Ujedinjeno slediti životni cilj

„A ovo je život večni: da poznaju, tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao“ (JOVAN 17:3, dr Čarnić)

1. a) U kojoj prilici je Isus prvi put govorio o ,,večnom životu“? b) Ko može da postigne taj cilj?

 POTAJNO, neprimetno, dolazi kroz tamu noći. To je Nikodim. Znaci (čuda) koje je Isus pravio za vreme pashe 30. n. ere, na njega su napravili utisak. Božji Sin je prvi put spomenuo „večni život“ kad se obratio ovom fariseju, dodajući još i sledeće tople reči: „Bog je tako zavoleo svet da je svoga jedinorodnog Sina dao da svaki ko veruje u njega ne propadne, (nego) da ima večni život“ (Jovan 3:15, 16 dr Čarnić). Kakva veličanstvena prilika se sada otvara: za otkupljeno čovečanstvo! Čak i oholi farisej se može poniziti da bi tako postigao ovoj cilj.

2. a) Pod kojim okolnostima je Isus opet govorio o ,,večnom životu“? b) Kome je voda života na raspolaganju?

² Ubrzo, Isus putuje iz Jerusalima u Galileju. Dok njegovi učenici odlaze da kupe hranu, on se odmara kod jednog bunara u Samariji. Jedna žena nailazi da zahvati vodu. Isus joj govori: „Ako pije od vode koju ću mu ja dati, neće ožedneti doveka nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život“ (Jovan 4:14, dr Čarnić). Pošto Jevreji preziru Samarićane, zašto Isus ovoj ženi nudi takvu divnu nadu? Ova žena je, što je Isusu poznato, imala već pet muževa, a sada nemoralno živi sa muškarcem koji nije njen muž. Ipak, kao što Isus ovde pokazuje, vode života koje daju život treba da budu dostupne čak i onima koje svet prezire, samo ako se pokaju i očiste svoj život. (Uporedi Kološanima 3:5—7).

3. a) Koju vrstu hrane preporučuje Isus? b) Kako je Jovan 4:34—36 ispunjen?

³ „Večni život! Isus dalje razvija ovu temu kad se njegovi učenici vraćaju i nagovaraju ga da jede. On im govori: „Moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.“ Koje delo? Isus kaže: „Podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute za žetvu. Već žetelac prima platu i skuplja rod za večni život.“ Za takvu žetvu su imali izgleda čak i ponižavani Samarićani, i kao što izveštaj pokazuje, to je postalo stvarnost. (Jovan 4:34—36, dr Čarnić; Dela apostolska 8:1, 14—17). Žetva za večni živog se nastavlja ove do danas, međutim, polje sada zahvata čitav svet. Učenici Isusa Hrista imaju još uvek dosta posla u ovom delu za Gospoda (Matej 13:37, 38; 1. Korinćanima 15:58).

,,Dar života“

4. Kako je Isus odgovorio Jevrejima da drže sabat?

⁴ Prolazi godina dana. Sada je vreme pashe 31. n. ere. Kao što ima običaj, Isus je u Jerusalimu zbog praznika. Ali, Jevreji ga progone, jer subotom iskazuje ljudima ljubav time što ih leči. Šta im Isus odgovara? On kaže: „Otac moj stalno radi, pa radim i ja“. Zato hoće da ga ubiju. (Jovan 5:17, 18).

5, 6. a) Koje dragoceno jedinstvo opisuje sada Isus? b) U kom pogledu ima Isus ,,život u sebi“?

 ⁵ Isus im pak objašnjava dalje i opisuje dragoceno jedinstvo — zajedništvo koje postoji između njega i Oca. Tim Jevrejima on govori: „Otac, naime voli Sina i pokazuje mu sve što sam čini, pokazaće mu dela veća od ovih, da se vi čudite.“ Sledećim rečima ukazuje na to da mu je Otac predao izvanrednu moć: „Ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život, i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u živog“ (Jovan 5:20, 24, dr Čarnić).

⁶ Da, čak i oni koji su zbog nasleđene grešnosti u Božjim očima ,,mrtvi“ mogu „slušati glas Sina Božjega“ i živeti. A kako? Isus objašnjava: „Jer kao što Otac ima u sebi život, tako je dao i Sinu da ima život u sebi.“ Reči „život u sebi“ mogu biti prevedene i sa „dar života u sebi“ (Jovan 5:25, 26, NS — fusnota). Tako je Isus u mogućnosti da ljude dovede do dobrog položaja pred Bogom. Šta više on je u mogućnosti da mrtve vaskrsne u besmrtan život (Jovan 11:25, dr Čarnić; Otkrivenje 1:18).

7. a) Šta nam govori Psalam 36:5, 9 o Bogu? b) Kako je Jehova nagradio svog sina?

⁷ Jehova je uvek imao život u sebi. O njemu piše: „Jer je u tebe izvor životu“ (Psalam 36:5, 9). A sada je Otac svog besprekornog Sina vaskrsnuo od mrtvih kao „prvenca od onih koji su umrli“. Imajući „dar života u sebi“, Isus je imao moć da oprašta grehe, da sudi i da mrtve vaskresne sa izgledom na večni život (1. Korinćanima 15:20—22, dr Čarnić; Jovan 5:27—29; Dela apostolska 17:31).

Radosno jedinstvo

8, 9. a) Kako mi možemo da postignemo cilj večnog života? b) Šta Bog sprema za večni život? v) Ko učestvuje u ovim blagoslovima i kako?

⁸ Zato nas Isusov učenik Juda upozorava: „Održite sebe u Božjoj, ljubavi očekujući milost Gospoda Isusa Hrista za život večni“ (Juda 21, dr Čarnić). Kakav dragocen cilj — večni život! A to će biti život u savršenstvu prema volji našeg savršenog Stvoritelja i putem priprema po njegovom Sinu. Neće više biti mukotrpnog rada koji je u sadašnjem sastavu stvari tako često sastavni deo borbe za opstanak. U dolazećem sastavu stvari neće više biti žalosti, bolesti, bezakonja, pokvarenosti pa čak ni smrti! (Mihej 4:3, 4; 1. Korinćanima 15:26).

⁹ Ko će imati udela u realizaciji ovih obećanja? Gde će to biti? To su oni koji pokazuju veru u Isusovu žrtvu i koji toj veri dodaju i dela i odanost Bogu. Zajedno sa hrišćanskim drugovima širom sveta oni postaju harmonično povezani u jedinstvu vere (Jakov 2:24; Efescima 4:16).

10, a) Šta je prvo u Božjoj „upravi“? b) Šta će ,,uprava“ potom da sprovede?

¹⁰ Bog je po svojoj blagonaklonosti predvideo „upravu... da u Hristu ponovo sastavi sve što je na nebesima i na Zemlji“ (Efescima 1:8—10, NS). To je Božja porodična priprema koja započinje sa sakupljanjem Hristovih 144 000 sunaslednika. „Oni su iskupljeni kao prvenci od ljudi Bogu i Jagnjetu (Isusu Hristu)“. „Oni imaju udela u prvom (nebeskom) uskrsenju“, tako da će sa Hristom kao kraljevi i sveštenici služiti hiljadu godina. Nakon toga Božja uprava sakuplja ,,što je na Zemlji“, počevši sa bezbrojnim ,,mnogim narodom... od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika“. Ove Božje sluge će izići iz „velike nevolje“ sa izgledom da dobiju večni život na „novoj zemlji“ (Otkrivenje 14:1, 4; 20:4, 6; 7:4, 9—17; 21:1, 4, dr Čarnić).

11. a) Na koje dragoceno ,,jedinstvo“ se upućuje u Efežanima 1:11? b) Kako Jovan 15:4, 5 važi za one koji su u tom ,,jedinstvu“?

¹¹ Duhom pomazani Božji sinovi su ono „što je na nebesima“ i oni su u veoma prisnom odnosu sa Isusom i Ocem. Oni su „postali naslednici“ Kraljevstva u zajednici sa Isusom (Efescima 1:11, dr Čarnić). Isus ih je hrabrio da ostanu u zajednici sa njime, tako kao što loza, da bi dobro rodila ostaje pričvršćena na čokot. Ako se ova dragocena zajednica sa Hristom ne održava, loza ,,ne može ništa učiniti“ (Jovan 14:10, 11, 20; 15:4, 5; 1. Jovanova 2:27, dr Čarnić).

Sada učestvuju ,,druge ovce“

12. a) Kakva je povezanost ,,velikog mnoštva“ sa ,,malim stadom“? b) Koju molbu sadrži 1. Jovanova 2:1—6 za svakog pojedinca iz tih grupa?

¹² Međutim, šta je sa milionima drugih, ovcama sličnih ljudi, koji su se poslednjih 50 godina odvojili od svetskih „jaraca“? (Matej 25:31—40). Ovi ne sačinjavaju Isusovo „malo stado“ kome je dato Kraljevstvo, nego se njima pridružuju kao deo većeg stada, „druge ovce“, koje služe u jedinstvu sa  Ocem i Sinom (Luka 12:32; Jovan 10:16). Apostol Jovan daje uverenje da je Isus Hrist „žrtva pomirenja za naše grehe“ (to jest grehe „malog stada“); ne samo za naše nego i za grehe celog sveta“. Tako i ove ,,druge ovce“, sakupljene od ljudi širom sveta, mogu biti u zajednici odnosno u slozi sa Bogom i Hristom. Nešto slično Jovan kaže dalje: ,,A ko drži njegovu reč, u njemu je zaista ljubav prema Bogu došla do savršenstva. Po tom poznajemo da smo u njemu.“ Najpre ,„malo stado“ a zatim ,,druge ovce“, dobivaju obavezu da hodaju putem kojim je hodao Isus (1. Jovanova 2:1—6, dr Čarnić).

13. a) Koga moli Isus u Jovanu 17:20, 21? b) Šta pokazuje da ova molba nije ograničena na Isusove sunaslednike?

¹³ Zato su danas obe grupe, nebeska i zemaljska, ’u zajednici sa Ocem i Sinom’ — u potpunoj saglasnosti kod izvršavanja Božjeg dela. Isus je molio ,,da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni, i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama“. Ovo jedinstvo nije ograničeno samo na sunasledstvo jer je sasvim jasno da Isusovi učenici nisu postali deo ’tela Jehovinog’ ni ’sunaslednici sa Jehovom’. Oni su „jedno“ na taj način što pokazuju jedinstvo prilikom sarađivanja, što su „jednog srca i jednih misli“ i sa Jehovom i sa Hristom dok svedoče ljudima po svetu (Jovan 17:20, 21, dr Čarnić).

14. U kojoj posebnoj situaciji je nebeska klasa u zajednici sa Hristom i šta ih čini da su svesni toga?

¹⁴ Ipak, pomazani nebeski razred je u tom jedinstvu na jedan poseban način jer su proglašeni da su pravedni za život korištenjem Isusove žrtve. Zato mogu biti rođeni duhom sa izgledom da postanu sunaslednici Isusa Hrista. Sledećim rečima priznaju da su usvojeni kao sinovi: „Sam duh (Božja stvaralačka aktivna moć) svedoči s našim duhom (prevladavajućim duševnim naginjanjem) da smo deca Božja“ (Rimljanima 3:23, 24; 5:1; 8:15—18).

15. Šta donose sadašnjost i budućnost za one sa izgledom na zemaljski život?

¹⁵ Kao Avram, Rava i ostali iz onog vremena, tako su i oni koji imaju nadu za život na zemlji proglašeni pravednicima s obzirom na prijateljstvo s Bogom. Oni će za vreme Hristovog hiljadugodišnjeg vladanja postići ljudsko savršenstvo, tako da će nakon konačne kušnje ,,i sama tvorevina biti oslobođena ropstva propadljivosti i za slobodu slave dece Božje“ (Rimljanima 8:19—. 21; Jakov 2:21—26). Tako će poslušni ljudi biti proglašeni pravedni za večni život na Zemlji. (Uporedi Jovan 10:10; Isaija 9:7; 11:1—9; 35:1—6; 65:17—25).

16. a) U kom pogledu pokazuje jedinstvo ,,malo stado“ sa „drugim ovcama“? b) Zašto se Jovan 3:3—5 primenjuje samo na „malo stado“?

¹⁶ Članovi „malog stada“ kao i bezbrojno mnoštvo ,,drugih ovaca“ kao pojedinci pokazuju sličnu radosnu revnost za Božju službu (Luka 12:32; Jovan 10:16; Titu 2:13, 14). Većina preostalih pomazanika su u poodmaklim godinama i imaju daleko više iskustva u hrišćanskom životu a ipak obe grupe pokazuju hrišćansku ličnost i plodove duha (Efescima 4:24; Galatima 5:22, 23). Ipak postoji razlika, koju je Isus naveo kad je govorio Nikodimu i to pre nego što je spomenuo večni život. Rekao je: „Ako se ko ne rodi ponovo, ne može videti carstva Božjega“ (Jovan 3:3—5, NS). Dakle, duhovno ponovo rođenje doživljavaju oni kršteni hrišćani, koje Bog pozove da budu sa Isusom sunaslednici u njegovom Kraljevstvu (1. Korinćanima 1:9, 26—30). „Drugim ovcama“ nije potrebno takvo ponovno rođenje jer je njihov cilj večni život u obnovljenom zemaljskom Raju, gde će živeti kao podanici Kraljevstva (Matej 25:34, 46b; Luka 23:42, 43).

Spomen svečanost — i novi savez

17. a) Zašto će se svi koji imaju cilj života sastati sa Božjim narodom 24. marta? b) Šta zapažamo o Spomen svečanosti 1985?

¹⁷ 24. marta 1986. po zalasku sunca je za Jehovine svedoke širom sveta vreme kada će se sastati povodom komemoracije na Isusovu smrt. Pažnja će biti usmerena na Isusovo žrtvovanje savršenog čovečijeg tela i životne krvi u korist grešnog čovečanstva i sa ciljem da opravda ime i namere njegovog Oca (1. Korinćanima 11:23—26). Zato će svi kojima je cilj (nebeski ili zemaljski) život želeti da se povodom ovog radosnog događaja  sastanu sa Božjim narodom širom sveta. 1985. se ukupno 7,792.109 osoba na takav način podsetilo na Isusovu smrt. Ali, onih koji su uzeli hleb i vino, koji simboliziraju Isusovo ljudsko telo i krv, bilo je samo 9051. Zašto tako malo?

18, 19. a) Koje značajne reči upućuje Isus u Luki 22. glava? b) Kojoj svrsi služi svaka od tih značajnih reči? v) Kao šta je Mojsije nagovestio kako Isus služi kao ,,posrednik“?

¹⁸ Pa, šta je Isus rekao ono veče kada je uveo sećanje na svoju smrt? Nakon što je učenicima ponudio hleb, na isti način im je ponudio i vino, govoreći: „Ova čaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas.“ Kasnije je sledećim rečima još bolje objasnio zašto ih prihvata u novi savez: „Vi ste ti što su istrajali sa mnom u mojim iskušenjima. I ja vam određujem carstvo kao što je meni moj otac odredio, da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu i sedite na prestoljima sudeći nad dvanaest Izraelovih plemena“ (Luka 22:19, 20; 28—30, NS).

¹⁹ Prorok Jeremija je prorekao Novi savez iznevši da će Jehova oprostiti pogreške i nasleđeni greh svom narodu tako da bi mogli „poznati Jehovu“ u mnogo intimnijem odnosu (Jeremija 31:31, 34). Kao što je Mojsije bio ,,posrednik“ Zavetnog zakona i telesnog Izraela, tako je Isus postao „posrednik“ ovog prikladnog mnogo boljeg „saveza“ koji je Bog sklopio s duhovnim „Božjim Izraelom“. To se odnosi na one otkupljene, koji su pozvani da budu baštinici Kraljevstva s Hristom. Ovi su „primili obećanje večne baštine“ (Galatima 3:19, 20; 6:16; Jevrejima 8:6; 9:15; 12:24). U Bibliji se detaljno opisuje da je Isus Hrist služi kao ,,jedan posrednik između Boga i ljudi“ (1. Timoteja 2:5, 6).

20. Ko stvarno učestvuje u uzimanju simbola na Spomen svečanosti?

²⁰ Dakle, ko stoga može da ima udela u uzimanju simbola hleba i vina? To je jedino grupa koju je Bog uzeo u Novi savez posredstvom Isusove žrtve (Psalam 50:5). Cilj ovog saveza je da se opravda Isusovih 144.000 suvladara sada u ljudskom životu, kako bi mogli da daju svoj pravedni život i da budu uzeti u nebesko Kraljevstvo (Rimljani 4:25; 2. Timotej 2:10, 12). Ali, šta je s ,,drugim ovcama“?

21. a) Kako „druge ovce“ izvlače koristi svojom prisutnošću Spomen svečanosti? b) Šta je cilj Spomen svečanosti i koje pitanje se postavlja?

²¹ Klasa „drugih ovaca“ nije u Novom savezu i nema udela u njemu. No, oni to obilno koriste pažljivo prateći Spomen—svečanost. Njihova zahvalnost za duhovne stvari se ogleda u rečima Isusove molitve svom ocu: „Ovo znači večni život, upoznati tebe, jedinog istinitog Boga i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Upamti, Spomen—svečanost obraća pažnju na Isusovo telo i krv. Žrtvovano telo i krv Hrista, od životnog su značaja za one koji žele večni život. Ali, kakve to veze ima sa ,,drugim ovcama“ koje nisu uzete u Novi savez i nemaju udela u uzimanju simbola? Razmotri to u sledećem članku.

Kako bi odgovorio?

◻ Kako Isus progresivno objašnjava obećanje večnog života?

◻ Kako je Bog sproveo svoju „upravu“?

◻ Zašto mogu „druge ovce“ reći da su u „jedinstvu“ sa Ocem, Sinom i Hristovom braćom?

◻ Zašto samo pomazani hrišćani učestvuju u Spomen svečanosti?

[Pitanja za razmatranje]