„Narod“ koji zemlju puni plodom

„Dolaze dani kada će se ukorjeniti Jakov, razgranit se i procvasti Izrael, i sav svjet (plodnu zemlju, NS) plodovima napuniti“ (ISAIJA 27:6, ST).

1. Šta je apostol Petar rekao o narodu duhovnog Izraela?

 BRZO nakon uništenja Jerusalima 70. n. ere, apostol Petar je napisao sledeće reči u vezi rođenja skupštine Hristovih učenika 33. n. ere: „A vi ste izabrani narod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod određen za posebnu svojinu, da objavite nadaleko izvrsnosti onoga koji vas pozva iz tame u svoje divno svetlo; koji nekad niste bili narod, a sada ste Božji narod; kojima nije bila ukazana milost, ali sada vam je milost ukazana“ (1. Petrova 2:9, 10, NS). Kakva blagonaklonost od Boga!

2, 3. Koju obavezu imaju duhovni Izraelci, kao posebna svojina Boga Jehove i sa čim ih je uporedio Isus u 15. glavi jevanđelja po Jovanu?

² Danas, 19 vekova nakon što je Petar napisao te reči, na Zemlji je još uvek ostatak duhom rođenog ,naroda“. Prema izveštaju sa godišnje svečanosti Gospodnje spomen večere, njih ima sada manje od deset hiljada. Oni su ’narod određen za Jehovinu posebnu svojinu’ i kao takvi moraju na široko da objavljuju izvrsnosti Boga Jehove koji ih je pozvao iz svetske „tame u svoje divno svetlo“. Ovo „svetlo“ svetli naročito od kraja „vremena neznabožaca“ odnosno „određenog vremena naroda“ 1914. godine a (Luka 21:24). On ih ceni kao „posebnu svojinu“ božanskog Davaoca tog divnog svetla. Za njega su oni kao duhovni vinograd.

³ Ovde se sećamo Isusovih reči upućenih njegovim apostolima koji su predstavljali sve njegove eventualne duhom rođene sledbenike: „Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. Svaku lozu na meni — koja ne rađa roda — on uklanja, i čisti svaku koja rađa plod — da više roda donosi. Vi ste već čisti zbog reči koju sam vam govorio. Ostanite u meni i ja ću ostati u vama. Kao što loza ne može da donosi rod sama od sebe — ako ne ostane na čokotu — tako ne možete ni vi, ako ne ostanete u meni. Ja sam čokot, vi ste loza. Ko ostaje u meni, i ja u njemu, taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti“ (Jovan 15:1—5, dr Čarnić).

4. a) Na koji opis iz 27. glave Isaije nas podseća Isusovo poređenje? b) Kada i nad kim ima ovo proročanstvo savremeno ispunjenje? v) Kakvo stanovište Bog nema više prema svom narodu?

⁴ To poređenje odnosno parabola Isusa Hrista podseća nas na Jehovine reči iz Isaije 27:2—4 gde čitamo:

 „U onaj dan, pjevajte mu, vinogradu vinorodnom: Ja, Jahve, njega čuvam, svaki čas ga zalijevam; i da ga ko ne ošteti, danju i noću stražim. Nema gnjeva u meni!“ (Isaija 27:2—4, ST).

 Današnji „vinograd vinorodni“ na Zemlji možemo uporediti sa ostatkom grana loze simboličnog „čokota“ na kojem su duhom rođeni hrišćani „svetog naroda“ produktivni članovi. Prema tome oni imaju obavezu da donesu mnogo roda (Jovan 15:5). Prema proročanstvu Isaije, pesmu o „vinogradu vinorodnom“ je trebalo pevati u vreme kada je Jehovin narod ponovo pridobio njegovu naklonost  (Uporedi Isaija 27:13). Time se početak savremenog ispunjenja ovog uzbudljivog proročanstva postavlja u godine posle rata, naime 1919, a istorija potvrđuje da se to ispunjava sve do danas. Danas se Jehova ne „gnjevi“ na svoj narod, ni na ostatak svog „svetog naroda“, „naroda određenog za posebnu svojinu“, ni na lojalne hrišćane koji očekuju večni život na Zemlji. Milosno im je postao naklonjen, što objašnjava njihov duhovni napredak i plodnost.

5. Šta iz ovog simboličnog vinograda raduje ljude i o čemu u vezi toga mogu govoriti?

⁵ Ovaj duhovni „narod“, zajedno sa njihovim drugovima koji naporno rade, je kao plodonosni vinograd koji donosi mnogo „vina“. To je duhovno vino koje raduje Jehovino i čovečje srce (Sudije 9:13). Ovo je opravdani razlog za ljude koje je ovo duhovno piće obradovalo, da radosno pevaju i govore o svemu što je Božanski Vinogradar „vinograda“ uradio za simbolični „vinograd“. Simbolično govoreći, on je zaista stalno ’zalivao’ ovaj „vinograd“ da ga osveži, tako da donosi sočne, slatke plodove koji mogu razveseliti.

Suprotnost — „zemaljski čokot“

6. Šta će, prema 14. glavi Otkrivenja, doživeti „zemaljski čokot“?

⁶ To nije slučaj sa onim što poslednja knjiga Biblije naziva „zemaljskim čokotom“. Uskoro će nebeske uništavajuće sile dobiti božansko naređenje: „Pošalji svoj oštri srp i poreži grožđe zemaljskog čokota, jer je sazrelo njegovo grožđe.“ Zatim, kao što Otkrivenje dalje pokazuje, „anđeo baci svoj srp na Zemlju, te obra zemaljski čokot i stavi u veliku muljaru gneva Božjeg. I muljara bi izgažena izvan grada i iziđe krv iz muljare konjima do uzde — hiljadu i šest stotina stadija“ (Otkrivenje 14:18—20, dr Čarnić). To će se desiti vladajućem delu sotonine vidljive organizacije na Zemlji, čiji je on vinogradar i protivi se „pravom čokotu“ čiji Vinogradar je Bog Jehova. „Zemaljski čokot“ se uopšte neće obnoviti!

7—9. Koje dvostruko ispunjenje ima Isaija 27:7—13 i u koje vreme?

⁷ Ipak je proročanstvo iz 27. glave Isaije proročanstvo obnove, najpre Izraelaca kao naroda, a zatim duhovnog Izraela u našem 20. veku. To se vidi iz završnog dela glave od 7. do 13. stavka, gde piše:

⁸ „Je li ga udario kako udari one koji njega udarahu? Je li ga ubio kako ubi one koji njega ubiše? Za kaznu ga potjera, izagna, odnese ga silnim dahom svojim u dan istočnjaka. Tako će se okajati bezakonje Jakovljevo; a ovo je sve plod oproštenja grijeha njegova. Neka se smrve svi kamenovi žrtvenika kao što se u prah drobi krečno kamenje! Nek se više ne dižu ašere i sunčani stupovi! Jer opustje tvrdi grad, naselje je poharano, napušteno kao pustinja. Telad ondje pase — leži ondje, grmlje brsti. Kad mu se osuše grane, lome ih, dolaze žene i oganj pale. Jer to je narod nerazuman, zato ga neće žaliti Stvoritelj, Tvorac mu se neće smilovati.

⁹ Jahve će u onaj dan klasje vrijeći od Eufrata do Potoka egipatskog, i bit ćete pobrani jedan po jedan, djeco Izraelova. U onaj dan, zatrubit će velika trublja, i doći će izgubljeni u zemlji asirskoj, i koji bijahu izgnani u zemlju egipatsku, i poklonit će se Jahvi na svetoj gori, u Jeruzalemu“ (ST).

10. Koja istaknuta svetska sila je bila za vreme proročanstva Isaije i kako je prošla u nameravanom napadu na glavni grad kraljevstva Jude?

¹⁰ U vreme ovog proročanstva Isaije, Asirija je postala dominantna svetska sila time što je odstranila prvu iz serije sedam svetskih sila, mada je Egipat još postojao, ali kao drugorazredna sila. Desetplemensko kraljevstvo Izraela se odvojilo od vladanja Danilove kraljevske kuće iz Judinog plemena. Tako je asirski kralj upravo od grada Jerusalima tražio da se bezuslovno preda ako ne želi da bude uništen. Međutim, Jehova se borio na strani kraljevstva Jude, i nadutog kralja Senahirima poslao da se poražen, teturajući, neslavno vrati kući (Isaija 36. i 37. glava).

11. Car koje svetske sile je srušio kraljevstvo Jude i kako 27. poglavlje Isaije opisuje taj događaj?

¹¹ Ipak, car sledeće Vavilonske svetske sile, je dobio ovlašćenje da uništi sveti grad Jerusalim i njegov hram. Prema Bibliji to se dogodilo godine 607. pre n. ere, rukom cara Navuhodonosora. On je bio taj koji je odveo zarobljenike u vavilonoku zemlju da tamo provedu 70 godina u izgnanstvu. Imajući u vidu dolazeće uništenje Jerusalima i vođenje zarobljenika u 70—godišnje izgnanstvo u Vavilon — sa pravom se pojavilo pitanje:

 „Je li ga udario kako udari one koji njega (izraelski narod) udarahu?“ (Isaija 27:7, ST).

  Kao nikada pre u istoriji naroda od 1513. godine pre n.ere, Božji narod je zadesila 607. pre naše ere nesreća koja umalo nije značila njegovo istrebljenje. Žrtve u zauzetom gradu Jerusalimu su bile ogromne. Da, Jehova je video da je taj korak neophodan, zato se to i dogodilo. Video je neophodnu potrebu da se usprotivi onima koji su trebali ostati njegovi prijatelji, sa kojima se sprijateljio kada je sa njima sklopio savez po posredniku Mojsiju.

12. Dakle, za koje pitanje je Jehova mogao da inspiriše proroka Isaiju da pita u vezi Izraela i kako je to imalo uticaja na Izraelov odnos sa Jehovom?

¹² Zato je Jehova mogao da pita dalje:

 „Je li ga (narod Izraela ili Jakova) ubio kako ubi one koji njega ubiše?“ (Isaija 27:7).

 Da, za Jehovu je sada postalo neophodno da se okrene protiv naroda kojem je nekada bio naklonjen, da podigne zastrašujući glas pomoću vojnih snaga Vavilona, treće svetske sile u biblijskoj istoriji. Zato je božanska izjava glasila:

 ,,3a kaznu ga potjera, izagna, odnese ga silnim dahom svojim u dan istočnjaka (što pokazuje iz kojeg pravca dolazi rat)“ (Isaija 27:8, ST).

 Takvim uvodom će oterati neverni narod koji mu je nekada, kao primerna žena bila njegova vidljiva organizacija na Zemlji. Sada ju je otpustio iz njene od Boga dane domovine i rukom vavilonskih osvajača šalje je u daleku zemlju, kao da su se privremeno rastavili (Uporedi Isaija 50:1).

13. Na koji način je prema proročanstvu Isaije izraelski narod trebalo da se pokaje zbog kršenja Božjeg saveza?

¹³ Sada je došlo vreme da se narod Izraela ili Jakova pokaje za svoje „bezakonje“ na skuplji način koji ih je više koštao nego što je to bilo žrtvovanje životinja na oltaru hrama u Jerusalimu. Ovo je Jehova propisao svojoj, ženi sličnoj organizaciji:

 „Tako će se okajati bezakonje Jakovljevo; ovo je sve plod oproštenja grijehova njegova. Neka se smrve svi kamenovi žrtvenika kao što se u prah drobi krečno kamenje! Nek se više ne dižu ašere i sunčani stupovi!“ (Isaija 27:9, ST).

 Kakav izraz božanskog besa odnosno gneva će biti ispunjenje ovog proročanstva — i to opravdano! Neće više biti idolopokloničkih stupova i kađenja unutar njegovog kažnjenog naroda.

14. Na kakvo opustošeno stanje treba da se svede izraelska zemlja i kako će se, slično simboličnom grmlju, sa njom postupati?

¹⁴ Ukazujući na uništenje koje je trebalo da snađe ovaj ženi sličan narod starog Izraela, Jehova dodaje:

 „Jer opustje tvrdi grad, naselje je poharano, napušteno kao pustinja.“

 Nekad naseljena zemlja će opusteti, da za neko vreme bude samo pašnjak.

 „Telad ondje pase — leži ondje, grmlje brsti (Jehova sa svojim delovanjem). Kad mu se osuše grane, lome ih, dolaze žene i oganj pale“ (Isaija 27:10, 11, ST).

 Tako će Jehovin, ženi sličan narod, biti sveden na nivo materijala za loženje vatre kojeg će i žene moći koristiti bez poteškoća. Kakvo žalosno stanje za ženi sličnu organizaciju Izraela! No, zašto će mužu slično Božanstvo kao što je Jehova preduzeti takve rušilačke korake? Pročitajmo:

15. Imajući u vidu Jehovine posebne pripreme, kao kakav narod su Izraelci trebali da se pokažu, međutim, zašto su postali slični narodima koji su obožavali idole?

¹⁵ „Jer to je narod narazuman, zato ga neće žaliti Stvoritelj. Tvorac mu se neće smilovati“ (Isaija 27:11, ST).

Izraelci su zbog svih Jehovinih priprema u vidu obrazovanja i prosvećenja njegove odlično uređene organizacije, trebali da dokažu da su veoma obrazovan narod. Trebali bi  da budu dovoljno razumni da shvate bezvrednost obožavanja idola, da, dovoljno oštroumni da vide besmislenost idolopoklonstva koje su primenjivali neuki narodi koji nisu bili obuhvaćeni savezom sa živim i pravim Bogom Jehovom. Međutim, pošto je njihov nebeski Stvoritelj i Tvorac bio nevidljiv, izgubili su veru i okrenuli se ka vidljivim, od čoveka napravljenim bogovima, što ih je i upropastilo. To je razlog zašto je tom samovoljnom narodu bila oduzeta daljnja naklonost i božanska milost.

Oslobobenje iz izgnanstva

16. Na šta je Jehova trebalo da obrati pažnju da bi obnovio svoj narod?

¹⁶ Dakle, da bi ih vratio pravom obožavanju u njihovoj domovini, bilo je potrebno da Jehova obrati pažnju na zemlju Vavilon, kroz koju je tekla velika „reka“ Eufrat. Osvrnuće se i dole prema jugu, na Egipat, jer je i tamo njegov narod zbog karanja otišao u izgnanstvo. Zbog toga je Jehova morao da ostvari svoju sledeću nameru:

 „Jehova će u onaj dan klasje vrijeći od Eufrata do Potoka egipatskog (suvo korito reke na jugozapadnoj ivici obećane zemlje), i bit ćete pobrani jedan po jedan, djeco Izraelova“ (Isaija 27:12, ST; uporedi 4. Mojsijeva 34:2, 5).

17. Kako je Jehova otkinuo svoj narod iz stanja izgnanstva i koja sredstva je za to upotrebio?

¹⁷ Da bi svoj narod mogao da vrati iz izgnanstva u njihovu domovinu Judeju, Jehova je morao da ih otkine kao voće i tako ih oslobodi. To je postigao svrgavanjem vavilonske svetske sile i dovođenjem carstva Medo—Persije na njeno mesto, četvrte svetske sile u biblijskoj istoriji. Odredba persijskog cara Kira Velikog, koju je objavio na početku ovog vladanja, oslobađala je Jehovin izgnan narod, tako da su se mogli vratiti na područje starog Jerusalima i ponovo sagraditi Jehovin hram. Ovaj povratak je usledio krajem sedamdesetih godina izgnanstva, 537. pre n.ere (Isaija 45:1—7).

18. Kakva je morala biti reakcija naroda u izgnanstvu kada su saznali za odredbu o njihovom oslobođenju?

¹⁸ Ukoreni Izraelci u Vavilonu, kao i u Asiriji i Egiptu, bili su Jehovino vlasništvo i on je imao pravo da ih kao simbolično voće otkine od prisilnog izgnanstva i rasejanosti te im tako iskaže milost i nezasluženu dobrotu. O, kako su se ovi drevni Izraelci morali radovati Kirovoj odredbi i kako su morali revno da prihvate tu veličanstvenu ponuđenu priliku! Šta je dakle, trebalo reći o tom značajnom „danu“ koji je ulivao nadu?

19. ) Kome su se morali Izraelci, rasejani po Aziji i Egiptu, prema proročanstvu pokloniti? b) Šta će to značiti za obožavanje Jehove na mestu prvobitnog hrama i na koji savremeni duhovni narod to pokazuje?

¹⁹ „U onaj dan, zatrubit će velika trublja, i doći će izgubljeni u zemlji asirskoj, i koji bijahu izgnani u zemlju egipatsku, i poklonit će se Jahvi na Svetoj tori, u Jeruzalemu“ (Isaija 27:13, ST).

 Ovo nije moglo ništa drugo da znači nego naseljavanje obećane zemlje, rekonstrukciju hrama u Jerusalimu, i obnovu obožavanja Stvoritelja i Tvorca od strane u život vraćenog izraelskog naroda. To se trebalo dogoditi prema ranije izrečenim rečima proroka Isaije, zapisanim u 6. stavku. Zemlja povratnika je trebala da postane zemlja koja vrvi od ljudi ujedinjenih obožavanjem Jehove u hramu, mada to rekonstruisano mesto za obožavanje verovatno nije bilo tako veličanstveno kao raskošan hram koji je sagradio kralj Solomun. Tako je to trebalo da nagovesti savremeno duhovno ispunjenje u vezi „Božjeg Izraela“, puneći „sav svijet plodovima“ koji daju život (Galatima 6:16; Isaija 27:6, ST).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Kada i kako je zemaljski Izrael doživeo „udarac“ prorečen u Isaiji 27:7?

◻ Kada se Izrael „ukorenio“? (Isaija 27:2, 6)

◻ Na kome se u savremeno vreme ispunjava proročanstvo iz 27. glave knjige proroka Isaije?

◻ Kako su oni postali rodni vinograd koji donosi „vino“?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Jehova je pomoću Vavilonaca zadao težak udarac 607. pre n. ere