„Hleb života“ — koristan za sve

„Ja sam živi hleb, koji je sišao s neba; ako neko jede od tog hleba, živeće zauvek; hleb koji ću ja dati je moje telo — život za svet“ (JOVAN 6:51)

1. Koju tragičnu situaciju danas uviđa čovečanstvo?

 Čovečanstvo se dugo vremena snabdeva hlebom, najvažnijom životnom namirnicom na zemlji. Odgovarajući tome on se naziva glavnom hranom za održavanje života (D vorld Buk Ensajklopidia, knjiga 2, str. 479). Ali danas glad za hlebom dostiže tragičan ishod. Glad i nestašice osećaju na jednoj četvrtini Zemlje njeni stanovnici. (Probudi se! 8. januar 1985. eng. izd.) Časopis Gloub end Meil iz Toronta, Kanada, kaže: „Nestašice, ratovi ne poznaju granice.“ Časopis citira Izvršni odbor UN o hitnosti operacije u Africi, gde su sa zabrinutošću naveli da je Afrika na granici „jedne od najvećih ljudskih tragedija, jedne od najvećih ljudskih pretnji, koja ih je ikada zadesila“.

2, 3. a) Nestašice hrane su deo kog znaka? b) Kako će biti rešen problem hrane? v) Šta je još potrebno i koje nam srećno zasiguranje daje Isaija 25:8?

² Isus je prorekao da će oskudice hrane biti deo njegove prisutnosti u Kraljevskoj snazi (Matej 24:3, 7, 32, 33; 25:31, 32; Luka 21:11). Kako možemo samo biti srećni što  je Kraljevstvo na njegovoj strani! Uskoro, ovaj slavni Kralj će nadvladati sve neprijatelje čovečanstva, zajedno sa političkim i ekonomskim nepravdama koje su donele takve okrutne patnje. Tada će svi ljudi uživati primajući svoj hleb svaki dan (Matej 6:10, 11; 24:21, 22; Danilo 2:44; Priče Solomunove 29:2).

³ Pod pravednom vladavinom, naša dobra zemlja biće sposobna da proizvodi „izobilje“ hrane, dovoljno da prehrani mnogo više stanovnika nego što ih ima danas (Psalam 72:12—14, 16, 18). Jehova će napraviti „gozbu“ od dobrih stvari za svoj narod (Isaija 25:6). Ali potrebno je još nešto dodatno. Da li čovečanstvo i dalje oboleva i umire, kako prolaze godine? Na sreću, u Isaiji 25:8 zapisane su reči Jehovine: „On će zaista progutati smrt zauvek, i Suveren Gospodina Jehove sigurno će otrti suze sa svih lica“. Kako će se to ostvariti?

Jehovina ljubazna priprema

4. Koju ljubaznu pripremu je Jehova učinio u Egiptu?

⁴ Dok je Josip bio administrator za ishranu u Egiptu, bilo je žita u izobilju. To je bilo zbog toga što se Josip pošto je određen za to od Faraona, pametno pripremio za prorečenu sedmo godišnju nestašicu i Jehova je ljubazno povećao svoje blagoslove (1. Mojsijeva 41:49). Bilo je dovoljno za sve, a i za štednju. Kada su Josipov otac Jakov, Josipova braća i njihove porodice došle da se pridruže Josipu u Egiptu, oni su se obilno koristili tim božanskim predviđanjem. Nema sumnje, ovi Izraelci dobro su se upoznali s nestašicom pšeničnog hleba, u ono vreme u Egiptu.

5. a) Kako je Jehova snabdeo hranom Izraelce u pustinji? b) Ko je delio s Izraelcima taj blagoslov i zašto?

⁵ Kasnije, Jehova je učinio drugu ljubaznu pripremu za svoj narod. To je bilo kada su milioni Izraelaca napustili Egipat da bi pošli prema pustinji Sinaj. Kako je moglo ovo veliko mnoštvo pronaći hranu u toj crnoj, neprijateljskoj pustinji? Iako se Jehova ljutio radi nedostatka njihove vere, on „je otvorio vrata nebeska. I on je pustio kao kišu s neba da jedu i žito s neba im je dao“. „Sa hlebom s neba on ih je hranio“, četrdeset dugih godina (Psalam 78:22—24; 105:40; 2. Mojsija 16:4, 5, 31, 35). Nemoj takođe zaboraviti da Izraelci nisu sami jeli manu. „A mnoštvo drugog sveta“, koji nisu bili Izraelci vršili su volju Jehovinu i pridružili se Izraelu iz Egipta. Bog se pobrinuo da i oni takođe dobiju manu (2. Mojsijeva 12:38).

6. a) Šta još više treba čoveku i zašto? b) Šta predstavljaju žrtve Izraelaca i šta su one nagovestile?

⁶ No, čovečanstvo treba mnogo više nego što je to doslovan „hleb s neba“. Čak i oni koji su jeli čudesnu manu, starili su i umirali. Zbog čovekovog nasleđenog grešnog stanja, smrt je neizbežna, bez obzira na njegovu ishranu. (Rimljanima 5:12) Izraelska žrtvena priprema znači dobar odnos sa Bogom, ali te žrtve takođe naglašavaju ljudsku grešnost. Oni nisu „mogli odstraniti grehe u potpunosti“. Nadalje, ove žrtve nagoveštavaju Isusovu „jedinu žrtvu“ čija je priprema uklonila greh „zauvek“. Sa svog uzvišenog položaja na nebu, Hrist je sada u mogućnosti da upravlja vrednošću svoje žrtve. (Jevrejima 10:1—4, 11—13).

„Pouzdan hleb s neba“

7. a) U kom novom kontekstu moraju biti osmatrane Isusove reči iz Jovana 6 poglavlje? b) Zašto je Isus ukorio mnoštvo?

⁷ Pogledajmo Jovanovo 6. poglavlje u kom Isus nastavlja ono što je zapisano u Jovanu 5 poglavlje. Sadržaj je drugačiji, još jedna godina je prošla. Sada je 32 godina n. r. vr. Pozadina više nisu kreposni Jevreji u Jerusalimu, već obični ljudi u Galileji. Isus je upravo učinio čudo nahranivši 5 000 ljudi s pet ječmenih hlebova i dve male ribe. Sledeći dan, mnoštvo je sledilo Isusa, očekujući još jedan obrok. Stoga im je Isus rekao: „Vi me tražite, ne zato što ste videli znakove, već stoga što ste jeli od kruha i nasitili se. Ne radite za propadljivu hranu, već za hranu koja traje za večni život.“ Isus je bio poslat od svoga Oca da pripremi takvu hranu za sve one koji žele da veruju u njega. To treba biti „pouzdan hleb s neba“, sa mnogo više značaja nego što je to bila doslovna mana koju su jeli Izraelci (Jovan 6:26—32).

8. Kako se može postići večni život?

⁸ Isus je opširno objasnio kakva može biti korist od te hrane, rekavši: „Ja sam hleb životni. Onaj ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene, neće nikada ožednjeti ... Jer ovo je volja moga Oca, da svako ko vidi Sina i veruje u njega, dobije  večni život i ja ću ga uskrsnuti u zadnji dan“ (Jovan 6:35—40).

9, 10. a) Kako je „hleb životni“ upoređen sa manom? b) Kome je Isus dao svoje telo prema Jovanu 6:42—51? v) Kako oni ,,jedu njegovo telo“?

⁹ Materijalistički nastrojeni Jevreji videli su u tim rečima sporno pitanje. Oni su u Hristu videli samo sina Josipa i Marije. Isus ih je upozorio: „Prestanite mrmljati između sebe. Niko ne može doći k meni osim ako ga moj Otac, koji me poslao, ne privuče k meni, i ja ću ga uskrsnuti u zadnji dan“. Tada je ponovio: „Ja sam hleb životni. Vaši oci jedoše manu u pustinji i opet umreše. Ovo je kruh koji silazi s neba, tako da svako ko jede od njega ne umre. Ja sam živući kruh, koji je sišao s neba; ako neko jede od toga kruha, živeće zauvek, kruh koji ću ja dati je telo moje — život za svet.“ (Jovan 6:42—51).

¹⁰ To je bio „život za svet“ — celi svet otkupljenog čovečanstva — za koje je Isus dao telo. I „svako“ ko jede simbolični „hleb“ pokazujući veru u otkupnu snagu Isusove žrtve, takođe može zadobiti večni život. Ovde „mnoštvo drugog sveta“ koje se pridružilo Izraelcima jedući manu u pustinji, nagoveštava veliko mnoštvo Isusovih „drugih ovaca“ koje zajedno sa pomazanim ostatkom „Izraela Božjeg“ jedu sada Isusovo telo u prenosnom smislu. To rade tako što veruju u Isusovu otkupnu žrtvu. (Rimljanima 10:9, 10; Galatima 6:16)

11. Koje su Isusove sledeće reči šokirale Jevreje i zašto?

¹¹ Vraćajući se u Galileju, mnogi od Isusovih slušatelja poplašili su se njegovim govorom. I dok su oni bili na temi njegovog tela, Isus je otišao još jedan korak dalje, rekavši: „Doista vam kažem, ko ne jede telo Sina Čovečijeg i ne pije njegovu krv nema života u sebi. Onaj ko jede moje telo i pije moju krv ima večni život i ja ću ga uskrsnuti u zadnji čas; jer telo je moje prava hrana i krv je moja pravo piće (Jovan 6:35—55). Stvarno zastrašujuće! Ne samo radi ideje o kanibalizmu toliko mrske Jevrejima već i zbog Zakona u 3. Mojsijevoj 17:14 gde se jasno zabranjuje da se jede „krv od bilo kakvog živog tela“.

12. a) Šta je Isus ovde nagovestio? b) Koji zapisi nam pokazuju da tb nije ograničeno samo na Isusove sunaslednike?

¹² Naravno, Isus je ovde naglasio da svako ko želi večni život mora učiniti temelj za verovanje u žrtvu Isusa koji je dao svoje savršeno ljudsko telo i prolio svoju životovažnu krv (Jevrejima 10:5; 10; 1. Petrova 1:18, 19; 2:24). Ova priprema nije samo ograničena na Hristove sunaslednike. Ona mora takođe da uključi „veliko mnoštvo“ koje će preživeti „veliku nevolju“, one koji su oprali svoje haljine i učinili ih bele u krvi jagnjeta.“ Oni imaju veru u Isusovu žrtvu i pokazuju je prinoseći Bogu „svetu službu“ koja se ogleda u njihovom očuvanju uprkos vremenu nevolja na zemlji. Isto tako je i Rava označena pravednom i preživela je kada je Isus Navin osudio Jerihon na propast. (Otkrivenje 7:9, 10, 14, 15; Isus Navin 6:16, 17; Jakov 2:25).

„Život u vama“

13. a) Šta zaključujemo upoređujući Jovana 6:53 i Jovana 5:26? b) Koje gramatičke konstrukcije nam pomažu da razumemo Jovana 6:53? v) Šta dakle znači imati „život u sebi“ i kome su upućene te reči?

¹³ U Jovanu 6:53, 54 Isus je izjednačio „večni život“ sa imati „život u vama“. U tom kontekstu, izraz „život u vama“ označava nešto sasvim različito od onoga što je Isus rekao u Jovanu 5:26. Izražavanje u ovakvim gramatičkim konstrukcijama kao „imati život u vama“ javlja se ponegde u Grčkim Spisima. Na primer: „Imajte so u sebi“ (Marko 9:50) i „primivši u njima potpunu nagradu“ (Rimljanima 1:27). a U ovim primerima ove fraze ne označavaju snagu za zbrinjavanje soli ili nagrađivanje drugih. Naprotiv, prikazana je unutrašnja skladnost ili obilje. Prema kontekstu Jovana 6:53 imati ’život u vama’ znači ovde ulaženje iz predhodnog u mnogo bolji život. „Malo stado“ Kraljevskih sunaslednika doživelo je to uskrsenjem na nebo, a „druge ovce“ će na kraju hiljadu godina, kada će biti ispitani i označeni kao zaslužni za večni život na rajskoj zemlji. (1. Jovanova 3:2; Otkrivenje 20:4, 5).

14. Ko će se još krstiti „hlebom s neba“ i kako?

¹⁴ Drugi se takođe mogu koristiti „hlebom s neba“. Isus je rekao za one koji su „jeli njegovo telo i pili njegovu krv“, ali su umrli: „Ja ću vas uskrsnuti u zadnjem danu“. Ovo se odnosi na pomazane hrišćane koji su spavali u smrti i podigli se na glas ,,poslednje trube“ koji su zauzeli svoje mesto za vreme „pojavljivanja“ Isusa Hrista u Kraljevskoj slavi. (1. Korinćanima 15:52; 2. Timoteju 4:1, 8). Ali šta je sa budućnošću  ,.drugih ovaca“ koje spavaju u smrti? Martine reči u vreme Lazareve smrti su interesantne, zbog toga što u to vreme bogobojazni Jevreji nisu imali druge nade na zemlji nego zemaljsko vaskrsenje. Martina vera se ogledala u ovim rečima: „Ja znam da će se (Lazar) podići u uskrsenju u zadnjem danu“ (Jovan 11:24). Mi koji sada živimo u vreme Hristove prisutnosti, imamo nadu da će verni iz ,,velikog mnoštva“ koji spavaju u smrti biti vaskrsnuti za zemaljski život kako bi mogli da imaju udela u „hlebu sa neba“ s izgledom na večni život. Kako je to divna nada, nada zasigurana time što je Isus bio podignut iz mrtvih! (1. Korinćanima 15:3—8).

„U zajednici s Hristom“

15. Kome su upućene Isusove reči ,,u zajednici s Hristom“ i zašto tako odgovaraš?

¹⁵ Isus nastavlja: „Ko jede moje telo i pije moju krv ostaje u zajednici samnom i ja u zajednici s njim“ (Jovan 6:56) Ovo je dakle vera „svakog“ ko veruje u Isusovu žrtvu, s izglednom da „ima život u sebi“. Oni koji pokazuju takvu veru mogu biti ,,,u zajednici s Hristom“. Naravno, „veliko mnoštvo“ koje ima zemaljsku nadu nije „u zajednici s Hristom“ s izgledom da budu baštinici s njim, članovi neveste koja je primila nebesko uskrsenje kao on. (Rimljani 8:1, 10; 1. Korinćanima 1:2; 2. Korinćanima 5:17; 11:2; Galatima 3:28, 29; Efescima 1:1, 4, 11; Filipljanima 3:8—11). Svi sa zemaljskom nadom mogu, odnosno moraju, biti u potpunoj harmoniji s Ocem i Sinom u znanju i da izražavaju „savršenu volju Božju“, kao što isto važi i za članove „malog stada“. (Rimljanima 12:2 uporedi Jovan 17:21).

16. a) Na koji su životovažan način oni koji veruju u Hristovu žrtvu ,,u zajednici“ s njim? b) U čemu se ogledaju njihovi ciljevi i napori?

¹⁶ Dosledno tome, žrtvena vrednost Hristovog tela i krvi danas je korisna za sve koji imaju veru i ove one koji su u duhovnom smislu „u zajednici s Hristom“. Svi će oni postati deo univerzalne porodice Jehove Boga. U ovim kritičnim „poslednjim danima“ uživaju svetsko jedinstvo vere, ciljeva i aktivnosti. Verujući u Isusa u mogućnosti su da čine „veća dela“ od onih koja je Isus izvršio ovde na Zemlji. Zabeleženo je da milioni „velikog mnoštva“ odnosno 99,7% rade na Jehovinom delu u ovo vreme. (Jovan 14:12; Rimljanima 10:18). Ovi ciljevi i napori se ogledaju u najvećem broju Svedoka i podupiranju programa izgradnje podružnica (Psalam 110:3). Koliko će još ljudi pristupiti veri i tom savršenom jedinstvu, videće se. Nedavni izveštaj pokazuje 3 024131 aktivnih Svedoka.

17. Šta bi trebali ceniti oni koji prisustvuju Spomen svečanosti?

¹⁷ Na Spomen — svečanosti 1986. mi se nadamo da će mnoge zainteresovane osobe izvući koristi. Milioni „drugih ovaca“ biće prisutni zajedno sa hiljadama „malog stada“ čiji broj se smanjuje, svi duboko ceneći Jehovinu ljubaznu pripremu preko Hrista, priznajući kako je od životne važnosti Hristovo telo i krv. Svi će jasno prosuditi gde stoje. Uzeti simbole ne znači obezbediti večni život. Ti simboli označavaju Isusovu žrtvu, koja je prvo upotrebljena u vezi sa „Novim zavetom“. Pomazani su dovedeni u taj novi savez i jedino oni imaju pravo na uzimanju simbola. Samo oni su u tom novom savezu, drugi niko nije. (1. Korinćanima 11:20, 23—26). Oni koji nisu u tom novom savezu i koji neće biti dovedeni posredstvom Hrista u savez za Kraljevstvo, nemaju udela u simbolima, ali oni će znati da cene kolika je važnost Isusove žrtve, tela i krvi. (Luka 22:14—20, 28—30). Ta žrtva za njih znači da mogu dobiti večni život na Zemlji.

18. Koji radostan rezultat znači za sve jasno razumevanje Isusove žrtve?

¹⁸ Mi zato možemo jasno razumeti šta znači Isusova žrtva za čovečanstvo, na Spomen svečanosti koja se približava. „Malo stado“ može da sabira svoje blago i veliko mnoštvo ,,drugih ovaca“ veseliće se izgledu za savršeni zemaljski „život u sebi“, dok visoko cene svoje jedinstvo, upravo sada, sa Ocem, Sinom i sa sve manjim brojem pomazanog ostatka na Zemlji. Kako smo srećni da je upravo sada „hleb života“ koristan za sve!

[Fusnota]

Pitanja za ponavljanje

◻ U 32 g. n. r. v. o koje dve vrste mane je govorio Isus i za koga su osigurane?

◻ Kome je Isus uputio poziv da se „hrani njegovim telom i pije njegovu krv“ i kako to oni rade?

◻ Šta znači imati „život u sebi“ i kako i kada je to postignuto?

◻ Koju sreću mogu sada svi da dele ceneći „hleb života“?

[Pitanja za razmatranje]