Graditi vatrostalnim materijalom

„Neki će zidati na ovom temelju zlatom, srebrom ili dragim kamenjem, dok će drugi zidati drvetom, travom ili slamom“ (1. Korinćanima 3:12, Today’s English Version).

1, 2. a) Šta je još bolnije nego videti kako gori vlastita kuća? b) Koje slično razočarenje može ponekad da doživi hrišćanski Božji sluga?

 JEDNA lepa kuća, koja je do temelja izgorela, pruža žalostan izgled. Naročito bi bio žalostan ako si je sam izgradio. Bilo bi za tebe to bolno iskustvo kada bi video kako u dimu nestaje sve za šta si utrošio dosta vremena i truda. Pa ipak, taj bol nije ništa u poređenju sa bolom koji oseća hrišćanski otac (ili hrišćanska majka) kada mu sin ili kćer napuste istinu zbog stvari u svetu. Ne postoji skoro ništa bolnije od toga kada je roditelj prisiljen da gleda duhovnu propast svog deteta.

² Ono što takvi roditelji osećaju u srcu možemo donekle da uporedimo sa razočarenjem koje možeš da doživiš ti kao hrišćanski Božji sluga. Možda si počeo da studiraš Bibliju sa nekom osobom i pomažeš joj već mesecima, ili čak godinama, da upozna istinu. Ona posećuje sastanke i počela je da učestvuje u službi propovedanja. Ali iznenada, duhovno slabi i postaje neaktivna. Možda se čak vraća starim rđavim navikama. Koje razočarenje!

3. Koja pitanja se, sasvim normalno, pojavljuju pod takvim okolnostima, i od čega zavise odgovori na ta pitanja?

³ To se, na žalost, dešava s vremena na vreme. I sasvim je prirodno što se pitamo: kako je to moguće? Možemo li išta preduzeti protiv toga? Doduše, odlučujuće je stanje srca dotične osobe, ali odgovori na ova pitanja zavise od odgovora na još jedno pitanje. Ono glasi: kada poučavaš druge, da li gradiš na pravom temelju i vatrostalnim materijalom? Jedino ako jasno razumemo šta to znači i kako treba da gradimo, možemo pomoći onima koje poučavamo — bilo interesentima ili svojoj deci — da ostanu čvrsti u istini.

Ko gradi?

4. Sa kime upoređuje Pavle, u 1. Korinćanima 3:10, 11, jednog Božjeg slugu, i kako je to izrazio?

⁴ U odgovoru na to pitanje, pređimo na 1. Korinćanima, 3. glavu, gde Pavle upoređuje jednog hrišćanskog Božjeg slugu sa graditeljem. Čitamo: „Po nezasluženoj dobroti Božjoj koja mi je dana, ja sam, kao mudri vođa radova, postavio temelj, a drugi naziđuje. Samo svaki neka pazi kako naziđuje. Jer niko ne može da postavi drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hrist“ (st. 10, 11, NS).

5. a) O kakvoj gradnji govori Pavle ako uzmemo u obzir kontekst? b) U kojem smislu „izgrađuje ljude“ jedan hrišćanski Božji sluga?

⁵ O kakvoj gradnji govori ovde Pavle? Uzmi u obzir kontekst: „Vi ste . . . Božja građevina“. „(Vi) ste hram Božji“ (1. Korinćanima 3:9, 16, NS). Dakle, tu se radi o simboličnom građenju ljudi. Znači, da hrišćanski sluga Božji „izgrađuje ljude“ u tom smislu što nastoji da izgradi u zainteresovanim osobama hrišćansku ličnost i da ih načine učenicima (Matej 28:19, 20),

6, 7. a) Na čiju odgovornost su usredsređene Pavlove reči iz 1. Korinćanima 3:9—15? b) U kojem smislu se tu, ipak, radi o jednoj zajedničkoj gradnji? v) Šta ćemo shvatiti daljim razmatranjem Pavlovih reči?

⁶ Znači li to da hrišćanski učitelj sam snosi odgovornost za to kako će se razviti osoba sa kojom proučava? Nikako ne. Mi smo, u prvom redu, „Božji saradnici“. Doduše, Pavle stavlja, u 1. Korinćanima 3:9—15, u centar pažnje odgovornost graditelja, ili učitelja, ali tu se radi, u stvarnosti, o jednoj zajedničkoj gradnji u kojoj učestvuje i onaj koji proučava. To bismo mogli da uporedimo sa pripremanjem jednog vojnika za bitku. Drugi mogu da obuče i naoružaju vojnika, ali kada se nađe na bojnom polju, onda mora sam da se bori primenjujući ono što je naučio. Od toga zavisi njegov život. Onaj koji poučava nastoji, na sličan  način, da izgradi jednog pravnog hrišćanina koji može da odoli uticaju i iskušenjima sadašnjeg poretka. U isto vreme snosi izvesnu odgovornost i onaj koji proučava — on mora da sprovede u život ono što uči (Matej 7:24— 27; Filipljanima 2:12, 13).

⁷ Uprkos tome, ostaje činjenica da snosi tešku odgovornost onaj koji poučava. Ako dalje razmotrimo Pavlove reči, shvatićemo koliko je važno da delotvorno poučavamo u Božjoj reči i izgradimo u drugima zahvalnost prema našem nebeskom Ocu.

Postavi pravi temelj

8. Šta predstavlja temelj kod te simbolične gradnje?

⁸ Pre nego što možemo da podignemo neku zgradu, moramo najpre da postavimo temelj. Šta predstavlja temelj kod gradnje kojom se prave učenici? Pavle na to odgovara: „Jer niko ne može da postavi drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hrist“ (1. Korinćanima 3:11, NS). Da, pravi temelj — na kojem treba da gradimo — jeste Isus Hrist. (Uporedi sa Efescima 2:20—22; i 1. Petrovom 2:4—6).

9. a) Šta znači postaviti Hrista kao temelj kod poučavanja drugih b) Zašto je važno za osobe koje proučavaju Bibliju da shvate celu istinu o Isusu?

⁹ Kako možemo da postavimo kao temelj Hrista kada poučavamo druge? Najpre moramo da poučimo osobe u istini o Isusu i pomognemo im da je učine središtem svog života. U to spada da im pomognemo da poveruju da je Isus naš pomoćnik i onaj preko koga Jehova pruža otkup (Matej 20:28; 1. Jovanova 2:1, 2). Ali to nije sve. Isus Hrist je postavljen kao poglavar hrišćanske skupštine (Kološanima 1:18). On je isto pravovaljani kralj Zemlje i u tom će svojstvu uskoro ’pobediti’ u Armagedonu (Otkrivenje 6:1, 2). Postaviti kao temelj Hrista znači očigledno poučiti druge u celoj istini o njemu i pomoći im da shvate Isusovu ulogu u ostvarivanju Božje namere. Zašto je to tako važno? Ako osobe sa kojima proučavamo veruju u Isusa kao od Boga postavljenog kralja, koji sada vlada, neće“ biti tako lako obeshrabreni prilikama u svetu i problemima svakodnevnog života (Isaija 28:16; 1. Petrova 2:6—8).

10. a) Šta još znači, prema Efescima 3:17—19, postaviti kao temelj Hrista? b) Kako dopuštamo Hristu da ’stanuje u našim srcima’?

¹⁰ Ali, postaviti Hrista kao temelj uključuje još više. Treba da sledimo isti cilj koji je apostol Pavle sledio. Molio se za Efežane da, kako je rekao, „Hrist stanuje u vašim srcima po vašoj veri zajedno sa ljubavi, da budete ukorenjeni i čvrsto utemeljeni, da biste vi sa svima svetima bili u stanju da shvatite koja je tu širina, i dužina, i visina, i dubina, i poznate Hristovu ljubav koja prevazilazi spoznaju, da budete u svemu ispunjeni punoćom koju Bog daje“ (Efescima 3:17—19, NS). Zapazi da ’biti ukorenjen i čvrsto utemeljen’ uključuje to da Hrist ’stanuje u našim srcima’. Šta to znači? Hrist ’stanuje u našim srcima’ ukoliko dopustimo da utiče na naše misli i postupke svojim primerom i svojim naukama.

11, 12. a) Kako možemo pomoći drugima da dopuste Hristu da ’stanuje u njihovim srcima’? b) Šta je još važno pored spoznaje o Isusu?

¹¹ Kako možemo pomoći onima koje poučavamo da dopuste Hristu da ’stanuje u njihovim srcima’? Moramo da im prenesemo znanje da bi ’shvatili’ ’širinu, i dužinu, i visinu, i dubinu’ istine Božje reči — pogotovu one koje se odnose na život i nauke Isusa Hrista. Želimo da oni koji proučavaju sa nama steknu „um Hristov“, da ga temeljno upoznaju kao živu osobu sa osećanjima (1. Korinćanima 2:16, NS). To će dirnuti njihova srca.

¹² Ali zapazimo da je Pavle isto rekao: „I (da) poznate (grčki: gnonai’, saznati u praksi, iskustvom) Hristovu ljubav koja prevazilazi spoznaju“. Mi možemo spoznati Hristovu „ljubav“ saznajući šta Biblija kaže o njegovom načinu života i o tome kako je postupao sa drugima. Ali samo ako ga podržavamo u njegovoj naravi, možemo stvarno da poštujemo njegove osećaje. Tako upoznajemo iskustvom „Hristovu ljubav koja prevazilazi spoznaju“.

13, 14. a) Kako možemo pomoći osobama sa kojima proučavamo da podražavaju Isusove osobine? b) Zašto će moći da razviju dobar odnos prema Jehovi ako se trude da budu kao Isus? v) Na šta još moramo da pazimo pored pravog temelja?

¹³ Dakle, kada postavljaš temelj, skreni pažnju na Isusove osobine — njegovu ljubav (Jovan 15:13, 14), njegovu srdačnost i naklonost (Matej 11:28—30), njegovu poniznost (Jovan 13:1—15) i njegovu saosećajnost (Marko 6:30—34), da navedemo samo nekoliko. Ohrabri osobu sa kojom proučavaš da podražava te osobine u svom životu. To će predstavljati dobar temelj na kojem mogu da se grade druge važne osobine. Kada. razmatramo neki biblijski izveštaj  o Isusu, katkad je potrebno da napravimo kratku pauzu i pitamo: „Koje osobine primećujete ovde kod Isusa? Kako možete još bolje da dovedete do izražaja te osobine u svom životu“? Objasni da ko proučava Bibliju i podražava Isusovu ličnost može da razvije nepokolebljivi, prisni odnos prema Jehovi. Kako to? Pa tako što je Isus savršeno odražavao ličnost svog Oca, te tako podražavamo samog Jehovu kada se trudimo da podražavamo Isusa (Jovan 14:9).

¹⁴ Važno je postaviti pravi temelj — ali da li je time sve urađeno? Pavle odgovara: „Samo svaki neka pazi kako naziđuje“. Da, kako stoji stvar sa materijalom koji upotrebljavamo za podizanje građevine koja će stajati na tom temelju?

Vatrostalni materijal

15, 16. a) Između kojih suprotnosti, očigledno, povlači crtu Pavle u 1. Korinćanima 3:12? b) Koje se pitanje postavlja s obzirom na to Pavlovo poređenje?

¹⁵ Time dolazimo do 12. stavka 3. glave u 1. Korinćanima, gde Pavle spominje različiti građevinski materijal: „I ako ko na ovom temelju zida zlato, srebro, drago kamenje) drva, seno, strnjiku“. (NS). To je sasvim različit materijal! Hoće li Pavle time da kaže da treba od svakog materijala pomalo da ugradimo u osobe sa kojima proučavamo? Očigledno da neće. Zapazimo kako ovaj stavak glasi u drugim prevodima: „Neki će zidati na ovom temelju zlatom, srebrom ili dragim kamenjem, dok će drugi zidati drvetom, travom ili slamom“ (TEV). „Na ovom temelju možeš da gradiš zlato, srebro i drago kamenje ili drvo, travu i slamu“ (The Jerusalem Bible). Očigledno, dakle, Pavle stavlja nasuprot dve vrste zgrade. Na jednoj strani se nalazi, tako reći, divna palata ukrašena zlatom, srebrom i dragim kamenjem. A na drugoj koliba od dasaka ili greda koje podupiru zidove koji su napravljeni od blata pomešanim slamom.

¹⁶ Imajući na umu to Pavlovo poređenje, možemo da se pitamo: da li gradimo „palate“ ili „kolibe“ kada poučavamo druge? Razlog zašto neki omladinci i novi u istini otpadaju možda se nalazi u tome što nisu svi izgrađeni istim materijalom. U čemu je razlika? Situacija koja je vladala u staro vreme u korintskoj skupštini prikazuje nam razliku između građenja vatrostalnim materijalom i građenja zapaljivim materijalom.

17, 18. a) Koji ozbiljan problem je postojao u korintskoj skupštini u staro vreme, i kako je Pavle ispravio stvari? b) Koji je važan faktor pri utvrđivanju da li gradimo „zlatom“ ili „senom“?

¹⁷ Pavle je svoje učinio time što je postavio pravi temelj, ali izgleda da su neki u Korintu gradili na ’drvima, senom i strnjikom’ — slabim materijalom koji predstavlja osobine koji nisu trajne (1. Korinćanima 3:12). Zato je Pavle morao da piše tamo braći: „Obavešten sam . . . da su rasprave među vama. Mislim to, što svaki od vas govori: ja sam Pavlov, a ja sam Apolov, ja pak Kifin, a ja Hristov. Hrist je ovde razdeljen“ (1. Korinćanima 1:11—13, NS). Tako su članovi skupštine bili razdeljeni u grupe. I zašto? Zato što su pridavali preterani značaj izvesnim ljudima. Pavle ih je ukorio rekavši: „Šta je, dakle, Apolo? a šta je Pavle? Sluge preko kojih ste postali vernici . . . Ja sam posadio, Apolo je zalio, a Bog je dao da uzraste“ (1. Korinćanima 3:5—7, NS).

¹⁸ Ukratko rečeno, bio je ovaj problem: neki članovi skupštine u Korintu pridavali su veliki značaj da slede ljude i tako nisu bili u prisnom odnosu sa Jehovom. To je važan faktor kada hoćemo da utvrdimo da li gradimo „zlatom“ ili „senom“, dakle, da li gradimo „palate“ ili „kolibe“.

19. a) Kako može onaj koji poučava da skrene nenamerno preveliku pažnju na sebe ili nekog drugog čoveka? b) Šta moramo da se trudimo ukoliko želimo da gradimo ’zlatom, srebrom i dragim kamenjem’?

¹⁹ Iz toga treba da izvučemo vrednu pouku. Neki mogu reći: „Ali ja nikoga ne učim  da sledi ljude“. Pa ipak, to se može lako dogoditi čak i onda kada nam to nije namera. Recimo, kada nam osoba sa kojom proučavamo postavi neka pitanja, a mi uvek iznova kažemo: „Brat (ili sestra) taj i taj kaže, . . .“ zar ne skrećemo time, možda nenamerno pažnju na nekog nesavršenog čoveka? Ili kada kod bilo kojeg pitanja kažemo: „Nisam baš siguran, ali ja bih rekao— ne skrećemo li time nenamerno preteranu pažnju na sebe? Ne zaboravimo da onaj koji proučava može lako da stekne visoko mišljenje o svom učitelju, (Uporedi sa Delima apostolskim 10:25, 26 i Otkrivenjem 19:10). Ako želimo da gradimo „palate“, moramo da pazimo da ne „gradimo“ sledbenike ljudi. Trebalo bi, da pomognemo onima sa kojima proučavamo da razviju tesan odnos prema Jehovi. U tu svrhu moramo da gradimo ’zlatom, srebrom i dragim kamenjem’. Šta predstavlja taj materijal?

20. Šta predstavljaju ’zlato, srebro i drago kamenje’? (Priče Solomunove 3:13—15).

²⁰ Upoređivanjem biblijskih stavaka kao Psalma 19:7—11, Priča Solomunovih 2:1—6 i 1. Petrove 1:6, 7 dolazimo do zaključka da su zlato, srebro i drago kamenje ponekad upotrebljeni u prenosnom značenju, te predstavljaju osobine kao što su: jaka vera, božanska mudrost, duhovna moć razlučivanja, lojalnost i ljubazno cenjenje prema Jehovi i njegovim zakonima. Sve te osobine su neophodne za prisan odnos prema Jehovi Bogu. Iz tih osobina se sastoji ličnost koju treba da nastojimo ugraditi u one koje poučavamo. Gradiš li na taj način?

Hoće li odoleti „vatri“?

21. a) Zašto je toliko važno da ugradimo trajne osobine u osobe koje poučavamo? b) Šta je predstavljeno „vatrom“?

²¹ Zašto je toliko važno da ugradimo u osobe koje poučavamo takve trajne osobine? Apostol Pavle dalje objašnjava: „Svačije delo izići će na videlo; dan će to pokazati jer će se on otkriti vatrom; a vatra sama isprobaće kakvo je čije delo“ (1. Korinćanima 3:13, NS). „Vatra“ će, dakle „isprobati“ kako smo gradili. Šta je predstavljeno „vatrom“? Žestoko progonstvo? Očigledno ne. Zapazimo da će „svačije delo“ biti podvrgnuto „vatri“. Svi hrišćani nisu progonjeni. Dakle, „vatrom“ su predstavljena sva opterećenja ili iskušenja koja bi mogla da unište nečiju duhovnu nastrojenost.

22. Navedi neke vatrene kušnje koje mogu da dožive neki?

²² Za neke može „vatra“ da se pojavi u obliku pitanja neutralnosti. Možda se vrši pritisak na njih i stavlja ih se pred alternativu: ili da učestvuju u političkim aktivnostima ili da idu u zatvor (Jovan 15:19). Ponekad je „vatra“ još prepredenija. Možda se sastoji u tome da dolazimo u iskušenje da gledamo filmove ili televizijske emisije u kojima se veličaju seks i nasilje. Za hrišćanske omladince „vatra“ može doći u obliku izazova na seksualnom području, poziva da uzmu droge ili vršenje pritiska da učestvuju u bestidnim zabavama sveta. Prirodna želja da bude od drugih prihvaćen može navesti hrišćanskog omladinca da popusti pod ogromnim pritiskom i prilagodi se drugima (1. Jovanova 2:16).

23. a) Koja se pitanja postavljaju u vezi sa tim kušnjama i od čega zavise odgovori? b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

²³ Većina pravih hrišćana izdržala je uspešno takve vatrene kušnje. Na žalost, neki nisu. Zato moramo da se pitamo: Kako će proći oni koje smo poučavali kada naiđe „vatra“ na njih? Hoće li biti kao divna palata ukrašena vatrostalnim zlatom, srebrom i dragim kamenjem, i ostati postojani? Naravno, uveliko zavisi od same osobe koja proučava. Ali, istovremeno zavisi mnogo i od nas učitelja — kako smo gradili. Dakle, ostaje pitanje: kako ugrađujemo takve trajne osobine u osobe koje poučavamo? O tome će biti reči u sledećem članku.

Da li možeš da objasniš?

◻ U čemu se radi o zajedničkoj gradnji pri poučavanju drugih?

◻ Kako možemo da postavimo kao „temelj“ Hrista?

◻ Šta možemo da naučimo iz onoga što se desilo u korintskoj skupštini u staro vreme?

◻ Šta je „vatra“ i kako to podvlači nužnost ugrađivanja trajnih osobina u druge?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Da li gradiš vatrostalnim ili zapaljivim materijalom kada poučavaš druge?