Vrhunske tačke Biblije Jestira 1:1—10:3

Božansko oslobođenje od istrebljenja naroda

Pokolj bi bio potpuno uspešan: mladi i stari, deca i žene, bili bi bez izuzetka uništeni. Niko se ne bi usudio da se suprotstavi tom planu, jer je naređenje o izvršenju nosilo kraljevski pečat. Da, Jevreji bi trebalo da izginu kao bespomoćna stoka! Tako je bar izgledalo Amanu, predsedniku vlade stare Persije. On je tajno skovao taj masovni pokolj iz slepe mržnje prema Jevrejinu Mardoheju. Međutim, dok je Aman samozadovoljno očekivao svoju pobedu, jevrejski narod se molio za oslobođenje. Kakav je bio ishod? Otkriven je u dramatičnoj biblijskoj knjizi o Jestiri, koju je napisao sam Mardohej. Ona je izveštaj koji jača veru, pokazujući kako je božanska pomoć i vera jedne mlade žene — spasla narod.

Jestira postaje kraljica

Molimo da se pročita Jestira 1:1—2:23. Oko 484. godine pre nr.vr. persijski kralj Asnir (Kserks) priredio je veliku gozbu. Međutim, kraljica Astina je odbila da posluša službeni poziv (kralja) da se pojavi na gozbi. Razjareni kralj lišio ju je njenog položaja i počeo je da traži novu kraljicu. Nakon razgledanja većeg broja najlepših žena u carstvu, odabira skromnu jevrejsku Adasu koju je za tu ulogu pripremio njen brat Mardohej. Mlada žena je zatajila podatak da je Jevrejka, koristeći svoje persijsko ime Jestira.

◆ 1:3—5 — Zašto su održavane te svečanosti?

Prema istoričaru Herodotu, Kserks je jednom sazvao sastanak da bi planirao vojni ratni pohod na Grčku. Možda je to upravo taj sastanak. Verovatno se Kserks razmetao slavom i bogatstvom svog kraljevstva, uveravajući plemiće u svoju sposobnost da pobedi u ratu protiv Grka.

◆ 1:8 — Šta je bio zakon o piću?

Izgleda da su Persijanci imali običaj da podstiču jedan drugoga na ispijanje određene količine pića na takvim skupovima. Kralj je međutim načinio izuzetak u toj prilici. Da li je to imalo za posledicu skromnije ili neobuzdanije pijenje, Biblija ne govori.

◆ 2:19, 20 — Zašto je Mardohej sedeo „na kraljevim vratima“?

Očigledno je Mardohej bio jedan od službenika kralja Asvira. Takvi ljudi na položaju uglavnom su sedeli na vratima, čekajući da se odazovu na kraljev poziv. Mardohejev položaj je morao  da bude dosta odgovoran. Inače bi ga Aman verovatno odmah otpustio. Mardohej je tako bio u mogućnosti da sazna i osujeti pokušaj ubistva kralja.

Pouka za nas: Jestira je pokazala vrednost skromnosti, ne stavljajući ni dragulje ni skupu odeću na sebe, prilikom posete kralju. Ona je dopustila da tajna osoba srca, s „mirnim i krotkim duhom“ osvoji kraljevu naklonost (1. Petrova 3:1—5). Slično je i pomazani ostatak, sakupljan nakon 1919. godine zadobio naklonost kralja Isusa Hrista.

Amanova zavera

Čitaj 3:1—5:14. Asvir je imenovao Amalika koji se zvao Aman za predsednika vlade. Ali Mardohej, sećajući se da je Jehova odlučio „voditi boj protiv Amalićana iz naraštaja u naraštaj“, odbio je da padne ničice pred Amanom (2. Mojsijeva 17:8—16). Za osvetu, ponosni Aman nagovara kralja da istrebi Jevreje. Mardohej moli Jestiru da posreduje, podsećajući je da „ako bude ćutala, da će oslobođenje i spasenje doći Jevrejima s druge strane“.

Pošto se radi o Jehovinom narodu i njegovoj osudi protiv Amalika, Mardohej je uveren da će sam Bog osigurati spasenje (1. Samuilova 12:22). Jestira se pojavljuje pred kraljem nepozvana — jedan mogući pogubni prekršaj. Asvir joj ipak daruje život i prisustvuje ručku koji je priredila kraljica. Vraćajući se kući, Aman opet razbešnjen Mardohejevim odbijanjem odavanja poštovanja, planira njegovo ubistvo.

◆ 3:7 — Šta je bilo uključeno u bacanje fur—a?

„Fur“ je izgleda persijska reč za „ždreb“. Ždreb su često bacali astrolozi kao oblik proricanja. Verovatno je to bilo učinjeno zato da bi odredili najpovoljnije vreme za Amana da sprovede svoj plan istrebljenja Jevreja.

◆ 4:3 — Zašto su Mardohej i Jevreji postili?

Obzirom da je velika narodna nesreća bila neizbežna, bilo je to vreme za duboko, ozbiljno razmišljanje (Propovednik 3:4). Oni su sigurno trebali božansko vođstvo. Post je tako označavao obraćanje Jehovi radi potrebne snage i mudrosti. Kada si ti suočen s kušnjama, da li se i ti s molbom obraćaš Bogu? (Jevrejima 5:7).

◆ 5:6—8 — Zašto je Jestira oklevala da kaže kralju svoju želju?

Jestira sigurno nije izgubila hrabrost, jer je već ranije riskirala svoj život. Možda je prvo želela da zadobije kraljevu naklonost. Dakle, ona ga je pozvala na drugi ručak. Tu je takođe bilo uključeno i božansko vođstvo, pošto su se u međuvremenu mogli odigrati određeni događaji.

Pouka za nas: Jestira je pokazala veru, hrabrost i želju da primeni Mardohejev savet. Oni koji su postali deo pomazanog ostatka nakon 1919. god. pokazali su sličnu veru, hrabrost i želju da rade sa starijim članovima Hristove neveste. Zaista lep primer!

Zavera osujećena

Čitaj 6:1—7:10. Asvir pati od nesanice, bez sumnje božanski prouzrokovane. Možda, osećajući da je pogrešio na neki način, dao je da mu se čita knjiga zapisa, možda kraljevski dnevnik. Otkrivši da je Mardohej ostao nenagrađen za otkriće jedne zavere, kralj je zatražio Amana da predloži odgovarajuću nagradu. Aman se osetio time počastvovan i predloži bogatu svečanost. Ali na njegovo zaprepašćenje naređeno mu je da takvim častima obaspe Mardoheja! Amanovi savetnici primili su to kao predznak njegovog pada. Uskoro se to ponižavajuće iskustvo za Amana završava kada je bio pozvan na drugi Jestirin ručak. Tada car poziva Jestiru da izjavi svoju želju. „Neka mi bude data moja duša na moju molbu i moj narod na moj zahtev“, molila je hrabra kraljica. Otkrivši da je i ona Jevrejka, ona otkriva Amanovu zaveru. Uplašeni Aman preklinje za svoj život, ali umesto toga dobija smrtnu kaznu — na onom stubu namenjenom Mardoheju!

◆ 7:4 — Zašto bi uništenje Jevreja značilo štetu za kralja?

Da je Aman planirao prodaju Jevreja u ropstvo, to bi veravatno donelo veliku korist Asviru. Međutim, uništenje celog naroda bi prouzrokovalo financijski gubitak za više od 10000 srebrnika, koje je Aman obećao da će platiti. Uspeh zavere istrebljenja bi takođe značio gubitak kraljice — zaista veliku ličnu štetu!

◆ 7:8 — Zašto je Amanovo lice bilo pokriveno?

Aman nije pokrio svoje lice radi sramote ili griže savesti. Očigledno su to učinili sudski službenici, možda da prikažu njegovu sramotu ili propast. Možda je to bio i prvi korak u izdavanju smrtne kazne.

Pouka za nas: Stavljajući svoj život na kocku, Jestira je hrabro otkrila da je Jevrejka. Od 1931. god. Božji narod je slično tome bio spreman na progonstva nazvavši se Jehovinim svedocima! (Isaija 43:10—12). Da li si i ti tako hrabar?

Božji narod oslobođen!

Čitaj 8:1—10:3. Mardohej postaje predsednik vlade umesto Amala. Opet stavljajući svoj život na kocku Jestira se pojavljuje nenajavljena pred kraljem moleći da se preduzmu koraci za onemogućavanje Amanovog plana. Vladar se slaže s tim i dopušta Mardoheju da diktira protivobjavu u Asvirovo ime. Iako se, prema persijskom običaju, pređašnje naređenje o istrebljenju ne može poništiti, novi zakon dozvoljava  Jevrejima da se brane.

Bučno slavljenje zavladalo je među Jevrejima. Više nisu bili bespomoćne žrtve, već su sada imali nekoliko meseci za organizovanje svoje odbrane. Najzad je stigao Adar (februar — mart) trinaesti dan. Jevreji su ubili oko 75 000 onih koji su „želeli da im nanesu zlo“. Mardohej određuje da se godišnji praznik Furima održava 14—og i 15—og Adara, ne zaboravljajući da pobeda pripada Jehovi.

◆ 8:5 — Kako je Jestira pokazala razboritost?

Jestira je pažljivo odmeravala svoje reči, moleći kralja da poništi dokumenta o Amanovom planu „koje je on napisao“. Ona je taktično izbegavala da spominje kraljevu odgovorvost u toj stvari. Hrišćani su isto tako taktični kada svedoče pred vladinim službenicima.

◆ 8:17 — Kako je narod izjavio da su Jevreji?

Septuaginta kaže da su se ti Persijanci „obrezali i judaizirali“. Očigledno su nakon donošenja protivobjava kao znak božanske zaštite, mnogi Parsijanci postali Jevrejski proseliti. Isto tako i danas, veliko mnoštvo drugih ovaca“ je zauzelo svoj položaj pored pomazanog ostatka (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16; Zaharija 8:23).

◆ 9:10, 15, 16 — Zašto Jevreji nisu uzeli plen?

Kraljev proglas ih je ovlastio da uzmu plen. Njihovo odbijanje je međutim, pokazivalo da je njihova namera bila samoodržanje, a ne samoobogaćivanje.

Pouka za nas: Kao Jevreji Jestirinog vremena, Jehovini svedoci se s pravom obraćaju vladama i sudovima u cilju zaštite od neprijatelja. Naročito tokom Drugog svetskog rata bilo je to potrebno radi napada koje je sveštenstvo podsticalo protiv Božjeg naroda. S Jehovinim blagoslovom, dobijene su mnoge glavne sudske rasprave.

Knjiga o Jestiri služi kao izvor nade i ohrabrenja današnjim Jehovinim svedocima. Oni znaju da će sotonina velika mržnja prema njima uskoro dostići svoj vrhunac u sveopštem pokušaju njihovog istrebljenja. Kako će ih stvarno Jehova zaštititi, ostaje da vidimo (Jezekilj 38:16—23). Ali njihovo poverenje je, kao i u vreme Jestire, da Jehova neće napustiti svoj narod. U pravo vreme, on će im osigurati „pomoć i oslobođenje“.