Ne sudeluj u grehu drugih
Ne sudeluj u grehu drugih
„Ne sedim sa neiskrenim ljudima; i onima koji skrivaju kakvi su ne dolazim“ (PSALAM 36:4, NS).
1. Zašto je Juda promenio svoju nameru u pisanju suhrišćanima?
PRE devetnaest vekova je učenik Juda nameravao da napiše svojim savremenicima o „njihovom zajedničkom spasenju“. Ali smatrao je važnijim da ih pobudi da se, nepopustljivo bore za veru, koja je jedanput zauvek predana svetima“. Zašto? Jer su se u skupštinu uvukli „bezbožnici“ i „preokretali nezasluženu dobrotu našeg Boga u izgovor za raspuštenost“ (Juda 3, 4 NS).
2. Iako je osvežavajuće razmatrati o spasenju, šta mi moramo povremeno razmatrati u molitvi?
2 Kako je osvežavajuće raspravljati o zajedničkom spasenju! Razmišljanje o toj poruci donosi veliko zadovoljstvo i mi se radujemo dok radosno očekujemo ove blagoslove tog spasenja. Ipak, postoje trenuci, kada se suočimo sa potrebom da razmatramo druge važne stvari, a ne da govorimo o spasenju. Ako se ne isprave, one mogu uništiti našu veru i prouzrokovati da pretrpimo neuspeh u trci za život. Kao što Judino upozorenje protiv slabog ponašanja bilo snažno i uverljivo, tako moraju i hrišćani danas povremeno u molitvi razmatrati biblijski savet, koji najbliže opisuje izvesnu stvar.
Naš lični greh
3. Zašto nam je potrebno karanje i kako ga moramo primati?
3 Psalmista David je rekao: „Gle u bezakonju rodih se, i u grijehu zatrudnje mati moja mnom“ (Psalam 51:5). Svi mi smo rođeni kao grešnici (Rimljanima 5:12). Apostol Jovan je pisao: „Ako izjavimo: ’Mi nemamo grijeha’, sami sebe varamo i istine nema u nama“ (1. Jovanova 1:8). Pošto smo grešnici, postoje trenuci kada nam je potrebno karanje da napravimo naše postupke. Takvo karanje dolazi od Jehove preko njegove Reči, Biblije, i njegove organizacije. Njegovo karanje nas ispravlja i pomaže nam da hodamo ispravno pred njim. Kao što je apostol Pavle napomenuo: „Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali poslije daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime“ (Jevrejima 12:11). S obzirom na miroljubiv plod takvog karanja, mi bismo ga morali primati sa zahvalnošću.
4. Kada može biti dato karanje i kakav može biti rezultat toga?
4 Karanje od Jehove može biti dato upravo u trenutku kada mi počinjemo neki postupak koji može voditi do težeg greha (Galatima 6:1). U nekim drugim slučajevima, karanje može doći nakon što smo mnogo dalje zašli na krivi put. Takvo karanje može biti strogo, kao kada je apostol Pavle snažno pobudio Korinćane da preduzmu mere protiv bludnika u skupštini (1. Korinćanima 5:1—5). U svakom slučaju, karanje se daje da se grešnik može pokajati, izmeniti i odlučno usmeriti svoj put daleko od grešnih želja koje vode u ozbiljan greh (Uporedi Dela apostolska 3:19). Sluge Jehove su zahvalne za takvo karanje kao što je bila i jedna karana osoba u starom Korintu koja je očigledno bila primljena nazad u ljubazno zajedništvo sa skupštinom (2. Korinćanima 2:5—8).
5. Šta obično čine hrišćani. koji počinju da upadaju u ozbiljan greh?
5 Ogromna većina onih koji su se predali Jehovi, su vrlo dobro svesni potrebe da hodaju ispravno pred Bogom. Ako počinju da upadaju u ozbiljan greh, oni se odmah odvraćaju od slabih postupaka, idu do imenovanih starešina i pokazuju znakove iskrenog kajanja (Jakov 5:13—16). Činjenica da je svake godine isključeno relativno malo Jehovinih svedoka, pokazuje da oni mrze što je loše i žele da čine što je dobro (Psalam 34:14; 45:7).
Greh drugih
6, 7. Kako neki grešnici pokušavaju da utiču na druge?
6 Izgleda da su neki, koji su naizgled voleli ono što je pravo, dozvolili svojim srcima da ih prevare, jer se nisu pokazali da mrze što je loše (Psalam 97:10; Amos 5:15). Kao rezultat toga, oni su se zapleli u grešne radnje i ne vode borbu da čine što je pravo. Ponekad, oni mogu ići čak i dalje, nastojeći da uključe i druge u svoje grešne postupke. Kako je važno da odbijemo takve predloge! (Uporedi Priče Solomunove 1:10—15).
7 Ponekad oni koji naizgled ne mrze što je loše, govore tako sigurno, da se u srcima onih koji ih slušaju može pojaviti želja da učine što je loše. To može biti podsticaj da se sudeluje u nemoralu ili u nekom postupku, unutar granice ponašanja, koju Bog ne odobrava. Ili, osoba može biti pobuđena da dođe u neku situaciju koja je potencijalno opasna u duhovnom smislu. Takvi, koji pokušavaju da nagovore druge, mogu tvrditi da je Jehova ljubazni Bog, koji će nam biti milostiv kada sagrešimo. Takvo izdajstvo srca može da prouzrokuje trajnije oštećenje (Jeremija 17:9; Juda 4). Mi svakako moramo’čuvati našu nogu od njihovog puta’! (Priče Solomunove 1:15).
Sudelovanje u grehu drugih
8. Koja pitanja zahtevaju razmatranje?
8 Ali šta ako npr. mi shvatimo da je predložena radnja pogrešna? Da li nas naše odbijanje toga automatski oslobađa dalje odgovornosti u toj stvari? Šta bismo morali učiniti ako znamo da oni koji predlažu grešne postupke sami sudeluju u njima?
9. Zašto mogu neki otkazati u izveštavanju o gresima drugih i zašto je to ozbiljna stvar?
9 Neki koji znaju za greh drugih, mogu biti skloni da o tome ništa ne kažu onima koji imaju primarnu odgovornost da održavaju skupštinu čistom. Zašto? Možda zato jer ne bi želeli da se na njih gleda kao na doušnika. Ili, zbog lažnog osećaja pouzdanosti mogu ćutati o toj stvari ili je mogu reći samo onima koji obećaju da će to držati u tajnosti. To je vrlo ozbiljno. Zašto? Jer, u stvari, to može dovesti do sudelovanja u grehu drugih.
10, 11. a) Šta je apostol Jovan rekao o sudelovanju u grehu drugih?
10 Apostol Jovan je pokazao da je moguće sudelovati u grehu druge osobe. On je pisao: „Ko god ide dalje i ne ostaje u nauci Hristovoj, nema Boga... Ako neko dođe k vama i ne donosi ove Nauke, nikad ga ne primajte u svoje domove i nikad ga ne pozdravljajte. Jer onaj ko ga pozdravi je sudionik njegovih zlih dela“ (2. Jovanova 9— 11). Nije vredno družiti se sa otpadnikom od „nauke Hristove“ i s tim da ga se čak i ne pozdravlja, verni hrišćanin će izbeći da bude saučesnik u njegovim zlim delima.
11 S obzirom da je tako sa otpadnikom, mi sigurno ne bismo hteli da postanemo saučesnici u zlim delima drugih, dok zapažamo njihova nemoralna dela. Šta tada, ako mi znamo da je neki član skupštine postao lopov ili pijanica? Ako mi ne ohrabrimo tog pojedinca da traži Jehovin oproštaj i prizna svoj greh starešinama, da li smo u potpunosti bez krivice? Ne, jer mi imamo ozbiljnu odgovornost.
Potreba za čistoćom i zaštitom
12. Zašto je potrebno pokazati brigu za duhovnu čistoću skupštine?
12 Mi moramo pojedinačno pokazivati brigu za duhovnu čistoću skupštine. Kako li je samo to bilo dobro naglašeno kada su jevrejski izgnanici bili pred izlaskom iz Vavilona u šestom veku pre n.r.vr.! Božja zapovest je bila: „Odstupite, odstupite, iziđite odatle, ništa nečistoga ne dodirujte; iziđite iz sredine (Vavilona), budite čisti, vi koji nosite posude Jehovine“ (Isaija 52:11).
13. Kako je Juda pokazao da se mi moramo brinuti za zaštitu Jehovinog naroda od grešnika?
13 Mi se takođe moramo brinuti za zaštitu Jehovinog naroda od onih koji bi mogli tražiti kako da ga namame na greh. „Bezbožnici’ Judinih dana su gledali kako da ’preokreiu nezasluženu dobrotu Boga u izgovor za raspuštenost’, ali taj je verni učenik preduzeo korake da upozori braću i tako ih zaštiti. On ih je podsetio na primere nevernih Izraelaca, neposlušnih anđela i drugih koji mogu služiti kao upozorenje. Pročitaj njegovo od Boga nadahnuto pismo i videćeš da verni hrišćani ne mogu sedeti besposleno kada je ugrožena čistoća skupštine ilči kada Božji narod treba zaštitu od nemoralnih osoba koje imaju nečiste motive.
14. Ako grešnik to ne prizna starešinama, kako nam Psalam 26:4 pomaže da se odlučimo šta da učinimo?
14 Nadalje, pretpostavimo da smo podstakli grešnika da traži Božji oproštaj i prizna to starešinama, ali on se ne obazire na to ili ne vidi potrebu da preduzme te korake. Da li da mi tada samo pređemo preko toga? Neki mogu doći do zaključka da se u to ne mešaju. Oni možda ne žele da rizikuju da izgube prijateljstvo sa tim grešnikom. Možda i ne bi želeli da se o njima misli kao o osobama koje gube poverenje tako da kažu starešinama. Ali to je pogrešno zaključivanje. Psalmista David je rekao: „Ne sedim sa neiskrenim ljudima; i onima koji skrivaju kakvi su ne dolazim“ |(Psalam 26:4, NS). Zaista, mi ne bismo želeli da postanemo sukrivci sa „onima koji skrivaju kakvi su.“
15. Kako nam 3. Mojsijeva 5:1 ukazuje na našu odgovornost, nakon što smo dali grešniku razumno dovoljno vremena da pristupi starešinama zbog svog greha?
15 Dakle, nakon što amo grešniku dali razumno dovoljno vremena da pristupi starešinama zbog svoga greha, na nama je odgovornost pred Jehovom da ne budemo saučesnici njegovog greha. Mi treba da obavestimo odgovorne nadglednike da je ta osoba otkrila ozbiljan greh, koji zaslužuje njihovu istragu. To bi bilo u saglasnosti sa 3. Mojsijevom 5:1, NS, gde kaže: „U slučaju da duša sagreši tako da čuje javnu kletvu i bude joj svedok, videvši ili saznavši o tome, te ako to ne izvesti, mora odgovarati za taj greh.“ Naravno, mi moramo izbegavati nepromišljeno izveštavanje, temeljio samo na mogućnosti da se radi o grehu.
16. Šta je od mnogo veće važnosti nego vernost kod prijatelja koji odbija da otkrije svoj ozbšvan greh naimenovanim starešinama?
16 U današnjem svetu, prikrivanje tuđeg greha je opšta praksa. Mnogi su nemi kao kameni zid kada treba da otkrivaju greh drugih, onima koji treba da znaju o tim postupcima. Za informisanje imenovanih starešina o ozbiljnom grehu braće je potreban snažan hrišćanski karakter. Ako želimo da imamo Jehovinu naklonost, ne smemo dozvoliti da nas lično prijateljstvo zaslepi do te mere da sudelujemo u grehu drugoga. Naš odnos sa Bogom je od mnogo veće važnosti nego vernost kod prijatelja koji je kriv za ozbiljan greh i odbija da otkrije stvar naimenovanim starešinama.
Problem svima za razmatranje
17. Šta pokazuje da se mlade osobe među nama moraju paziti da ne sudeluju u gresima drugih?
17 Problem sudelovanja u grehu drugih ponekad postoji među izvesnim mladim osobama iz naše sredine. Oni mogu da budu tihi i da odbij u da kažu onima koji bi morali da budu informisani kada drugi rade stvari koje mogu štetno da utiču na skupštinu i dovedu do Jehovinog gneva. Upravo prikrivanje greha drugih je uobičajeno u sistemu svetskih škola. Ali mnogi problemi mogu nastati kada se to gledište proširi na skupštinu. Čak je bilo izveštaja o mladim osobama koje su se udruživale zajedno i sudelovale u opakim delima te se zaklinjale jedna drugoj da to drže u tajnosti tako da ne bi starešine i roditelji mogli da saznaju o tome. Popuštanje na pritisak vršnjaka i želja da budu primljeni u grupu, je prouzrokovala mnogo glavobolje tim mladim osobama, njihovim roditeljima i ostalima u skupštini kada je ta krivica bila otkrivena. Moramo zapamtiti da nije ništa sakriveno što se neće otkriti i jedna od naših primarnih odgovornosti pred Jehovom je da pomognemo u održavanju njegove organizacije da ostane čista (Luka 8:17).
18. Šta moraju učiniti hrišćanski roditelji ako njihova deca skrive?
18 Sve sluge Jehove moraju biti veoma oprezne da ne sudeluju u gresima drugih. Neki roditelji pokušavaju da opravdavaju loše ponašanje svoje dece nastojeći da ih zaštite. Ali hrišćanski roditelji ne smeju smatrati da su svi protiv njihove dece kada ona nešto skrive. Umesto toga pobožni roditelji moraju pomoći svojoj grešnoj deci da prime, pristanu i koriste potrebno karanje koje je izneto u Božjoj Reči.
19. a) Na šta moraju paziti oženjeni hrišćanski parovi s obzirom na ozbiljne grehe? b) Šta moraju učiniti starešine ako neko od njih ili sluge pomoćnika napravi ozbiljan greh?
19 Oženjeni hrišćanski parovi takođe moraju biti oprezni da ne povrede Božje zakone tako da jedan drugome prikrivaju ozbiljne grehe. Oni se moraju setiti primera Ananije i Safire, koji su kovali zaveru, ali su neuspešno hteli da prikriju ozbiljan greh (Dela apostolska 5:1—11). Starešine takođe moraju biti budne da ne štite jedan drugog ili sluge pomoćnike ako neko od njih napravi ozbiljan greh koji može dovesti do isključenja. Oni moraju slediti princip koji je izneo Pavle napisavši: „Nikad brzo ne polaži ruke na nikog; niti budi dionik u grijesima drugih; očuvaj se čistim“ (1. Timoteju 5:22).
Mudrost čuvanja besprekornosti
20. Šta mi moramo raditi umesto da prikrivamo ili sudelujemo u gresima drugih?
20 Sluge Jehove ne smeju da sudeluju ni da oponašaju loše običaje ovog sveta. U pismu Gaju, apostol Jovan je rekao: „Ljubazni! ne ugledaj se na zlo, nego na dobro: koji dobro čini od Boga je, a koji zlo čini ne vidje Boga“ (3. Jovanova 11). Kako je dobro biti vođen sigurnom Rečju Božjom i tako činiti što je dobro! Dakle, naša odluka ne sme da bude da prikrivamo ili sudelujemo u gresima drugih, nego da obasjavamo kao svetla, tako da smo besprekorni i bezazleni (Filipljanima 2:14, 15). Svaki sluga Božji je odgovoran u održavanju skupštine čiste tako da je i lično neokaljan (1. Petrova 3:14). Ali šta ako se pitaš da li je nešto pravilno što je neko drugi uradio? Moraš se osećati slobodnim da govoriš sa starešinama i tako dobiješ savet kako valja postupati.
21. Kako je Hristova ljubav prema skupštini primer za nas? b) S obzirom na grehe drugih, koju odgovornost moramo mi nositi?
21 Naša ljubav prema Jehovinoj organizaciji mora oponašati ljubav Isusa Hrista prema svojoj duhovnoj nevesti, naime skupštini. On je „voleo skupštinu i predao sebe za nju, da je posveti čisteći je kupanjem vodenijem u reči, da sebi privede skupštinu u svoj lepoti, bez mrlje ili bore ili tome slično, da bude sveta i bez mane“ (Efescima 5:25—27, NS). Slično tome, naša ljubav prema Jehovinoj organizaciji nas mora terati da učinimo sve što možemo da bude čista. Nikada ništa da ne učinimo da osramotimo Boga ili njegovu organizaciju ili da progledamo kroz prste grehe drugih u skupštini. Drugačije rečeno, potstaknimo grešnike da popave ponašanje i traže pomoć starešina. Ako to oni ne učine u razumno dugom vremenskom periodu, najbolje je da odbacimo našu odgovornost i obavestimo naimenovane nadglednike. Tako ćemo izbeći da postanemo saučesnici u gresima drugih i nošenju dela odgovornosti zbog njihovog grešnog ponašanja.
22. a) Šta moramo učiniti da dobijemo spasenje? b) Koja pitanja ostaju za razmatranje?
22 Naše zajedničko spasenje je neuporedivo blago. Da to dobijemo, moramo nastaviti da hodamo uspravno pred Jehovom. Dakle, pomognimo jedan drugome u tome i nikad ne sudelujmo u gresima drugih. Jehova se ljubazno pobrinuo za organizacijsko uređenje da nam pomogne u tim naporima i zbog toga naimenovane starešine igraju važnu ulogu. Ali, kako oni oponašaju Jehovu i njegovog Sina, Dobrog Pastira? Kako nam starešine pomažu na putu života? Sledeći članak će odgovoriti na ta pitanja.
Da li možeš da se setiš?
◻ Kako moraš gledati na karanje?
◻ Na šta moraš podbuditi brata ako ti kaže da je učinio ozbiljan greh?
◻ Šta moraš učiniti ako znaš da grešnik nije priznao greh naimenovanim starešinama?
◻ Kako možemo izbeći sudelovanje u gresima drugih bez obzira da li smo starešine, bračni drugovi ili deca?
[Pitanja za razmatranje]
b) Šta se možemo upitati, ako saznamo o grehu nekog člana skupštine?
[Slika na 13. strani]
Apostol Jovan nas upozorava da ne sudelujemo u grehu drugih