Zašto se obući u blagost?

DIVIMO joj se i cenimo je. Pomaže nam da izbegavamo svađu. Često je smatramo slabošću, ali jača je od čelika. O čemu se radi? O blagosti.

Biblija dovodi blagost u vezu sa poniznošću i krotošću. Grčka reč za blagost ima sledeće značenje: krotost, ljubaznost i prijatnost — što je suprotno lošem raspoloženju, surovosti, iznenadnom izlivu gnjeva i osornosti. Blagost se lakše objašnjava delima nego rečima.

Ali, zašto treba da se obučemo u blagost? I kako nam to može pomoći?

Zašto je toliko važna?

Hrišćani treba da pokazuju blagost zato jer se to dopada Jehovi Bogu. Biblija nam savetuje da postupamo „sa svom poniznošću i blagošću“. Hrišćanske žene treba da se „obuku“ u neraspadljiv nakit mirnog i blagog duha, koji je u Božjim očima vrlo vredan (Efescima 4:1—3; 1. Petrova 3:3, 4). A Pavle je tražio od hrišćana: „Obucite se dakle kao izabrani Božji, sveti i ljubazni u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i strpljenje“ (Kološanima 3:12).

Obući se u blagost korisno je i zato jer nas takva „zaštitna odeća“ može sačuvati od štete. Ako smo obučeni u blagost moći ćemo u nekoj napetoj situaciji ublažiti ili odagnati gnjev povređene osobe i ponovno uspostaviti mir. „Odgovor blag utišava gnjev“ (Priče Solomunove 15:1). Blagost nam takođe pomaže u rešavanju svakodnevnih opterećujućih problema, i u otklanjanju napetosti na radnom mestu ili u školi. Ona omogućava mir i jedinstvo, pomaže nam da vodimo mirniji, zdraviji i srećniji život (Priče Solomunove 14:30). Dakle, postoje dobri razlozi da se obučemo u blagost.

Kako se to može učiniti?

Doduše, pokazivati blagost može izgledati teško, ali ako to zaista želimo, bićemo to u stanju da činimo. Zašto? Zato jer nas je Jehova stvorio po svojoj slici (1. Mojsijeva 1:26). On je savršeni primer blagosti. Njegova se milost ogleda između ostalog i u njegovom načinu postupanja s grešnim čovečanstvom. „Ne postupa s nama po grijesima našim, niti nam plaća po našim krivnjama“ (Psalam 103:10, ST).

Blagost pripada plodovima Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23). Zato, ako smo svesni da nam nedostaje blagost, možemo moliti za sveti duh, a on će nam pomoći da postižemo blagost u našem stavu, a potom da je pokazujemo u našem ponašanju (Luka 11:13).

Pošto je blagost plod Božjeg duha ona predstavlja važno obeležje hrišćanske ličnosti. Zato mora zaista biti deo odeće, koja nas čini da se prepoznajemo kao hrišćani. Da, mi se možemo i moramo „obući u blagost“, u odeću kojom nas Jehova blagosilja kroz svoj sveti duh.

Moguće je biti blag

Iako je Isus Hrist odlučno nastupao za pravdu, pokazivao je i blagost. Blage je ljude označio srećnima. Posredovao je takođe temeljno načelo ’okrenuti drugi obraz’, dakle ne osvećivati se kad budemo izazvani (Matej 5:5, 39; 21:5). Doduše, neki kažu da to danas u svetu gde preovladava takmičarski duh, nije moguće. Ipak, pogrešno bi bilo povezivati hrišćansku blagost sa kukavičlukom slabe osobe. Naime, hrišćanska blagost je tesno povezana s jakom verom, s ljubavlju prema Jehovi i cenjenjem njegovih pravednih puteva. Stoga ima veliku moć.

Tokom biblijske istorije bilo je bogobojaznih muževa i žena koji su nam ostavili istaknuti primer blagosti. Mojsije je bio „najskromniji čovek na Zemlji“ (4. Mojsijeva 12:3). No, ko bi mogao reći da je bio slabić ili kukavica?

Nadmoćnost blagosti uviđamo upoređujući je s „delima tela“ (Galatima 5:19—23). Njena praktična vrednost dolazi na primer do izražaja u suprotstavljanju nekontrolisanom izlivu gnjeva. Pesnik Horaz je utvrdio: „Gnjev je kratkotrajno ludilo. Dakle, savladaj svoju strast, inače će ona savladati tebe.“

 Postupati „s blagošću koja pripada mudrosti“ znači postupati u skladu s Jehovinom osobinom, njegovim načinom postupanja i u skladu s njegovim putevima (Jakov 3:13). Čovek koji je sposoban da poučava svoju braću u veri mora biti miroljubiv i blag, ne otresit, arogantan i tvrdoglav (1. Timoteju 1:6, 7; 2. Timoteju 2:24, 25). No, blagost može biti od velike pomoći i na drugim životnim područjima.

Kako nam blagost može pomoći u svakodnevnom životu

Blagost nam na primer može pomoći kad imamo problema s našim susedima. Tako je bilo u Ketinom slučaju. Dete prijatelja koji su joj bili u gostima, popelo se na susedova drva pripremljena za kamin. Baš kada je sused pogledao s prozora, deo nasloženih drva se prevrnuo. Sused se razljutio, potrčao je do domaćina, do dečaka i njegovih roditelja i ukorio ih. Ali, umesto da se opravdavaju, domaćini su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da bi umirili gnjevnog suseda. Odgovorili su s blagošću. Kada je Keti sledećeg dana pekla hleb za svoju porodidu, ispekla je još dva hlepčića za suseda i njegovu suprugu. Nije više gubila nijednu reč za nezgodu, koja je rešena u duhu blagosti. Taj je ljubazni postupak bio dovoljan da se otkloni napetost i ponovo uspostavi dobar odnos.

Kaže se da dobar pretpostavljeni ne uzima sam puni udeo u časti kad nešto uspe, niti preuzima samo svoj dso krivice kada nešto ne pođe za rukom. Don, koji je vodio grupu građevinskih radnika, uvek je postupao po toj devizi, postupati s blagošću, što je za njega bilo dobro. Jednom prilikom ljutio se neki upravitelj gradnje zbog načina na koji je nešto bilo izgrađeno, Upitao je: „Ko je odgovoran za to?“ Iako se jedan drugi radnik nije držao uputstva, Don je odgovorio: „Ja sam pogrešio. Pošto nisam svojim ljudima dovoljno jasno objasnio stvar, nisu mogli razumeti kako to treba da se uradi“. Kad je, s druge strane, Don bio pohvaljen za neku radnju, odgovorio je: „Čast pripada tim ljudima“. Pošto je tako blag, a ipak jaka ličnost, cene ga i vole kako pretpostavljeni, tako i njegovi saradnici.

Ista temeljna načela nalaze svoju primenu u slučaju kad Jehovini svedoci posećuju svoje bližnje u službi propovedanja. Neki uopšte ne cene te posete, možda se čak ljute. Ali, blagost pomaže Svedocima da ne pripisuju tim sagovornicima zle namere, niti ih osuđuju. Jehovini svedoci dolaze, doduše, s dobrim poticajima, no možda su svojim dolaskom prekinuli dotičnoga u nečemu čemu se taj radovao. Možda su ga čak i probudili. Blagost nam omogućava da u takvim situacijama postupamo obazrivo (1. Petrova 3:15).

Na sličan će način blagost pomoći hrišćanskim starešinama da ostanu uravnoteženi kad nekoga savetuju ko „je počinio neki greh pre nego što je toga svestan“. Oni ne žele tog čoveka da kazne, nego da ga „isprave“, poput lekara koji pažljivo namešta iščašene kosti. Ti duhovno sposobni muževi ne smeju nikada da zaborave da moraju pokušati da isprave grešnika „u duhu blagosti“ (Galatima 6:1).

’Težiti’ za blagošću

Blagost možemo uporediti sa tlom na kom se brže razvijaju i lakše neguju ostali plodovi svetog duha. Ako smo blagi spremnije ćemo se podložiti vođstvu Jehovinog duha. Pokazujemo li blagost, Bog će nas blagosloviti, jer on ljubi ponizne i blage osobe (Isaija 29:18—21; 61:1).

Ljudi su se u grupama sakupljali oko Isusa, jer je bio „blage naravi i od srca  ponizan“ (Matej 11:28, 29). Takvo postupanje deluje na ljude privlačno, isto kao što u hladnoj noći prenoćište s toplim kaminom privlači umorne putnike. Blaga i ponizna osoba sigurno je poželjan drug. Kako li je zato prikladno težiti za „blagošću“! (1. Timoteju 6:11). Da, mi se želimo obući u blagost.

[Slika na 7. strani]

Isus Hrist je pokazivao blagost. Da li je i ti pokazuješ?