Šta kaže Biblija:

● Kakvo je biblijsko gledište o rađanju dece iz epruvete?

NAJPRE kratko pogledajmo šta se prema izveštajima dogodilo, na osnovu prvog primera iz Engleske.

Žena nije mogla normalno da zatrudni zbog problema sa jajovodom (Falopijevom trubom) kroz koji jajna ćelija mora proći da dođe do uterusa ili materice. Zato su hirurzi malom operacijom uzeli sazrelo jajašce i namestili ga u laboratorijsku posudu sa hranljivim supstancama koje su ga održavale na životu. Dodali su seme muža i tako se izvršilo začeće. Posle nekoliko dana grupa ćelija koje su se umnožavale (blastocista) bila je pažljivo usađena u njenu matericu gde je normalno rasla i tako se rodilo dete.

U tom slučaju sperma i jajašce su dobijeni od muža i žene. To je vredno pažnje sa biblijskog stanovišta. Zašto? Zbog zakona koji je dat drevnim Izraelcima: „Ne lijegaj sa ženom (ti ne smeš dati svoje seme ženi, NS) bližnjega svojega; od nje bi postao nečist“ (3. Mojsijeva 18:20, 29). Taj zakon je bio dat pre pojave savremenog veštačkog oplođivanja i rađanja dece iz epruvete, ali svejedno pokazuje kakvo je Božje mišljenje.

Na osnovu Biblije moramo doći do zaključka, da se začeće do kog nije došlo oplodnjom sperme i jajašca muža i žene (bračnog para) može ubrajati u blud, odnosno nemoral. Pismo ne ostavlja nikakve sumnje u vezi Božjeg gledišta o toj stvari: „Kurvarima i preljubočincima sudiće Bog“ (Jevrejima 13:4; Matej 19:9). li šta ako se bračnom paru, koji drugačije nije uspeo da dobije dete, predloži mogućnost gore opisanog postupka? Navešćemo neka gledišta koja je potrebno razmotriti.

Da li će svi uključeni mehanički koraci — sa začećem koje će se odvijati u epruveti — načiniti čitavu stvar tako neprirodnom ili bizarnom, da bi joj se moglo prigovoriti sa etičkog stanovišta?

Jajašce u epruveti (pre i posle oplodnje) se održava na životu pomoću hranljivih supstanci. Kod bar nekoliko slučajeva bila je ta hranljiva supstanca krvni serum. Tu dolazi u pitanje Božji zakon o krvi (Dela apostolska 15:28, 29; 3. Mojsijeva 17:13, 14).

Novinski izveštaji govore, da su u nekoliko slučajeva posle začeća naučnici odlučili da unište oplođena jajašca jer su smatrali da se neće pravilno razvijati ili će biti genetski deformisana. Ako je tako, zar to nije kao abortus? a

I do koje mere će „roditelji“ imati svoju reč odnosno odgovornost za takav završetak novo započetog života?

Nadalje, neki naučnici su zabrinuti zbog genetskih abnormalnosti koje se pojavljuju, bilo u toku razvoja u materici ili kasnije.

To su gledišta koja bi hrišćani želeli pravilno da razmotre, iako treba da znaju da krajnju odluku moraju sami da donesu.

[Fusnota]