Sluge carstva su izazvane
Sluge carstva su izazvane
„Pa šta je Apolo? A šta je Pavle? Sluge koje vas privedoše k veri.“ (1. KORINĆANIMA 3:5, NS)
1. a) Šta se danas na religioznom području dovodi u pitanje i zašto? b) Koje carstvo te ugroženo i šta će mu se desiti?
AUTORITET slugu religije je danas izazvan. To sve više i više dolazi do izražaja jer se politički elementi ovoga sveta okreću protiv religije, uključujući i „hrišćanske“ religije, na koje gledaju kao
na organizacije za sticanje bogatstva na nepošten način. Čak su i diplomirani studenti verskih seminara sa rezervom prihvaćeni kao ovlašćene sluge i zabranjeni su u antireligiozno usmerenim državama. Da,svetsko carstvo krive religije doživljava napad koji preti da se proširi po celom svetu, što će imati za posledicu njegovo uništenje.
2. Što se religije tiče, šta će ostati a šta ne?
2 Ipak, nereligioznost neće još dugo dominirati Zemljom, nego će ,na njoj ostati opravdani Stvoritelj svemira! Da, ostaće i prava religija besmrtnog Svevišnjeg Boga! Zbog toga, upravo sada, oni koji primenjuju pravo obožavanje Boga žive na Zemlji i aktivni su. Sledeća, već vekovima stara izjava je istinita i danas: „Njegova se nevidljiva svojstva, njegova vječna moć i božanstvo, promatrana po njihovim djelima, opažaju od postanka svijeta. Tako nemaju isprike“ (Rimljanima 1:20, ST).
3, 4. a) Kako se može dokazati da Jehova ima svoje sluge na Zemlji? b) Kako znamo da će religiozne sluge Vavilona velikog uskoro ostati bez službe?
3 U vreme kad su ove reči bile zapisane u prvom veku naše ere, Bog Jehova je imao svoje sluge na Zemlji. Zato je apostol Pavle mogao da piše: „Pa što je Apolon? Što li je Pavao? Sluge koje su vas privele k vjeri, a svaki je od njih sluga onako kako mu je Gospodin dao. Ja sam posadio, Apolon je zalio, ali je Bog činio da raste“ (1. Korinćanima 3:5—9, ST).
4 Jehova mora isto tako i danas da ima sluge na Zemlji. Ali on ne upotrebljava religiozne sluge Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije. U stvari, oni će ubrzo ostati bez službe. To će biti kada Vavilon veliki bude uništen. To proročanstvo je navedeno u Otkrivenju 16:19 gde piše: „Veliki grad se raspade na tri dela i gradovi naroda popadaše; i Vavilon veliki se spomenu pred Bogom da mu se da čaša vina njegovog ljutog gneva“ (NS).
5. Šta se dogodilo u drevnom Vavilonu 539. godine pre n. ere, a šta je sa slugama i drugim pristalicama religija Vavilona velikog?
5 A šta je sa ljudima koji ostanu lojalne pristalice religioznih sistema u kojima služe profesionalne sluge Vavilona velikog? Pa, razmisli šta se desilo u noći 539. pre n. ere kad su car Valtazar i pozvani velikaši hvalili vavilonske bogove na jednoj izvanrednoj gozbi, uprkos osvajanju Medijanaca i Persijanaca. Prvo, gostima je bila posredovana poruka kad im je Jehovin prorok Danilo protumačio tajanstven rukopis sa zida sale u kojoj se održavao banket. Zatim, sa padom Vavilona te iste noći, pao je car a verovatno i drugi gosti koji su veličali krive bogove, ubijeni od strane pobedonosnih osvajača (Danilo 5. glava). Slična nesreća očekuje sluge religioznih sistema Vavilona velikog, kao i one koji ostanu lojalni tim sistemima.
Božje sluge su hitno potrebne
6. a) Šta mora, u ovim kritičnim vremenima, Bog imati za ljudski rod? b) Kada su se završila vremena neznabožaca i šta je Isus rekao o tome?
6 Niko ne može razumnim argumentima pobiti činjenicu da živimo u najkritičnijem razdoblju ljudske istorije sve od sveopšteg potopa za vreme Noja (2. Timoteju 3:1—5). Zato je bitno da danas imamo prave sluge Nojevog Boga. Naravno, kao što je Jehova upozorio ljude Nojevog vremena i goste na Valtasaravoj gozbi, On mora imati hitnu poruku i za ljudski rod od 1914. godine, kada je izbio Prvi svetski rat. U stvari, tokom neke četiri decenije, Božje sluge su ukazivale na tu godinu kao na godinu koja označava kraj vremena neznabožaca, o kojem je Isus rekao: „A Jeruzalem će gaziti pogani dok se ne ispune vremena pogana“ (Luka 21:24, ST).
7. a) Do kada su nejevrejski narodi gazili zemaljski Jerusalim? b) Na šta je Isus mislio u završnoj fazi kad je govorio o Jerusalimu kao „gaženom od neznabožaca“?
7 Nekako 53 godine posle 1914, ili do šestodnevnog rata 1967, zemaljski Jerusalim je bio gažen od strane nejevrejskih naroda. Ipak, u završnoj fazi Isus nije mislio na današnji jevrejski Jerusalim nego na to šta je taj grad predstavljao do 607. godine pre n. ere. A šta je predstavljao? Carstvo Boga Jehove preko njegovog pomazanog Kralja iz Davidove kraljevske kuće! (Luka 1:32; 1. Dnevnika 29:11)
8. Kome će Jehova dati Davidovo Kraljevstvo i zašto ljudi neće moći videti najavljeno ustoličenje?
8 Bog Jehova treba Isusu Hristu da preda kraljevstvo njegovog pretka Davida. Isus je pred Pilatom, kao sudijom, rekao da njegovo Kraljevstvo nije od ovoga sveta, što je značilo da treba da bude nebesko (Jovan 18:36). Dakle, logično je da će se postavljanje Isusa za vladara Kraljevstva u vreme svršetka vremena neznabožaca odigrati u nevidljivim nebesima. Tako će njegovo krunisanje biti nevidljivo za ljudsko oko, i zato ga ni mi, ni neznabožački narodi, ne možemo doslovno videti na prestolu Kraljevstva koje mu sa pravom pripada, jer mu ga je Bog predao 1914. godine. Ti narodi sigurno ne veruju da se to dogodilo, uprkos činjenici da Jehovin narod to objavljuje od 1870—ih godina.
9. a) Šta su narodi uradili ne osvrćući se na vest o Kraljevstvu? b) Šta je postalo neophodno obzirom na to šta su narodi učinili 1914. godine?
9 Ne osvrćući se na vest o Kraljevstvu, u jesen 1914. narodi su ušli u rat. Kao što je prorečeno u Psalmu 2:1—12, time što su odbili da u znak podložnosti i vernosti „poljube“ novopostavljenog Kralja, postali su Isusovi neprijatelji. Zato je postalo neophodno da se ispuni Psalam 110:1, 2 gde piše: „Ovako govori Jehova mojem Gospodinu: ’Sedi sa moje desne dok ne položim tvoje neprijatelje za podnožje tvojim nogama’. Žezlo tvoje moći daće ti Jehova sa Siona govoreći: ’Idi i podjarmljuj posred svojih neprijatelja’“ (NS).
10. a) Pod kakvim okolnostima je Isus počeo da vlada 1914. godine? b) Ko predstavlja Jehovu u 20. veku?
10 Jevrejski protivnici su pokazali svoje neprijateljstvo prema Isusovim apostolima kad je Isus seo sa Božje desne strane da čeka dok ne počne da vlada posred svojih neprijatelja (Dela apostolska 4:24— 26). U skladu sa time, na završetku vremena neznabožaca 1914. godine, proslavljeni Isus Hrist je počeo da vlada meću svojim neprijateljima. Kako u prošlosti, tako i u ovom 20. veku, Jehova ima svoje izaslanike, prave sluge (ministre) Kraljevstva. To su njegovi svedoci (Isaija 43:10—12).
Braniti kvalifikaciju kao sluge
11. Ko osporava ovlašćenje Jehovinih svedoka kao od Boga postavljenih slugu Kraljevstva?
11 Čitavo vreme, za prave, od Boga postavljene sluge Kraljevstva, bilo je potrebno da brane svoje ovlašćenje za službu. To svakako važi za Jehovine svedoke u ovom 20. veku. Njihova sposobnost propisno postavljenih Božjih slugu je osporavana i omalovažavana. Od koga? Naročito od diplomaca teoloških seminara koji dobiju svedočanstvo o zaređenju i postanu plaćeni sveštenici. Oni sebe smatraju propisno školovane i odgovarajuće kvalifikovane za isključive profesionalne sluge Boga Biblije.
12. Sposobnost kojeg istaknutog hrišćanina je bila osporavana i kako je neko mogao doneti neku drugu dobru vest?
12 Slično je bilo i u prvom veku naše ere. Čak se i inspirisani pisac oko jedne polovine hršnćanskih spisa, u rimskoj provinciji Galatiji suočio sa situacijom u kojoj je bila osporavana njegova sposobnost kao apostola Isusa Hrista, jer se postavilo pitanje o ispravnosti onoga što je on poučavao kao hrišćanstvo. Zato je bio primoran da kaže Galatima: „Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom milošću prema nekoj drugoj dobroj vesti. Ali nije to druga vest; samo ima nekih koji vas bune i žele da izvrnu dobru vest o Hristu. Ali, ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda dobru vest različitu od one što smo vam mi propovedali, neka bude proklet. Kao što malo pre rekosmo, i sad opet velim: ako vam ko propoveda dobru vest različitu od one što ste primili, neka bude proklet“ (Galatima 1:6—9, NS).
13. Zašto Galati ne bi smeli dovesti u pitanje Pavlovu sposobnost?
13 Istina je da taj pisac, apostol Pavle, nije upoznao hrišćanske nauke kroz lični kontakt sa Isusom Hristom ili Njegovih 12 apostola. Kasnije, Pavle je proveo neko vreme sa apostolom Petrom odnosno Kifom (Jovan 1:42; Galatima 1:18, 19). Ipak, u odbrani svog prava da bude sluga dobre vesti od Boga a po Hristu, Pavle je mogao reći nesigurnim hrišćanima u Galatiji: „Kad su saznali za milost koja mi je dana, Jakov, Kifa i Jovan, koji su važili kao stubovi, pružiše meni i Varnavi desnice u znak zajedništva, da mi idemo k neznabošcima, a oni k obrezanima“ (Galatima 2:9, NS). Zato bi se Galati trebali upitati: Ako su Isusovi apostoli Petar, Jakov i Jovan priznali Pavla kao donosioca prave dobre vesti, kakvu osnovu imamo mi za osporavanje njegove vesti i udaljavalje od nje?
14. Zašto se ne treba čuditi da je status Jehovinih svedoka kao slugu osporavan?
14 Ali, kako je sa Jehovinim narodom danas? Ako je čak i Pavle bio primoran da brani svoje pravo da bude Božji i Hristov sluga, zašto da nas iznenađuje ako smo i mi, predani i kršteni svedoci Jehove, izazvani da branimo naš položaj slugu Kraljevstva? Naravno, kao i u slučaju Pavla, takvo neosnovano izazivanje ne dokazuje ništa.
Čak je Isus bio izazvan
15. Iako je bio na višem položaju od apostola, čija sposobnost poučavanja je bila osporavana i kome je on pripisao tu sposobnost?
15 Gospod Isus Hrist je sam bio izazvan i suočen sa svojim vlastitim narodom, koji nije bio spreman da ga prihvati kao ovlašćenog Božjeg slugu. Kao primer, možemo pročitati sledeće: „A kad je već bilo prošlo pola praznika (senica), Isus ode gore u hram i poče da poučava. Jevreji se pak čuđahu govoreći: ’Kako ovaj poznaje pisma kad nije pohađao školu? ’ Isus je direktnim odgovorom odbio napad izjavljujući: „Moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju ,,znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. Ko govori sam od sebe, taj traži svoju vlastitu slavu; a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit i u njemu nema nepravde“ (Jovan 7:14—18, NS).
16. Zašto su religiozne vođe judaizma mislile da imaju osnovu za osporavanje Isusove sposobnosti poučavanja?
16 Religiozne voće judaizma su gledale ka Isusa Hrista samo kao na običnog Galilejca. Naravno, oni nisu mislili da je bio nepismen zbog nepohađanja škole, na primer teološke. Isus je već pokazao da može čitati tekst jevrejskih spisa. Ono što ti Jevreji iz Judeje i Jerusalima nisu mogli da prihvate je bilo to da ovaj bivši drvodelja nije bio teolog i nije uživao ugled kojeg su imali pisari, fariseji i sadukeji njihovog naroda. Kako se on onda usuđivao da pred javnošću govori da zna šta jevrejski spisi znače, kako se primenjuju, i to govoreći sa takvim autoritetom? To je ono što je te Jevreje previše duhovno oglušilo, da nisu mogli da čuju glas božanske istine. Bili su previše oholi da prihvate reči čoveka koji nije završio neku teološku školu.
„od Boga naučeni“
17. Kog Učitelja, u vezi Isusa Hrista, su jevrejske religiozne vođe ispustile iz vida i kakav učenik je bio Isus?
17 Ovi Jevreji, koji su imali svetsku mudrost, ispustili su iz vida onoga koji je u stvari poučavao Isusa Hrista. Jer Isusova sposobnost kao učitelja je dolazila od najvećeg učitelja, Boga Jehove! (Jov 36:22). Govoreći u vezi toga o Bogu, Isus je rekao: „Kada podignete Sina čovečijeg, tada ćete znati da sam to ja i da ništa ne činim sam od sebe, nego govorim ono što me naučio Otac“ (Jovan 8:28, NS). Tako je Isus dokazao da je najbolji učenik univerzalne škole kod najvećeg Učitelja. Time je odao čast onome koji ga poučavao. Nikakvo čudo da su Nazarećani, ljudi njegovog zavičaja, govorili o njemu: „Odakle ovome ova mudrost i ova snažna dela?“ (Matej 13:54, NS).
18. a) Kakvog učitelja treba da želimo? b) Šta je Isus rekao o najvećem učitelju i o onima što ih On poučava?
18 Da bismo razumeli Bibliju, želimo da imamo, a i potreban nam je najbolji učitelj. A taj učitelj je Autor te nenadmašive knjige. Govoreći onima koji su za vreme njegovog zemaljskog života bili članovi vidljive, zemaljske organizacije toga Učitelja, Isus je rekao: ,,Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac koji me je poslao; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. U Prorocima je zapisano: ’I biće svi od Boga naučeni’. Svako ko je čuo od Oca i naučio, dolazi k meni“ (Jovan 6:44, 45, NS). Isus je ovde citirao Isaiju 54:13, gde piše: „I svi tvoji sinovi biće naučeni od Jehove,, i obilan mir imaće sinovi tvoji“ (NS).
19. Čiji ,,sinovi“ će biti naučeni od Jehove?
19 Ipak se pitamo: Čiji „sinovi“ će biti „naučeni od Jehove“? To proročko obećanje je bilo dato simboličnoj „ženi“, predviđenoj majci izvesnih „sinova“, odnosno izvesne dece. Toj „ženi“ su namenjene reči iz Isaije 54:1, gde piše: ,,’Kliči radosno, nerotkinjo, koja nisi rađala! veseli se radosnim usklikom i vriskaj, ti što ne znaš za porođajne bolove, jer sinovi usamljene su brojniji od sinova one koja ima muža’, kaže Jehova“ (NS).
20. Imajući u vidu 2. Korinćanima 13:5, šta moraju predani hrišćani nastaviti da rade i kako će to uticati na njihovu sposobnost kao sluge Kraljevstva?
20 Pošto je Jehova Onaj koji oblači ovu „ženu“ i treba da bude Učitelj njenih „sinova“, on mora biti njen simbolični Muž, a ona njegova ženi slična nebeska organizacija. Njeni „sinovi“, odnosno. deca, su učenici najvećeg učitelja. Naravno, veoma važno je da ovi „sinovi“, Isusovi pomazani sledbenici i njihovi drugovi iz „velikog mnoštva“, neprestano primenjuju uputstva od Jehove (Otkrivenje 7:9). To je svakako jedan način da se prihvati Pavlova opomena: „Ispitajte sami sebe da li ste u veri, proverite sami sebe šta ste“ (2. Korinćanima 13:5, NS). Ako predani, kršteni hrišćani tako rade i ostanu marljivi učenici najvećeg Učitelja, steći će potrebnu sposobnost kao sluge Carstva, ovlašćene od Jehove. U sledećem članku ćemo videti kako Božje sluge dokazuju svoju sposobnost.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako možeš dokazati da Jehova ima svoje sluge na Zemlji?
◻ Šta je predstavljao Jerusalim „gažen od pagana“?
◻ Pošto se narodi nisu obazirali na Kraljevstvo, šta je morao Isus da učini?
◻ Zašto se ne treba čuditi da je status Jehovinih svedoka kao slugu osporavan?
◻ Šta su jevrejske religiozne voće ispustile iz vida kad su osporavale Isusovu sposobnost poučavanja?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
Kao što je Jehova upotrebio Danila da prenese poruku gostima na Valtasarovoj gozbi, tako On ima i danas sluge za posredovanje hitne poruke
[Slika na 13. strani]
Religiozne vođe su bile previše ohole da prihvate čak i Isusa Hrista kao Božjeg slugu