Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Delotvorna služba Bogu vodi do više učenika

Delotvorna služba Bogu vodi do više učenika

Delotvorna služba Bogu vodi do više učenika

„I on je sam dao . . . jedne za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo službe“ (Efescima 4:11, 12, dr. Čarnić).

1. Kakav je stav imao Hrist prema ljudima?

 ISUS HRIST nije bio pustinjak. Svoju službu je usmerio. potpuno na ljude. Iz četiri jevanđelja saznajemo da se Isus skoro uvek bavio sa ljudima. Na svojim propovedničkim putovanjima video je u kakvom se stanju zaista nalaze i duboko ih je sažaljevao. Da li imaš kao hrišćanski sluga Božji, sažaljenja prema ljudima koje susrećeš? (Matej 9:35, 36).

2. Na koji način slede Jehovini svedoci Isusov primer?

2 Hrišćanska služba mora i danas da bude usmerena na ljude. Svesni te činjenice Jehovini svedoci su svestrani u svojoj službi Bogu. Svuda ih se može videti kako razgovaraju sa ljudima — na ulicama, na vratima, u trgovinskim četvrtima, u blizini autobuskih, železničkih stanica, na stanicama podzemne železnice i u industrijskim i poslovnim četvrtima. Gde god ima ljudi, Jehovini svedoci služe kao jevanđelisti. Zašto ih možemo označiti kao takve? Zato što reč „jevanđelje“ potiče od grčke reči euaggelion, što znači „dobra vest“. Svaki hrišćanski Jehovin svedok mora da bude, kao Hrist, sluga dobre vesti — jevanđelista. Zato mora svaki svedok da se bavi sa ljudima (2. Timoteju 4:5; Efescima 4:11, 12).

3. Koja je najdelotvornija metoda hrišćanske službe Bogu?

3 Kako se može sprovesti delotvorno to delo jevanđelizacije? Da li je pravo rešenje obratiti se ljudima preko radija i televizije, kao što to čine mnoge religije? Pa upitaj sebe samog: mogu li radio i televizija da odgovore spontano na pitanja? Ne — to su, donekle, bezlična sredstva javnog informisanja. Najdelotvornija metoda službe Bogu jeste još ona koju su primenjivali Isus i njegovi učenici — razgovarati lice u lice sa onima koji traže istinu. No, to zahteva vreme i napore, što je Pavle nagovestio jednim jednostavnim poređenjem: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, a Bog je dao da uzraste. Zato niti je što onaj koji sada, niti onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da uzraste“ (1. Korinćanima 3:5—7, NS).

4. Koje tri faze obuhvaTa delotvorna služba Bogu?

4 Iz ovog teksta možemo zaključiti da postoje tri faze hrišćanske službe Bogu — sađenje, gajenje i žetva. Kako to? Prvo dolazi do sađenja — prvog dodira sa dobrom vesti o Carstvu. Zatim usleđuje nega koja uključuje zalivanje posađenog. Kako se ono vrši? Daljim razgovorima pri kojima se daju odgovori na pitanja i otklanjaju sumnje. Iz tih razgovora često nastaje redovan biblijski studij pomoću čega se usađuje biblijska istina duboko u misli i srce dotične osobe; uz blagoslov Božji dolazi do rasta. Konačni rezultat jeste još jedan novi aktivan učenik Isusa Hrista, novi sluga Božji. Kako možemo svi mi, kao sluge Božje, da budemo radosno blagosloveni i „požnjemo“ jednog učenika?

5. Šta će nam pomoći da budemo delotvorne sluge Božje?

5 Kao što je bilo spomenuto u prethodnom članku, Isus je poučio svoje učenike da na praktičan način sprovedu službu Bogu. Kasnije je Pavle govorio o svojim „metodama u vezi sa Hristom Isusom“ (1. Korinćanima 4:17, NS). Niz skupština u Maloj Aziji i Grčkoj, kojima je pomogao da se osnuju, jeste rečito svedočanstvo za njegov uspeh. Upravo smo razmotrili neke od njegovih (i Isusovih) metoda. Ali ima još daljih metoda koje mogu danas delotvorno da se primene?

Koja osnova? Koja poruka?

6. Šta mora da bude kamen temeljac naše službe Bogu?

6 Na čemu mora da bude zasnovana hrišćanska poruka? Na ljudskoj mudrosti i filozofiji? U pismu Timoteju Pavle daje jasan odgovor: „A ti ostani u onome što si naučio i bio ubeđen da veruješ, . . . jer od najranijeg detinjstva poznaješ sveta pisma koja te mogu učiniti mudrim za spasenje po veri u vezi sa Isusom Hristom. Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje“. Biblija, Božja reč, mora da bude, bez sumnje, kamen temeljac naše službe Bogu (2. Timoteju 3:14—17, NS).

7, 8. Kako su Isus i Pavle ostavili izvanredan primer u pogledu upotrebe biblijskih stavaka?

7 Isus Hrist se isticao u tom pogledu — stalno je citirao Pismo; to isto je činio i apostol Pavle. Da li je Pavle, recimo poučavao ljude o grčkoj filozofiji za vreme svog boravka u Solunu? Ne, jer u izveštaju piše: „Pavle, po svom običaju, uđe k njima te je te subote raspravljao s njima na temelju Pisama, tumačeći i dokazujući kako je trebalo da Hrist postrada i vaskrsne iz mrtvih“ (Dela apostolska 17:1—3, NS).

8 Kakav je bio rezultat? „Neki od njih postali su vernici“. Mi moramo, zato, danas da se oslanjamo na Božju reč u službi propovedanja i time sledimo Pavlovu metodu. Iz tog razloga nam se uvek preporučuje jedna biblijska tema za razgovor u našoj službi Bogu. Na taj način može istina Božje reči da pogodi pravu žicu kod onih koji su svesni svojih duhovnih potreba (Dela apostolska 17:4).

9, 10. a) Šta mora danas da bude tema našeg propovedanja? b) Navedi primere iz Pavlove službe Bogu.

9 Drugo pitanje glasi: koju poruku treba da propovedamo? Šta je bila tema Hristove službe propovedanja? Isus je bio dobro svestan svog zadatka jer je rekao: „Moram da objavim dobru vest o carstvu Božjem i drugim gradovima, jer sam za to poslan“. Osvrnuvši se na poslednje dane sadašnjeg poretka, rekao je: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj“ (Luka 4:43, NS; Matej 24:14, NS).

10 Isto tako je i Pavle isticao Kraljevstvo u službi propovedanja. Recimo, Jevrejima u jednoj sinagogi Pavle je ’tri meseca propovedao neustrašivo držeći govore i ubedljivo pričajući o Božjem carstvu’. Svojim slušaocima u Rimu ’izlagao je i dao temeljno svedočanstvo o Božjem carstvu’. Zato i danas mora ’carstvo Božje’ da bude težište naše hrišćanske službe (Dela apostolska 19:8; 28:23, 31).

Da li napadaš ili privlačiš rečima?

11. Kako reaguju često ljudi kada ih oslovi jedan svedok i kako možemo dejstvovati nasuprot takvoj reakciji? (Dela apostolska 17:17, 18).

11 U prvom veku postojale su religiozne, rasne i nacionalne barijere među ljudima (Dela apostolska 2:7—11). Ni danas nije drugačije. To znači da većina ljudi ima unapred određeno mišljenje o religiji. Često se osećaju ugroženim i prelaze u odbranu kada im se obrati jedan svedok. Kako možemo da promenimo to stanje? Time što smo ljubazni, taktični i prilagodljivi.

12, 13. Kako je Pavle govorno idolopoklonicima u Atini? Kako su na to reagovali?

12 Zapazi kako je Pavle postupio u takvoj situaciji kada se nalazio u Atini, idolopokloničkom gradu. Prvo je bio razdražen kada je video toliko mnogo bogova. Ali, da li je odmah, u svom govoru na Areopagu, napao idolopoklonstvo? Njegove uvodne reči glasile su: „Atinjani! Vidim da u svemu izgleda imate više straha od božanstava nego drugi. Prolazeći, naime, i pažljivo posmatrajući vaše predmete obožavanja, našao sam jedan oltar na kojem je bilo napisano: ’Nepoznatom Bogu’. Dakle, što vi ne znajući štujete, to vam ja objavljujem“ (Dela apostolska 17:16—23, NS).

13 Da li je Pavle svojim uvodnim rečima otuđio od sebe slušaoce? Nikako ne. Njegov prilaz je bio taktičan, a ne dogmatičan. Nije ih osuđivao iako je bilo beskorisno njihovo obožavanje s Božje tačke gledišta. On nije došao tamo da ih napada nego da im propoveda poruku o Carstvu. Spoznao je njihova jaka verska osećanja i iskoristio ih je kao polaznu osnovu da bi prešao na svoju temu — o pravom Bogu i njegovom predstavniku, vaskrsnulom Isusu. Kakav je bio rezultat tog taktičnog pristupa? Pa, iako su se neki rugali, drugi su govorili: „Čućemo te drugi put o tome“. Da, bio je pozvan da ih ponovo poseti! (Dela apostolska 17:22—32).

14. Kako možemo da sledimo Pavlov primer u svojoj službi Bogu?

14 Kako možemo danas da primenimo tu metodu u svojoj službi Bogu? Najpre treba da pazimo na spoljašnje znake koji izdaju religiozni stav neke osobe — možda neki religiozni predmet, koji dotična osoba nosi ili koji možda vidimo na vratima ili u predsoblju. Kao Pavle, tako i mi često možemo na osnovu toga dobiti dobru sliku o religioznom stavu neke druge osobe. To nam pruža polazne tačke za ljubazne uvodne reči koje bude zanimanje i ne izazivaju prepirku. Ne smemo da zaboravimo da mi posećujemo tu osobu da bismo, u prvom redu, razgovarali sa njom o Božjem carstvu — a ne da počnemo sa njom da Diskutujemo o verskim naukama. Mi želimo da pridobijemo ljude, a ne da pobeđujemo u debatama. (Uporedi sa 2. Timotejom 2:23—26).

15. Koje još izvanredne pouke možemo da izvučemo iz Isusove službe Bogu? (Luka 10:38—42).

15 Šta još možemo da naučimo iz primera Isusa Hrista? Kada razmatramo njegovu službu Bogu, prisiljeni smo da zapazimo njegovu ubedljivost i jednostavnost. Ništa nije moglo da ga zbuni, govorio je o Božjem carstvu pod svim mogućim okolnostima — povoljnim i nepovoljnim. Mogao je da propoveda u privatnoj atmosferi nekog doma ili da ustane pred mnoštvom i drži besedu — bez zabeležaka, Biblije ili razglasnog uređaja. Imao je pravi osećaj za narod. Prosti ljudi osećali su da mogu da mu se približe. Služio se njihovim jezikom — govorio je o poljima i žetvama, o ribarskim mrežama i ribolovu. Njegova poređenja su bila uzeta iz svakidašnjice, ali su imala duboko značenje. Da li i mi ispoljavamo iste izvanredne osobine u svojoj službi Bogu? (Matej 4:18—25; 13:1—33; Luka 5:1—3).

Kako dopreti do srca

16. Zašto moramo biti sposobni učitelji?

16 Potrebni su obično vreme i brižljivi studij da bi se ko uverio u biblijsku poruku o Božjem carstvu. Iz tog razloga proučavamo redovno Bibliju po kućama sa onima koji žele da upoznaju pobliže Božja obećanja. To je besplatno i ne obavezuje ni na šta. Takav studij traje izvesno vreme i obuhvata mnoge teme i pitanja. To sigurno znači da moramo biti sposobni učitelji. Ali, u čemu je suština poučavanja? (1. Timoteju 4:16).

17. Koju je metodu Isus, između ostalog, primenio da bi dopro do srca?

17 Usmerimo pažnju ponovo na Isusa da bismo dobili odgovor. Kako je on poučavao? Razmotri sledeće biblijske stavke i pokušaj da spoznaš Isusov jednostavan sistem poučavanja: Luka 6:9, 32—34, 39—42. Kako je postupao? Postavljao je pronicljiva pitanja. Zašto je to činio? Da bi slušaocima pomogao da razmišljaju i da se preispitaju u svetlu njegovih nauka. Svojim pitanjima je taktički dopro do njihovog srca. Morali su da pokažu da li zaista žele da budu njegovi slušaoci ili su ga samo slušali iz površnih pobuda (Matej 13:10—17; Marko 8:34—38).

18. a) Zašto često upotrebljavaju pitanja Jehovini svedoci u svojim publikacijama? b) Kojom metodom ne bi trebalo da se koristimo previše dok poučavamo druge?

18 Skoro sva pomoćna sredstva za studiranje Biblije, koja upotrebljavaju Jehovini svedoci u službi Bogu, sadrže pitanja za svaki odgovarajući odlomak. Tom metodom poučavanja pomaže se onima koji proučavaju Bibliju da se izraze svojim rečima. Tako se jasno može videti da li dotična osoba razume gradivo ili ne. Međutim, iako je Isus u mnogim prilikama postavljao pitanja, nije iz toga napravio nikada igru pogađanja time što bi rekao prvu reč ili prvi slog odgovora. Da li ti je to već prešlo u naviku kod vođenja biblijskog studija? Zašto nije dobro primenjivati redovno tu metodu? Zato što bi spoznaja o Bogu i Hristu, koja vodi do spasenja, trebalo da počiva na promišljanju i logici, a ne na površnom nagađanju (Jovan 17:3; 1. Jovanova 5:20).

Čiji učenici?

19, 20. Koja reč opreznosti je ovde neophodna? Zašto?

19 Ovde je neophodno izreći reč opreznosti. Ako propovedamo i poučavamo delotvorno na plodnom području, bićemo, na kraju, u stanju da proizvedemo učenike. Ali, čiji su to učenici? Treba li da mislimo da su to „naše ovce“? Treba li da dozvolimo sebi, kao slugama Božjim, da nam drugi laskaju? Zapazi kako su Pavle i Varnava reagovali kada su stanovnici Listre hteli da im odaju čast kao bogovima. Povikali su mnoštvu: „Ljudi, šta to činite? I mi smo ljudi i imamo iste slabosti kao i vi. Ali vam objavljujemo dobru vest da se od ovih ništavnih stvari obratite živom Bogu“ (Dela apostolska 14:14, 15, NS).

20 Pavle i Varnava nisu pokušali da skrenu pažnju na sebe. Doduše, Pavle je savetovao hrišćanima da ga podražavaju, kao što je on Hrista podražavao, ali nije hteo da oni budu njegovi sledbenici. Služba koju sprovodimo mora da bude uvek na slavu Bogu, a ne ljudima (1. Korinćanima 3:6, 7; 11:1).

21. Zašto postaju učenici isto sluge Božje?

21 Učenici postaju, tokom vremena, isto sluge Božje, kako se to dešava? Pa, šta se događa kada čujemo neku dobru vest? Da li je zadržavamo za sebe? Ne, upravo suprotno — jedva čekamo da to drugima saopštimo. Isus je dobro rekao: „Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro . . . jer mu usta govore ono što u srcu izobiluje“. Tako je isto i sa dobrom vesti o Carstvu. Učenik čije je srce dotaknuto želi druge da poučava ida dobrovoljno i redovno učestvuje u službi Bogu. Zatim slede predanje Bogu i krštenje. Taj proces postanka slugu Božjih neprestano se ponavlja kao kružni tok, što se razaznaje i iz Pavlovog saveta upućenog Timoteju: „To poveri vernim ljudima koji će, opet, biti odgovarajuće osposobljeni da druge pouče“ (Luka 6:45, NS; 2. Timoteju 2:2, NS).

22. a) Zbog čega je Jehova stvorio organizaciju učitelja i jevanđelista? b) Koje se delo mora izvršiti još u budućnosti?

22 Danas, u 20. veku, ima Jehova Bog širom sveta najbolju organizaciju školovanih učitelja, jevanđelista i slugu Božjih. Preko 2 600 000 učestvuje u završnom svedočanstvu koje se daje pre nego što dođe kraj ovom zlom poretku. Ali ovo veliko mnoštvo, koje stalno raste, priprema se na još veći izazov — na školovanje milijarde ljudi koji će vaskrsnuti. Jesi li spreman da učestvuješ u toj divnoj prednosti? Da li je produktivna sada tvoja služba Bogu? Molimo se da naša svetlost svetli na slavu Bogu dok smo delotvorni kao sluge Božje (Matej 5:16; Jovan 5:28, 29).

Da li možeš da se setiš sledećih misli?

◻ Koja je najdelotvornija metoda propovedanja dobre vesti?

◻ Na čemu mora da se zasniva naše poučavanje? O kojoj se poruci tu radi?

◻ Koje su osobine neophodne da bi nas ljudi slušali?

◻ Kako je Isus dopro do srca svojih slušalaca?

◻ U kom pogledu moramo da budemo oprezni kada poučavamo druge?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 24. strani]

Jehovini svedoci propovedaju svuda gde ima ljudi