Proglašeni pravednima „za život“

„Opravdanje jednog ih je . . . proglasilo pravednima za život“ (RIMLJANIMA 5:18).

1. Ko je gladan i žedan pravednosti i kako će se njihova želja ispuniti?

 „SREĆNI su oni koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi“ (Matej 5:6). Ta žeđ za pravednošću će biti potpuno ugašena, ne samo onima kojima „pripada nebesko carstvo“ nego i onima koji „će posedovati Zemlju“ (Matej 5:10; Psalam 37:29). Obe klase učestvuju u nadi koju je izrekao apostol Petar kada je napisao: „Mi očekujemo, prema njegovom (Božjem) obećanju, nova nebesa i novu zemlju, u kojima stanuje pravednost“ (2. Petrova 3:13, ST). Da, Jehova Bog je obećao pravednu vladavinu novih nebesa, „kraljevstvo nebesko“, i pravednu „novu zemlju“, ili ljudsko društvo na rajskoj zemlji.

2. Koji odnos postoji između Jehove, pravednosti i naše nade za mirno Novo uređenje?

² Ali, šta se tačno podrazumeva pod pravednim novim nebesima i pravednom novom zemljom? To znači da obe vladavine, vladavina novih nebesa i čovečanstvo na zemlji, moraju priznavati Božja načela dobra i zla. Jehova je „trajno prebivalište pravednosti“ (Jeremija 50:7). Pravednost se nalazi u samom temelju njegove suverenosti, ili prestolja u svemiru (Jov 37:23, 24; Psalam 89:14). Zbog toga, da bi bio mir u svemiru, Jehovina stvorenja moraju priznati njegovo pravo postavljanja načela za pravednost i zlo. Drugim rečima, naša nada u pravedni Novi poredak zavisi od Jehovinog ustrajanja u svojim načelima (Psalam 145:17).

3. Koja se pitanja nameću s obzirom na Jehovinu savršenu pravednost?

³ Pitanje koje se sada postavlja je na koji će način sveti i pravedni Jehova imati posla s nepravednim grešnicima (Uporedi Isaiju 59:2; Avakum 1:13). Na koji će način, ostajući pri tom veran svojim uzvišenim načelima pravednosti, izabrati između grešnika one koji će učestvovati u pravednoj vladavini novih nebesa i kako će prihvatiti za prijatelje one koji će biti deo pravedne „nove zemlje“? Da bismo odgovorili na ovo moramo ispravno razumeti biblijsku nauku o opravdanju ili proglašavanju pravednosti.

 Milosrdno zasiguranje

4. Zašto je palo čovečanstvo teško zaduženo pred Jehovom i zašto se sami ne možemo osloboditi tog dugovanja?

⁴ U Svetom pismu se gresi upoređuju s dugovima (Vidi Matej 6:12, 14; 18:21—35; Luka 11:4). Svi ljudi su grešnici, te su zbog toga teško zaduženi pred Jehovom. „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). Otkada su bili „prodani u ropstvo greha“ po svom praocu Adamu, njegovi potomci nisu mogli ništa učiniti da se oslobode tog teškog dugovanja (Rimljanima 7:14). Jedino ga smrt dužnika može izbrisati, „jer ko je umro slobodan je od greha“ (Rimljanima 6:7). Dobra dela koja je činio tokom grešnog života ne mogu iskupiti ono što je Adam izgubio, niti mu dati pravo da stoji pred Jehovom (Psalam 49:7, 9; Rimljanima 3:20).

5. Kako je Jehova proveo oslobođenje grenšog čovečanstva poštujući svoju savršenu pravednost?

⁵ Kako će Jehova provesti oslobođenje palog čovečanstva bez da uđe u kompromis sa svojim vlastitim načelima pravednosti? Odgovor najjasnije pokazuje Jehovinu mudrost i nezasluženu dobrotu. Apostol Pavle je lepo to objasnio u svom pismu Rimljanima. On piše: „I ovi (grešnici) su opravdani besplatnim darom njegove nezaslužene dobrote, otkupljenjem Hrista Isusa. Njega je Bog ponudio kao žrtvu za pomirenje kroz njegovu krv. To je učinio zato da bi pokazao svoju pravednost, jer je oprostio grehe počinjene u prošlosti u vreme svoje strpljivosti; i da pokaže svoju pravednost u sadašnje vreme, da može biti pravedan i proglašava pravednim čoveka koji ima veru u Isusa“ (Rimljanima 3:24—26).

6. a) Zašto je Jehova po svojim načelima pravednosti prihvatio Hristovu žrtvu i šta je spreman učiniti? b) Kako može Bog uračunati pravednost u korist osobe koja ima veru?

⁶ Svojom nezasluženom dobrotom, Jehova je prihvatio Isusovu žrtvu u korist Adamovog potomstva (1. Petrova 2:24). To je bila odgovarajuća žrtva budući da je, kao savršen čovek, Isus otkupio ono što je savršeni čovek Adam izgubio (Vidi 2. Mojsijeva 21:23; 1. Timoteju 2:6). Pravda je morala biti zadovoljena, a Jehova je ljubazno spreman da izbriše ili skine sramotu greha koji su opteretili „čoveka koji ima veru u Isusa“ (Isaija 44:22; Dela apostolska 3:19). Ako takav čovek ostane veran, Jehova se neće ustezati „ne uračunati njegove prekršaje“, nego će uračunati pravednost u njegovu korist (2. Korinćanima 5:19). Tim milosrdnim zasiguranjem mnogi su postali pravedni (Rimljanima 5:19). To je jedan zid opravdavanja, Božjeg opraštanja pomoću kojeg se osoba smatra nedužnom (Dela apostolska 13:38, 39). Ko su ti koji su opravdani, ili proglašeni pravednima, za vreme ovog sastava stvari?

144 000 „svetih“

7. U kom smislu je Hrist bio proglašen pravednim, i šta tada postaje moguće?

⁷ Naravno, Hrist za sebe nije trebao opravdanje, jer je bio pravedan (1. Petrova 3:18). Dokazavši vernost sve do u smrt kao savršen čovek („poslednji Adam“) i žrtvujući svoje pravo na zemaljski život, Isus je bio vaskrsnut od svog Oca, Jehove. Isus je bio „proglašen pravednim u duhu“, to jest, proglašen potpuno pravednim po svojim vlastitim zaslugama, te je uznešen kao „životodajni duh“ (1. Korinćanima 15:45; 1. Timoteju 3:16). Svojom žrtvenom smrću postavio je temelj kojim Jehova može propisati pravednost vernim muškarcima i ženama (Rimljanima 10:4).

8, 9 a) Ko prvi izvlači korist zasiguranja pravednosti, i zašto? b) Ko sačinjava „nova nebesa“, i nad kim će oni vladati?

⁸ Naravno, oni koje je Jehova izabrao da sačinjavaju pravedna „nova nebesa“ ili kraljevsku vladavinu pod kraljem Isusom Hristom su prvi koji će izvući potpunu korist iz tog milosrdnog uređenja u ovom sastavu stvari. Danilova knjiga opisuje ceremoniju na nebu kojom je Hrist, Sin čovečji, primio „vlast, čast i kraljevstvo, da mu služe svi narodi, nacionalne grupe i jezici (na zemlji).“ Nakon toga, Danilo je pokazao da se „kraljevstvo i vlast“ takođe daje „svetima Svevišnjega“, Jehove (Danilo 7:13, 14, 18, 27, NS; uporedi Otkrivenje 5:8—10).

⁹ Broj „svetih“ koji su izabrani da vladaju s Jagnjetom Isusom Hristom na nebeskoj gori Sionu otkriven je i glasi 144 000 „otkupljenih između ljudi“ (Otkrivenje 14:1—5). Oni zajedno s Hristom sačinjavaju pravedna „nova nebesa“ Jehovinog novog sastava stvari.

 Ubrojeni u pravedne — kako i zašto?

10. a) Koja biblijska knjiga najjasnije govori o opravdanju i kome je upućena? b) Ko je prvenstveno uključen u biblijsku nauku o opravdanju?

¹⁰ Biblijska knjiga koja bez sumnje najjasnije govori o po Bogu proglašenim pravednicima je Pavlovo pismo Rimljanima. Zanimljivo je da je on uputio to pismo onima „koji su pozvani da budu sveti“ (Rimljanima 1:1, 7). To objašnjava zašto se nauka o „opravdanju“ ili proglašavanju pravednosti, koju je izložio Pavle, povezuje sa 144 000 „svetih“.

11. U kom odnosu stoje vera, dela i opravdanje?

¹¹ Argument za Pavlovo zaključivanje u Rimljanima je da ni Jevrejin ni nejevrejin ne mogu postići opravdanje pred Jehovom pomoću dela, bez obzira da li su učinjena u skladu sa Mozaitskim zakonom ili jednostavno poštovanjem nagonskih moralnih zakona (Rimljanima 2:14, 15; 3:9, 10, 19, 20). Jevrejin i nejevrejin, oboje mogu biti proglašeni pravednima jedino na osnovu vere u Hristovu otkupnu žrtvu (Rimljanima 3:22—24, 29, 30). Kako god, savet u zaključnim poglavljima Rimljana (12—15) pokazuje da se takva vera mora podupirati pobožnim delima, kao što je to objasnio i Jakov (Jakov 2:14—17). Takva dela jednostavno pokazuju da opravdani hrišćanin ima veru koja je preduslov za Božje opravdanje.

12, 13. a) Zašto 144 000 ,,svetih“ mora biti proglašeno pravednima? b) Šta rade sa svojim pravima na život koji su primili?

¹² Zbog kog još nužnog razloga treba hrišćani koji su „pozvani da budu sveti“ da budu proglašeni pravednima? Ovde dolazi do izražaja drugi vid opravdanja, naime, Božje proglašavanje osobe dostojnom života kao Njegovog savršenog ljudskog sina. U skladu sa ulogom na koju su pozvani da igraju u pravednim „novim nebesima“, 114 000 se moraju odreći i žrtvovati svaku nadu večnog života na Zemlji (Psalam 37:29; 115:16). U tom smislu oni umiru žrtvenom smrću. Oni se „podvrgavaju smrti sličnoj Hristovoj“ (Filipljanima 3:8—11).

¹³ U skladu s principima koji su postavljeni u Mozaitskom zakonu svaka žrtva koja se doprinosi Jehovi mora biti bez mane (3. Mojsijeva 22:21; 5. Mojsijeva 15:21). 144 000 „svetih“ su spomenuti kao „pravednici koji su učinjeni savršenima“ (Jevrejima 12:23).

Usvojeni kao duhovni sinovi

14, 15. a) Koju promenu s obzirom na greh moraju iskusiti 144 000? b) Na koji su način uzdignuti u „novi život“?

¹⁴ Dok još žive u telu ti „pravednici“ moraju iskusiti simboličnu smrt. Apostol Pavle je objasnio: „Budući da smo umrli s obzirom na greh, koliko ćemo još dugo nastaviti živeti u njemu? Ili ne znate da svi koji smo kršteni u Hrista Isusa, kršteni smo u njegovu smrt? Usled toga smo mi bili sahranjeni s šim našim krštenjem u njegovu smrt, da bismo, kao što je Hrist bio uzdignut od mrtvih Očevom slavom, mi takođe mogli na isti način živeti novim životom . . . budući da znamo da se naša stara ličnost razapela s njim, da se naše nesavršeno telo učini nedelotvornim, da ne bismo više robovali grehu. Jer ko je umro slobodan je od greha“(Rimljanima 6:2—7, NS).

¹⁵ Za vreme svog ljudskog života, 144 000 „svetih“, čiji je samo mali ostatak preostao na Zemlji u ovo vreme svršetka, „umiru s obzirom na greh“. Posle njihove simbolične smrti, oni koji su „pozvani da budu sveti“ uzdignuti su u „novi život“. Pošto ih je proglasio pravednima, Jehova je u poziciji da ih rodi svojim duhom kao svoju duhovnu „decu“. Oni su „nanovo rođeni“ i usvojeni kao „Božji sinovi“ (Jovan 3:3; Rimljanima  8:9—16). aOni su postali duhovni Izraelci, te su uzeti u novi zavet (Jeremija 31:31—34; Luka 22:20; Rimljanima 9:6).

Naslednici sveštenstva i kraljevstva

16. Šta nasleđuju 144 000 ,,svetih“?

¹⁶ Kao usvojeni duhovni „sinovi“ Božji, 144 000 „svetih“ takođe postaju „naslednici“ (Galatima 4:5—7). Pavle je pisao svojoj sabraći, duhom rođenim hrišćanima: „Ako smo deca, onda smo i naslednici: naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi, ako patimo s njim, da se s njim i proslavimo“ (Rimljanima 8:17). Šta je Hristovo nasleđe? Jehova ga je učinio Kraljem—Sveštenikom „zauvek po redu Melhisedekovu“ (Jevrejima 6:19, 20; 7:1). Kao Hristovi „sunaslednici“, duhom rođeni hrišćani su takođe pomazani za duhovne sveštenike (2. Korinćanima 1:21; 1. Petrova 2:9). Nadalje, jedna od poslednjih svrha njihovog proglašavanja pravednima po Jehovi je da će kasnije „vladati kao kraljevi u životu po jednoj osobi, Isusu Hristu“ (Rimljanima 5:17).

17. a) Šta moraju pomazani hrišćani činiti svakodnevno, iako su proglašeni pravednima? b) Na koji način će primiti svoju nagradu?

¹⁷ Za vreme dok su još na Zemlji, ti pomazani hrišćani, iako su proglašeni pravednima, moraju pobediti svoja grešna naginjanja (Rimljanima 7:15—20). Potrebna im je Hristova krv da ih očisti njihovih svakodnevnih greha koji su prouzrokovani nesavršenošću (1. Jovanova 1:7; 2:1, 2). Ako ostanu verni do kraja svojih zemaljskih života, doslovno umru i vaskrsnu u „neprolazno, neokaljano i neuvelo nasleđe“ kao članovi pravednih „novih nebesa“ (1. Petrova 1:3, 4, NS; 2. Petrova 3:13).

„Iščekivanje objavljivanja sinova Božjih“

18, 19. a) Šta očekuje ljudsko „stvarstvo“? b) Kako će se ,,objaviti“ sinovi Božji, i zašto ljudsko ,,stvarstvo“ živi u nestrpljivom iščekivanju tog objavljivanja?

¹⁸ Kako sve ovo utiče na one daleko brojnije od 144000 duhovnih „sinova Božjih“ — koji su gladni i žedni pravednosti, a čija je želja posedovanje Zemlje? O njima je apostol Pavle pisao: „Jer stvarstvo nestrpljivo iščekuje objavljivanje sinova Božjih. Jer se stvarstvo podvrglo ništavnosti... u dubokoj nadi da će se i samo osloboditi ropstva propadljivosti i učestvovati u slobodi slave dece Božije“ (Rimljanima 8:19—21, NS).

¹⁹ Takvo ljudsko „stvarstvo“ koje se nada živeti večno na rajskoj zemlji, živi u „nestrpljivom iščekivanju“ vremena, koje je sada blizu, kada će kralj Isus Hrist i vaskrsnuli „sinovi Božji“ biti „objavljeni“ uništavajući sadašnji pokvaren sastav stvari, a nakon toga će vladati kao kraljevi i sveštenici „hiljadu godina“ (Otkrivenje 20:4, 6). Za vreme hiljadugodišnjeg Hristovog kraljevstva ljudsko će se „stvarstvo“ samo osloboditi ropstva propadljivosti.“

20. Šta ćemo razmatrati u sledećem članku?

²⁰ Na koji način će ljudi pravedne „nove zemlje“ postići „slobodu slave dece Božje“ i kako biblijska nauka o opravdanju utiče na njih već sada, razmotrićemo u sledećem članku.

[Fusnota]

Šta bi odgovorio u vezi Božjeg proglašavanja pravednika?

◻ Šta Biblija podrazumeva pod pravednim novim nebesima i pravednom novom zemljom?

◻ Zašto čovečanstvo treba da se podloži Jehovi?

◻ Kako su zadovoljena Jehovina načela pravednosti?

◻ Zašto su 144 000 prvi proglašeni pravednima, i šta su oni uradili sa svojim pravima na život koji su primili?

◻ U čemu su 144 000 postali naslednici sa Hristom?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 25. strani]

Postoje dva vida opravdanja, ili proglašavanja pravednosti:

1) Bog smatra osobu nedužnom

2) Bog proglašava osobu savršenom i dostojnom večnog života na Zemlji

144 000 pomazanih hrišćana su proglašeni pravednima u oba pogleda. Oni su žrtvovali svoja prava na ljudski život i rođeni su kao duhovni „sinovi“ koji su pozvani da postanu kraljevi i sveštenici sa Hristom u „novim nebesima“.