Slaviš li Jehovu svojim vrednim stvarima?

„Draga braćo! Kako ste? Želim biti misionar kada odrastem. Molim vas da upotrebite ovaj dolar da pomognete misionarima“. Ovo je pisala trogodišnja Šeli. Njeno dečje škrabanje je protumačila njena majka na dnu pisma. Stevanovo pismo je manje službeno: „Drago biblijsko društvo! Star sam osam godina. Stanujem u 89. ulici. Nadam se da vam je lepo. Prilažem jedan dolar u Fond za gradnju kraljevskih sala. Pišite mi što pre.“

ZAŠTO su ta deca pisala glavnoj kancelariji Udruženja Kule stražare? Zato jer su želeli slaviti Jehovu upotrebivši ono što su imali za unapređivanje obožavanja. Poslušali su Božju zapovest: „Slavi Jehovu svojim vrednim stvarima i prvinama svih proizvoda“ (Priče Solomunove 3:9).

Jehova je sasvim sigurno dostojan tog slavljenja. Niko se ne može uporediti s njim. U Otkrivenju 4:11 piše: „Dostojan si, Jehova, da ti, naš Bog, primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i usled tvoje volje sve postoji i stvoreno je“ (NS). Ne samo da „po njemu živimo, mičemo se i jesmo“ nego se On pobrinuo za ono što je najbolje za nas (Dela apostolska 17:28). Kao što nas podseća biblijski pisac Jakov, Bog je darovaoc „svakog dobrog dara i svakog savršenog poklana“ (Jakov 1:17).

 Međutim, ne cene svi potrebu slaviti i hvaliti Jehovu. U stvari, milioni ljudi čak ni ne poznaju njegovo ime! Mnogi obožavaju stvorenja „više nego Stvoritelja“ (Rimljanima 1:25). Ljudi iskrena srca treba da se prosvete. Oni treba da saznaju da će Jehova uskoro krenuti u akciju. Pomoću vladavine ovog Sina, On će zauvek očistiti Zemlju od onih koji je ugnjetavaju, te je postaviti u savršenu ravnotežu. Obnoviće raj gde će ljudi biti u mogućnosti živeti zauvek u savršenom zdravlju (Danilo 2:44; Otkrivenje 21:1, 3, 4). Život pravdoljubivih ljudi zavisi od tog spoznanja i od postupanja u skladu s tim (Sofonija 2:3; Jovan 17:3).

Potrebna je spremnost i cenjenje

Da li bi i ti želeo da sudeluješ u tom životospasavajućem delu? Mnogi su zaposleni širenjem „dobre vesti“ o Carstvu „po svoj nastanjenoj zemlji“ (Matej 24:14). Spremni radnici moraju da budu poučeni, opremljeni i tada poslani da propovedaju. Kako je samo radosno videti preko tri miliona ljudi koji sada slave Jehovu propovedanjem dobre vesti o Carstvu po celoj nastanjenoj Zemlji! Rekordni broj je i punovremenih radnika i mnogi se sele u krajeve, gde postoji velika potreba. Hiljade misionara je već poslano da propovedaju u drugim zemljama i sve češće im se drugi pridružuju.

Nadgledati, podržavati i pomagati tu aktivnost, zahteva jaku organizaciju. Nove okolnosti zahtevaju da misionarski domovi širom sveta budu sagrađeni ili prošireni. Lokalna mesta obožavanja — Kraljevske sale za skupštinske sastanke — grade se u neverovatno kratkim rokovima. Zaista je dirljivo videti kako se Jehovin narod spremno odaziva svom Bogu, upotrebljavajući sve svoje imanje u Jehovinoj službi (Psalam 110:3). Ali, prorečeno „ubrzavanje“ u tom radu sakupljanja u tim zadnjim danima poziva na još veću spremnost slaviti Jehovu svojim imanjem (Isaija 60:22). Šta se dakle zahteva od nas?

Između ostalog potrebno je ceniti sve što nam je Jehova dao. Da, sve što imamo — zapravo je Jehovin dar. „Zaista“, pitao je apostol Pavle: „Šta li imaš što nisi primio?“ (1. Korinćanima 4:7). Zašto nam je Jehova to dao? Da te darove upotrebimo na njegovu slavu! (1. Petrova 4:10, 11),

Ti darovi uključuju naše psihičke, mentalne i duhovne sposobnosti kao i materijalna dobra — da, sam život. I kako je samo velikodušan Jehova! Kakav divan primer nam je u davanju! Naravno, trebali bi ceniti mnoge Jehovine poklone. Nismo li potaknuti da ga slavimo svim što imamo?

Možda se osećaš ograničen u onome što bi mogao da učiniš. Naravno, ne može svako služiti kao misionar u nekoj stranoj zemlji ili se posvetiti nekim drugim delatnostima u punovremenoj službi. Nema svako od nas sposobnosti ili sredstva da pomaže u izgradnji objekata. Mnoge ograničavaju okolnosti da bi se mogli posvetiti službi u nekoj podružnici gde se štampaju vrlo važne publikacije, kao na primer ovaj časopis. Ipak, svako od nas može da iskusi veću radost koja dolazi od davanja (Dela apostolska 20:35). Svi mi možemo upotrebiti svoj život i sposobnost govora da udovoljimo Bogu svojom službom njemu na čast i slavu (Kološanima 3:23).

Kako to možemo učiniti

Šeli i Stevan su, iako su još deca, našli put. Znali su da će se njihov prilog Udruženju Kule stražare upotrebiti za unapređenje dela propovedanja širom sveta. A njihov poklon, bez obzira na svotu, sigurno je cenjen. Stevan je primio pismo u znak zahvalnosti, kao i mala Šeli. Ono što se ceni nije vrednost nego poticaj zašto se daje, jer poklon mora biti dobrovoljan (2. Korinćanima 9:7). Jehova se raduje našim prilozima bez obzira da li su veliki ili mali, ako oni pokazuju čistu odanost prema njemu (Luka 21:1—4).

Cenjenje treba biti praćeno delima. Imamo li vredne stvari koje možemo upotrebiti za slavljenje Boga? Naš život, bez obzira koliko energije i snage imali, sasvim sigurno je dragocen i ne bi ga smeli upropastiti nekorisnim ciljevima. Provodimo li koliko najviše možemo vremena u jačanju i razvijanju prisnog, ličnog odnosa sa Jehovom? Slavimo li ta objavljivanjem njegovog imena i propovedanjem njegove vesti? (Jevrejima 13:15, 16). Mala deca su takođe dragoceni dar od Jehove (Psalam 127:3). Da li ih hrabrimo da posvete svoj život Jehovinoj službi?

Zatim postoji i vaš doslovni posed u zlatu, srebru i drugim novčanim sredstvima.  Tim prilozima podupire se održavanje kraljevskih i kongresnih sala, koje služe kao središta biblijskog poučavanja i službe propovedanja. Prilozi koji su poslani glavnoj kancelariji Kule stražare ili nekoj podružnici, služe za unapređivanje dela propovedanja Carstva širom sveta. Takvi pokloni mogu biti korišćeni za bilo koju vrstu proširenja dela. Mlada Šeli je želela pomoći misionarima. Stevan, čuvši za veliku potrebu za stotinama kraljevskih sala i s tim povezane velike troškove, želeo je da pošalje svoj prilog u fond za izgradnju kraljevskih sala. Ostali prilozi idu za specijalne potrebe, kao što je davanje pomoći za vreme elementarnih nepogoda.

Neki smatraju da je bolje da podružnica sama odluči za šta će se koristiti novac jer odgovorna braća najbolje znaju gde je najnužnija potreba. Jedan darovaoc je pisao: „Prilažem ček za Zajednicu. Novac možete upotrebiti za ono što smatrate najpotrebnijim za unapređivanje propovedničke delatnosti. Vrlo smo srećni što vidimo lepi porast zbog napora svih Jehovinih slugu sa Jehovinim blagoslovima tog dela“. Drugo pismo je glasilo: „Nedavno, za vreme odlaska u penziju, bila mi je dodeljena velika svota od preduzeća gde sam radio. Moja žena i ja iskreno želimo da nešto od tog novca upotrebimo za unapređenje dela propovedanja. Priložen ček je u ime nas i naše dece. Jehova neka vas blagoslovi pri odluci kako bi se ovaj novac najbolje upotrebio.“

Jehova ceni kad vidi da ga voljno slavimo svim našim dragocenostima. Obećao je: „I tvoje će žitnice biti prepune i tvoje će se kace preljevati novim vinom“ (ST). Kao u starom Izraelu, tako i danas Jehova obilno nagrađuje takvu velikodušnost. Ako upotrebljavamo svoje vredne stvari za slavljenje Jehove, to ne znači da ih gubimo nego time bivamo blagoslovljeni od Jehove kao darovaoca! (Priče Solomunove 3:9, 10).

Kakve li prednosti što možemo slaviti Jehovu i razlikovati se „od nastranog i pokvarenog naraštaja“! I kakve li prednosti što možemo da učestvujemo u delu objavljivanja Carstva, u delu koje treba izvršiti, pre kraja ovog zlog sastava stvari! (Filipljanima 2:15; Matej 24:14; 28:19, 20). Uskoro će se ispuniti nadahnuta vizija kada će „svako stvorenje“, bez obzira gde se nalazilo, pridavati Jehovi slavu, čast i moć (Otkrivenje 5:13; 7:12). Slavimo zato Jehovu već sada svim što imamo, svim svojim vrednim stvarima.

[Okvir na 22. strani]

„Kako se finansira vaše delo?“

MNOGI postavljaju takva pitanja. Iznenađeni su da Jehovini svedoci, kada dolaze na njihova vrata, ne sakupljaju novac. Neki su takođe iznenađeni kada prvi put dođu na neki kongres ili u kraljevsku salu i vide da se na tim mestima ne sakupljaju prilozi. Kako se dakle finansira delo Jehovinih svedoka? Odgovor glasi: „S prilozima onih, koji žele slaviti Jehovu ’svim svojim vrednim stvarima’“ (Priče Solomunove 3:9). Navodimo neke mogućnosti kako se to čini:

Prilozi: Neke osobe šalju poklonjen novac neposredno podružnici (Betelu) u zemlji gde žive. S takvim prilozima uvek šalju i kratko pismo u kom je objašnjenje da je novac namenjen kao prilog. Pokloniti se može i imanje.

Pokloni s posebnom namenom: Novac, vrednosne papire i imovinu može se Zajednici pokloniti s pravom na raspolaganje, a u slučaju da je to dotičnome potrebno, može mu se vratiti. Time se sprečavaju troškovi u vezi punovažnosti testamenta, a takođe se Zajednici garantuje da će u slučaju smrti imovinu moći naslediti.

Osiguranja: Zajednica Jehovinih svedoka može da se opunomoći za primaoca životnog osiguranja, a o tome je potrebno obavestiti je. Isto tako se može Zajednici predati štedna knjižica kao staratelju.

Testamenti: Imovina ili novac može se predati u nasledstvo Zajednici s pravosnažnim testamentom. Jedna kopija testamenta šalje se Zajednici.

Daljnje informacije ili savete u vezi tih stvari možete dobiti, ako pišete podružnici Zajednice u svojoj zemlji.