Proglašeni pravednima kao prijatelji Božji
Proglašeni pravednima kao prijatelji Božji
„Avram verova Jehovi, i to mu se uračuna u pravednost, te bi nazvan ’Božjim prijateljem’“ (JAKOV 2:23, NS).
1, 2. Kako se „stvari na nebesima“ i „stvari na Zemlji“ izmiruju s Bogom?
„BOG je smatrao dobrim da u njemu (Hristu) nastani svu puninu, i da se po njemu ponovo izmiri sa svim stvarima, uspostavljajući mir krvlju koju je prolio na mučeničkom stubu, bez obzira da li su na
zemlji ili na nebu“ (Kološanima 1:19, 20). Ta božanska odluka o izmirenju se približava svom vrhuncu.
2 „Stvari na nebu“ nisu duhovna stvorenja, jer anđeli nisu otkupljeni Hristovom krvlju. To su ljudi koji su otkupljeni Jagnjetovom krvlju da postanu „kraljevi i sveštenici“ sa Hristom u „novim nebesima“. Ovi su već potpuno proglašeni pravednima po Hristovoj krvi. Osim toga, Jehova već nekih pedesetak godina sklapa mir sa „stvarima na zemlji“, onim ljudima koji će postati deo pravedne „nove zemlje“ (Otkrivenje 5:9, 10; 2. Petrova 3:13). Ovo sakupljanje „svih stvari zajedno“, nebeskih i zemaljskih, „je u skladu s njegovom (Jehovinom) dobrom voljom prema onom što je prije u njemu odlučio“ (Efescima 1:9, 10).
Božja namera s njegovim sinom Adamom
3, 4. Kakav je bio Adamov stav pred Jehovom, ali zbog čega nije bio još proglašen pravednim?
3 Adam je otvoren kao savršen, pravedan Božji ljudski sin (Luka 3:38). Njegova pravednost mu nije poverena, ili nametnuta. Bila mu je prirođena. Po Jehovinom stanovištu pravednosti Adam nije trebao biti „proglašen“ pravednim. Dok se god podvrgavao Božjoj zakonskoj vladavini, održavao je dobar stav pred svojim Stvoriteljem.
4 Kako god, on se još nije dokazao čuvarem besprekornosti i još nije bio procenjen da je dostojan prava na večni život na Zemlji. Zbog toga je određeno vreme morao dokazivati vernost Jehovi i privrženost pravednosti. Dakle, ako bi u kušnji dokazao svoju besprekornost, mogao bi dobiti pravo večnog života na Zemlji. Tada bi Bog proglasio ili izjavio da je Adam zaslužio beskrajni život. U skladu s tim Jehova bi ga bez sumnje odveo ka „drvetu života“, dopuštajući mu da jede od njegovih plodova (1. Mojsijeva 2:9, 16, 17; 3:22).
5. a) Šta je Adam izgubio za sebe i svoje potomstvo? b) Koju je nadu u oslobođenje od greha i smrti dao Jehova ljudskom stvarstvu?
5 Ali Adam je izneverio kada je bio iskušan, te je zbog toga izgubio savršenost, pravednost i status sina za sebe i svoje potomstvo (Rimljanima 5:12). Posledica toga bila je da se svo Adamovo potomstvo rodilo otuđeno od Boga, nasledivši nepravednost (Efescima 2:3; Rimljanima 3:10). Dakle, ljudsko stvarstvo je „podvrgnuto ništavnosti“, ali u „dubokoj nadi“ u oslobođenje od greha i smrti, koja je data odmah nakon pobune u Edenu (Rimljanima 8:20, 21; 1. Mojsijeva 3:15).
Proglašeni pravednima pre hrista — kako to?
6, 7. a) Do koje mere su neki ljudi bili proglašeni pravednima pre Hristove žrtvene smrti? b) Koji su neki od primera Jehovinih predhrišćanskih slugu koji su dobili pravedan stav?
6 Nada čovečanstva u oslobođenje od greha i smrti zavisi od dolaska obećanog „semena“, Božjeg jedinorođenog Sina (Jovan 3:16). Pre Hristove žrtvene smrti za ljude nije postojao način postizanja „oslobođenja i života“, ili „proglašavanja pravednima za život“ (Rimljanima 5:18, NS). Uprkos tome, čak i pre nego što je Hrist platio otkupninu za čovekovo oslobođenje, neki ljudi su verovali Božjem obećanju i podupirali tu veru delima. Zbog toga im je Jehova ljubazno oprostio njihov greh te ih prihvatio kaO svoje sluge. On ih je s ljubavlju smatrao srazmerno nevinima u poređenju s većinom čovečanstva koje se otuđilo od Boga (Psalam 32:1, 2; Efescima 2:12). On im je darovao pravedan položaj, proglašavajući ih pravednima budući da su bili primerni u svoje vreme.
7 Na taj način je verom Avelj „primio svedočanstvo da je pravedan“ (Jevrejima 11:4). Noje je „postao naslednik pravednosti koja je u skladu s verom“ (Jevrejima 11:7). Uprkos svojim slabostima Jov je rekao da je „neporočan i pravedan“ (Jov 1:1, 22; 7:21). Fines je pokazao gorljivost prema čistom obožavanju, „i to mu se uračuna u pravednost“ (Psalam 106:30, 31; 4. Mojsijeva 25:1—13). „Verom i svojim milosrdnim delima prema Božjem narodu je paganska bludnica Rava primila pravedan položaj, ili bila proglašena pravednom (Jevrejima 11:31; Jakov 2:25).
Kako se Avramu uračunala pravednost?
8, 9. a) Čija pravednost je u središtu Pavlovog pisma Rimljanima? b) U kom smislu je proglašavanje pravednosti „svetih“ iznad Avramovog?
8 Avramov slučaj zaslužuje posebnu pažnju. Njegovo proglašavanje pravednim spominju dva pisca Hrišćanskih grčkih spisa, a obojica su pisali hrišćanima prvog veka pozvanim da budu deo 144 000 članova duhovnog Izraela (Rimljanima 2:28, 29; 9:6; Jakov 1:1; Otkrivenje 7:4).
9 U svom pismu Rimljanima Pavle zaključuje da su oni koji su „pozvani da budu sveti“ (1:7), i Jevreji i nejevreji (1:16, 17), proglašeni pravednima „vjerom bez obzira na djela zakona“ (3:28). Da potkrepi svoju tvrdnju započeo je dugo objašnjenje (4:1—22) citirajući 1. Mojsijevu 15:6: „Verova Avram Jehovi, i to mu se uračuna u pravednost“. Zatim je u završnim stavcima četvrtog poglavlja Pavle rekao da je Isus „predan zbog naših prestupa i vaskrsnut radi našeg opravdanja (tj. „svetih“) (Rimljanima 1:7). To „našeg“ ne uključuje Avrama, budući da je on umro davno pre Hristove smrti i vaskrsenja. Dakle, kada Pavle u daljim poglavljima govori o onima koji će „vladati kao kraljevi“, i o njihovom proglašavanju pravednima „za život“ sa izgledom da postanu „Božji sinovi“ i „sunaslednici Hristovi“, tada on očigledno govori o nečem sasvim drugom nego što je Božje pripisivanje pravednosti Avramu (Rimljanima 5:17, 18; 8:14, 17, 28—33).
10. Kako je Jakov pomogao da shvatimo smisao Avramovog proglašavanja pravednim?
10 Jakov takođe spominje Avrama kao primer da pokaže kako se vera mora potkrepiti bogobojaznim delima. Nakon što je utvrdio da je Avram proglašen pravednim, citirajući 1. Mojsijevu 15:6, Jakov je pridodao komentar koji nam pomaže da shvatimo smisao Avramovog opravdanja. On piše: „Tako se ispuni pismo koje kaže: Avram verova Jehovi, i to mu se uračuna u pravednost, te bi nazvan Božjim prijateljem“ (Jakov 2:20—23). Da, u skladu sa svojom verom, Avram je proglašen pravednim kao prijatelj Jehovin, a ne kao sin koji ima pravo na savršeni ljudski život ili na kraljevanje sa Hristom. Zanimljivo je šta piše Robert Girdlstoun u vezi Avramove pravednosti u svojoj knjizi Sinonimi Starog zaveta: „Ta pravednost nije bila potpuna, tj. takva kakva bi Avrama preporučila Bogu kao zakonitog tražioca nasleđa sinovstva.“
Jehovina knjiga sećanja
11. Čija imena su upisana u Jehovinu knjigu sećanja i zašto?
11 Pravo na srazmernu pravednost vernih muževa i žena pre Hrista je bilo predznak prave, ili stvarne, pravednosti ili savršenstva praćenog večnim životom kojeg mogu dobiti na Božjoj novoj Zemlji. S obzirom na njihove životne nade, oni mogu smatrati da će im se imena naći zapisana u knjizi sećanja (Uporedi Malahija 3:16; 2. Mojsijeva 32:32, 33). Ona sadrži imena onih koje Jehova smatra „pravednicima“, onih koji su dokazali svoju veru pravednim delima i onih koji su na putu da dobiju večni život na Zemlji (Psalam 69:28; Avakum 2:4).
12. Šta moraju učiniti ,,pravedni“ koji će vaskrsnuti da bi zadržali svoja imena u Jehovinoj knjizi sećanja?
12 Međutim, ta imena još nisu zapisana u Jehovinu „knjigu života“ (Otkrivenje 20:15). Kada se ti verni muževi i žene prošlosti vrate na zemlju u „vaskrsenju pravednih“ oni će bez sumnje sa: verom prihvatiti Jehovinu pripremu za život kroz Hristovu otkupnu žrtvu (Dela apostolska 24:15). Tada će postati deo Isusovih „drugih ovaca“, zajedno sa „velikim mnoštvom“ koje će preživeti „veliku nevolju“ (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:9, 14). Ako tako postupaju zadržaće svoja imena zapisana u Jehovinoj knjizi sećanja.
Uračunati pravedni kao prijatelji za opstanak
13. Koga sada sakuplja Dobri pastir, i kako se oni upisuju u Jehovinu knjigu sećanja?
13 Dobri pastir Isus Hrist sada sakuplja „druge ovce“ koje nisu „malo stado“ 144 000 „svetih“ kojima je predato nebesko Carstvo (Luka 12:32; Danilo 7:18). Te „druge ovce“ slušaju glas Dobrog pastira (Jovan 10:16). One produbljuju veru u Jehovu i njegovog Sina. One su posvetile svoje živote Jehovi na temelju Hristove otkupne žrtve. Krstile su se u ime Oca i Sina i duha svetoga i smatraju da je potrebno negovati „plodove duha“ (Matej 28:19, 20; Galatima 5:22, 23). Njihova imena su zapisana u Jehovinoj knjizi sećanja.
14. Šta daje ,,drugim ovcama“ čist stav pred Jehovom, ali šta treba da traže od Boga?
14 Te „druge ovce“ sakupljene u ovo vreme kraja će sačinjavati „veliko mnoštvo“ koje je apostol Jovan video u viziji, nakon što je video 144 000 članova duhovnog Izraela (Otkrivenje 7:4, 9). On je opisao „veliko mnoštvo“ koje je „opralo svoje haljine i ubelilo ih u krvi Jagnjetovoj“ (stavak 14). Zbog njihove vere u prolivenu krv Jagnjeta, pripisana im je u izvesnoj meri pravednost. To je slikovito prikazano njihovim simboličnim belim haljinama. Oni su čisti u Jehovinim očima, te im je zbog toga dopustio da mu „služe dan i noć u njegovom hramu“ (stavak 15). Ipak, oni moraju svakodnevno priznavati Jehovi svoje grehe i tražiti oproštenje preko Isusa Hrista (1. Jovanova 1:9—2:2).
15. a) Kako poređenje o ovcama i jarcima pokazuje da ,,druge ovce“ imaju pravedan stav pred Jehovom? b) Na čiji su nivo pravednosti oni danas proglašeni?
15 Da će „druge ovce“ postati Božji prijatelji, te da će već sada zauzimaš relativno pravedan stav pred njim, razjašnjeno je u Isusovom proročanstvu o „znaku njegove prisutnosti“ koje uključuje poređenje o ovcama i jarcima. Budući da „ovce“ čine dobro ostatku Hristove 144 000 braće koji su još uvek na Zemlji, Isusov Otac ih je blagoslovio i nazvao „pravednima“. Kao Avram, oni su uračunati, ili proglašeni pravednima kao prijatelji Božji. Njihov pravedan stav takođe predstavlja njihov opstanak kada će „jarci“ otići u „večno odrezanje“ (Matej 24:3—25:46, NS). Oni će „doći iz velike nevolje“ što će označiš kraj sadašnjeg zlog sastava stvari (Otkrivenje 7:14).
Dovedeni do savršenstva
16. Kako znamo da „druge ovce“ nisu proglašene pravednima pre „velike nevolje“?
16 „Veliko mnoštvo“ koje preživi „veliku nevolju“ neće odmah biti proglašeni pravednim za život. To saznajemo po činjenicama iz poglavlja koje ih opisuje: „Jagnje, koje stoji nasred prestolja, će ih pasti, i voditi na izvore vode života“ (Otkrivenje 7:17). Dakle, iako ih je Bog već ubrojao u pravedne, upoređujući ih s većinom čovečanstva, i u svoje prijatelje, oni trebaju dodatnu pomoć, ili preduzimanje koraka da bi mogli biti proglašeni pravednima za život.
17. a) Šta predstavlja „lečenje naroda“? b) Čija će imena trebati da se nađu zapisana u „knjizi života“?
17 Za vreme hiljadugodišta, ustoličeno Jagnje, Hrist Isus će zajedno sa svojih 144 000 pridruženih kraljeva i sveštenika, primeniti program duhovnog i telesnog „lečenja naroda“ (Otkrivenje 22:1, 2). Te „narode“ će sačinjavati preživeli iz velike nevolje, deca koju će oni izroditi posle Armagedona, i oni koji su došli po „vaskrsenju pravednih i nepravednih“ (Dela apostolska 24:15). Svi koji veruju u Hristovu krv i izvršavaju primarna „dela“ će pa kraju imati upisana svoja imena u „knjizi života“ (Otkrivenje 20:11—15).
18. Do kog će stanja biti dovedeni zemaljski stanovnici na kraju hiljadugodišta?
18 Na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine, oni od zemaljskih stanovnika koji budu pokazali da prihvataju Hristovu otkupninu i koji budu živeli po Jehovinim načelima biće dovedeni do savršenstva. Biće kao Adam pre nego što je pogrešio. Kao i on, oni će tada biti iskušani s obzirom na svoju podložnost.
„Sloboda slave Božje dece“
19. a) Šta će se desiti odmah posle hiljadugodišta? b) Šta će biti s onima čija imena nisu upisana u „knjizi života“?
19 Odmah nakon hiljadugodišta Hrist će svom Ocu predati savršen ljudski rod (1. Korinćanima 15:28). „Sotona će biti pušten“ da zadnji put iskuša čovečanstvo (Otkrivenje 20:7, 8). Imena onih koji budu potpali kušnjama neće se „naći upisana u knjizi života“. Oni će simbolično biti „bačeni u jezero ognjeno“, koje „znači drugu smrt“ (Otkrivenje 20:15; 21:8).
20. a) Koga će tada Jehova proglasiti pravednima za život i zašto? b) Kako će Jehovino milosrdno zasiguranje opravdanja služiti svojoj svrsi?
20 Oni koji dokažu vernost Jehovi imaće neizbrisivo upisana imena u „knjigu života“, pošto su bili savršeno besprekorni i dostojni prava večnog života na Zemlji. Sam Jehova će ih tada proglasiti pravednima u potpunom značenju (Rimljanima 8:33). Večni život će biti njihovo opravdanje (Otkrivenje 20:5). Bog će ih usvojiti kao svoje zemaljske sinove, te će ih tada uvesti u obećanu „slobodu slave dece Božje“ (Rimljanima 8:20, 21). U svemiru će se obnoviti mir i harmonija. „Stvari na zemlji“ i „svari na nebesima“ će se potpuno izmiriti s Bogom (Kološanima 1:20). Jehovino milosrdno zasiguranje opravdavanja će ispuniti svoju svrhu. Na pitanje, „Da li si prav pred Bogom?“ svako stvorenje na nebu i na Zemlji će biti spremno odgovoriti sa da i dodati: „Onome koji sjedi na prijestolju i Jagnjetu pripada blagoslov i čast i slava i vlast u vijeke vjekova“ (Otkrivenje 5:13).
Šta bi odgovorio s obzirom na stav „drugih ovaca“ pred Jehovom?
◻ Zašto Adam nije bio proglašen pravednim?
◻ Do koje su mere bili Avram i ostali muževi i žene pre Hrista proglašeni pravednima?
◻ Čija imena su upisana u Jehovinu knjigu sećanja?
◻ Do kojeg nivoa imaju „druge ovce“ pravedan stav u današnje vreme i kada će biti dovedene do savršenstva?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 30. strani]
Verom u „krv Jagnjetovu“, „druge ovce“ su dobile pravedan stav pred Jehovom, te su proglašeni pravednima za prijateljstvo s njim i za opstanak u vreme „velike nevolje“. Oni će postići savršenstvo na kraju hiljadugodišta. Posle poslednje kušnje biće proglašeni pravednima za život