Mir i sigurnost — kroz Božje carstvo

„Rat je u dvadesetom veku postao varvarskiji, razorniji i u svim aspektima moralno niži ... Bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki učinile su kraj jednom ratu. Takođe su nam jasno predočile potrebu da nikada više ne dođe do rata. To je lekcija koju bi svuda morali da nauče ljudi i njihove vođe. Ako učine to, verujem da će naći put do trajnog mira. Drugi izbor ne postoji“ (Heri L. Stimson, citiran u knjizi Atomska bomba i ja od Hodi Kompton).

GORNJE reči je izgovorio Heri L. Stimson, američki ministar rata od 1940. do 1945., samo godinu dana nakon osnivanja Ujedinjenih nacija. Da li je čovek danas, skoro 40 godina nakon toga naučio „lekciju“? Da li su Ujedinjene nacije omogućile „trajni mir“? Razmislimo jednom koliko visoku cenu plaća čovečanstvo za ratove i ratne pripreme od vremena Drugog svetskog rata.

CENA U LJUDSKIM ŽIVOTIMA: Koliko su ljudskih života odneli ratovi vođeni od kraja Drugog svetskog rata, uprkos miroljubivim nastojanjima Ujedinjenih nacija? „Od vremena Drugog svetskog rata bilo je u 66 država i teritorija vođeno 105 većih ratova sa ([procenjuje se] 1000 ili više mrtvih godišnje)... Ratovi vođeni od 1945. prouzrokovali su oko 16 miliona mrtvih, pri čemu su gubici među civilnim stanovništvom bili znatno veći, nego među zaraćenim stranama. (Računica je nepotpuna, posebno što se tiče civila: za većinu ratova nema službenih podataka).“ Vorld Militeri end Soušl Ekspendečeri 1983. od Rut Sivard.)

Trenutno se mir i sigurnost sve više pomiče unatrag — sve se češće vode ratovi. Rut Silvard piše: „50—ih godina bilo je prosečno 9 (ratova) godišnje; 60—ih godina bilo je 11, a u 70—im ... 14 ratova godišnje.“

PSIHOLOŠKA CENA: Od vremena Hirošime čovek živi u strahu od atomskog rata. Ako se godine 1945 raspolagalo s malo atomskog oružja, 1983. bilo ga je širom sveta već 50 000. A proizvodnja istog stalno raste. Jasno je da se s povećanjem arsenala atomskog oružja i s povećanjem broja zemalja koje raspolažu tim oružjem, povećava opasnost izbijanja atomskog rata. Kako život u strahu od atomskog rata, deluje na čovečiju psihu?

U knjizi Prepering for nuklijer Vor — D Psiholodžikel Ifekts (Psihološke posledice pripreme za atomski rat) nalazimo sledeći odgovor: „Hitno je potrebno sprovesti temeljnije istraživanje o tome kako život u seni atomske bombe utiče na ponašanje dece i odraslih... K tome treba dodati moguće ogromne troškove za naše društvo, zatim dodati kamate, dok odrastaju naraštaji. Kolika je cena snova nekog deteta?“

Deca su u posebnoj meri pogođena nesigurnim perspektivama za budućnost. U jednoj nedavno sprovedenoj anketi među učenicima od 10 do 12 godina u Australiji, bilo je na primer rečeno sledeće: „Verujem da će doći do rata i da će, ako odrastem, poginuti svi stanovnici Australije.“ „Svet će biti samo ruševina, svuda će ležati mrtvaci, a SAD će nestati sa Zemlje“. Više od 70 posto dece „smatra atomski rat mogućim“. Sociolozi strahuju da su nesigurni izgledi za budućnost delimično odgovorni za to što mnogi mladi ljudi žive samo za danas i što traže golicanje živaca.

EKONOMSKA CENA: Troškovi naoružanja penjali su se sredinom 30—ih godina širom sveta na oko 4,5 milijardi US dolara godišnje. Godine 1982. taj je broj iznosio 660 milijardi, a kako nam je poznato u međuvremenu je još porastao. U publikaciji Verl Militeri end Soušel Ekspendečeriz 1983 dato je objašnjenje u vezi tih troškova: „Svakog minuta umire 30 dece zbog nedostatka životnih namirnica i jeftinog vakcinisanja, a troškovi naoružanja širom sveta gutaju svake minute 1,3 miliona dolara državnih finansija“ (Naglašeno od nas). Danas,  dve godine kasnije, taj se broj popeo na 2 miliona dolara u minuti.

Obzirom na visoku cenu koju čovečanstvo plaća za ratove i pripreme za rat, jedno je sigurno: Čovek sam po sebi ne može naći „put ka trajnom miru“. Ipak, pitaj se jednom: Postoji li mogućnost da još za mojega života zavlada mir širom sveta? Ko bi ga mogao stvoriti? Treba li se uzdati u Ujedinjene nacije? Ako ne, kako će onda doći do mira i sigurnosti?