Pronaći radost u braku — kao poklonu
Pronaći radost u braku — kao poklonu
„Što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja“ — MATEJ 19:6
1. Koje Isusove reči su dobro poznate u hrišćanstvu i koja se pitanja nameću u vezi s njima?
DA li su ti ove reči dobro poznate?One su bez sumnje dobro poznate milionima ljudi u hrišćanstvu, koji čine veliki udeo svetske populacije, zato što su to reči Gospoda Isusa, koje je izgovorio religioznim farisejima svog vremena. Reči mogu biti dobro poznate, ali šta znači Isusova izjava? Da li čovečanstvo sledi toliko značajan savet? Pogledajmo.
2—4. a) Koja je danas zabrinjavajuća situacija u mnogim zemljama, a tiče se Isusovih reči iz Mateja 19:6? b) Koji stav pokazuju oni koji se ne drže biblijskog saveta o trajnosti braka?
2 Danas u mnogim zemljama veoma mali broj ljudi poštuje bračno uređenje i ne prekida ono što je Bog sastavio. Razvod je, iz zemlje u zemlju, dosegao takve razmere koje možemo opisati kao epidemijske. Slika nije bolja ni u zemljama u kojima je razvod zakonski zabranjen, jer u tim zemljama ljudi često napuštaju bračne partnere, te počinju da žive s nekim drugim. Na taj način milioni ljudi iz hrišćanstva, a i drugi, nisu uzimali u obzir vredan Isusov savet iz Mateja 19:6. Da li je to zbog toga što je Isusov savet bio loš, ili zbog toga što ljudi nisu hteli da ga slušaju i zato su u tom pogledu malo marili za Isusov savet?
3 Uočljivo je da ljudi u velikom procentu ne gledaju na brak kao na doživotni ugovor, ako se on suprotstavlja njihovom ličnom životnom stilu i prohtevima. Po nekima brak mora biti vremenski ograničeno uređenje, ako se kosi s nečijim naginjanjima, sklonostima i antipatijama. To je dovelo do toga da izgleda kako jedni napuštaju bračnog druga tako lako kao što drugi skidaju kaput ili šešir, nikada ne razmišljajući pri tom o Isusovom savetu koji je dao onima koji stupaju u bračnu zajednicu.
4 Ovo toliko rašireno stanovište „da svako radi ono što želi“, može uticati na one koji žele da se drže sigurnog biblijskog saveta, na taj način da ih odvede od dobre nauke Reči Božje. Dobar savet je dat pismeno i usmeno, ali propuštanje držanja biblijskog saveta može dovesti brak u poteškoće (Uporedi Psalam 19:7—11). Ako usvojimo takvo stanovište da se sve u braku suprotstavlja našem životnom stilu, našoj volji, našim željama, možemo se promeniti jer se nismo držali Božjih uputstava, a tada smo u opasnosti. Ako se držimo takvog stanovišta suočavamo se s jednim od najvećih ljudskih problema, sa sebičnošću. Sebičnost najčešće leži u korenu bračnih problema. Zašto to kažemo?
Uloga greha
5. Kako apostol Pavle u Rimljanima 7:15—20 prikazuje problem koji je proistekao iz nasleđenog greha?
5 Muškarci i žene, potomci Adama i Eve, rođeni su u grehu i nesavršenosti. To znači da je zbog nasleđenog greha čovek promašio svrhu, a njegovo je bezakonje postajalo sve veće i veće. Apostol Pavle je govorio o ogromnom teretu greha, koji leži na čovečanstvu, jer se sam zatekao kako radi ono što ne bi želeo, a ne radi ono što bi trebalo (Rimljanima 7:15—20). Svako ko namerno krši Božji zakon je sebičan. Kod nekih pojedinaca sebičnost može biti mala, ali kod drugih postaje način života, a njihova sebičnost postaje surova.
6, 7. Koja dva problema uzrokuje sebičnost u braku, dovodeći nas do kog logičnog pitanja?
6 U bračnom uređenju, koje je uspostavio Bog, sebičnost je često u korenu problema među supružnicima. Žena, koja želi da joj se ispune sve želje, ili zbog toga što je ljubav prošla ili zato što su je razmazili majka i otac, je u osnovi sebična. Suprug koji želi da nastavi životni stil kao da je samac, da bude s „društvom“ kao i pre braka, je u osnovi sebičan. Razmisli malo o stvarima u kojima se muž i žena ne slažu, i videćeš da je sebičnost u korenu toliko mnogo problema.
7 U nastojanju da se izađe na kraj s problemima koji se događaju u braku, kako neko može da savlada urođena naginjanja k sebičnosti? Ima mnogo stvari koje se mogu učiniti i koje, ako se primenjuju, mogu pomoći braku koji propada. Ali svaki partner u bračnoj zajednici mora da bude voljan da doprinese svoj deo. To nije jednosmerna ulica. Ispitajmo neke od činioca koji su uključeni.
Nesebičnost u braku
8. Kako je brak deljenje?
8 Brak je deljenje, što znači da nijedan partner ne uzima drugog kao nešto što se samo po sebi razume, i misli kako će sve, dok jedan od partnera daje, a drugi uzima, biti sve u redu. To neće biti na zajednički blagoslov. Na primer, u obzir se moraju uzeti rođaci obe strane. Ne treba dopustiti da to postane bolna tačka u bračnoj zajednici, tako da jedan uzima u obzir svoje roditelje i rođake, a ne uključuje one od drugog partnera. Gde će porodica provesti praznike ili ostalo vreme odmora ne treba uvek da bude jednostrana odluka. Pažljivo zanimanje koje pokazujemo u takvim stvarima će održati brak uspešnim. Ne gledajmo samo na svoju korist nego pokazujmo nesebičnost (Filipljanima 2:4).
Starosni činilac
9. Do kojih nesrećnih rezultata je dovelo nemoralno gledište o braku?
9 Zbog gledišta koje preovladava u mnogim generacijama, da se brak ako ne valja može prekinuti razvodom, mnogi mladi ljudi sklapaju brakove s tim nemoralnim gledištem. To može dovesti, a i vodi do raskida mnogih brakova mlađih ljudi. To takođe dovodi do rođenja mnoge neželjene dece. Ta deca često odrastu, a da ne znaju kako je to imati majku i oca koji ih iskreno vole i brinu za njih.
10. U kom smislu mogu Galatima 5:22, 23 pomoći budućim supružnicima?
10 Koliko treba da budu stare osobe pre sklapanja braka? Ne bi bilo razumno postavljati granice u ovom slučaju. Ali Pismo daje dobre savete o onome što se smatra duševnom i duhovnom zrelošću, a takvu zrelost trebaju oni koji stupaju u brak. Molimo pročitaj Galatima 5:22, 23, gde ćeš naći popisane plodove duha. Pažljivo ispitaj svaki pojedini plod duha koji je tamo spomenut. To su kvaliteti koje svako mora da neguje u svom životu. Ne treba osoba tek nakon sklapanja braka da počne da pokazuje takve kvalitete, nego davno pre u svom svakodnevnom hrišćanskom životu.
11. Koje samoispitivanje mogu napraviti oni koji razmišljaju o braku?
11 Na primer, da li si ti osoba koja je srećna u životu, radosna da živi služeći interesima Hristovog kraljevstva? Da li si u miru sa ostalima, imajući s njima dobre odnose? Ili da li si svadljiv, poznat po izlivima besa i prostom rečniku? Da li dugo trpiš, da li si sposoban da se pomiriš sa slabostima svog brata i sestre, majke i oca? Ili si nagao i sklon besu ako se drugi odmah ne slože s tvojim mišljenjem? Da li smatraš da pokazuješ dobrotu blagošću i dobrim delima u ophođenju s njima? Ili si sebičan, egocentričan, nemaš samokontrole, sposoban da planeš na druge bez ikakvog razloga? Da li drugima pokazuješ istinsku ljubav, želeći da im pomogneš, odstupajući od svojih navika, dajući im sebe i svoja sredstva da ih usrećiš? Ili da li želiš da samo drugi iskazuju ljubav, dajući ti uvek samo od svoje duhovnosti?
12. Kakve prednosti zadržavaju muškarac i žena čiji su se životi ranije oblikovali?
12 Ispravno je reći da niko od nas ne poseduje te kvalitete u savršenom obliku. Međutim, muž i žena, koji nekoliko godina žive u braku i imaju priliku da razvijaju takva duhovna svojstva, imaju dobre izglede da im brak bude uspešan; u mnogo su boljoj poziciji nego osobe koje i ne pokušavaju da steknu te duhovne plodove nakon sklapanja braka (Uporedi 2. Petrova 1:5—8).
13, 14. a) Koje mogućnosti daje proticanje vremena duhovnim vrednostima? b) Šta mogu da učine roditelji da pomognu svojoj deci?
13 Zašto iskreno ne ispitaš svoje okolnosti i antipatije? Zar ne opažaš da se je tvoje cenjenje života povećalo tokom godina? Da li si isto razmišljao o vrednostima u trinaestoj kao u petoj, ili na isti način u dvadesetoj kao u trinaestoj godini? Da li je tvoje shvatanje i cenjenje života poraslo ili je oslabilo sticanjem većeg iskustva tokom godina? Da li sada, kao odrastao, primećuješ iste ljudske osobine kao onda kada si bio dete? Zar nije često istina da se „jedini mladić“ u devojačkom životu, kada ima 16 ili 17 godina, vrlo brzo zaboravi kada devojka preraste u ženu, i da sada pridaje veću važnost hrišćanskim obeležjima muškarca. Njen će pogled s 22 ili 23 godine života biti usmeren više na duhovne, duševne i emocionalne osobine muškarca, nego na fizički izgled. Isto se može reći i za mladića koji odrasta u muškarca. Njegove nade i težnje, koje se odnose na suprugu, dozrevaju kako on sazreva. U svojim kasnijim godinama, kako se menjaju vrednosti, tražiće suprugu koja ima razumevanja i dobrote, koja je dobra domaćica i majka, i koja u svom srcu ima duboko usađenu želju da ugodi prvenstveno svom tvorcu Jehovi, i da izvrši njegovu volju — Priča Solomunove 31:10, 26, 27.
14 Stvar je u tome što vreme menja nečije poglede na vrednosti. Zbog toga je preterana žurba za brakom u mladom dobu povezana s mnogim opasnostima. Verovatno neće biti baš lako ubediti dvoje vrlo mladih ljudi da pričekaju neko vreme, pre nego što stupe u brak. Nasuprot tome, roditelji mogu ohrabriti, naročito decu u ranim godinama, da ozbiljno razmišljaju o životu, o duhovnosti, o osećajima i duševnoj pripremi za brak pre sklapanja doživotnog ugovora „u zlu i u dobru“ s drugom osobom.
15. Ako kasnije sklopljeni brak nije odgovor na sve probleme, koji savet je dat s izgledom na pravu budućnost?
15 To ne znači da ženidba u zrelim godinama neće doneti svoje probleme. Naprotiv, problema će biti, naročito ako se dozvoli ukorenjavanje sebičnosti, koja dovodi do razdora među supružnicima. U obzir se zbog toga moraju uzeti duševne, emocionalne i duhovne potrebe svakog pojedinog bračnog druga. Neki hrišćani dopuštaju sebi da se duboko mešaju u stvari sveta, isključivši na taj način skupštinske aktivnosti u koje spadaju služenje na sastancima i sudelovanje u službi propovedanja i pravljenja učenika. Tada se, pokušavajući prikriti ono što oni smatraju nedostacima u svom životu, prepuštaju raznim uživanjima. Smatraju da će se, sve dotle dok su zauzeti tim stvarima, njihovi problemi za sada nekako rešiti, a u „novom sastavu stvari“ će se udovoljiti svačijim emocionalnim, duševnim i duhovnim potrebama. Međutim, životna praksa je drugačija. Pavle savetuje da muževi ljube svoje žene kao svoja tela (Efescima 5:28). To znači da se sada treba pridavati važnost potrebama svoje supruge, kao što se pridaje svojim dnevnim potrebama. Isto se može reći i za suprugu.
Uravnoteženi stav prema bračnom životu
16—18. a) Zašto je potreban uravnotežen stav u životu i braku, i kako smo upozoreni da gledamo na naše i tuđe potrebe? b) Zašto je dobro razmisliti o tim stvarima pre braka?
16 Uravnotežen stav u životu će ti pomoći uravnotežiti brak. Uravnotežene osobe će shvatiti da na savladavanju nasleđenih sebičnih naginjanja moraju raditi sve vreme. Tako je lako nikad ne misliti na potrebe drugih koliko god pretpostavljali nečije lične želje. Malo dete želi sve igračke i ako ga roditelji nisu dobro odgajali, neće ih deliti sa ostalom decom. Njegova će sebičnost, u kasnijim godinama, preći i na druga područja. Često možemo videti decu i omladinu, koja zahtevaju stvari na svoj poseban način, a u svojim nastojanjima za udovoljavanjem svojih sebičnih želja neki nisu čak ni zabrinuti da li će neko biti povređen ili će patiti. Kad odrastu takve osobe uvek čeznu za onim što oni hoće, ne brinući se ni najmanje za potrebe drugih.
17 Uravnotežena osoba se neće potpuno odreći sebe, ali će tako urediti svoj život da i ostali mogu zauzeti mesto u njemu. Pitaće se šta može da učini da pomogne drugima, da daje sebe i od onoga što ima da bi koristio drugima. Neće insistirati na svojim odlukama kao na prvim, poslednjim i jedinim. Priče Solomunove kažu: „Darežljiva duša sama postaje podatnija, i ko darežljivo napaja druge, sam će se bogato napojiti“ (Priče Solomunove 11:25).
18 Ako se takav način života provodi u samaštvu, onda će to kasnije biti od koristi u bračnom životu. Partnera će uvek uključiti u donošenje bilo kakvih odluka. Te će radije nego da smatraju brak eksperimentom ili vremenski ograničenim ugovorom, takve osobe gledati na brak kao na trajan ugovor, kakvim ga je smatrao Jehova Bog kada je sastavio prvi ljudski par u Edenu (1. Mojsijeva 2:22—24). Napori u očuvanju braka i pomaganju partneru će u svakom slučaju uspeti, ako oboje budu napredovali u cenjenju Boga i jedan drugoga.
Zaključak
19—21. a) Kako možemo biti sigurni da na brak ne gledamo kao na neko eksperimentalno uređenje? b) Na šta treba da misle sve osobe, stare i mlade, ako traže istinsku sreću u braku?
19 „Što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.“ Da, te savetodajne Isusove reči su vrlo značajne pravim hrišćanima. Brak nije eksperimentalni ugovor koji se može prekinuti ako ga neko smatra teškim. Moramo se stalno boriti s nesavršenim telom da bismo držali ljudska sebična naginjanja pod kontrolom, kako bismo primili Božje odobravanje (Uporedi Rimljanima 7:21—25). Da bi uspelo u braku, oba partnera moraju da nauče da daju i primaju da se brinu i da budu zabrinuti, te nikad ne smeju da smatraju drugog kao nešto samo po sebi razumljivo (Efescima 5:21—23, 28, 33).
20 Određene se godine ne mogu postaviti kao zakonsko pravilo za osobe koje se žele venčati, nad onim koje su već zakonski postavljane, ali svako treba da ima na umu svoj duhovni rast u skladu s Galatima 5:22, 23, kada će biti sposoban za brak. Vreme veoma menja ljudska shvatanja vrednosti. Zato neka se niko ne žuri da sklopi brak. Prvo neka svako izgradi svoju hrišćansku ličnost kako bi stvarno bio sposoban za bračnu zajednicu. I nikad ne zaboravi da niko ne sme da rastavi ono što je Bog sastavio (Matej 19:4—6).
21 Primenjujući uravnotežen stav prvo u životu, a kasnije u braku, možeš naći istinsku radost i sreću u ugovoru koji je stvorio sam Jehova Bog za muškarca i ženu, kako je to pokazano prvim brakom u Edenu (Priče Solomunove 5:18). Ali šta još može svako od nas da učini da se dokaže spremnim za preuzimanje uloge muža i žene? Molimo, pročitajte šta se dalje o toj stvari govori s obzirom na hrišćansku ličnost muškaraca i žena.
Kako bi odgovorio na sledeća pitanja?
◻ Koja gledišta o braku treba izbegavati?
◻ Kako može supružnik izaći na kraj s urođenim naginjanjima kojima je uzrok greh?
◻ Zašto mladi hrišćani ne treba da žure s brakom?
◻ Zašto se preporučuje uravnotežen stav prema braku?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 20. strani]
Pošteno samoispitivanje može otkriti naše greške koje treba lečiti