Kako možeš da pokažeš zahvalnost za ono što je Isus učinio?

DELA govore glasnije od reči. Isto važi i za zahvalnost. Prema tome, ako ceniš ono što je Isus učinio za tebe, ti ćeš poželeti da učvrstiš veru u njega, kao svog spasitelja. Samo se tada možeš nadati da će ti Hristova žrtva koristiti. Sećaš li se izraza „... koji u nj veruje“ iz Jovana 3:16? On uključuje više od verovanja i posedovanja saznanja da je Hrist umro za tebe. Da, osim vere, potrebna su odgovarajuća dela.

Obrati pažnju na savet koji je apostol Petar dao Jevrejima odmah nakon duhova 33. godine n.r.vr.: „Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od grijeha svojih“ (Dela apostolska 3:19, ST). Tu nam se ukazuje na dve vrste dela. S jedne strane, mi se duhovno i telesno suprotstavljamo grešnim sklonostima. S druge strane molimo Boga da nam oprosti naše grehe na temelju Hristove žrtve (1. Jovanova 2:1, 2).

Oponašati Isusov primer

Kada smo pitali Kolina, koji je kršten već 24 godine, zašto je zahvalan za ono što je Isus učinio, on je odgovorio: „Ja cenim njegovu otkupnu žrtvu, ali, ono što mi je najviše pomoglo, je njegov primer. To mi je poslužilo da ga mogu oponašati.“

Ako smo stvarno zahvalni, zar ne bismo trebali da poželimo da sledimo Isusov primer poniznosti, podložnosti i samopožrtvovane ljubavi? Tvoj odgovor je možda „da“, ali kakva su tvoja dela i tvoj stav? Na primer, kako bi većina ljudi reagovala kada bi se suočila sa stvarima koje doduše podupiru istinsko obožavanje, ali zahtevaju poniznost i žrtvovanje, kao što je čišćenje poda u kraljevskoj sali? Kako bi ti reagovao? Hoćeš li iz cenjenja prema Isusu i njegovom nebeskom ocu, biti spreman da prihvatiš zadatak koji bi mnogi smatrali manje vrednim ili čak neugodnim? Isus se lično ponizio u izvršenju slične službe za druge (Jovan 13:2—17; Filipljanima 2:7, 8).

Razmotrimo drugi primer. Neslaganje između ljudi često vodi do oštrih reči i uvreda. Šta bi većina uradila, ako bi bili u sobi punoj ljudi u kojoj se nalazi neko ko ih duboko vređa? Šta bi ti učinio? Da li bi iz zahvalnosti prema Jehovi Bogu i Isusu Hristu bio u stanju mirnim i krotkim duhom da preduzmeš prvi korak i izgladiš spor sa onim koji te je uvredio? Isus i njegov nebeski otac su upravo to učinili sa grešnim čovečanstvom (Rimljanima 5:6—10; 1. Jovanova 4:9—11).

Osim što je napustio svoju nebesku slavu da bi postao čovek i tada položio svoj život za otkup čovečanstva, Isus je svojim poučavanjem učinio neprocenjivu uslugu. Ni jedan drugi čovek nije tako pozitivno uticao na čovečanstvo kao Isus Hrist. On je bio učitelj bez premca. Poučavao je ljude o Božjem imenu, njegovoj ličnosti i šta njegov otac očekuje od ljudskih stvorenja (Jovan 7:45, 46).

 Najbolji primer njegovog poučavanja je Propoved na gori. U njoj je Isus naveo nešto što je postalo zlatno pravilo: „Što želiš da ljudi učine tebi, učini i ti njima“ (Matej 7:12, Nova engleska Biblija). Osim toga objasnio je koje su dve najveće zapovesti u zakonu: „Ljubiti Jehovu Boga svim svojim srcem, dušom, umom i snagom, te ljubiti svog bližnjeg kao samoga sebe“ (Marko 12:29—31). Ono preko čega se ne može preći, sigurno su Isusova proročanstva, ispunjenje kojih jasno pokazuje gde se nalazimo u izvršenju Božjeg plana (Matej 24. i 25. poglavlje).

Isus je podupirao svoje učenje svojim delima, dajući nam savršen primer koji treba da sledimo. Počeo je svoj životni put potpuno se predajući svom nebeskom ocu, da izvršava njegovu volju i simbolizujući svoje predanje krštenjem u vodi. Bog ga je poslao na Zemlju prvenstveno da svedoči za istinu. Kratko vreme pre svoje smrti, on je mogao da kaže svom ocu: „Ja sam tebe proslavio na zemlji, izvršivši delo koje si mi dao da učinim. Ja sam objavio ime tvoje ljudima koje si mi dao iz svijeta“ (Jovan 17:4, 6, ST).

Isus je želeo da ga drugi oponašaju. To je očigledno iz njegovih reči kao i izjava drugih: „Pođite za mnom“, „dođi i budi moj pratioc“, rekao je Isus u Mateju 4:19 i 19:21. „Hrist je trpeo za nas ostavivši nam primer kako da krenemo njegovim koracima“. „Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista“, pisali su apostoli Petar i Pavle (1. Petrova 2:21; 1. Korinćanima 11:1).

Svoju zahvalnost za ono što je Isus kao veliki Učitelj i primer učinio za tebe možeš pokazati time da se najpre upoznaš s njegovom naukom. To zahteva redovno proučavanje Božje reči, posebno hrišćanskih Grčkih spisa gde su temelji Isusovog učenja. Pošto će ti biti potrebna pomoć za razumevanje i pravilno razlikovanje pročitanog, biće mudro da nabaviš biblijska pomoćna sredstva koja su za to predviđena. a Takođe, savesno se potrudi, da naučno primeniš u svom svakodnevnom životu. Da, traže se prava dela. Isus je objasnio: „Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode!“ ući u kraljevstvo nebesko, nego onaj koji vrši  volju moga nebeskog Oca“ (Matej 7: :21, ST; 4:17; Luka 4:17—21).

Obožavanje Jehove stavi na prvo mesto

Danas se bar milijardu i pedesetšest miliona ljudi naziva hrišćanima. Ali, kako samo malo ljudi pokazuje zahvalnost za ono što je Isus učinio! Očigledno, mnogi misle da rade dobro ako idu u crkvu dva puta u godini za vreme glavnih crkvenih praznika. Drugi će reći: „Ja ljubim Boga jer verujem u deset zapovesti“. Ali, koliko njih se drži tih zapovesti? Taj savršeni Zakon, nekad obavezan za izraelski narod, daje prednost pravom obožavanju Jehove Boga, što se vidi iz prve četiri zapovesti (2. Mojsijeva 20:1—11).

Koliko tobožnjih hrišćana stvarno sledi Isusov primer primenjujući u svakodnevnom životu temeljna načela iz Deset zapovesti? Da li su „isključivo predani“ Bogu, na šta ih poziva druga zapovest? Objavljuju li oni Božje ime na pravilan način, kao Isus, što ističe treća zapovest? Pravi hrišćani nisu samo čestiti ljudi, nego stavljaju obožavanje Jehove na prvo mesto u svom životu (Matej 6:33).

Mnogi takvi hrišćani znaju da su sastanci deo pravog obožavanja. Ali, da li si ikada razmišljao da pažljivo slušanje na hrišćanskim sastancima može biti znak zahvalnosti? Apostol Pavle je imao takav stav. U 10. poglavlju svog pisma Jevrejima on raspravlja o tome. On takođe otkriva kako može biti opasna ravnodušnost prema hrišćanskim sastancima. Takav bi stav mogao da utiče da hrišćanin postane obeshrabren i pasivan u dobrim delima vere. Kod nekih bi možda moglo da se pokaže nedostatak cenjenja za Božji put spasenja preko Hrista. Ako se to dogodi i njihov gubitak vere nije zaustavljen, može dovesti do namernog grešenja, čak do otpada. Završava se tako da se na Božji dar gleda kao na nešto normalno čime se vreća Boga i Hrista (Jevrejima 10:23—31).

Upamtimo Pavlovu opomenu koja se odnosi na one koji ne samo da omalovažavaju hrišćanske sastanke nego i odbacuju Božji dar spasenja: „Kad neko prestupi Mojsijev zakon, bez milosti umire u prisustvu dva ili tri svedoka. Koliko goru kaznu mislite da će zaslužiti onaj koji pogazi Sina Božjeg i krv saveza, kojom je osvećen, smatra nečistom, i ogreši se o Duha blagodati?“ (Jevrejima 10:28, 29, dr Čarnić).

Zakon je bio Božji dar posredovan po Mojsiju. Pavle zato podseća svoje čitaoce: ako nepokajnički grešnici Božjeg zakona bivaju kažnjeni smrću, koliko više zaslužuje kaznu onaj ko oholo omalovažava veliki Božji dar po Isusu Hristu, većem Mojsiju! Oni koji oskrvnjuju Sina Božjeg kao svog Spasitelja i preziru njegovu žrtvu, odlaze u „drugu smrt“ — stroga kazna bez nade u vaskrsenje (Otkrivenje 21:8; 5. Mojsijeva 13:6—10; 17:2—7).

Pavle takođe pokazuje kako nezahvalan je namerni grešnik ili odmetnik. Takav čovek je počinio trostruki greh. Prvo, on je „pogazio Sina Božjega“. On sada gleda na Isusa kao na svog neprijatelja, kao što je u staro vreme pobednik stao na vrat neprijatelju ili prezire Isusa, jer ljudi to što preziru gaze (Uporedi Matej 7:6). Drugo, on „smatra beznačajnom krv Saveza kojom je bio posvećen“. On prezire značenje Hristove krvi kojom se očistio. Osim toga, on poistovećuje krv novog saveza sa krvlju nesavršenog ljudskog tela, smatrajući da je iste vrednosti. Ne smatra je svetom. Treće, „on teško vreća duha milosti“. Huli na Božju delujuću silu, namerno se suprotstavljujući Jehovinom uticaju, govoreći da je taj duh bezvredan i za njega beskoristan (Efescima 4:30).

Takva sramotna dela prezira mogu se izbeći ako uvek cenimo Božji dar spasenja. Posećivanjem hrišćanskih sastanaka možemo između ostalog da sačuvamo naše cenjenje. Pošto su Jehova Bog i Isus Hristos nevidljivo prisutni na tim sastancima, zahvalni hrišćani neće nikada o njima s prezirom govoriti, kako to čine otpadnici, nego će učiniti ove što mogu da bi redovno bili prisutni (Uporedi Malahija 3:16; Matej 18:20).

Zato, budi zahvalan za ono što je Isus učinio za tebe. Neka bude čvrsta tvoja vera u otkupnu žrtvu. Oponašaj njegov primer u svom ophođenju s drugima. Neka na prvom mestu u tvom životu bude obožavanje Njegovog Oca, Jehove Boga. Tada ćeš moći reći: „Bogu hvala na njegovu neizrecivome daru!“, nezasluženoj dobroti po Isusu (2. Korinćanima 9:15, ST).

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Načini na koje možeš pokazati zahvalnost Isusu