Pomaži svojoj deci da budu blizu Boga

A nešto manje od hiljadu reči opisuju pisci Biblije prvih trideset godina Isusovog života. Ali na desetine hiljada reči upotrebljavaju kada izveštavaju o poslednje tri i po godine. To je zato što je javna služba Isusa Hrista — ne njegovo rođenje, detinjstvo i doba mladosti — glavna tema jevanđelja. Pa ipak, kratki osvrti u Bibliji na Isusovo detinjstvo pokazuju jasno da deca i omladinci mogu da budu isto blizu Boga.

Ako uzmemo svoju Bibliju i otvorimo 2. glavu jevanđelja po Luci, čitamo kako je dvanaestogodišnji Isus sedeo u hramu ’usred učitelja’ Božjeg zakona. On ih je ’slušao i pitao’, a oni su se čudili ’njegovom razumevanju i njegovim odgovorima’ (Luka 2:46, 47). Da, još čitamo da je napredovao u mudrosti i razumevanju dok je rastao (Luka 2:40, 52).

Kako možemo objasniti otkuda Isusu ta duhovna nastrojenost? Bar donekle je to zasluga njegovih roditelja. Kao Jevreji bili su obavezni da slede Jehovin savet u odgajanju dece. Božji prorok Mojsije je rekao: „Riječi ove što ti ih danas naređujem, neka ti se urežu u srce. Napominji ih svojim sinovima. Govori im o njima kad sjediš u svojoj kući i kad ideš putem; kad liježeš i kad ustaješ“ (5. Mojsijeva 6:6, 7, ST). Bog se, bez sumnje, pobrinuo da mu Sin dođe u porodicu koja će slediti taj savet. Isto zanimanje za svoju decu treba danas roditelji da pokažu. Da li pomažeš svojoj deci da upoznaju Jehovu i steknu želju da mu služe?

„Od najranijeg detinjstva“

Poučavanje o duhovnim stvarima ne možemo jednostavno da odlažemo sve dok deca ne budu starija. Timotej je, recimo, prerastao u izvanrednog hrišćanina. „Od najranijeg detinjstva“ bio je poučavan u Svetom pismu (2. Timoteju 3:15). U skladu sa time, katkad možemo da vidimo hrišćanske majke kako glasno mole Jehovu za blagoslov pre nego što daju svojoj bebi flašicu sa hranom, I nije čudo da ti mališani uskoro kažu „Amin“ na kraju tih molitvi! To je prvi mali korak dok im se pomaže da razviju cenjenje za sve duhovne i materijalne darove koje su primili od Boga.

 Kod Majkla i Sefore (sedam i osam godina) primećeni su rezultati dobrog poučavanja od strane roditelja. Kada su otišli sa svojim roditeljima jednom na izlet, oboje su preuzeli inicijativu i molili Boga za vođstvo i zaštitu. Kada su stigli na cilj, deca nisu zaboravila da se zahvale Jehovi za to što su srećno stigli.

Kristijan i Erik (tri i šest godina) otišli su sa roditeljima u park. I kako se to ponekad dešava sa decom — iznenada su se, izgubili. A šta su ti mališani upravo radili kada su ih, konačno, pronašli roditelji? Molili su se Jehovi da im pomogne!

U mnogo čemu možemo uspešno da poučavamo decu dok su još prilično mala. Na jednom kongresu Jehovinih svedoka u Belgiji dovedi su na binu trogodišnjeg Gina i postavili ga na visoku stolicu. Predavač ga je zamolio da pred slušaocima kaže imena svih 66 knjiga Biblije. Da li si u stanju da ih nabrojiš? Gino je bio u stanju! On je dalje napredovao zahvaljujući tome što su ga roditelji poučavali, i danas služi kao putujući nadglednik Jehovinih svedoka. Naravno da nisu sva deca jednako sposobna da uče, ali ovaj primer pokazuje koliko je korisno poučavanje u duhovnim stvarima.

Maloj deci možemo da prenesemo čak i izvesno razumevanje biblijskih nauka. Četvorogodišnji Kaj iz Velike Kneževine Luksemburga, koji je išao u obdanište, odbio je da se priključi ostaloj deci u molitvi. Kada su ga upitali zašto to odbija, odgovorio je: „Mi ne verujemo u trouglog boga“! Kajova predstava o katoličkom trojednom božanstvu nije bila, sigurno, sasvim ispravna, ali je bila dovoljna za njega da zna da ne treba da se moli takvom božanstvu (Marko 12:29).

Učiniti Boga sastavnim delom života

Deca imaju ponekad probleme. Ne treba da te probleme zadrže za sebe, nego treba da se povere roditeljima. Ali, roditelji treba decu da ohrabre da ’bace svoje breme na Jehovu’ (Psalam 55:22). Mogu im pomoći da shvate da Jehova ne prezire njihove molbe, jer je Isus Hrist, njegov sin, rekao: „Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im“ (Marko 10:14, dr Čarnić). Decu treba poučiti da se mole Bogu preko Isusa Hrista (Jovan 14:6).

Kada deca nauče da se na Jehovu oslone za pomoć i vide rezultate tog njihovog oslanjanja, često se to značajno odražava na njihovu veru. Mladi čovek koji sada služi u jednoj podružnici Udruženja Kule stražare, po imenu Džeki kada je imao 14 godina, doživeo je sledeće iskustvo: „Te godine je trebalo da se održi naš pokrajinski sastanak upravo onog vikenda pre završnih ispita. Problem je bio u tome što nam je nastavnik dao tek u petak gradivo za pripremanje. O tome sam porazgovarao sa roditeljima i mi smo odlučili da ipak ne bi trebalo da propustim kongresni program, iako bi mi tako preostalo veoma malo vremena za učenje (Jevrejima 10:24, 25). Molio sam se Jehovi da mi pomogne u mojim naporima da se pripremim što bolje za ispite.

Došao je ponedeljak ujutro i svi su učesnici bili veoma nervozni jer smo imali prvi put usmene ispite. Još jednom sam se pomolio Jehovi da bude uz mene. I što se dogodilo? Dobio sam od svih učenika najbolje ocene iz predmeta koji su bili za taj dan. Jedan nastavnik iz komisije postavljao mi je još dodatna pitanja i uz to primetio: ’Hoću samo da vidim koliko još zna’. Ali ja sam bio u stanju da mu odgovorim na pitanja“.

Šta je naučio Džeki iz tog divnog ishoda? „Osetivši Jehovinu pomoć približio sam mu se još više. Naučio sam da ne treba da budemo ni za šta zabrinuti, već treba da se obraćamo Jehovi Bogu sa svakom molitvom i molbom“ (Filipljanima 4:6, 7).

Da, važno je da pomognemo svojoj deci da „znaju“ Jehovu, tako da bi ga učinili sastavnim delom njihovog svakodnevnog života. Zar neće biti za njih još veći podstrek da i dalje verno služe Jehovi kada sami iskuse da je Jehova uz njih nego kada samo čuju i čitaju o njemu? Poučavati ih u tom pravcu nije, naravno, lako. Ali deca ne zaboravljaju tako brzo oduševljenje i savesnost svojih roditelja koji im prenose duhovno nasleđe — znanje o Jehovi. A ni Jehova neće zaboraviti takve savesne napore (Jevrejima 6:10—12). Trudimo se mi, roditelji da pomognemo deci da postignu nagradu — „večni život“ — koju naš nebeski Otac stavlja u izgled onima koji njega znaju i koje on zna (Jovan 17:3).