ubistvo. Jedan dvadesetdevetogodišnjak stajao je pred sudijom optužen da je ispaljenim hicima iz pištolja ubio tasta, taštu i 16—godišnjeg brata svoje žene. Iz kojeg razloga? Da bi nasledio imovinu u vrednosti od 200 000 američkih dolara!

Iako ogromna većina ljudi neće dozvoliti da ih pohlepa natera da izvrše ubistvo, ipak je pohlepa često uzrok pogoršanja odnosa. Kada se pohlepa uvuče u hrišćansku skupštinu, mogu nastati duhovne štete i to može dovesti čak i do smrti ako se zbog toga brat protiv brata podigne i u nekome počinje da se razvija mržnja do te mere da plane i postane duhovni ’ubica’ (1. Jovanova 3:15; Marko 7:21, 22).

Ko je osetljiv na nju?

Pohlepa vreba u svima nama. Usled nasleđene nasavršenosti pohlepa je, tako reći „divlji izraštaj“ normalne želje za materijalnim posedom i finansijskom sigurnošću (Rimljanima 5:12). Izniče iz preterane ili neutoljive želje za materijalnim posedima, slavom ili moći. Ona može pretvoriti uviđavnu u bezobzirnu osobu. I na kraju, postoji jedna grupa ljudi koja je osetljivija od većine drugih na prepredene planove pohlepnih mahera.

Ljudi koji su religiozno nastrojeni postaju glavna meta varalicama. Zašto? Obično religiozni ljudi imaju više poverenja u druge i više su spremni da pomognu nego drugi. U očima pohlepnih je to znak slabosti — lakovernosti. Američki državni tužilac Brent Vard, nakon što je ispitivao jedan slučaj u Juti gde je vernicima jedne religiozne organizacije bilo oduzeto 200 miliona američkih dolara za nešto oko dve godine, rekao je: „Izgleda da čim religija stupi u poslove reklame, organizatori su u stanju da premoste jaz između onoga što se ne može verovati  i može“. Te su žrtve bile obmanute i poverovale su da mogu da dođu do brze i lake sreće ne radeći ništa drugo nego ulažući svoj novac. Da nije tu bila posredi pohlepa koja je primamila neke od njih da se na takav način odvoje od svoje teško zarađene ušteđevine?

Iluzija bezbednosti

Kako raste pohlepa — sa njenim prohtevima za materijalnim posedima i bogatstvom? Kako može pohlepa navesti opreznog ulagača novca da se pretvori u lakovernog? Jedan od odgovora na to nalazi se u Propovedniku 4:4. „Nadalje saznah zašto ljudi tako teško rade da bi uspeli, to je zato što zavide svojim bližnjima na onome što ovi imaju. I to je ispraznost i lovljenje vetra“ (Today’s English Version).

Beskrupulozni poslovni maheri često vezuju svoje planove uz venac bogatstva — luksuzna kola skupoceni nakit — i upotrebljavaju to kao mamac iza kojeg se krije kuka pohlepe za koju će se zakačiti neka neoprezna žrtva. Žele da počneš da im zavidiš na njihovom luksuzu. Toliko da poveruješ da i ti možeš da poseduješ slično obilje materijalnih dobara i da postaneš bogat, a da mnogo ne radiš i pod uslovom da uložiš svoja sredstva u njihove poslove. A u stvarnosti, ako ne budeš odmah izgubio svoja sredstva, onda ćeš sigurno završiti tako što ćeš duže i teže raditi nego ikada ranije.

Pohlepa stvara iluziju da sve što treba čoveku jeste novac. Doduše, novac može predstavljati zaštitu, ali se njime ne može kupiti sreća ili večni život. Novac ima granice. U Propovedniku 7:12 piše: „Mudrost je zaštita, isto kao što je i novac zaštita; ali je prednost znanja u tome što — mudrost daje da živi onome koji je ima“ (NS). Ako postupimo po tačnom poznanju Jehove Boga i njegovog sina Isusa Hrista, imaćemo pravu sreću i dobićemo večni život. Zar nije zato mudro da investiramo u to da postanemo duhovno bogati kod Boga, a ne da stremimo ka materijalnom bogatstvu kod ljudi? (Matej 5:3; Luka 12:20, 21; Jovan 17:3).

Međutim, nije problem u novcu. Problem je u tome: kako dolazimo do novca i šta radimo s njime. (Matej 6:24).

Hrišćanski kontakti

Mnogobrojne organizacije koje se bave prodajom robe podbuđuju svoje predstavnike da u svakome koga znaju vide buduću mušteriju — pa čak i u onima iz, svoje crkve. Istovernici postaju prirodno tržište za sve što se prodaje. To je jedan od trikova kojim se služe trgovačka preduzeća da bi proširile svoj krug mušterija. Ali, da li će hteti jedan pravi hrišćanin da izvuče komercijalne koristi iz svojih hrišćanskih kontakata sa braćom i sestrama u veri? (1. Korinćanima 10:23, 24, 31—33).

Nakon što je proveo tri godine sa skupštinom u Efesu, apostol Pavle je mogao izjaviti čiste savesti: „Srebra ili zlata ili odeće nisam zaželeo ni od koga“ (Dela apostolska 20:33, NS).  Ne samo što Pavle nije žudeo za tuđim materijalnim dobrima, nego nije ni upotrebljavao istinu za svoju ličnu finansijsku dobit.

Neka preduzeća upotrebljavaju božansko ime u reklamama i usmeravaju na Jehovine svedoke svoje prodajne akcije, i to u kraljevskim salama. Može li se reći da je takav način postupanja u skladu sa načelom iz Dela apostolskih 20:33? Sigurno da ne! Kraljevske sale ili mesta za grupno studiranje Biblije ili kongresi Jehovinih svedoka nisu mesta za sklapanje ličnih komercijalnih poslova ili vrbovanje za posao, nego ona treba da služe kao centri za vođenje duhovnih razgovora i druženje pre, za vreme i posle sastanaka (Jevrejima 10:23—25). Dakle, prljanjem duhovne lepote hrišćanskog druženja komercijalnim poslovima pokazali samo da uopšte nemamo cenjenja za duhovne stvari.

Tu su zatim hrišćanski kontakti izvan kraljevske sale — treba li iz njih izvlačiti koristi? Da li to znači da hrišćani ne mogu međusobno da sklapaju poslove ili da počnu zajedno neki posao? Ne, to je lična odluka svakog pojedinca. Međutim, neki hrišćani upuštaju se u nesigurne poslovne poduhvate koji podstiču pohlepu i pokušavaju da namame i drugu braću da budu njihovi partneri ili trgovački zastupnici. Mnogi od tih poslova propovedaju i samo koštaju mnogo novaca naivne ulagače.

Doduše, u nekim slučajevima je na to pobudila ulagače novca jaka želja da što pre dođu do novca. Ali, zar ne bi trebalo da se svaki organizator oseća odgovornim kako će izgledati finansijski ishod za druge u tim poslovnim poduhvatima? Zar ne bi trebalo da unapred dobro razmisli kako će se to odraziti na druge u duhovnom pogledu ako propadne njegov poslovni poduhvat? Ako da, zar uz veću odgovornost ne idu i veće obaveze?

Ima nekih hrišćanskih nadglednika koji su promicali sumnjive poduhvate koje su štetno uticali na braću u veri. Takvi treba da budu svesni da ih to može koštati prednosti u skupštini. Nikome se ne može reći kako da postupa u svetskim poslovima. Ali niko ne treba ni da iskorišćava svoje hrišćanske kontakte za poslovne interese (2. Korinćanima 6:3, 4; 7:2; Titu 1:7).

Čuvaj se planova o brzom bogaćenju

Hrišćanin koji brzo uviđa opasnost upuštanja u svetske planove o brzom bogaćenju, mogao bi da bude manje oprezan kada su u pitanju planovi njegove braće u veri, te tako da se prevari razmišljajući: „Naravno, ovaj posao je drukčiji; potiče od hrišćanske braće i mogao bi da u njega uložim posebnu količinu novca. Siguran sam da se braća neće upustiti u neki riskantan posao i dovesti u opasnost uložena sredstva svoje braće u veri. Uostalom, to će mi omogućiti da posvetim više vremena duhovnim stvarima. Možda ću čak moći da postanem pionir“. Budi oprezan! Biblija upozorava: „Srce je prevarnije od svega drugoga i beznadežno“ (NS). Tu spada i tvoje srce. Pohlepa može da nas zaslepi i tako možemo krenuti riskantnim pravcem i iskoristiti braću za svoje sebične ciljeve. Valjalo bi da iskreno preispitamo svoje pobude u svetlu Božje reči (Jeremija 17:9, 10, NS).

Niti je mudro da se slepo prihvatiš nekog posla sa bilo kim, pa iako se tu radi o braći u veri. Mudro je najpre ’proračunati trošak’ (Luka 14:28, 29). Uzmi na uvid činjenice — svoje mogućnosti, granice posla.

Uzmi u obzir ovaj primer: Siguran vozač zna granice svog auta i puta. On zna da se drugim kolima može lakše upravljati u okukama i pri skretanju u cilju izbegavanja prepreka na putu, i to pri još većoj brzini od one kojom on ide. Takođe zna da što se većom brzinom kola kreću, to je manja mogućnost za ispravljanje učinjene greške a veća  opasnost sudara. Zato ne pokušava da se meri sa drugim vozačima i njihovim kolima — on zna svoje granice. Tako i danas nije vreme da utvrđujemo koliko dugo i brzo možemo da se krećemo u ovom sistemu. Ne znači ako jedan hrišćanin uspešno posluje da će i drugi tako poslovati. Pohlepa može, kao alkohol u vozaču, da navede hrišćanina da preceni svoje granice što ga može dovesti do duhovnog sloma, duhovnih povreda ili, još gore, do duhovne smrti (Galatima 5:26).

Pre no što se upustiš u neki poslovni poduhvat pitaj se: Da li je to zaista neophodno? Da li reklame apeluju na pohlepu ili na zadovoljenje stvarnih potreba? Mogu li sebi dozvoliti da izgubim sav uloženi novac? Da li ću lišiti sebe i svoju porodicu osnovne finansijske sigurnosti ako posao propadne? Koliko imam poslovnog, iskustva i poslovne sposobnosti ako hoću da budem preduzimač nekog posla ili poslovni partner? Da li poznajem zakone o porezu? Jesam li pregledao potvrde o poslovanju i preispitao principe vlasnika i firme? Da li se sve više otvara tržište za taj posao? Hoću li se toliko zadužiti zbog posla da će mi biti teško da prekinem? Kako će se odraziti na posao ako se teško razbolim?

A što je još važnije, treba da se pitaš: Hoću li zaista moći da posvetim više vremena duhovnim stvarima — ili još manje? Koliko njih koji već rade na tom poslu provode zaista više vremena za duhovne stvari?

Odgovori na ova pitanja direktno su vezani za tvoje duhovno stanje. Rđava poslovna prakse, rđave ideje ili planovi ne pretvaraju se u dobre samo zato što se tu radi o hrišćanima, kao ni što kuća izgrađena od dobre građe nije sigurna za vreme oluje ako su temelji postavljeni na pesku. Opasnost za hrišćane ne leži samo u finansijskom gubitku već i u duhovnom slomu (Matej 7:24—27).

Danilo, otac šestoro dece, kaže da mu njegov posao, koji je donosio godišnje 200 000 američkih dolara, oduzima suviše vremena i tako lišava ga njegove porodice i nagriza njegovo duhovno stanje. Dakle, šta je učinio? On je rekao: „Odlučio sam da napustim taj posao“. Danas, 12 godina nakon te odluke, on dodaje: „Nikada nisam to zažalio: primio sam mnogo blagoslova od Jehove i naša čitava porodica jedinstveno služi velikom Stvoritelju Jehovi“.

Potajan trend ka materijalizmu mnoge uznemirava i nagoni zabrinute hrišćane da kažu:

„Svet je pun planova kako da zaradi dosta novca i to brzo — radeći puno radno vreme ili delimično, naročito u direktnoj prodaji svakovrsne robe. Time su namamljeni mnogi hrišćani koje poznajem — samo da gube dragoceno vreme i novac. I sam tri puta gubio. Veoma mi je žao što sam u to upleo braću. Oni su izgubili novac koji im je bio potreban“.

„Ovde promiču neki istaknuti hrišćani razne investicije i poslovne planove među braćom. Samo prošle sedmice bio sam tri put oslovljen s tim u vezi: da li hoću da kupim neki proizvod od jednog brata, da li hoću da investiram sredstva u investiciono udruženje, osnovano od braće i za braću, ili da li hoću da stupim u posao sa jednim bratom“.

„Izgleda da je hrišćane toliko uzbudila mogućnost (planovi ogromnog osiguranja) da se na svakog, bilo na novozainteresovanog ili nekog vernika koji ima duhovne poteškoće, da, na svakog gleda kao na buduće pojačanje za njihovu poslovnu organizaciju“.

„Oni koji promiču ideje o brzom bogaćenju rugaju se ponekad duhovnim vrednostima — promičući svoje planove indirektno daju do znanja ili naprosto kažu da je Bog blagoslovio njihov poduhvat i kao direktan rezultat toga jeste njihovo novostečeno bogatstvo ili uspeh“.

Božje gledište na bogatstvo upozoriće hrišćanina na zamke pohlepe i pomoći će mu da ne podlegne svetskom trendu materijalizma. Otuda pitanje: kako treba gledati na bogatstvo a da ne dođe do pohlepe?

[Istaknuti tekst na 28. strani]

Kada se pohlepa uvuče u skupštinu, mogu nastati duhovne štete

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Pohlepa stvara iluziju da sve što treba čoveku jeste novac

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Kraljevska sala nije mesto gde se vrbuje za posao ili promiču komercijalni interesi

[Slika na 28. strani]

Beskrupulozni poslovni maheri žele da im zavidiš na njihovom luksuzu

[Slika na 30. strani]

Božje gledište upozorava hrišćane na zamke pohlepe