Da li pokazujem božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti?
Da li pokazujem božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti?
DA li se sećaš kada je neko zadnji put bio stvarno ljubazan prema tebi? Sigurno svako ceni saosećanje i blagost ljubaznog čoveka, koji je spreman da pomogne.
U današnjem svetu često je teško naići na ljubaznost, ali ona nije nipošto pala u zaborav. Na primer trgovcima se stalno ukazuje na potrebu da budu ljubazni s kupcima, jer je trgovcima dobro poznata vrednost pokazivanja ljubaznosti u ophođenju s kupcima. Iako se ljubaznost često zasniva na nekim tajnim mislima (pomislima), još je uvek moguće naići na pravu čovekoljubivost. Kada je na primer jedan bračni par, prevalivši veliku udaljenost, posetio oca koji je zbog moždanog udara postao nesposoban za rad, pa se jedva kretao, bili su ugodno iznenađeni, ustanovivši da su susedi već obavili neke potrebne kućne poslove.
Biblija sadrži nekoliko odličnih primera pokazivanja čovekoljubivosti. Dok je apostol Pavle putovao brodom za Rim, dozvolio mu je oficir po imenu Julije da poseti prijatelje u Sidonu i „da iskoristi njihove usluge“. Da, Julije je ljudski postupio s Pavlom“ (Dela apostolska 27:3, ST). Ubrzo nakon toga, poneli su se stanovnici Malte „vrlo ljudski“ prema 276 putnika i članova posade posle jednog brodoloma, a naročito gostoljubivim pokazao se Poplija „poglavar ostrva“ (Dela apostolska 28:1—10).
Pošto su svi ljudi stvoreni po slici Božijoj, oni mogu do određene mere da odražavaju Rimljanima 2:14, 15; 1. Mojsijeva 1:26). Dakle, čovek je već rođen s određenom merom ljubaznosti. Ipak se od pravih hrišćana očekuje da u posebnoj meri pokazuju božansko svojstvo ljubaznosti i dobrote. Kakvo je to svojstvo? Kako ga Bog pokazuje? I kako možemo mi, oponašajući Boga pokazivati to svojstvo koje pripada plodovima duha? (Galatima 5:22).
Jehovinu ličnost. To potvrđuju sledeće reči apostola Pavla: „Jer kad pagani koji nemaju zakona vrše, vođeni naravlju, propise zakona, onda su oni, nemajući zakona samo sebi zakonom. Oni činom dokazuju da ono što propisuje zakon stoji napisano u njihovim srcima“ (Jehovina ljubazna dobrota
U Bibliji se često posebno ističe Božja ljubazna dobrota. „Slavite Jah! Hvalite Jehovu jer je dobar; njegova ljubazna dobrota traje do u nedogledno vreme“, pisao je psalmista (Psalam 106:1, NS; Psalam 107:1).) U Hebrejskim spisima upotrebljena reč za „ljubaznu dobrotu“ odnosi se na dobrotu koja se ljubazno čvrsto drži neke stvari, dok ne bude ispunjena svrha iste. Da Jehova nije iz ljubavi prema čovečanstvu, a u vezi njegovog spasenja pokazivao ljubaznu dobrotu, ljudski rod bi već odavno bio uništen. Pošto Bog ne podnosi ništa naopako, isterao je naše praroditelje Adama i Evu iz Edenskog vrta. No, ipak im je pokazao ljubaznu dobrotu, opskrbivši ih odećom, dopustivši im da rađaju decu, a i time što je dozvolio da uprkos buntovničkom postupanju još srazmerno dugo žive (1. Mojsija 3:21 do 4:2; 5:4, 5).
Jehova je na mnoge načine pokazivao ljubaznu dobrotu prema grešnim Adamovim potomcima. Tako je na primer apostol Pavle mogao reći pripadnicima krive religije u Listri da Bog nije „nikada prestajao davati svedočanstvo za samoga sebe svojim dobročinstvima dajući s neba kišna i plodonosna vremena i zasićujući srca jelom i veseljem“ (Dela Apostolska 14:16, 17). Iako su obožavali krivog Boga, Jehova se u svojoj dobroti pobrinuo za njihove materijalne potrebe.
Ali, još je značajnija ljubazna dobrota koju je Jehova pokazao još nerođenim Adamovim potomcima. Jehova se pobrinuo da kroz obećano „seme“ čovek dobije nadu u oslobođenje od greha i smrti (1. Mojsijeva 3:15; Rimljanima 5:12). Uprkos tome što čovek postupa na način koji obešćašćuje Boga, nije ga Bog prepustio samome sebi. Dao je za njega čak svog ljubljenog Sina, da bi poslužio kao otkupna žrtva (Jovan 3:16). Svoju ljubaznu dobrotu je pokazao i na taj način što se pobrinuo da neki ljudi koji su sačuvali svoju čistoću postanu sunaslednici Isusa Hrista u nebeskom kraljevstvu, kroz koje će biti blagoslovljeno celo poslušno čovečanstvo (Rimljanima 5:8, 15—17; 8:16, 17; Otkrivenje 14:1—4).
Pokazivati božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti
Ali, kako mogu nesavršeni ljudi pokazivati božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti? Isus nam je s tim u vezi dao kako primer, tako i smernice koje nam mogu pomoći da se vežbamo u pokazivanju tog svojstva (1. Petrova 2:21; Matej 11:28—30). On je između ostalog ukazivao na to da moramo biti dobri i ljubazni čak prema našim neprijateljima. Isus je rekao: „Ljubite svoje neprijatelje, činite dobro i pozajmljujte, a da ništa ne očekujete natrag! Tako će naša plata biti velika, i bit ćete sinovi svevišnjega, jer je on dobar prema nezahvalnima i zlima.“ (Luka 6:35). Dakle, pokazivati istaknuto božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti znači da moramo biti ljubazni i dobri ne samo prema članovima svoje porodice, prijateljima i braći u veri, nego da se tako moramo ponašati čak i prema nezahvalnim i neprijateljskim raspoloženim ljudima. Mi ih time ne želimo ljutiti, nego im želimo pomoći i prouzrokovati da dobro koje je u njima dođe na videlo (Galatima 6:10; Rimljanima 12:20, 21).
Pošto naginjemo da vraćamo istom merom potrebno je da dobro zadržimo u mislima sledeće Jehovine reči: „Ljubazna dobrota mi je mila, a ne žrtve“ (Osija 6:6, NS).Dakle, ako želimo da uživamo Jehovinu milost, moramo nastojati da u ophođenju s drugima u svako vreme pokazujemo božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti. (Uporedi Mihej 6:8). Da bismo mogli pokazivati to božansko svojstvo moramo oponašati Jehovu na još jedan sasvim poseban način. Na koji to način? Kao što je on dobrostivo preduzeo prve korake da bismo došli u dobar odnos s njim, tako moramo i mi da preduzmemo inicijativu da bismo drugima posredovali biblijske istine. Čak ako bi nas ljudi prvo odbili mi moramo i dalje pokazivati ljubaznu dobrotu, pokušavajući uvek da dosegnemo njihovo srce s dobrom vešću o Božijem Carstvu. Kako li je divno kada drugi dođu na put života, zato što je bilo pokazano božansko svojstvo ljubaznosti i dobrote! (Matej 7:13, 14).
Kako ga možemo razvijati
Božansko svojstvo ljubaznosti i dobrote moguće je pokazivati samo ako smo upoznali Božje misli koje dolaze do izražaja u Bibliji i ako postupamo saglasno tome. Da, kao prvo potrebno je steći tačno poznavanje istine. Pavle je pohvalio hrišćane u Koloseji, potvrdivši da je istina donosila plod među njima „od dana ... u koji čuste i tačno upoznaste nezasluženu Božiju dobrotu u istini“ (Kološanima 1:5, 6). Ali hrišćani neće nikada dostići tačku kada ne bi više bilo potrebno da napreduju. Stoga mora svako od nas „i dalje (rasti) u nezasluženoj dobroti i u spoznaji Gospodina i spasitelja Isusa Hrista“ (2. Petrova 3:18).
Pošto ljubaznost i dobrota pripadaju plodovima Božjeg svetog duha, to će hrišćani koji stoje pod uticajem toga duha biti dobri i ljubazni. Pavle je činjenično povezao Bogu dopadljivu svetost dobrotom, rekavši: „Obucite se dakle kao izabrani Božiji, sveti i ljubazni u srdačnu milost i dobrotu“ (Kološanima 3:12). Dakle, da bismo mogli pokazivati božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti moramo imati svetog duha.
No, kako možemo dobiti Jehovin duh? Tako da molimo za njega i to postojano. Isus je pokazao da će biti ispunjena naša želja koja dolazi od srca ako budemo ponizno molili Jehovu za taj skupoceni dar. Pošto je spomenuo da je potrebno „ustrajno moliti“, nastavio je: „Dakle, ako vi premda ste zli, možete davati svojoj deci dobre darove, koliko će više otac nebeski dati duha svetoga onima koji ga mole!“ (Luka 11:9—13). Ako ćemo moliti Jehovu da nam da svoga duha i da nam pomogne da pokazujemo svojstvo dobrote i ljubaznosti u još većoj meri, možemo biti sigurni da će nas on saslušati (1. Jovanova 5:14, 15). Naravno, naš način postupanja treba da bude u skladu s našom molbom za duh Božji.
Razmišljanje o dokazima Jehovine dobrote i ljubaznosti na koje nailazimo svuda, takođe će nam pomoći da razvijamo to svojstvo. Psalmista je rekao: „Spominjem se dela Jahvinih, sećam se tvojih pravednih čudesa“ (Psalam 77:12, ST). Mi činimo dobro ako zapažamo i razmišljamo o dokazima božanskih svojstava koje svakodnevno gledamo oko sebe. Čudesna dela stvaranja, uživamo u jelu i piću, stvari koje pripadaju ugodnom, srećnom životu, radost koja proizilazi iz rađanja dece — pa čak smisao za humor kod nekih životinja — sve su to dokazi Božje dobrote prema ljudima. Prekrasni zalazak Sunca, duga divnih boja, dobro jelo ili srdačno prijateljstvo može nas podsetiti kako se Bog u svojoj dobroti pobrinuo za sve čemu se možemo radovati. Zaista, „njegova se nevidljiva svojstva, njegova večna moć i božanstvo, promatrana po njihovim delima, opažaju od postanka sveta“ (Rimljanima 1:20). Ako želimo oponašati našeg velikog Boga u njegovoj dobroti, bezuslovno je potrebno da razmišljamo o tim stvarima.
Postavi sebi cilj
Sigurno se isplati težiti za pokazivanjem božanskog svojstva dobrote i ljubaznosti. Tamo gde se pokazuje dobrota i ljubaznost, gotovo je sigurno da će se poboljšati međuljudski odnosi, kao i odnosi unutar porodice. Kroz ljubaznost i dobrotu mogu se takođe pridobiti ljudi za vest o Carstvu. Ljubaznost Jehovinih svedoka u službi propovedanja već je podstakla mnoge skeptičare da obrate svoju pažnju istini. Da, ljubaznost je kod nekoga ko bi možda inače neprijateljski reagovao, prouzrokovala da dođe na videlo dobro koje je u njemu.
U službi propovedanja od kuće do kuće jedna mlada svedokinja je srela neku ženu, koja ju je pristojno odbila. Pošto je sestra primetila da je žena bolesna, upitala ju je da li može nešto da učini za nju. Ali, žena je odbila svaku pomoć. Dve nedelje kasnije mlada sestra je opet posetila tu ženu i pitala je da li je u međuvremenu mogla nešto da kupi. Pošto žena nije bila u stanju da nabavi životne namirnice, sestra je ustrajala u tome da joj kupi potrebne stvari. Nakon toga žena je bila puno ljubaznija kad su Jehovini svedoci razgovarali na njenim vratima — zato što je sestra pokazala božansko svojstvo dobrote i ljubaznosti.
Ovo svojstvo, vredno da se teži za njim, deluje privlačno. Za primer toga neka posluže zapažanja jedne mlade fakultetski obrazovane žene, koja je prvi put došla u kraljevsku dvoranu. Svedoci u dvorani — sve jednostavni ljudi — pitali su se kako će ta obrazovana žena reagovati na njihov način izražavanja. Ali, žena se nakon toga nije uopšte sećala govornih grešaka koje su možda učinili, nego naprotiv, ljubaznosti koju su joj svi iskazivali. Bila je duboko ganuta pravim interesovanjem koje su pokazali za nju. Primer tih ljudi naveo ju je da se preda Bogu. Ubrzo nakon toga i sama je pokazivala nesebično interesovanje za druge, prvo kao pionir, a kasnije kao član porodice betela.
Stvarno je vredno težiti za božanskim svojstvom dobrote i ljubaznosti. Ono treba doći do izražaja u svemu što radimo. Da li ga i ti pokazuješ?