„Gnusoba“ ne uspeva doneti mir

„A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim ... Tada stanovnici Judeje neka beže u gore“ (Luka 21:20, 21, dr Čarnić)

1, 2. a) Zašto čoveku neće nikada uspeti da uspostavi mir pomoću organizacije kao što su Ujedinjene nacije? b) Kako će Bog doneti mir na zemlju?

 KOLIKO god se ljudi trudili da kroz institucije kao što su Ujedinjeni narodi uspostave mir i sigurnost, neće im uspeti. Zašto? Zato što današnje čovečanstvo nije u mirnom odnosu sa Bogom, svojim Tvorcem, što je preduslov za trajnu sigurnost (Psalam 46:1—9; 127:1; Isaija 11:9; 57:21). Kako rešiti ovaj problem? Na našu sreću, Jehova lično je uzeo stvar u svoje ruke. Do mira i sigurnosti na ovoj Zemlji će konačno doći putem Božjeg carstva njegovog Sina Isusa, prilikom čijeg rođenja su anđeli pevali: „Slava Bogu na visini i mir na Zemlji među ljudima dobre volje“ (Luka 2:14, NS; Psalam 72:7).

² Isus je u prvom veku objavio Božje carstvo i miroljubivim ljudima ponudio priliku da postanu Božji sinovi i njegovi suvladari u tom Carstvu (Matej 4:23; 5:9; Luka 12:32). Događaji koji su sledili su bili veoma slični događajima u ovom našem veku. Istraživanjem tih događaja možemo saznati mnogo toga o budućem usmerenju ljudske organizacije za „mir i sigurnost“, naime o Ujedinjenim nacijama.

Jevreji biraju

3. Ko je pokušavao da održi međunarodni mir i sigurnost u dane Isusa i zašto nije to moglo nikada u potpunosti uspeti?

³ Rimska imperija je u danima Isusa vladala velikim delom Zemlje i imala je svoje ideje o miru i sigurnosti. Ona je pomoću svojih legija velikom delu tada poznatog sveta nametnula Paks Romana (Rimski mir). Međutim, Paks Romana nije mogao nikada doneti trajni mir jer paganski Rim i njegove legije nisu mogli nikada dovesti do pomirenja između čoveka i Boga. Zato je Carstvo koje je objavljivao Isus bilo mnogo bolje.

4. Kako je većina Jevreja reagovala na Isusovo propovedanje? Ipak, šta se postepeno razvilo u prvom veku?

⁴ Ipak je većina Isusovih zemljaka odbacila Božje carstvo (Jovan 1:11; 7:47, 48; 9:22). Njihovi vladari su u Isusu videli opasnost za nacionalnu bezbednost i zato su ga predali na pogubljenje tvrdeći: „Mi nemamo cara sem ćesara“ (Jovan 11:48; 19:14, 15). Ipak su neki Jevreji, a kasnije i nejevreji, sa radošću prepoznali Isusa kao od Boga izabranog Kralja (Kološanima 1:13—20). O njemu su propovedali u mnogim zemljama i Jerusalim je postao centar međunarodnog udruženja hrišćana (Dela apostolska 15:2; 1. Petrova 5:9).

5, 6. a) Kako se odvijao razvoj odnosa između Jevreja i Rima? b) Koje upozorenje je dao Isus i kako je to spaslo živote hrišćana 70. n. ere?

⁵ Iako su se Jevreji odlučili za cara a ne za Hrista, odnosi između Jerusalima i Rima su se ubrzo pogoršali. Jevrejski Zeloti su izvodili gerilske akcije protiv imperije dok konačno 66. n. ere nije izbio otvoren rat. Rimske trupe su pokušale da obnove Paks Romana i Jerusalim je bio ubrzo pod opsadom. Za hrišćane je to nešto značilo. Isus ih je mnogo godina ranije upozorio: „A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je blizu njegovo opustošenje. Tada stanovnici Judeje neka beže u tore, koji budu u gradu neka iziđu napolje“ (Luka 21:20, 21, dr Čarnić). Jerusalim je sada bio opkoljen i hrišćani su čekali na priliku da pobegnu.

⁶ To nije dugo trajalo Rimljani su potkopavali zid hrama i mnogi Jevreji su bili spremni da se predaju kada je neočekivano rimski komandant Cestius Galus povukao svoje trupe i otišao. Zeloti su iskoristili ovu priliku da reorganizuju svoju odbranu, a hrišćani su napustili taj na propast osuđeni grad. 70. godine n. ere rimske legije su se vratile, utaborile su se oko jerusalimskih zidina i ovog puta grad je bio razoren. Kako se ova istorijska tragedija odnosi na nas? Odnosi se jer Isusovo upozorenje, koje je spasilo živote njegovih sledbenika, ima svoje značenje i za nas danas.

Više od jednog ispunjenja

7—9. a) Kako znamo da Isusovo proročanstvo o vojnoj opsadi Jerusalima ima više od jednog ispunjenja? b) Kako čitanje Danilove knjige sa razumevanjem to potvrđuje?

 ⁷ To upozorenje je bilo deo dugog proročanstva kojeg je Isus dao kao odgovor na jedno važno pitanje. Njegovi sledbenici su ga upitali: ,,Kaži nam kada će to (uništenje jevrejskog hrama) biti i koji će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka poretka?“ U odgovor, Isus je ukazao na znak sa više karakteristika, uključujući i okupaciju Jerusalima (Matej 24; Marko 13; Luka 21, NS). Mnogi delovi ovog proročanstva su se ispunili nakon Isusove smrti, dok 70. n. ere nisu dostigli vrhunac rušenjem Jerusalima i jevrejskog poretka (Mateja 24:7, 14; Dela apostolska 11:28; Kološanima 1:23).

⁸ Međutim, učenici su pitali takođe i o Isusovoj „prisutnosti“ koju Biblija povezuje sa svršetkom poretka čitavog sveta (Danilo 2:44; Matej 24:3, 21). Pošto u prvom veku nije došlo do Isusove duhovne prisutnosti i svršetka svetskog poretka, možemo očekivati buduće, veće ispunjenje Isusovog proročanstva, dok nam događaji u prvom veku služe kao uzorak većeg ispunjenja. Time je mišljeno veće ispunjenje Isusovog upozorenja o razrušenju Jerusalima

⁹ To će nam biti mnogo jasnije ako ispitamo način na koji je ovo upozorenje zapisano u dve druge knjige Biblije u kojim se pojavljuje. U Mateju su okupacione trupe opisane kao „gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na svetom mestu“ (Matej 24:15, dr Čarnić). U Markovom izveštaju „gnusoba pustoši stoji gde ne treba“ (Marko 13:14, dr Čarnić). U Matejevom izveštaju piše, da je „gnusoba“ spomenuta takođe u Danilovoj knjizi. U stvari, izraz „gnusoba“ se tri puta pojavljuje u toj knjizi: u Danilu 9:27 (u množini, NS) kao deo proročanstva ispunjenog sa uništenjem Jerusalima 70. n. ere, zatim u Danilu 11:31 i 12:11. U ova dva poslednja slučaja „gnusoba“ treba da se postavi u „određeno vreme“ ili u „vreme svršetka“ (Danilo 11:29; 12:9, NS). Mi živimo u vremenu svršetka već od 1914. godine, zato je Isusovo upozorenje aktuelno danas (Matej 24:15).

Hrišćanstvo bira

10, 11. U kojem smislu događaji u našem veku podsećaju na one iz prvog veka?

¹⁰ Događaji u našem veku su se odvijali po uzorku sličnom onom u prvom veku. Danas, kao i u ono vreme, postoji imperija koja dominira svetskom scenom. To je Anglo—američka svetska sila koja se jako trudi da čovečanstvu nametne svoje ideje o miru i sigurnosti. Izraelci prvog veka su odbacili Isusa kao od Boga pomazanog kralja. 1914. počela je Isusova „prisutnost“ kao od Jehove postavljenog Kralja (Psalam 2:6; Otkrivenje 11:15—18). Ali narodi, uključujući i one iz nazovi hrišćanstva, odbili su da ga priznaju (Psalam 2:2, 3, 10, 11). U stvari, oni su se umešali u žestok svetski rat za međunarodni suverenitet. Verske vođe nazovi hrišćanstva — slično kao i jevrejske vođe — prednjačile su u odbacivanju Isusa. Sve od 1914. oni uporno deluju u političkoj areni i protive se propovedanju dobre vesti o Carstvu (Marko 13:9).

 ¹¹ Ipak, kao i u dane Isusa, mnogi pojedinci su prepoznali Jehovinog Kralja i širili su dobru vest o njegovom Kraljevstvu diljem sveta (Matej 24:14). Više od tri miliona Jehovinih svedoka sada iskazuje lojalnost Božjemu carstvu (Otkrivenje 7:9, 10). Neutralni prema svetskoj politici, oni imaju puno poverenja u Jehovine pripreme za mir i sigurnost (Jovan 17:15, 16; Efežanima 1:10).

Današnja „gnusoba“

12. Šta je savremena „gnusoba“?

¹² Šta je, dakle, savremena „gnusoba opustošenja“? U prvom veku su to bile rimske trupe koje su bile poslane da Jerusalimu ponovo nametnu Paks Romana. A u današnje vreme su se narodi koji su se borili u Prvom svetskom ratu razočarali nad neuspehom da se sveopštim ratom uspostavi mir, zato su pokušali sa novim eksperimentom — međunarodnom organizacijom za očuvanje svetskog mira. Počelo je 1919. sa Društvom naroda i još uvek postoji kao Ujedinjene nacije. To je Savremena „gnusoba opustošenja“.

13, 14. a) Kakve laskajuće izjave je nazovi hrišćanstvo dalo o „gnusobi“? b) Zašto je to bilo idolopoklonstvo i gde su postavili „gnusobu“?

¹³ Interesantno je da je izraz „gnusoba“ iz knjige proroka Danila prevod hebrejske reči šikkuc’. Ovaj izraz se u Bibliji prvenstveno odnosi na idole i idolopoklonstvo (1. Carevima 11:5, 7). Imajte to u mislima dok čitate komentare religioznih vođa o Društvu:

  „Šta druto može biti ova vizija svetske federacije čovečanstva ... nego vizija Božjeg Carstva?“ „Društvo naroda ima svoj koren u Evanđelju“ (Savezno veće Hristovih crkava u Americi). „Svi ciljevi i aktivnosti (Društva naroda) se mogu smatrati kao izvršavanje volje Božje, obelodanjene kroz učenje Isusa Hrista“ (Biskupi Anglikanske crkve). „Na sastanku se preporučuje svima hrišćanima da podupiru i mole za Društvo naroda kao jedino raspoloživo sredstvo za postizanje (mira na Zemlji)“ (Glavno telo Baptista, Kongregacionalista i Prezbiterijanaca u Britaniji). „Društvo naroda je jedini organizovan napor u cilju oživotvorenja ponovljenih težnji Svete stolice“ (Kardinal Burni, nadbiskup Vestminetera).

¹⁴ Kad su narodi ne samo odbacili Božje carstvo nego i ustanovili vlastitu organizaciju za postizanje mira — to je značilo pobunu. Kad su religiozne vođe hrišćanstva identifikovale tu organizaciju kao Božje carstvo i Evanđelje, proglašavajući je „jedinim raspoloživim sredstvom“ za postizanje mira — to je bilo idolopoklonstvo. Postavili su je na mesto Božjeg carstva, „na sveto mesto“. Naravno da je „stajala gde ne treba“ (Matej 24:15; Marko 13:14, dr Čarnić). Ali, religiozne vođe i dalje podupiru naslednika Društva, to su Ujedinjene nacije umesto da ljudima ukazuju na od Boga uspostavljeno Carstvo.

Opasnost za nazovi hrišćanstvo

15, 16. Kakvi su odnosi između hrišćanstva i nacija koje podupiru „gnusobu“?

¹⁵ Iako su se hrišćanske religije odlučile za Društvo naroda i njegovog naslednika, umesto za Božje carstvo, njihov odnos sa članicama ovih organizacija se ipak pogoršao. Slično se dogodilo između Jevreja i Rima. Od 1945. pa dalje, u Ujedinjenim narodima ima sve više država koje su ili nehrišćanske ili antihrišćanske, što hrišćanstvu ne obećava ništa dobro.

¹⁶ U mnogim državama dolazi do trenja između religija hrišćanstva i države. Na Katoličku crkvu u Poljskoj gledaju kao na protivnika (tamošnjeg) režima. U Severnoj Irskoj i Libanu su religije hrišćanstva zaoštrile probleme mira i sigurnosti. Osim toga, hrišćanske religije su proizvele nešto, što kao jevrejski Zeloti, podstiče ka nasilju. Tako je Svetsko veće protestantskih crkava dalo prilog terorističkim organizacijama, dok se katolički sveštenici kao gerilci bore u džunglama i služe u revolucionarnim vladama.

17. a) Šta je savremeni Jerusalim? b) Šta će mu se na kraju desiti?

¹⁷ Jedino će vreme pokazati do kakvog stepena će se pogoršavati odnosi između hrišćanskih religija i naroda, ali događaji iz prvog veka su već pokazali kako će se sve to završiti. Kao što je Isus predvideo, armija Rima je u prvom veku razorila Jerusalim, što je donelo velike nevolje. Prema tom proročkom uzoru, narodi će  zajedno sa Ujedinjenim nacijama napasti i uništiti „Jerusalim“, a to znači religioznu strukturu nazovi hrišćanstva (Luka 21:20, 23).

Beg u gore

18.  Šta treba krotki ljudi da urade kada saznaju da je ,,gnusoba“ na mestu?

¹⁸ Kada se u prvom veku „gnusoba“ pojavila, hrišćani su imali priliku da pobegnu. Isus im je savetovao da to odmah urade jer nisu znali koliko dugo će potrajati prilika (Marko 13:15, 16). Slično i danas, kad krotki ljudi saznaju da je „gnusoba“ već prisutna treba odmah da napuste područje nazovi hrišćanstva. Svaku sekundu koju se zadrže u njemu, njihov duhovni život je u opasnosti, i niko ne zna koliko dugo će potrajati prilika da mogu izaći.

19, 20. a) Šta su hrišćani prvog veka uradili kad su videli da su rimske vojske opkolile Jerusalim? b) Šta danas predstavljaju „gore“ i šta treba krotke podstaći da požure sa begom?

¹⁹ Lukino evanđelje je upozorilo hrišćane njegovog vremena da pobegnu kada vide da je „vojska opkolila Jerusalim“. Kao što smo već spomenuli ta vojska je došla 66. n. ere, a prilika za beg se ukazala te iste godine kada je Cestius Galus povukao svoje trupe. Nakon što su hrišćani pobegli, nastavio se rat između Jevreja i Rimljana, mada ne oko Jerusalima. Car Neron je poslao Vespazijana u Palestinu gde je 67. i 68. vodio uspešne ratne operacije. Nakon toga je Neron umro, a Vespanzije se našao među vladarskim naslednicima. No, nakon što je 69. n. ere postao car, poslao je svog sina Tita da okonča rat u Judeji. 70. n. ere, Jerusalim je bio porušen.

²⁰ Hrišćani ipak nisu čekali u Jerusalimu da sve to vide. Čim su ugledali okupacione sile, znali su da je grad u smrtnoj opasnosti. Tako je i danas — oruđe za uništenje nazovi hrišćanstva se pojavilo. Zato, čim vidimo u kojoj je opasnosti hrišćanstvo, trebamo ’pobeći u gore’, Jehovino utočište sa njegovom teokratskom organizacijom. Ostala proročanstva ne daju nikakvu nadu za verovanje da će između početnog napada i konačnog uništenja nazovi hrišćanstva biti ikakva pauza za predah. U stvari, neće ni postojati potreba za takvim prekidom neprijateljstva. Krotki će mudro postupiti ako sada iziđu iz nazovi hrišćanstva.

Jerusalim i nazovi hrišćanstvo

21. Zašto se gnusoba pojavila na kraju vremena svršetka Jerusalima, dok se u našem veku pojavila na početku vremena svršetka ovog sastava?

²¹ Treba li nas iznenaditi da se „gnusoba“ prvog veka pojavila pred samim uništenjem Jerusalima dok se danas pojavila već na početku vremena svršetka sveta? Ne, jer se u oba slučaja „gnusoba“ pojavila u trenutku kad je Jehova želeo da njegov narod pobeže. Hrišćani prvog veka su morali neko vreme ostati u Jerusalimu da bi tamo propovedali (Dela apostolska 1:8). „Gnusoba“ se pojavila tek 66. n. ere kad je uništenje bilo neizbežno, upozoravajući ih da beže. Međutim, „biti u današnjem Jerusalimu“ znači biti deo religioznog područja nazovi hrišćanstva. a Nemoguće je prihvatljivo služiti Jehovi u takvoj pokvarenoj i odmetničkoj sredini. Zato se na početku vremena svršetka ovog sveta pojavila „gnusoba“ upozoravajući hrišćane da beže. Beg iz nazovi hrišćanstva se i dalje nastavlja jer je svako upozoren da beži čim ugleda „gnusobu“ da je zauzela mesto.

22. Na koja pitanja treba još odgovoriti?

²² Možda se pitamo, šta vodi do ovog sasvim neočekivanog uništenja nazovi hrišćanstva od strane militarističkih elemenata unutar Ujedinjenih naroda? Kada će se to dogoditi? Kako može to ići u prilog miru i sigurnosti na našoj zemlji? Odgovori na ova pitanja se nalaze u sledećem članku.

[Fusnota]

Sećaš li se?

◻ Zašto Isusova proročanstva o „gnusobi“ imaju savremeno ispunjenje?

◻ Šta je „gnusoba“ danas i kad je zauzela mesto?

◻ Šta je savremeni Jerusalim Isusovog proročanstva?

◻ Kako nam Luka 21:20, 21 pomaže da vidimo hitnost bega?

◻ Šta su „gore“ na koje beže krotki?

[Pitanja za ponavljanje]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Kad su religiozne vođe hrišćanstva identifikovale Ujedinjene nacije kao Božje kraljevstvo i Evanđelje, to je bilo idolopoklonstvo