Dopri do srca, kada poučavaš
Dopri do srca, kada poučavaš
1, 2. a) Šta je neophodno da bismo drugima pomogli da razviju duboko cenjenje prema Jehovi i njegovim merilima? b) Zašto se traži više nego samo znanje u glavi?
ZA KRATKO vreme možeš, doduše, da podigneš kolibu, ali palatu ne možeš da izgradiš sigurno preko noći. To isto važi i za pravljenje učenika. Nije mali zadatak pomoći drugima da razviju duboko cenjenje prema Jehovi i njegovim merilima. Izgrađivanje takvih „palata“ zahteva mnogo vremena i veštinu.
2 Da bi se taj zadatak uspešno obavio nije dovoljno samo preneti znanje. U Pričama Solomunovima 3:1 piše: „Sine moj, ne zaboravi moj zakon, i tvoje srce neka pazi na moje zapovesti“ (NS). Druge moramo da učimo onome što piše u Bibliji. Ali još više od toga, biblijska istina mora da im prodre u srce. Da, mi moramo da dopremo do srca ako želimo da razviju vatrostalne osobine i ako hoćemo da im pomognemo da razviju čvrsti odnos sa Jehovom Bogom.
3. a) Zašto ’umetnost poučavanja’ ima mnogo veze sa time da li ćemo dopreti do srca? b) Koga bi trebalo da zadržimo na umu dok razmatramo neke praktične predloge?
3 Lakše je, očigledno, reći nego učiniti. Da bismo doprli do srca nije dovoljno samo da posedujemo ispravan građevinski materijal, nego i da primenimo ’umetnost poučavanja’ (2. Timoteju 4:2). Nije time sve urađeno ako ispričamo istinu osobi sa kojom proučavamo. Mnogo više toga uključuje ’umetnost poučavanja’ — treba im pomoć da razmišljaju o onome što uče i izvlače iz toga zaključke. Duhovni rast nije uslovljen našom genijalnošću ili našim metodama; Božji blagoslov je važan (1. Korinćanima 3:5, 6). Pa ipak, ima predloga koji nam mogu pomoći da dopremo do srca drugih. Dok razmatramo neke tačke, valjalo bi da imaš na umu one koje poučavaš — tvoje interesente i tvoju decu.
Prednjači dobrim primerom
4. a) Koja je jedna od metoda koju je Isus uspešno primenjivao da bi dopro do srca drugih? b) Zašto je važno da prednjačimo dobrim primerom kada poučavamo druge?
4 Ima li boljeg primera od Isusa Hrista kada se radi o tome kako dopreti do srca drugih? Zašto je tako uspešno dopirao do srca ljudi? Pre svega, Isus je sprovodio u život ono što je propovedao i tako je ostavio dobar primer koji mogu da slede njegovi sledbenici (Jovan 13:15; 1. Petrova 2:21). Otuda glasi prvi predlog: prednjači dobrim primerom. Zar nije logično da mi treba da imamo iste trajne hrišćanske osobine koje želimo da ugradimo u druge osobe? Isus je to izrazio ovako: „Svaki dobro isškolovani đak biće kao njegov učitelj“ (Luka 6:40, The New Berkeley Version).
5. Kako Biblija pokazuje da postoji povezanost između dobrog primera i poučavanja kojim se dopire do srca drugih?
5 Biblija u više navrata pokazuje povezanost između dobrog primera i poučavanja kojim se dopire do srca drugih. Na primer u 5. Mojsijevoj 6:4—6 može se videti da svojoj deci možeš da uliješ u srce ljubav prema Jehovi samo onda ako se ona nalazi u „tvom srcu“ (Priče Solomunove 20:7). Isus je, u svoje vreme, ukorio licemerne fariseje zato što su samo ’govorili, a nisu odgovarajuće tome postupali’. Zar je, uopšte, čudno da je srce tih ljudi postalo ’neosetljivo’? (Matej 23:3; 13:13—15).
6. Zašto je važno za tebe da živiš u skladu sa onim što učiš? (Rimljanima 2:21—23).
6 Ono što učiš mora da bude u skladu sa onim što radiš. Sigurno želiš da osobe sa kojima proučavaš ili tvoja deca razviju ljubav prema Jehovi i želju da mu se dopadnu. Zar ne bi, onda, trebalo da vide na osnovu tvojih molitvi, govora i postupaka da imaš takvu ljubav i želju? Sigurno želiš da im pomogneš da razviju nepokolebljivu vernost prema biblijskim načelima. Zar ne bi, onda, trebalo, da vide na osnovu tvojih reči i dela da ne pokušavaš da prekršiš ta načela? Oni koje poučavamo, naročito naša deca, često obraćaju više pažnje onome šta radimo nego onome šta govorimo. Kada drugi vide da živimo u skladu sa onim što učimo, lakše ćemo dopreti do njihovih srca.
Postavljaj pitanja
7, 8. a) Od čega uveliko zavisi uspeh u poučavanju drugih? b) Zašto nam koriste pitanja kada želimo da dopremo do srca drugih?
7 Drugi predlog — još jedna odlika Isusovog uspešnog poučavanja — jeste: upotreba pitanja. Isus je bio majstor u tome da navede ljude na razmišljanje i zaključivanje (Matej 17:24—27). Koliko uspešno ćeš dopreti do srca drugih zavisi uglavnom od toga da li se koristimo pitanjima. Zašto?
8 Prvo, pitanjima možeš da utvrdiš da li onaj sa kojim proučavaš zaista razume ono što uči. Kako može ta informacija da pusti koren u njegovom srcu ako je ne razume i ne prihvata? (Luka 8:15). Drugo, da bismo dopreli do srca korisno je znati šta je u srcu. Predubeđenja i lažne religiozne nauke mogu biti duboko ukorenjene. Pošto mi ne možemo da znamo šta je u srcu onoga sa kojim proučavamo, moramo da postavljamo pitanja da bismo ga naveli da izrazi svojim rečima šta oseća u srcu. Razmotrimo neke primere.
9, 10. Prikaži kako možemo delotvorno da pitamo za gledište?
9 Pretpostavimo da upravo obrađuješ temu „Moć zlih duhova“ (10. glava) iz knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Upravo ste došli do 18. odlomka na 97. strani, gde se postavlja pitanje: „Kako nam pomaže primer prvih hrišćana u Efesu da se oslobodimo spiritizma“? Interesent sa kojim proučavaš može da da tačan odgovor iz tog odlomka, ali kako on lično misli o tome? Možda već godinama upražnjava spiritizam i jako veruje u to. Ako je to slučaj, da li će sada biti uveren da treba da prekine sa time? Trebalo bi verovatno da ga pitaš: „Šta mislite o tome? Kako možete ovo što učite da primenite u svom životu?“ Njegovi odgovori mogu otkriti u kolikoj meri ga je to naučeno dirnulo u srce.
10 Drugi primer: upravo obrađuješ sa detetom temu „Borba da se čini pravo“ (26. glava) iz iste knjige, Pitanje „b„ za 8. odlomak na strani 220 glasi: „Koje bi gledište, izraženo od jednog omladinca, bilo mudro da imamo“? Možda dete, kao prvo, daje odgovor koji se nalazi u odlomku, a ne kaže ono što zaista misli. Moguće je potrebno da oprezno dublje zađeš u suštinu stvari i pitaš ga. „Ali šta ti misliš o tome? Smatraš li razumnim takvo gledište“. Ili možeš da opišeš neku situaciju: „Pretpostavi da neki omladinci u školi puše i ponude ti cigaretu. Šta bi bilo ako bi tu bili prisutni još neki drugi omladinci i počnu da ti se smeju zato što si odbio da uzmeš cigarete? Šta bi ti uradio“? Ako ih upotrebljavaš s puno takta, takva pitanja ti mogu pomoći da utvrdiš šta je u srcu tvog deteta.
11. a) Zašto je potrebno da budemo oprezni kada postavljamo pitanja? b) Zašto moraju, pre svega, roditelji da budu oprezni kada im deca izraze neispravna gledišta? (Kološanima 3:21).
11 Ali tu se mora izreći reč opreznosti. Ponekad možeš da dobiješ odgovore na takva pitanja koji mogu da te iznenade ili razočaraju. Šta onda? Ako se radi o nekoj delikatnoj temi, možda je bolje jednostavno preći preko toga i reći: Hajdemo dalje! O tome ćemo razgovarati drugi put“ (Jovan 16:12). Pogotovu vi, roditelji, morate da budete u tom pogledu veoma oprezni. Kada dete izrazi neispravna gledišta, obuzdajte svoje osećaje. Vi ne želite da pokvarite dalje razgovore sa njim! Kako možete da utvrdite šta je u srcu vašeg deteta i kako mu možete pomoći ako se plaši da izrazi ono što oseća?
Istakni koliko je mudro slušati Božje zakone
12, 13. a) Zašto će onaj koji proučava biti taknut u srce kada uvidi koliko je važno slušati Božje zakone? b) Šta sve tu spada kada želimo da pomognemo onome koji proučava da uvidi koliko je mudro da sluša Jehovu?
12 Treći predlog je: pomogni onome koji proučava da uvidi koliko je mudro slušati Božje zakone (5. Mojsijeva 4:5, 6; 10:12, 13). To ga može dirnuti u srce. Kako? Pa, ako je uveren da je za njega najbolje da poštuje Jehovine zakone, to ga može podstreknuti da ljubi Boga i da želi da mu se dopadne (Psalam 112:1).
13 Kako možeš pomoći onome koga poučavaš da uvidi koliko je mudro slušati Božje zakone? To možemo da prikažemo tako što ćemo uporediti Jehovine zakone sa tablama sa upozorenjem „Prilaz zabranjen“. Takva tabla je, doduše, sama po sebi upozorenje, ali zar ne misliš da bi ljudi spremnije poslušali kada bi na tabli mogli da pročitaju i razlog za to? Na primer, ako na tabli piše „Visok napon — pristup zabranjen“, onda su ljudi pre spremni da poštuju upozorenje jer znaju da im preti opasnost.
14. a) Na koji način možeš pomoći onome sa kojim proučavaš da razmišlja i uvidi zašto je određeni postupak mudar ili lud? b) Koji biblijski stavci pokazuju da je važno navesti razlog zašto je neki postupak dobar ili rđav?
14 Slično je i sa Božjim zakonima. Nemoj samo reći onome sa kojim proučavaš šta je po Bibliji ispravno, a šta nije, već mu pomogni da uvidi zašto su određeni postupci mudri ili ludi, Obrazloži mu koliko će da mu koristi poslušnost prema Božjim zakonima. Pomogni mu da sagleda posledice nepoštovanja tih zahteva. Takve zaključke nalazimo direktno u Bibliji, u nekim stavcima. Pročitaj sam Priče Solomunove 22:24, 25; 23:4,5; 24:15, 16, 19, 20. Zapazi da se u svakom tom slučaju navodi u Bibliji razlog zašto je neki postupak dobar ili rđav.
15. Upotrebi gore navedena pitanja i navedene biblijske stavke koji pokazuju da je mudro poštovati ono što Bog kaže o poštenju i bludu.
15 Razmotri kako sledeća pitanja i sledeći biblijski stavci ističu koliko je mudro slušati Božje zakone.
Laž, krađa: Zašto je štetno nepoštenje? (Priče Solomunove 15:27; 20:10; Otkrivenje 21:8). Zašto se isplati biti pošten prema drugima? (Priče Solomunove 3:3, 4; 12:19; Jevrejima 13:18).
Blud: U kojem pogledu bi moglo da nam naškodi nemoralno postupanje? (Priče Solomunove 5:9; 7:21—23; 1. Korinćanima 6:18). U koliko bi to moglo da se odrazi štetno na druge? (1. Solunjanima 4:6; 1. Korinćanima 5:6; Jevrejima 12:15, 16). Kakve koristi imamo ako poštujemo biblijska moralna merila? (Priče Solomunove 5:18, 19 Jevrejima 13:4).
Pošto si na taj način pomogao interesentu sa kojim proučavaš da razmišlja o biblijskom zakonu, mogao bi da ga upitaš: „Imate li osećaj da nam Jehova želi sve najbolje? Slažete li se da nam njegovi zakoni, u stvari ne uskraćuju ništa što je dobro?“
16. Kako mogu delovati takva razmišljanja na interesenta koji proučava?
16 Pomogni mu tokom studija da na sličan način razmišlja o Božjem zakonu u pogledu pijanstva, plaćanja poreza, pušenja, transfuzije krvi itd. Na taj način pomaže se interesentu koji proučava ili detetu da uvide da su svi Božji zakoni za naše dobro. To ne znači da interesent sa kojim proučavaš treba uvek da traži razloge zašto da sluša Boga. Pa ipak, nekoliko primera mogu pomoći da se dopre do njegovog srca pobuđujući ga da poželi da se dopadne Bogu. I onda, kada naiđu „vatra“ ili kušnja, biće pre spreman da posluša Božju reč (1. Korinćanima 3:13).
Pomogni im da upoznaju Boga
17. Koji ti dodatni predlog može pomoći da dopreš do srca interesenta sa kojim proučavaš?
17 Četvrti predlog je: pomogni interesentu koji proučava da upozna Boga (Jovan 17:3). Nemoj samo da mu pomogneš da spozna da Jehova postoji i da ima ime već mu pomogni, još više od toga, da lično upozna Jehovu. To će ga dirnuti u srce pošto poznavati Jehovu znači ljubiti ga.
18. Kako bi mogao, za vreme studija, da skrećeš pažnju na Jehovine osobine?
18 Kako možeš pomoći interesentu sa kojim proučavaš da lično upozna Jehovu? Ne možemo da volimo nekoga ako ne znamo njegove osobine, njegovo postupanje. Zato, za vreme studija, neprestano misli na to da skrećeš pažnju na Jehovine neuporedive osobine. To često možeš da činiš bez obzira na temu koju upravo proučavate. Kada razgovarate, recimo, o otkupnoj žrtvi, na prikladnom mestu možeš da zastaneš i upitaš ga: „Zašto u otkupnoj žrtvi dolazi do izražaja duboka ljubav Jehove prema nama“? Ili kada razmatrate temu zašto je Bog dopustio zlo, mogao bi da ga upitaš: „Kako je Bog dokazao dugotrpljivost uprkos ljudske zlobe“? Ili: „Kako je Jehova ispoljio neuporedivu mudrost svojom reakcijom na pobunu u Edenu?“ Razmišljajući na taj način pomoći će se interesentu koji proučava da razvije duboki osećaj predanosti prema Jehovi. Za njega će postati Jehova sve više osoba sa osobinama koje se mogu voleti i podražavati.
19, 20. a) Šta je još potrebno da bi neko upoznao lično Jehovu? b) Kako nam pokazuje iskustvo iz ovog odlomka koliko je važno da u molitvi prednjačimo dobrim primerom?
19 Uostalom, ako s nekim ne komuniciramo, ne možemo ga dobro upoznati. Tako ni interesent koji proučava ne može da izgradi poverljivi odnos prema Jehovi ako ne komunicira sa njim. Dakle, moraš da ga naučiš da se moli. Pomogni mu da sagleda svestranost molitve — da ima mnoštvo stvari za koje može da se moli (1. Jovanova 5:14). On mora da upozna Jehovu kao onoga koji molitve čuje i uslišuje (Psalam 65:2). Ohrabri ga da izrazi Jehovi svoja najdublja osećanja, da ’izlije svoje srce’ (Psalam 62:8).
20 Ovde je opet važan tvoj primer. Da li tvoje molitve odražavaju dubinu tvog predanja Bogu? To može veoma dobro da se odrazi na one koje poučavaš, uključujući i decu. Razmotri sledeće iskustvo:
Jedan trogodišnji dečak naučio je, pre nekoliko godina, od svojih hrišćanskih roditelja kako da se moli. Jedne večeri nakon što se molio Jehovi da blagoslovi tatu i mamu, molio ga je još da blagoslovi i „Vali“. Ko je bio „Vali“? Njegovi roditelji to nisu znali. A dečak je počeo da se moli prilično redovno za „Vali“. Neko vreme su se čudili, a zatim su, konačno shvatili o čemu je reč. Dečak se molio za braću u Malaviji (koji su tada bili progonjeni), ali je pogrešno izgovarao kao „Vali“, U ovom iskustvu je veoma važno da je dečak čuo roditelje da se tako mole i da je sledio njihov izvanredan primer. Zamisli, koliko su se radovali ti roditelji!
Zar to ne pokazuje koliko je važno da prednjačimo dobrim primerom kada želimo da naučimo druge da se mole?
Nagrada
21. a) Čemu se nadaš, prema 1. Korinćanima 3:14,15, kao hrišćanski graditelj? b) Da li je „nagrada“ cena večnog života u Božjem novom uređenju? Objasni!
21 Ako želimo drugima da pomognemo da razviju vatrostalne osobine i izgrade dobar odnos prema Jehovi, moramo da dopremo do njihovog srca. To nije možda lako, ali se isplati. Pavle je na to ukazao rečima: „Ako nečije delo, koje je nazidao, ostane, taj će primiti nagradu, ako nečije delo izgori (zato što je loše gradio, nije upotrebio vatrostalni materijal), taj će podneti štetu (ono što je izgradio nestaće u vatri), ali će sam biti spasen; ako se to dogodi, biće to kao kroz vatru“. Šta je „nagrada“? Očigledno Pavle nije mislio na nagradu večnog života u Božjem novom uređenju, nego na nešto drugo, jer je primetio da će onaj koji je loše gradio izgubiti „nagradu“, premda se sam može spasiti ako izdrži „vatru“ (1. Korinćanima 3:14, 15, NS).
22, 23. a) Koju nagradu je primio apostol Pavle u vezi sa svojom hrišćanskom braćom u Solunu? b) Koja ti je „nagrada“ živa želja i kako je možeš primiti?
22 Šta je onda ta „nagrada“? Na to baca svetlo jedna misao koju je Pavle saopštio Solunjanima. On je pisao progonjenim hrišćanima u Solunu: „Ko je naša nada ili radost ili kruna likovanja — zar to niste zaista vi“? — pred našim Gospodom Isusom kod njegove prisutnosti? Vi ste svakako naša slava („naš ponos“, Tudejs Ingliš Veržn) i radost“ (1. Solunjanima 2:19, 20, NS). Pavle je pomogao Solunjanima da krenu putem istine. Iako su od samog početka trpeli progonstva, bili su postojani. Pavlova nagrada bila je u radosti koju je osećao kada je video njihovu postojanost uprkos otporu. To je bio dokaz da je Pavle dobro gradio.
23 Slično je i sa nama. Zar ne gajimo želju u srcu da pomognemo onima koje poučavamo da razviju trajne hrišćanske osobine koje će im pomoći da ostanu čvrsti uprkos iskušenjima i pritiscima koji mogu na njih naići? Da, kakva je onda nagrada za tebe kada vidiš kako tvoji interesenti i tvoja deca uspešno odolevaju vatrenim kušnjama! To je dokaz da si dobro gradio. Neka ti to bude nagrada dok gradiš vatrostalnim materijalom na pravom temelju i obraćaš se Jehovi da blagoslovi tvoje napore!
Predlozi koji ti mogu pomoći da dopreš do srca
◻ Zašto je važno prednjačiti dobrim primerom?
◻ Kakva su pitanja od koristi i zašto?
◻ Zašto mora interesent koji proučava da uvidi da je mudro slušati Božje zakone?
◻ Zašto mora interesent koji proučava da uči kako da se moli?
[[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Da li tvoje molitve odražavaju tvoje duboko predanje Bogu? To može da dirne u srce tvoje dete