Božje sluge dokazuju svoju sposobnost
Božje sluge dokazuju svoju sposobnost
„A ko je za sve ovo dovoljno sposoban?“ (2. KORINĆANIMA 2:16, NS)
1. Koje ozbiljno pitanje se može postaviti u današnjem, na religioznom polju podeljenom svetu?
U DANAŠNJEM, na religioznom polju podeljenom svetu, sa svom ozbiljnošću može se postaviti sledeće pitanje: Ko ima pravo da bude Božji sluga? Slično je pitao i apostol Pavle: „A ko je za sve ovo dovoljno sposoban?“ Izazvani, Pavle i njegovi saradnici su mogli reći: „Mi smo!“ (2. Korinćanima 2:16, 17, NS). Ali danas, ko ima tvrdu osnovu, pravo i hrabrost da odgovori „mi smo“?
2. Šta je suština Pavlovih reči iz 2. Korinćanima 2:14—17?
2 Pre nego što odgovorimo na to pitanje, razmislimo o Pavlovim rečima hrišćanima u Korintu: „Hvala Bogu, koji nas uvijek u Kristu vodi u pobjedonosnom slavlju i koji po nama širi na svakom mjestu miris svoje spoznaje! Mi smo Bogu ugodan Kristov miris među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju; jednima miris što od smrti vodi u smrt a drugima miris što od života vodi u život. A tko je za ovo sve sposoban? Mi, uistinu, nismo kao oni mnogi koji trguju rečju Božjom“ (2. Korinćanima 2:14—17, ST). Vidi Kulu stražaru od 1. 3. 1944. str. 133—4 (angl.).
3. a) Kako bismo morali da reagujemo pri pomisli na trgovanje Rečju Božjom za sebičnu dobit? b) Šta je Pavle radio da ne bi bio na teretu onih kojima je propovedao?
3 Trgovati rečju Božjom zbog sebične dobiti — kakva odvratna misao! Pavle nije tražio materijalnu dobit od propovedanja te Reči da bi mogao da živi lagodnim životom, konačno ode u penziju i ostatak ovog života provede u miru. Bio je spreman da se bavi izrađivanjem šatora kao sporednim zanimanjem, da bi se mogao izdržavati i pomagati svojim drugovima u Jehovinoj službi (Dela apostolska 18:1—4). Pavle nije bio na teret onima kojima je propovedao dobru vest. Zato je mogao da pita hrišćane u Korintu: „Da li sam učinio greh ponižavajući samoga sebe da se vi uzvisite, jer sam bio spreman da vam badava objavim Božju dobru vest?“ (2. Korinćanima 11:7, NS). Odgovor na to pitanje je svakako trebao da bude NE!
4. Kako Jehovini svedoci oponašaju Pavlov primer u vezi Božje reči?
4 Danas Jehovini svedoci oponašaju apostolov dobar primer i ne trguju Božjom rečju koja je od neprocenljive vrednosti, nego se trude da bi ona bila svima dostupna. Oni ne trguju sa takvim svetim stvarima. Zato oni nemaju plaćeno sveštenstvo, njihovi javni govornici ne naplaćuju govore i na njihovim sastancima se nikada ne sakupljaju prilozi. Ako neko želi da da prilog za unapređenje dela, može da ubaci bilo koju svotu, čak i udovičine „dve lepte“, u kutiju za dobrovoljne priloge koja se nalazi u sali za sastanke ili na drugim mestima (Luka 21:1—4). Ti dobrovoljni prilozi se koriste za pokriće troškova a ne za bogaćenje bilo kojeg pojedinca. Čak i privatni stanovi se besplatno nude za sastanke Jehovinih svedoka (Filemonu 1, 2).
„Dovoljno sam sposoban“
5. Ko osposobljava Jehovine svedoke za svetu službu?
5 Ali, ko danas osposobljava Jehovine svedoke da slede takav primer iz Pisma uprkos stalnom protivljenju? Čast za to ne pripada nikom drugom osim Onom koji je u dovoljnoj meri osposobio Pavla i njegove drugove za svetu službu. Obrati pažnju na čistoću Pavlovih poticaja, za razliku od motiva trgovaca religijom, koja se vidi iz njegovog objašnjenja: „Kao potaknuti iskrenošću, kao od Boga poslani pred Bogom govorimo u Kristu“ (2. Korinćanima 2:17, ST). Na taj način govore danas i Jehovini svedoci. Međutim, da li nam je kao slugama potrebna preporuka? Da li je potrebno da objavljujemo pisma u kojima nas drugi preporučuju?
6. a) Zašto sveštenstvo hrišćanstva misli da je ono ,,dovoljno osposobljeno“? b) Ali, koja je osnova potrebne osposobljenosti za pravu hrišćansku službu?
6 Pavle je poricao da je on sam razvio svoju sposobnost za službu. Rekao je: „Naša odgovarajuća osposobljenost dolazi od Boga koji nas je osposobio za sluge novog saveza“ (2. Korinćanima 3:4—6, NS). Za razliku od Pavla, sveštenstvo hrišćanstva tvrdi da je ono „dovoljno sposobno“ zato jer su oni završili teološke škole. Zato onima koji nisu završili takve škole osporavaju njihovu sposobnost i ovlašćenje za poučavanje. Pavla nije specijalno školovanje u judaizmu osposobilo za hrišćansku službu povezanu sa novim savezom. Niti je Isus ustanovio bilo kakvu teološku školu za njegovih dvanaest apostola ili za bilo koga drugog. Isto tako i danas, odgovarajuća osposobljenost za hrišćansku službu mora dolaziti od Jehove, najboljeg učitelja. Naravno, takav sluga mora za to imati i nepobitne dokaze.
„Ko te je ovlastio?“
7. Kako su se verske vođe razlikovale od Nikodima u vezi njihovog gledišta u pogledu Isusovog ovlašćenja?
7 Verske voće su osporavale čak i pravo Božjeg sina da propoveda dobru vest i pravi čuda. U hramu, ’pristupiše mu, dok je učio, glavari sveštenički i narodne starešine govoreći: ’Kakvom vlašću to činiš? Ko te ovlastio?„’ (Matej 21:23, NS) Odbili su da donesu zaključak do kojeg je došao Nikodim, jevrejski vladar, kad je rekao Isusu: „Ravi, znamo da si učitelj koji dolazi od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije sa njim“ (Jovan 3:1, 2, NS).
8. Kako su jevrejske vođe, posle više od tri godine Isusove službe, reagovale na dokaze o njegovoj ličnosti i pravu da služi?
8 Isus bi mogao reći svojim izazivačima: ’Neka moja dela govore sama za sebe!’ Posle više od tri godine njegovog javnog rada, sveštenički glavari i narodne starešine su raspolagali sa mnogo činjenica na osnovu kojih su mogli da donesu ispravan zaključak o njegovoj ličnosti i pravu da čini čuda i poučava istinu o Božjem carstvu. Jednostavno su bili previše tvrdoglavi da prihvate ove dokaze koje je Jehova obezbeđivao sa ciljem da dokaže da je Isus bio obećani Mesija.
9, 10. a) Zašto Jehovine svedoke ne sme iznenaditi da se danas osporava njihova sposobnost kao Božjih slugu? b) Kako je Isus postupio prema verskim vođama koje su osporavale njegovo pravo službe i kakav je bio rezultat?
9 Imajući u vidu ono što se dešavalo na Isusovom primeru, Jehovini svedoci nisu iznenađeni što religiozne vođe danas dovode u pitanje njihovu sposobnost ovlašćenih slugu njegovog Oca. Pošto su oni koji su osporavali Isusovo ovlašćenje ignorisali njegova mnoga čudesna dela, on je pokrenuo pitanje koje ih je pogodilo. Njegovi savremeni učenici mogu uraditi isto kada neko namerno neće da sagleda dela ovih učenika.
10 Kada su sveštenički glavari i starešine pitali Isusa ko ga ovlastio, nije postavio neko abstraktno (teško razumljivo) pitanje, nego je rekao: „I ja ću vas nešto upitati. Ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću ovo činim: Otkuda je bilo Jovanovo krštenje? Sa neba ili od ljudi?„ U izveštaju piše dalje: „A oni počeše umovati, govoreći jedan drugom: ’Ako kažemo — sa neba, reći će nam: Zašto mu onda niste verovali? A ako kažemo — od ljudi, bojimo se naroda jer ovi smatraju Jovana prorokom. Zato odgovoriše Isusu i rekoše: Ne znamo.’ Reče i on njima: ’Ni ja vam neću kazati kakvom vlašću ovo činim’“ (Matej 21:23—27, NS). Jehovini svedoci danas mogu pomoću Pisma postavljati pitanja sveštenstvu na način koji ima sličan učinak. a
11. Šta je Jehovin narod radio pre 1914. i kako su njihovi kritičari bili ućutkani?
11 Od 1876. godine dalje, Jehovini svedoci su obaveštavali svet, a naročito njegov hrišćanski deo, da će se vremena neznabožaca završiti u jesen 1914. godine (Luka 21:24). Sveštenstvo nije moglo a da ne primeti ovo uvodno delovanje od skoro 40 godina — delovanje koje odgovara delovanju Jovana Krstitelja. Ti sveštenici su nestrpljivo čekali da se bace na urednika ovog časopisa ako bi 1914. godina prošla bez nekih značajnijih događaja na koje je upozoravao. Međutim, kako su samo bili ućutkani kada je 28. jula 1914. mir bio poljuljan nastupom Prvog svetskog rata!
12. Kakve poteškoće su bile za vreme i posle Prvog svetskog rata?
12 Ratno razaranje i regrutacija mnogih ljudi iz poljoprivrede doveli su do nestašice hrane. Zemljotresi su na različitim područjima naneli mnogo štete i patnje. 1915. godine, zbog zemljotresa u Avecanu u Italiji poginulo je 29 970 ljudi, a ogroman zemljotres 1920. odneo je 200.000 ljudskih života u kineskoj oblasti Kansu. 1923. godine više od 140 000 osoba umrlo je zbog zemljotresa u Japanu. Odmah nakon rata stigla je Španska groznica koja je u jednoj godini zahtevala više žrtava nego sve četiri godine rata. Ne smemo mimoići ni progonstva Jehovinih slugu za vreme tog prvog svetskog sukoba, koja su dostigla vrhunac nepravednim osuđivanjem predsednika i sekretara odnosno blagajnika Udruženja Kule stražare i šest njihovih saradnika na šest meseci zatvora.
13. Šta su Jehovini svedoci pitali sveštenstvo hrišćanstva i šta bi ovi kritičari morali da priznaju ako bi odgovorili iskreno?
13 Sve od završetka Prvog svetskog rata Jehovini svedoci pitaju sveštenstvo hrišćanstva: ’Da li katastrofalni događaji koji od 1914. pogađaju Zemlju predstavljaju ispunjenje Isusovog proročanstva iz Mateja 24:3—13?’ Ako bi oni iskreno rekli DA, onda bi morali priznati da je 1914, Isus Hrist došao u svoje nebesko Kraljevstvo. Naravno, pošto je Isus rekao da ga ’svet više neće videti’ i da je on sada besmrtna duhovna osoba, njegov „dolazak“ ili „prisutnost“ je nevidljiva (Jovan 14:19; Matej 24:3; 1. Petrova 3:18). Ali, takvo priznanje bi sveštenstvo sprečilo da zastupa gledište da su događaji 1914—1918. samo običan sukob među narodima u točku istorije.
14. a) Ako bi religiozne vođe priznale ono što je pravo, u čemu bi morale da učestvuju? b) Kakve zameni za Carstvo bi morali da se odreknu, ali, čiji put su izabrali?
14 Čak i više, ako bi sveštenstvo hrišćanstva priznalo da događaji od 1914—1918. označavaju početak kraja starog sastava stvari, onda bi morali da priznaju i ostale karakteristike „znaka“ Isusove „prisutnosti“i morali bi učestvovati u ispunjenju njegovih reči: „Ova dobra vest o carstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima“ (Matej 24:14, NS). To bi značilo propovedanje ne evanđelja kojeg propovedaju već vekovima, nego propovedanje dobre vesti o Carstvu uspostavljenom na nebesima 1914. godine, na završetku vremena neznabožaca. Morali bi poreći da je Liga naroda „politički izraz Božjeg carstva na Zemlji“ i gledati na nju kao na njenog naslednika, Osmog biblijskog kralja, ’grozu pustoši, gdje stoji na svetom mjestu’ (Matej 24:15, ST). Ali, sve do 1985, sveštenstvo hrišćanstva odbija da Ligu naroda i Osmog biblijskog kralja označi kao „groznu pustoš“.
15. Kakva budućnost čeka sveštenstvo, a šta rade Jehovini svedoci?
15 Tako sveštenstvo hrišćanstva odbija da zauzme stav u prilog Jehovinog kraljevstva po Isusu Hristu. Pošto ga ne podupiru, biće uništeni u dolazećoj „velikoj nevolji“. Za razliku od njih, Jehovini svedoci su napustili Vavilon veliki, svetsko carstvo krive religije, i objavljuju vest o Carstvu u 203 zemlje. Ovo delo bez premca je istaknuta karakteristika „znaka“ koji dokazuje da je 1914. godine Isus bio ustoličen da kao nebeski Kralj vlada posred neprijatelja (Matej 24:3, 14, 21; Psalam 110:1, 2, Otkrivenje 18:1—5).
Da li su porebne preporuke?
16. Kakva pitanja se postavljaju u vezi preporuke i šta je Pavle morao reći o tome?
16 Da li sami sebe bez osnove preporučujemo kao pomazani Jehovini svedoci? Ili, veštim manevrima isposlujemo preporuku kao Isusove „druge ovce“? (Jovan 10:16) Pavle nije tako radio, nego je mogao da kaže Korinćanima koji su kroz njegov neumoran rad postali hrišćani: „Počinjemo li opet da preporučujemo sami sebe? Ili su nam potrebne — kao nekima — pismene preporuke za vas ili od nas? Vi ste naše pismo, napisano u našim srcima, koje poznaju i čitaju svi ljudi, jer se na vama očituje da ste Hristovo pismo, sastavljeno našom službom, koje nije napisano mastilom, nego duhom živoga Boga, ne na kamenim pločama, nego na pločama ljudskih srca“ (2. Korinćanima 3:1—3, dr Čarnić).
17. Zašto možemo reći da je Pavle bio dovoljno osposobljen za službu i šta u vezi toga možemo reći o Jehovinim svedocima?
17 Uz pomoć Jehovinog duha, Pavle je napisao nekoliko knjiga Biblije i mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo. Tako je neosporno dokazao da je bio dovoljno sposoban za hrišćansku službu. U savremenoj paraleli, a naročito od početka izlaženja ovog časopisa 1879. godine, pomazani ostatak Hristovih učenika je, iako nisu inspirisani kao Pavle, izdao mnogo biblijske literature. Od 1920. godine objavili su na hiljade miliona knjiga, brošura, časopisa i traktata u mnogim jezicima. Ova literatura je bila podeljena za nisku cenu,, a mnogo je bilo ostavljeno siromašnima i besplatno. Udruženje Kule straže je organizovalo i besplatne biblijske tečajeve i poslalo misionare na neobrađene terene širom sveta. Desetine hiljada su ugodno reagovale na vest posredovanu putem štampe ili usmeno, i krštenjem simbolizovali svoje predanje Bogu Jehovi, a naročito od 1935. godine kad je prvi put bilo objašnjeno da se jedno neograničeno „veliko mnoštvo“ Isusovih „drugih ovaca“ može radovati večnom životu u obnovljenom raju na Zemlji (Otkrivenje 7:9— —17; Luka 23:43).
18. Ako pomazani ostatak bude izazvan da dokaže svoje kvalifikacije za Božjeg slugu, šta može pokazati?
18 Prema tome, šta ako sveštenstvo pozove pomazani ostatak da pokaže diplome teoloških fakulteta? Pa, ove Jehovine sluge im mogu dati mnogo značajnije dokaze! Mogu pokazati na preko dva i po miliona „drugih ovaca“ širom sveta i mogu reći: ’To je naša preporuka!’ Oni se mogu Pavlovim rečima obratiti „velikom mnoštvu“: „Vi ste naše pismo, napisano u našim srcima, koje poznaju i čitaju svi ljudi“ (2. Korinćanima 3:2, dr Čarnić). Neka sveštenstvo hrišćanstva pročita to živo pismo sastavljeno od predanih, krštenih hrišćana koji služe Bogu Jehovi noć i dan u njegovom hramu i koji pomažu kod ’propovedanja ove dobre vesti o carstvu po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima’ (Matej 24:14, NS). Kao pomazni ostatak, i oni dokazuju da su dovoljno sposobni za hrišćansku službu.
19. Kakva jedinstvena pismena preporuka će biti sačuvana za vreme Armagedona?
19 Ova jedinstvena pismena preporuka neće biti izbrisana u dolazećem „boju na veliki dan Boga Svemogućeg“ kod simboličkog mesta zvanog Armagedon (Otkrivenje 16:14—16, NS). Umesto toga, Svemogući Bog će je sačuvati da je pokaže posle Armagedona u sastavu stvari pod Kraljem Hristom. Kakvo snažno pismo će to „veliko mnoštvo“ biti milijardama umrlih koje će Bog Jehova po Hristu vaskrsnuti iz grobova širom Zemlje! Zato, piši dalje, ti pomazani ostatku! Pomaži mu dalje, ti „veliko mnoštvo drugih ovaca“ Dobrog pastira!
[Fusnota]
a Na primer, vidi 13. i 14. pasus.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako Jehovini svedoci oponašaju Pavla u tome da ne trguju sa Rečju Božjom?
◻ Šta je merilo sposobnosti za hrišćansku službu?
◻ Ako bi religiozne vođe priznale ono što je pravo, u čemu bi morale da učestvuju?
◻ Kakvu pismenu preporuku može da pokaže pomazani ostatak kao dokaz da su dovoljno sposobne sluge?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Isus je poučavao svoje učenike da budu sluge, međutim, on nije ustanovio nikakvu teološku školu
[Slika na 17. strani]
Jehovini svedoci, kao osposobljene sluge, propovedaju dobru vest o uspostavljenom carstvu. činiš li i ti tako?