Kako ti može pomoći prava vera?

„DA li su crkve krenule stramputicom?“ pitao je slobodni pisac Paul From, nakon što je prisustvovao zasedanju 6. Glavne skupštine Ekumenskog saveta crkava, održanog 1983 godine u Vankuveru (Kanada). Iz kog razloga je postavio to pitanje? Zbog činjenice što se Glavna skupština bavila isključivo politikom. From je rekao: „Ugledne protestantske crkve . . . zamenile su evanđelje Isusa Hrista modernim evanđeljem levo orijentisane politike.“

Taj skok u politiku, izgleda, očajnički je pokušaj religije da ponovo oživi interes za položaj crkve. Izveštaji iz celog sveta pokazuju da je poslednjih godina zaista nestalo poverenje u organizovanu religiju.

Ali, za istraživače Biblije to ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Isus je prorekao da će „zbog rastućeg bezakonja ... ohladnjeti ljubav mnogih“ (Matej 24:12, NS) Radi tog ’hlađenja’ još je relativno malo onih na čiji život utiče religija u većoj meri, iako mnogi posećuju crkvu prilikom venčanja ili sahrane. (Uporedi Luka 18:8).

Poverenje u većinu religioznih organizacija vodi doduše do razočarenja, no Isus je rekao: „Tako ovako dobro stablo rađa dobrim rodom, a zlo stablo rađa zlim rodom. Ne može dobro stablo roditi zlim rodom, a zlo stablo dobrim rodom. Svako stablo ako ne rađa dobrim rodom, seče se i baca u oganj. Dakle, prepoznat ćete ih (te ljude, NS) po njihovim rodovima“ (Matej 7:17—20).  Dakle, potrebno je zapaziti da postoji, kako oblik obožavanja koji rađa ’zle rodove’, tako i religiozni način života, koji donosi ’dobre rodove’. Ovaj drugi donosi sa sobom stvarnu korist čoveku koji veruje. Kako izgleda ta vera i koju korist izvlačimo iz nje?

Temelj za veru

Za milione je vera nešto u čemu su rođeni. Ali, za prave hrišćane vera je nešto što se stiče, a zatim dalje razvija. Za njih to nije „čvrsto verovanje u nešto što nije moguće dokazati“, kako definiše veru jedan rečnik. Sasvim suprotno! Ranohrišćanski objavitelj evanđelja Pavle je pisao: „Vera je zajamčeno očekivanje stvari kojima se nadamo, javno dokazivanje stvarnosti iako ih ne vidimo“ (Jevrejima 11:1, NS). To znači da se naša vera temelji na stvarnim činjenicama.

Na primer, svako ko se približava Bogu mora „verovati da on postoji“ (Jevrejima 11:6). Mnogi se rugaju ideji o postojanju Boga. „Zašto da verujemo u Boga, koga ne vidimo?“ kažu oni. Ipak, tim istim osobama nije teško da veruju u postojanje elektromagnetskih talasa, koji su takođe nevidljivi. Oni mogu naravno, uključiti svoj televizijski prijemnik i videti učinke tih nevidljivih talasa. Međutim, ni vera u Boga kakvu poseduje pravi hrišćanin, nije slepa vera, nije lakovernost. Pavle je rekao za Boga: „Njegova se nevidljiva svojstva, njegova večna moć i božanstvo, promatrana po njihovim delima, opažaju od postanka sveta. Tako nemaju isprike“ (Rimljanima 1:20). Bog je doduše, nevidljiv, ali svugde oko nas postoji množina dokaza o postojanju majstorskog konstruktora, nadljudske inteligencije, Stvoritelja nesrazmerive moći.

Ali, da bismo zaista imali koristi od naše vere, ona se ne sme ograničiti samo na postojanje Boga (Jakov 2:19). Mi moramo verovati i u Bibliju kao Reč Božju. (Jovan 17:17). Ta se vera ne sme temeljiti samo na osećanjima ili na ranijem religioznom vaspitanju, nego na poznavanju mnogih obeležja Biblije, koja svedoče o njenom božanskom autorstvu. Biblija poziva svoje čitaoce: „Uverite se u sve stvari“ (1. Solunjanima 5:21, NS).

Kako to učiniti obzirom na Sveto Pismo? Prisetimo se najpre da je Biblija sastavljena od Pisama koja je napisalo oko 40 raznih slugu Božjih. Iako je bila sastavljena u razdoblju od 1 600 godina, svi su pisci sledili istu temu — Božje kraljevstvo — ne protusloveći jedan drugome. Ne ukazuje li već samo to, na njeno božansko autorstvo?

Osam toga, Biblija se odlikuje spomena vrednom tačnošću. Tako je na primer savremena nauka potvrdila u njoj opisani redosled pojavljivanja životnih oblika na Zemlji. (1. Mojsijeva 1. poglavlje). Još je čudnovatije da Biblija izveštava čak o budućim događajima. Neki od pisaca su priznali da ne razumeju šta pišu; ali ovo što su zapisali bila je istina, jer se sve to ispunilo pod Božjim nadahnućem. (Danilo 12:8; 2.  Petrova 1:20, 21).

Činjenica da sleđenje biblijskih saveta pozitivno deluje, za mnoge je ipak najuverljiviji razlog zašto treba pokloniti pažnju svojoj veri. Ako proučavaš Bibliju i naučeno primenjuješ u svom životu, bićeš trajno motivisan na dobro. To će ti pomoći da preduzmeš u svom životu promene, koje će iznenaditi tvoje prijatelje i poznanike. Stoga nije čudo da je Pavle rekao: „Reč Božja je živa i delotvorna“ (Jevrejima 4:12, ST).  Dakle, temelj prave vere čvrst je kao stena. Ali, kako je moguće dalje razvijati tu veru?

Rasti u veri

Ratar seje seme kad dođe godišnje doba za to, i u za to odgovarajućim vremenskim uslovima. Seme počinje ubrzo da niče, a uz pravilnu negu biljka raste, procveta i najzad donosi rod. Isto je tako i s verom. Ako je seme vere posejano u dobro srce, potrebno je i dalje da se brine za njega da bi moglo da raste. Kako se to radi?

Vera je prema Bibliji, jedan od devet plodova svetog duha (Galatima 5:22, 23). Ali, kako se dobija Božji duh? Isus je rekao osobama koje su ga slušale: „Ako vi, iako ste zli, znate davati svojoj deci dobre darove, koliko će više otac nebeski dati svetog duha onima koji ga mole“ (Luka 11:13). Dakle, potrebno je moliti Boga za sveti duh. Naša će vera rasti zavisno od toga koliko imamo Božjeg duha.

Takođe je važno razviti bliski odnos s Jehovom. To pretpostavlja savesno proučavanje njegove Reči, kao i nastojanje da naučeno primenjujemo. Psalmista je razvijao tu potrebu za Rečju Božjom, pa je rekao: „O kako ljubim zakon tvoj, čitav dugi dan bavim se njim“ (Psalam 119:97, NS). Ako zaista težiš da postupaš po Reči Božjoj, oponašaćeš Stvoriteljeva svojstva, a tada će Božji duh početi donositi plodove u tvom životu. Ti se nećeš više dati navesti da postupaš neispravno, jer će te sveti duh i želja da sačuvaš dobar odnos s Bogom, sprečiti da radiš sramna „telesna dela“ (Galatima 5:16, 19—21; Psalam 15:1, 2).

I dok će se produbljivati tvoje cenjenje za Boga i istinu, ti ćeš se osećati navedenim da razgovaraš s drugima o svojoj veri. Pošto ’vera nije posed svih ljudi’, možda će te neki napasti ili će ti se rugati dok ćeš Božju istinu saopštavati drugima (2. Solunjanima 3:2; 2.  Petrova 3:3, 4). I u takvoj situaciji možeš se pouzdati u temelj svoje vere i reći kao apostol Pavle: „Uistinu, ja se ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božja za spasenje svakom verniku, kako u prvom redu, Jevreju tako i Grku“ (Rimljanima 1:16, ST). Ali, kakve li radosti kad neko prihvati vest i kad ponovo započinje proces rasta! Bog je taj koji omogućava takav rast (1. Korinćanima 3:5—9).

Kako nam vera koristi

No, kako može vera pomoći čoveku? Isus Hrist je prema Jovanu 3:16 NS ukazao na dugotrajnu korist: „Jer je Bog toliko ljubio svet da je dao svoga jedinorođenog sina, da ko god u njega veruje ne bi bio uništen, nego dobio život večni“. Već samo to je divna nagrada za veru. Ako verujemo u Božje obećanje da će nagraditi svoje sluge večnim životom“ mi ćemo gledati na svoj život drugim očima. Teškoće i problemi u životu ne izgledaju nam više tako značajni ili teški. Ne držimo se više gledišta „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“, a to je deviza koja ovladava svetom željnim uživanja“ (1. Korinćanima 15:32). Ni smrt ne izgleda više tako strašna, ako imamo čvrstu veru u vaskrsenje mrtvih (Jevrejima 2:15; Luka 12:4, 5).

Vera nam takođe pomaže u rešavanju finansijskih teškoća. Mnogi se danas zabrinuto pitaju „Šta ćemo jesti?“ i „Šta ćemo piti?“ No, Isus je upozorio svoje sledbenike da se uzdaju u Božju sposobnost da zadovolji njihove potrebe. Ako imaš takvu veru, ne treba nikada da budeš zabrinut zbog ’tih stvari’ (Matej 6:25—34). Takva vera će ti uštedeti probleme koje donose sa sobom težnja za bogatstvom (1. Timoteju 6:10).

Ali, šta kad neko ima ozbiljne probleme, pa mu je potrebno vodstvo? Ljudi troše milione za knjige, koje sadrže uputstva kako sam sebi pomoći, ili pak stručne savete. Doduše, ponekad može takav savet biti od pomoći, ali hrišćanina vodi njegova vera do daleko boljeg izvora, kad mu zatreba pomoć. Jakov je rekao: „Dakle, ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on daje svima velikodušno i bez prigovora, i dat će mu je. Ali neka traži neprekidno s verom, bez ikakve sumnje, jer je onaj ko sumnja sličan morskom valu, kojeg vetar goni i tera unaokolo“ (Jakov 1:5, 6, NS). Vera hrišćaninu garantuje da će mu Bog pomoći. On se ne ustručava da se približi Bogu na taj način, jer ima ’pouzdanje i slobodan pristup k Bogu pun poverenja po veri u Hrista’ (Efežanima 3:12, ST).

Tačno je da nam ponekad izgleda kako je uputstva koja nam Bog daje teško — možda čak nemoguće — slediti. Na primer, Avram je dobio od Boga obećanje da će on i njegova žena imati sina. Obzirom na činjenicu da je njena sposobnost rađanja već ’obamrla’, izgledalo je uopšte beznadežno da se pokuša da  se rodi to dete. Pavle je ipak rekao: „On promotri potpunu obamrlost svoga tela — bijaše mu blizu sto godina — i obamrlost Sarina krila,, i ne pokoleba se u veri. Nije oklevao neverom u Božje obećanje, nego se ojača verom davši Bogu slavu, potpuno uveren da je Bog kadar izvršiti što je obećao“ (Rimljanima 4:19—21, ST). I kako je bila nagrađena takva vera? Bio je blagoslovljen sinom, koji je nastavio liniju do Mesije.

Bog ne prouzrokuje danas takva čuda, ali hrišćani utvrđuju da i oni mogu imati uspeha ako slede Božja uputstva i ako se ne pokolebaju u veri. Isus je rekao: „Sve je moguće onomu koji veruje“ (Marko 9:23, ST).

Zaštiti svoju veru

Dakle, vera je u ovom kritičnom vremenu ključ da bi se moglo izdržati. Ali, mi moramo ljubomorno bdeti nad svojom verom, jer ako dozvolimo da ona oslabi, mogli bismo izgubiti smernicu u ovom životu. Tako bismo mogli postati žrtvama briga i problema, koje uopšte pogađaju čovečanstvo.

Stoga moramo kao Isusovi učenici stalno tražiti više vere (Luka 17:5), redovno proučavati Božju Reč, družiti se s osobama iste vere (Rimljanima 10:17) i revno sudelovati na delu koje je Isus poverio svojim sledbenicima, objavljivati „dobru vest o Kraljevstvu“ (Matej 24:14).

Već sama činjenica da se to delo propovedanja sprovodi danas u 203 zemlje i ostrvska područja, treba ojačati našu veru, jer je i to dokaz blizine prorečenog „kraja“. Među tim revnim objaviteljima —Jehovinim svedocima — nalazimo ljude koji donose plodove Božjeg duha. Oni se odlikuju ne samo verom, nego i ljubavlju, radošću, mirom, strpljenjem, ljubaznošću, dobrotom, blagošću i samosavladavanjem (Galatima 5:22, 23, NS). Oni su živi svedoci vrednosti vere, jer njihova je vera obogatila njihov lični i porodični život, a pre svega produbila njihov odnos s Jehovom Bogom.

Dakle, na Isusovo pitanje: „Hoće li Sin čovečiji, kada dođe naći veru na Zemlji?“ mi možemo sa sigurnošću odgovoriti: „Naći će je!“ (Luka 18:8). Neka bismo i mi pripadali mnogima koji svakodnevno pokazuju od koje je vrednosti živa vera!

[Slika na 28. strani]

Molitva je jedna velika pomoć za izgrađivanje vere