Vrhunske tačke Biblije (Jezdra 1:1 — 10:44)

Jehova ispunjava svoja obećanja

Sloboda! Obnova! Kako su te reči morale biti oduševljavajuće za jevrejske izgnanike u Vavilonu! U skladu s Božjim obećanjem, Jevreji su se nakon sedamdesetogodišnjeg ropstva vratili u svoju domovinu (Jeremija 25:12; Isaija 44:28— 45:7). Osim toga, stvari uzete iz Jehovinog hrama opet su vraćene na njihovo pravo mesto. Kakve li radosti!

Biblijska knjiga Jezdre počinje upravo tim uzbudljivim događajima. Napisana u Jerusalimu po prepisivaču Jezdri oko 460. godine pre n. ere, obuhvata nekako sedamdeset godina od oslobođenja Jevreja do završetka drugog hrama i očišćenja svešteničkog staleža (537 — oko 467. pre n. ere). Naročito je istaknut način na koji Jehova ispunjava svoja obećanja. Knjiga takođe sadrži korisne pouke današnjim Jehovinim svedocima.

Izgnanici oslobođeni

Molimo pročitaj Jezdru 1:1—3:6. Jehova je naveo persijskog kralja Kira da izda proglas: Hram u Jerusalimu će biti ponovo izgrađen i tamo će biti obnovljeno obožavanje Jehove! Svi Izraelci mogu u tome da sudeluju. Oni koji to žele, slobodni su da se vrate u svoju domovinu u cilju ponovne izgradnje. Ostali su bili potsticani da daju svoj dobrovoljni prilog za taj poduhvat. Posuđe iz porobljenog hrama koje je odneo Navuhodonosor u Vavilon, mora biti vraćeno. Pod vodstvom Zorovavela, skoro 50.000 njih je prevalilo put od 1.000 milja (1.600 km) natrag u Jerusalim. Ponovo su sagradili sveti oltar i prineli na njemu žrtve Jehovi. Zatim su krajem 537. pre n. ere proslavili praznik Senica. Prorečenih sedamdeset godina pustošenja završilo se tačno na vreme! (Jeremija 25:11; 29:10).

◆ 1:3—6 — Da li su Izraelci, koji su ostali u Vavilonu, bili neverni?

Ne uglavnom, iako su materijalizam i nedostatak cenjenja mogli biti razlozi u nekim slučajevima. Kirov proglas nije zahtevao da se svi vrate, nego je to bila stvar dobre volje. Okolnosti kao što su bile starost, nemoć ili porodične obaveze, mogle su nekoga sprečiti da krene na put. No oni su zato dali podršku onima koji su mogli da se vrate.

◆ 1:8 — Ko je bio Sasavasar ?

Najverovatnije je to bilo službeno haldejsko dvorsko ime dano Zorovavelu. (Uporedi Danila 1:7). Šta se prepisuje Sasavasaru, na drugim se mestima povezuje sa Zorovavelom (Jezdra 5:16; Zaharija 4:9). Obojica nose titulu „namjesnika“ (Jezdra 5:14; Agej 2:21). I u Jestiri 2:2 i 3:1, 2 se Zorovavel priznaje za vođu oslobođenih izgnanika; tako se s pravom više ne spominje ime Sasavasar.

◆ 2:61—63 — Šta su bili Urim i Tumim?

Mislilo se da su to bila dva sveta kamena koji su bili korišćeni kada je bio potreban odgovor od Jehove na neko pitanje. Prema jevrejskoj tradiciji nestali su kada je razoren hram 607. pre n. ere. To je potvrđeno činjenicom da su oni koji su  potraživali prava kao potomci sveštenika, bili odstranjeni iz svešteničke službe, i uzimanja svetih stvari za jelo „dok to nije odredio sveštenik s Urimom i Tumimom“. No, ne postoji zapis o njihovoj upotrebi ni tada ni bilo kada kasnije.

Pouka za nas: I među današnjim Jehovinim svedocima postoji situacija slična situaciji jevrejskih izgnanika. Ne mogu svi stupiti u punovremenu službu ili ostaviti svoje domove da bi služili gde je veća potreba. Ipak, oni čine sve što mogu u unapređivanju interesa čistog obožavanja dajući dobrovoljne priloge i pružajući ohrabrenja onima koji mogu da služe u pojačanoj meri.

Otpor obnovi

Čitaj 3:7—4:24. Jevreji povratnici postavljaju s velikom radošću temelj Jehovinom domu. Međutim, neprijatelji godinama pokušavaju da obeshrabre graditelje hrama. Konačno, uverivši kralja da se opet gradi jedan „pobunjenički i zli grad“, ti protivnici su zaustavili radove kraljevskom naredbom. Zabrana je trajala „do druge godine kraljevanja Darija, persijskog kralja“.

◆ 3:12 — Zašto su ti ljudi plakali?

Ti vrlo stari ljudi mogli su da se sete kako sjajno je po božanskoj odredbi izgledao Solomunov hram. Ono što su sada mogli da vide — bio je samo temelj — ništa u poređenju sa pređašnjim hramom. Verovatno su bili potišteni, sumnjajući da njihovi napori mogu povratiti prvobitnu slavu (Agej 2:2, 3).

◆ 4:1—3 — Zašto je odbijena ponuđena pomoć?

Ti nejevreji, dovedeni od asirskog kralja da nasele zemlju, nisu bili pravi obožavatelji Boga (2. Carevima 17:33, 41). Prihvatiti njihovu pomoć značilo bi učiniti kompromis u pravom obožavanju, a Jehova je posebno upozorio svoj narod da se nikada ne meša s paganima (2. Mojsijeva 20:5; 34:12). Osim toga, izveštaj naziva te nejevreje „neprijateljima“.

Pouka za nas: Kada smo suočeni s neprijateljstvom u Božjoj službi, mi moramo oponašati ponovo naseljene Jevreje koji su se odmah sakupili u svrhu obožavanja kao „jedan čovek“. Pouzdanje u Jehovu i stavljanje njegovog obožavanja na prvo mesto jačalo ih je da dovrše posao koji im je bio dodeljen (Jezdra 3:1—12).

Hram je završen

Čitaj 5:1—6:22. Podstaknuta od proroka Ageja i Zaharije, nastavila se izgradnja s obnovljenom revnošću. Nesposobni da to zaustave, neprijatelji su se ponovo žalili. Kralj Darije istražuje i pronalazi Kirov izvorni proglas. Protivnicima nije samo naređeno da „prestanu i odustanu“, nego im je zapoveđeno da materijalno pomažu! Uz stalno hrabrenje Jehovinih proroka, hram je završen 515. pre n. ere i svečano otvoren. S radošću je posvećen Bogu čija su se obećanja ispunila.

◆ 5:5 — Zašto protivnici nisu zaustavili izgradnju?

Jehovina budna zaštita je bila nad njegovim vernim slugama (2. Dnevnika 16:9). Ojačani Božijim duhom, starešine se nisu dale zaplašiti. Pozvali su se na davno zaboravljeni Kirov proglas. Pošto persijski zakon nije zastarevao, neprijatelji su se plašili da se suprotstave kraljevskoj objavi (Danilo 6:8, 15). Jehovino vodstvo bilo je očigledno i delo je nastavljeno.

◆ 6:21 — Ko se odvojio od „nečistote naroda“?

Mogli su to biti proseliti koji su se vratili sa Jevrejima, Samarićani koji su se tada naselili ili čak Jevreji povratnici koji su bili iskvareni paganskim uticajima. (Uporedi Jezdra 9:1). Napredak čistog obožavanja Jehove u Jerusalimu ih je, čini se, potstakao da preduzmu potrebne promene u svom životu.

Pouka za nas: On daje potrebnu oštroumnost kad se suočimo s protivnicima (Psalam 32:8).

Jezdra se vraća

Čitaj 7:1—8:36. Vreme prolazi. Godine 468. pre n. ere kralj Artakserks uslišava Jezdri „sve njegove molbe“, omogućujući mu da pruži pomoć u Jerusalimu. Kraljeva naredba ohrabruje sve Jevreje koji su takođe želeli da se vrate, a kralj daruje srebro i zlato da bi osigurao sve potrebno za Jehovin dom. Jezdra je opunomoćen da imenuje upravitelje i sudije koji će sprovoditi zakon kako Jehovin tako i kraljev. S poverenjem u Božju zaštitu, Jezdra se ohrabrio i krenuo na opasan put. On nije zahtevao naoružanu pratnju iz straha da time ne bi odražavao nedostatak vere u Jehovinu sposobnost zaštite. Pod božanskom zaštitom Jevreji su se sigurno vratili.

 ◆ 7:1, 7, 11 — Ko je bio Artakserks?

Bio je to persijski kralj Artakserks I (Longimanus Dugoruki). U svojoj dvadesetoj godini vladanja odobrio je Nemiji povratak u Jerusalim i obnovu gradskih zidina i vrata (Nemija 2:1—8). Stari istoričari pripisuju tom Artakserksu uglavnom dobroćudnu i velikodušnu narav. Radi svoga velikog darivanja (doprinosa) uključen je u Jezdri 6:14 meću one čija su naređenja doprinela završetku hrama, iako je njegova izgradnja završena nekako 47 godine ranije. On se razlikuje od Artakserksa koji je zaustavio delo obnove (Jezdra 4:7—23). To je bio Gaumata, koji je vladao osam meseci i to 522. pre n. ere. „Artakserks“ je očigledno bilo kraljevsko ime ili titula.

Pouka za nas: Jezdra je ostavio divan primer današnjim Jehovinim slugama. Kao vešt prepisivač koji je marljivo proučavao Božju reč, dao je svu čast Bogu i više je bio zainteresovan za Jehovinu slavu nego za ličnu sigurnost (Jezdra 7:27, 28; 8:21—23).

Očišćena nacija

Čitaj 9:1—10:44. Jezdra je uskoro saznao da se mnogi „nisu odvojili od naroda zemaljskih s obzirom na njihove odmerene stvari“. Jevreji su se, uključujući sveštenike i Levite, ženili s paganskim Hananejkama. Jezdra je zapanjen. On moleći stavlja stvar pred Jehovu, pokajnički priznavajući grehe naroda. Pod njegovim vodstvom ljudi se kaju i odlučuju da otpuste žene tuđinke. Nečistoća je odstranjena u roku tri meseca.

◆ 9:2 — Zašto je takva ženidba bila greh?

Ona je postala pretnja obnovi čistog obožavanja (5. Mojsijeva 7:3, 4). To su bile neverne idolopokloničke žene. Ženidba s njima mogla bi konačno dovesti do stapanja s okolnim paganskim narodima i čisto obožavanje bi moglo nestati sa Zemlje.

◆ 10:3, 44 — Zašto su čak i deca oterana?

Deca obično trebaju svoje majke. Osim toga, kroz uticaj dece mogle su se oterane majke tokom vremena vratiti. Čisto obožavanje Jehove moralo je biti na prvom mestu.

Pouka za nas: Kao verni Jevreji Jezdrinog vremena i Jehovini svedoci se drže Jehovinih merila za brak. Oni shvataju da se moraju ženiti „samo u Gospodinu“ (1. Korinćanima 7:39).

Jehova je održao svoje obećanje o obnovi pravog obožavanja u starom Jerusalimu. On će isto tako ispuniti svoje obećanje da će se čisto obožavanje vršiti po celoj zemlji (Avakum 2:14). Hoćeš li i ti biti meću njegovim obožavateljima kada veliki Upravitelj obećanja uspostavi mir i sreću na ovoj Zemlji? (Psalam 37:10, 11; Otkrivenje 21:3, 4).