Verovanje u Boga — da li je dovoljno?

„DA li verujete u boga ili u neko univerzalno duhovno biće?“ pitao je poznati istraživač javnog mnjenja Džordž Galup mlađi. Neki će se iznenaditi kad saznaju da je 95 posto odraslih upitanih (preko 30 godina) i omladinaca odgovorilo sa da! Ali, u kojoj meri utiče vera na način postupanja tih ljudi? Očigledno ne previše, jer Džordž Galup izveštava da je na pitanje koliki je uticaj njihovog religionznog uverenja na njihove misli i postupke, samo 26 posto mladih odgovorilo:

„Veliki uticaj“ a (Traganja za verom Amerike od Džordža Galupa ml. i Davida Polinga.)

Očigledno nije dovoljno samo verovati u Boga. Učenik Jakov je pisao: „Ti veruješ da ima samo jedan Bog. Dobro činiš. I đavli to vjeruju i dršću. . . Vjera bez djela je beokorisna“ (Jakov 2:19, 20, ST). Stoga nalazimo u Bibliji izveštaje o osobama koje su činile mnogo više nego što su samo verovale. Na primer, Enoh je „stalno hodao s pravim Bogom“ (1. Mojsijeva 5:24, NS). Između Enoha i Boga razvio se bliski odnos kakav postoji između osoba koje idu zajedničkim putem. Ali, zašto je Enoh uspostavio tako jedinstven odnos s Bogom? Između ostalog zato jer se Enoh, koji je živeo u religiozno izopačenom svetu, u kojem su ’bezbožna dela’ bila svakodnevna pojava, uprkos svemu nije dao odvratiti s pravog životnog puta. On je hrabro i odvažno ukazivao na zle puteve svojih savremenika, prorokujući: „Gle, Jehova dolazi sa svojim svetim mirijadama da sudi svima, da dokaže bezbožnicima sva njihova dela počinjena na bezbožan način i sve sablažnjive stvari koje su bezbožni grešnici govorili protiv njega“ (Juda 14, 15, NS).

Pošto je hodao s Bogom, Enoh se našao u velikoj opasnosti. Neprijatelji su zbog toga nameravali da ga ubiju i da na taj način učine kraj proročanstvima, neugodnim po njih. Ali, tada se umešao Bog s kojim je Enoh hodao. U Bibliji čitamo: „Verom je Enoh udaljen da ne vidi smrti i nije ga se moglo nigde naći, jer ga je Bog udaljio.“ Da, „Bog ga je udaljio“ na taj način što je umro, sačuvavši ga od nasilne smrti koju bi prouzrokovali njegovi neprijatelji (Jevrejima 11:5, 13, NS; 1. Mojsijeva 5:24; uporedi Jovan 3:13).

I Noje je bio čovek koji je „hodao s pravim Bogom“. Kao Enoh, Noje je bio „čovjek pravedan i neporočan u svom vremenu“ (1. Mojsijeva 6:9, ST). Bio je takav uprkos činjenici da je u njegovo vreme bio uobičajen neobuzdan način postupanja i da je prevladavalo nasilje. Ali, Noje je uvek pokazivao strah pred Bogom, nastupajući kao „propovednik pravde“. Stoga je Bog sačuvao njega i njegovu porodicu kad je uništio potopom ondašnji svet (2. Petrova 2:5; Jevrejima 11:7; 1. Mojsijeva 6:5, 11).

Da li upućuje Bog još uvek poziv da hodamo s njim? Da, sigurno! Apostol Pavle je rekao da Bog „doista nije daleko ni od Jednoga od nas“, ako ga „tražimo ne bi li ga možda napipali i našli“ (Dela apostolska 7:27). Ali, kako to možemo postići? I šta je potrebno da bismo zaista hodali s Bogom?

[Fusnota]