Kako postati delotvoran sluga Božji?

„Zato vam šaljem Timoteja . . . On će vas podsetiti na moje metode u vezi sa Hristom Isusom, upravo kako ja učim svuda, u svakoj skupštini“ (1. Korinćanima 4:17, NS).

1, 2. Šta je jedan od preduslova, koji mora postojati, da bi koga privukla istina (Dela apostolska 8:12)?

 POSLE izlivanja svetog duha, o Duhovima 33. n.e„ rasla je hrišćanska skupština i brzo se širila (Dela apostolska 2:40—42; 4:4; 6:7; 11:19—21). Šta je bio ključ njenog uspeha? Zašto su prihvatili Hrista i poruku o Božjem carstvu mnogi Judejci, zatim Samarićani i na kraju pagani? (Dela apostolska 8:4—8; 10:44—48).

² Da bi neko prihvatio hrišćansku dobru vest, moraju biti određeni preduslovi. Prvi se sastoji u tome da dotični ceni nezasluženu dobrotu koju je Bog ukazao čovečanstvu time što je preuzeo inicijativu i poslao svog Sina na Zemlju da da otkupnu žrtvu. Jedan od pisaca Biblije, Jovan, izrazio se o tome ovako: „Po tom se pokazala Božja ljubav prema nama, što je Bog poslao svog jedinorođenog Sina — da steknemo život preko njega. U ovome se sastoji ljubav: ne da smo mi ljubili Boga, nego je on zavoleo nas i poslao svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 4:9, 10, NS).

3. Zašto je neophodno biti svestan svojih duhovnih potreba?

³ Drugi važan preduslov jeste nečiji ispravan stav prema duhovnim vrednostima. Isus je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba pošto njima pripada kraljevstvo nebesko. Srećni su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi“ (Matej 5:3, 6, NS). Ko je samodovoljan i pravičan po vlastitom ubeđenju obično nije svestan svojih duhovnih potreba i nije otvoren za istinu. Kada Jehovini svedoci dođu k takvoj osobi sa porukom o Carstvu, obično ona kaže: „To me ne zanima. Imam svoju veru“. Za duhovne stvari neće imati vremena ni osoba koja je potpuno obuzeta sticanjem materijalnih stvari (Matej 6:33, 34; 7:7, 8; Luka 12:16—21).

4. Koja će se pitanja sada razmatrati?

⁴ Kako stoji stvar sa onima koji su svesni „svojih duhovnih potreba“ i spremni da traže Boga i njegovo Carstvo? Kako možemo naći takve ljude i po čemu ih možemo prepoznati? Možemo li mi kao sluge Božje reči da nešto preduzmemo da bi naša poruka bila razumljivija? Kako možemo biti još delotvorniji kao sluge Božje?

Čije metode treba da primenimo?

5. Na šta je trebalo da podseti Timotej Korinćane po Pavlovim rečima?

⁵ Kada je apostol Pavle pisao svoje prvo pismo hrišćanima u Korintu, saopštio im je da će im poslati Timoteja koji će ’ih podsetiti na njegove metode u vezi sa Hristom Isusom’. Umesto „metoda“, piše u nekim prevodima „putevi“, „pravila vladanja“ ili „način života“. Međutim, Grčko—engleski leksikon Novog zaveta od profesora Tajera sadrži sledeći prevod tog teksta: „Metode kojih se držim ja kao Hristov sluga i apostol pri obavljanju svoje službe“. Budući da Pavle završava tu rečenicu rečima „upravo kako ja učim svuda, u svakoj skupštini“, razumno je zaključiti da se njegove primedbe ne odnose samo na njegovo lično vladanje kao hrišćanina nego i na njegovu aktivnu službu Bogu (1. Korinćanima 4:17, NS).

6. Zašto je Isus služio delotvorno Bogu?

⁶ Isus nije obavljao svoju službu Bogu nasumice. Propovedao je metodično. Recimo, svoje apostole i kasnije sedamdesetoricu jevanđelista  poučio je savesno kako da propovedaju delotvorno. Dao im je primer time što je stalno upotrebljavao poređenja, pitanja i citate iz Svetog pisma. Još i danas najbolja je ta metoda (Luka 9:1—6; 10:1—11).

7. Kako možemo preneti dobru vest što je moguće većem broju ljudi?

⁷ Kako možemo preneti dobru vest što je moguće većem broju ljudi jer se radi o večnom životu ili smrti pri obavljanju hrišćanske službe Bogu? Da, kako možemo biti ’čisti od krvi svih ljudi’? Učestvujući u svakoj grani službe, gde spada, kako je apostol Pavle izjavio, i služba Bogu „od kuće do kuće“. U jednom španskom komentaru na Dela apostolska 20:20 izjavljeno je: „To je metoda propovedanja koju je Pavle primenio u Efesu“ (Dela apostolska 20:20—27).

Prva prepreka

8, 9. a) Šta je često prva prepreka u službi Bogu? b) Zašto je mogao Isus da govori slobodno?

⁸ Često mi sami predstavljamo prvu prepreku koju moramo da premostimo u službi Bogu. Neki se ustručavaju, smatraju da su nesposobni i da nisu dovoljno obrazovani za ljude koje susreću na vratima. Ali, kako je Isus mislio? Da li je on pohađao rabinsku školu? Da li je stekao više obrazovanje? Kako su reagovali njegovi zemljaci kada im je propovedao? Matej nas izveštava: „Otkuda ovome ova mudrost i moćna dela?“ Tačno je da je Isus bio savršen — bio je Sin Božji. Ali njegove metode bile su praktične za njegove uglavnom „neškolovane“ učenike koji su trebali da ga podražavaju. Kakvu reakciju su izazvali kod svojih verskih neprijatelja? „Kada videše Petrovu i Jovanovu slobodu govora i primetiše da su to neuki i obični ljudi, čudili su se. Počeše u njima prepoznavati one koji su bili sa Isusom“ (Matej 13:54, NS; Dela apostolska 4:13, NS).

⁹ Ali, odakle je Isus dobio sve to što je naučavao? Zašto je bio tako uspešan u službi Bogu? Da li je, kao današnji propovednici na televiziji, preterano apelovao na osećanja da bi povukao sa sobom slušaoce. Ne. Isus je bio sam po sebi jednostavan i govorio jezikom običnog naroda. Bio je svestan duhovnih potreba tih ljudi i, što je još najvažnije, znao je da ima podršku svog Oca. To je dao jasno do znanja kada je, u sinagogi svog rodnog grada Nazareta u Galileji, saopštio da je zadužen za službu Bogu. Iz svitka proroka Isaije pročitao je ove reči: „Duh Jehovin je na meni jer me pomazao da objavim dobru vest siromašnima, i poslao da propovedam zarobljenima slobodu i slepima povratak vida, da otpustim slomljene, da propovedam Jehovinu prihvatljivu godinu. . . . I poče im govoriti: danas su se ispunile ove reči iz Pisma koje ste upravo čuli“ (Luka 4:16—21, NS).

10, 11. a) Kako bi trebalo da mislimo o svojoj službi Bogu? b) Šta kaže Pavle o tome?

¹⁰ I mi danas imamo istu podršku u svojoj službi Bogu — Jehovu Boga, Suverenog Gospoda univerzuma. Mi propovedamo njegovu poruku, njegovu mudrost. Oslanjamo se na njegovu Reč i slobodno je upotrebljavamo u razgovoru. Da li treba onda da imamo komplekse kada propovedamo, pa čak i kada razgovaramo sa obrazovanijim i imućnijim osobama od nas?

¹¹ Pavle odgovara: „Gde je mudrac? gde književnik? gde prepirač ovog poretka? Zar nije Bog pretvorio mudrost ovoga sveta u ludost? . . . Gledajte, braćo, svoje prizvanje: nema tu mnogo pozvanih koji su po telu mudri, nema mnogo moćnih, niti mnogo od plemenita roda; nego je Bog izabrao ono što je ludo pred svetom — da time posrami mudre, i što je slabo pred svetom, to je Bog izabrao — da posrami jako; što je neplemenito i prezira vredno u očima sveta — ono čega nema — izabrao je Bog da uništi ono što jeste, da se ni jedno telo ne hvali pred Bogom“ (1. Korinćanima 1:18—29, NS).

12. Od čega zavisi uspeh u našoj službi Bogu (Jakov 4:8).

¹² Uspeh u službi Bogu ne zavisi samo od našeg obrazovanja ili porekla. On potiče od same poruke o Carstvu koja pogađa pravu žicu u srcu osobe koja je svesna svojih duhovnih potreba. Drugi važan faktor jeste Jehovina blagonaklonost prema toj osobi jer je Isus rekao: „Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao“ (Jovan 6:44, dr Čarnić).

13. a) Kako su reagovali Pavle i Varnava na protivljenje? b) Kako možemo imati uvek radosti u službi Bogu?

¹³ Zato možemo, uzdajući se u Jehovinu podršku sa uverenjem da obavljamo službu Bogu, što su i Pavle i Varnava činili u prvom veku. Kada su oni propovedali u Ikonijumu, među slušaocima su nastala potpuno različita mišljenja usled njihove službe Bogu i došlo je do izvesnog protivljenja. Da li ih je to navelo da prekinu? Izveštaj Lukin glasi: „Oni pak  provedoše onde dosta vremena propovedajući slobodno na osnovu ovlašćenja Jehovinog, koji je svedočio za reč svoje nezaslužene dobrote čineći znake i čuda preko njihovih ruku“. Ako i mi imamo pozitivan stav prema ljudima na svom području, a ostalo prepustimo Jehovi, služba Bogu neće nam predstavljati teret nego stalnu radost (Dela apostolska 14:1—3, NS; Jakov 1:2, 3).

Kako reaguju ljudi

14. Kako su reagovali ljudi na Pavlovo propovedanje?

¹⁴ Niti Isus, a ni Pavle nisu doživljavali stalno pozitivne reakcije u službi propovedanja. Kako je reagovala javnost, recimo, kada je Pavle propovedao u Atini? Izveštaj glasi: „A neki od epikurejskih i stoičkih filozofa počeše da se prepiru sa njim, pa jedni govorahu: šta bi hteo ovaj brbljivac da kaže? a drugi: izgleda da propoveda tuđe bogove; jer je objavljivao dobru vest o Isusu i o vaskrsenju. Zatim ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: možemo li da doznamo kakva je to nova nauka koju kazuješ? Upućuješ na izvesne stvari koje su strane našim ušima“ (Dela apostolska 17:18—20, NS).

15. Kako reaguju ljudi na našu službu Bogu? Ali šta ne treba da zaboravimo?

¹⁵ Treba da nam bude jasno da naša poruka i ono kako je prenose sredstva javnog informisanja i protivnici isto mogu da zvuče čudno javnosti u naše vreme. Usled toga mnogi ljudi, na osnovu onoga što su saznali po čuvenju, donose prebrze osude i odbijaju nas bez da su nas saslušali. Drugi su pak, kao oni u Atini, spremni da se pobliže informišu pre no što donesu odluku. Naravno, premda su nas saslušali, još uvek mogu da se rugaju nadi o Carstvu kao nečemu neverovatnom. Ali ne zaboravimo da oni ne odbacuju nas nego Hrista i njegovu poruku (Dela apostolska 17:32—34; Matej 12:30).

Od nepoznatih postaju prijatelji

16. a) Kako možda mi reagujemo kada nas posete nepoznati ljudi? b) Šta treba da postignemo uvodnim rečima?

¹⁶ Kako se osećaš kada te posete nepoznati ljudi? Koja ti pitanja proleću kroz mozak? Možda: „Ko su ti ljudi? Šta žele? Hoće li mi načiniti neugodnosti?“ Zato treba na to da mislimo kada stojimo kao sluge Božje ispred nečijih vrata. U samim uvodnim rečima treba da zadovoljimo vlasnika stana u pogledu tih pitanja. Ali kako? Koje je uvodne reči predložio Isus? On je rekao: „Ulazeći pak u kuću pozdravite ukućane. I ako kuća bude dostojna, neka dođe na nju mir koji joj vi želite, a ako ne bude dostojna, mir vaš neka se vrati k vama“ (Matej 10:12, 13, NS).

17. Kako možemo svojim uvodnim rečima da utičemo povoljno na neku osobu?

 ¹⁷ „Neka dođe na nju mir koji joj vi želite“. Šta to znači? Da mi u svojoj službi Bogu želimo mir svakoj osobi i svakoj kući. Zato treba da pokažemo u svojim rečima da smo miroljubive sluge Božje. Još i danas pozdravljaju Jevreji i muslimani sledećim rečima: „Mir neka je s vama“ ili „Mir“ (na jevrejskom „Šalom aleihem“ ili „Šalom“ i na arapskom: „Assalam alaikum“ ili „Salam“). Naravno da se naš način pozdrava razlikuje od zemlje do zemlje, zavisno od običaja koji tamo vladaju. Ali svuda mi imamo isti cilj — da na dotičnog delujemo tako da hoće da sasluša poruku o Carstvu. Ako najpre kažeš kako se zoveš i gde stanuješ, možda će to već pomoći. Time pokazuješ da ništa ne kriješ. Svako može jasno da vidi šta nameravaš i da si pošten. Time slediš savet Pavlov: „Pazite da budete iznad svake kritike vaše ponašanje u javnosti. Koliko od vas zavisi, živite u Miru sa svakim“ (Rimljanima 12:17, 18, Phillips).

18. Kojem merilu treba stalno da udovoljavamo u svojoj službi Bogu?

¹⁸ Mi smo u centru pažnje javnosti bilo da se nalazimo u službi Bogu od kuće do kuće ili na ulici. Naši razgovori i naše ponašanje treba da budu besprekorni i ne bi trebalo da izazovu sablazan. Ali, iako treba blago i miroljubivo da iznosimo dobru vest, ne bi trebalo da pri tome delujemo kao da se izvinjavamo. Mi se ne stidimo što smo javne Božje sluge (Marko 8:38).

19, 20. a) Kako možemo da pristupimo na ulici osobama koje su suzdržljive? b) Zašto je Isus imao uspeh kod neformalnog svedočenja?

¹⁹ U nekim zemljama su ljudi suzdržljiviji i konzervativniji nego u drugim. Neki su zbunjeni kada im na ulici pristupi nepoznata osoba sa časopisima u rukama. U tom slučaju možemo da im pristupimo na diskretniji način. Taktički možemo da zapodenemo razgovor sa osobom koja se ne žuri i zatim joj na neusiljeni način pokažemo biblijsku literaturu.

²⁰ Isus je sigurno vešto propovedao u sličnim situacijama. Pošto su Judejci obično prezirali Samarićane i žene, Isus je bio veoma taktičan kada je pristupio nemoralnoj Samarićanki na Jakovljevom bunaru. Njegov razgovor sa tom ženom predstavlja uzor za neformalno svedočenje i svedočenje na ulici. Takođe nam služi kao dobar primer kako možemo da poučavamo na osećajan i izgrađujući način (Jovan 4:5—30).

21. Koji drugi važan faktor dolazi do izražaja u Pavlovoj službi Bogu?

²¹ Još jedan,važan faktor treba da uzmemo u obzir kada želimo da razgovaramo o dobroj vesti o Carstvu. Pavle je bio majstor u tome, Pokušaj da to ustanoviš na osnovu njegovih uvodnih reči koje su zapisane u Delima apostolskim 13:16—20; 17:22 i 22:1—3. Zapazi da je u svakoj prilici nastojao da pronađe zajedničku osnovu sa svojim slušaocima. Stavio se u njihov položaj i uzeo je u obzir njihovo poreklo. To je imalo za posledicu da su ga slušali čak i kada se nisu sa njim slagali. Tako  i naše uvodne reči treba da sadrže notu ljudskosti koja nas povezuje sa sagovornikom. Možda si zapazio da ima decu. Ako si i ti roditelj, onda imate nešto zajedničko na što možeš da ukažeš ljubazno. Imaš temu za razgovor koju možeš da povežeš sa porukom o Carstvu (Matej 18:1—6).

22. Na koja pitanja treba sada odgovoriti?

²² Ali svi ti predlozi su samo početak. Koji su dalji koraci neophodni da bismo, na kraju, pomogli nekome da postane učenik? Šta moramo još preduzeti da bismo pomogli nekome da uspostavi odnos sa Bogom preko Hrista? Koje osobine će učiniti našu slobodu Bogu još delotvornijom?

Kako bi odgovorio?

◻ Koji preduslovi moraju postojati da bi neko prihvatio poruku o Carstvu?

◻ Kako možemo da prevaziđemo stidljivost i zbunjenost u službi Bogu?

◻ Koji cilj treba da imamo kod uvodnih reči u službi propovedanja?

◻ Od kakve nam je pomoći Isusov i Pavlov primer kada pristupamo ljudima?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 21. strani]

Isus je pokazao svojim učenicima delotvorne metode za službu Bogu

[Slika na 22. strani]

Koja ti pitanja padaju na pamet kada vidiš nekog stranca pred tvojim vratima?