Starešine, ozbiljno prihvatajte svoje pastirske odgovornosti

„Pasite stado Božje koje vam je povereno“ (1. PETROVA 5:2)

1. Zašto je toliko pogodno da se upotrebi ovca kao simbol za ljude koji su priznati od Boga?

 KAKO je samo primerno upotrebiti ovcu kao simbol za ljude kojima je bog pokazao naklonost! Ovce su poslušna stvorenja koja se odazivaju na glas svog pastira i spremno ga slede. Božji ovcama sličan

narod dopušta da ga vodi dobri pastir, Isus Hrist. Oni ga poznaju, odazivaju se na njegov glas, i radosno prihvataju njegovo vođstvo (Jovan 10:11—16). Naravno, bez dobrog pastira verne ovce ubrzo postaju plašljive i bespomoćne. Nije ni čudo da je onda Isus Hrist osećao sažaljenje prema ljudima koji su bili prevareni i napušteni kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36).

2. Kako je Jehova gledao na one slične ovcama koji su patili pod neljubaznim „pastirima Izraela“?

² Jehova Bog je iskreno zainteresovan za duhovno blagostanje pravednih ljudi koji su u Bibliji označeni kao ovce. Na primer, preko proroka Jezekilja je Bog objavio nevolje „pastirima Izraela“, odgovornim ljudima koji su napasali sami sebe zanemarujući stado. Ali Jehova nije dopustio da oni slični ovcama pate bez olakšanja, zato je rekao: „Potražiću izgubljenu, i natrag dovesti  zalutalu, povit ću ranjenu i ojačati boležljivu“ (Jezekilj 34:2—16).

3. Kako je Isus Hrist pokazao zainteresovanost za ovce?

³ Dobri pastir, Isus Hrist je na isti način zainteresovan za one koji su slični ovcama. Zbog toga je Isus pre uzašašća na nebo izrazio želju da ovce dobiju potrebnu negu. Rekao je apostolu Petru: „Pasi jaganjce moje, pasi ovce moje, pasi ovce moje“ (Jovan 21:15—17). I da osigura ovcama dobijanje ljubazne pažnje Isus je dao „jedne kao pastire“ da izgrade „Hristovo telo“ (Efescima 4:11, 12).

4. Šta je apostol Pavle uporno zahtevao od duhom postavljenih starešina?

⁴ Pošto Bog i Hrist pokazuju iskrenu ljubav i brigu za one koji su slični ovcama, onda je postati potpastir Božjeg stada odgovorno naimenovanje. Zbog toga je apostol Pavle uporno zahtevao od duhom naimenovanih efeskih „starešina“ da „pasu skupštinu Božju“, iskazujući joj dužnu pažnju (Dela apostolska 20:17, 28). Na koji način mogu naimenovane starešine da ispravno brinu za tu odgovornost?

Pastiri primaju vođstvo

5. Koji je savet Petar dao nadglednicima?

⁵ Apostol Petar, od koga se očekivalo da pase Isusovo stado, je rekao nadglednicima: „Pasite stado Božje koje vam je povereno, ne pod pritiskom, nego dragovoljno; ne iz težnje za nečasnim dobitkom, nego gorljivo; ne kao da vladate nad onima koji su Božji baštinici, nego nastojte biti uzorom stadu“ (1. Petrova 5:1—3). Pogledajmo kako mogu starešine koje su postavljene svetim duhom dosledno da udovolje tom savetu.

6. Na koji način bi trebale starešine da služe „Božjem stadu“?

⁶ Petar je zahtevao od starešina: „Pasite stado Božje koje vam je povereno, ne pod pritiskom, nego „dragovoljno“. Oni koji su povlašćeni da služe kao duhovni pastiri ne treba da rade to teška srca, da se osećaju prisiljeni da služe stadu. Ne smeju da se osećaju primoranim, kao da je to neka vrsta mukotrpnog jednoličnog rada ili kao da su ih drugi, tako reći, nagovorili da pasu stado. Starešine će radije služiti spremnog duha (Uporedi Psalam 110:3). Kada je neka osoba spremna da čini drugima dobro onda to radi veoma srdačno, naprežući se i naročito se trudeći da služi njihovim interesima. Spreman starešina obilno troši svoje vreme i snagu. On zna da ovce mogu ponekad da skrenu na krivi put, pa zbog toga želi da im pomogne, oponašajući Božje staranje za one koji su slični ovcama. Zaista je velika bila Jehovina briga za Izraelce koji su okrenuli na krivi put, tako da su njegove reči glasile: „Rekoh: Evo me! Evo me! narodu koji nije prizivao ime moje!“ (Isaija 65:1).

7, 8. a) Šta znači obavljati pastirsku delatnost bez težnje za nečasnim dobitkom? b) Šta znači služiti gorljivo?

⁷ Petar je rekao da se pastirska delatnost treba obavljati „ne iz težnje za nečasnim dobitkom, nego gorljivo.“ Naimenovane starešine ne žele da budu ovcama na teret. To je bio stav apostola Pavla, zbog čega je rekao hrišćanima u Solunu: „Sigurno se sećate, braćo, našeg truda i muke. Radili smo noć i dan tako da nikome od vas ne padnemo na skup teret dok smo vam propovijedali Radosnu vijest Božiju.“ Takođe ih je podsetio: „Nismo meću vama lenčarili niti badava jeli ičiji hleb. Naprotiv, radili smo „s trudom i mukom, noć i dan, da ne padnemo kome od vas na skup teret“ (1. Solunjanima 2:9; 2. Solunjanima 3:7, 8).

⁸ Slično i danas verni pastiri Jehovinog stada ne žele pohlepno ono što pripada članovima stada i ne pokušavaju da steknu nepravedni. dobitak na njihov trošak (Luka 12:13—15; Dela apostolska 20:33—35). Pavle je pokazao da oni koji se osposobljavaju za nadglednike „ne smeju da budu pohlepni na nečasni dobitak“ (Titu 1:7). Nasuprot tome oni moraju služiti gorljivo, imajući oduševljeno zanimanje za svoju službu i nastojeći da koriste ovcama koje su poverene njihovoj brizi (Filipljanima 2:4). U tom slučaju ovi pastiri pokazuju nesebično zanimanje za stado slično onome koje pokazuju Jehova Bog i njegov Sin, Isus Hrist.

9. Zašto hrišćanski pastiri ne smeju „vladati nad onima koji su Božja baština“?

⁹ Petar je takođe rekao da su starešine trebale da napasaju Jehovin narod „ne kao da vladaju nad onima koji su Božja baština, nego nastojte biti uzor stadu.“ Ljubazni pastir je pažljiv, tako da ne zloupotrebljava ovoj autoritet, nadmoćno se ponašajući i vladajući stadom. Ponosan duh je nehrišćanski i treba da ga izbegavaju svi  oni koji žele da se dopadnu Jehovi. Priče Solomunove 21:4 kažu: ,Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko grijeh je.“ I Isus je rekao svojim sledbenicima: „Znajte da knezovi narodni zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga“ (Matej 20:25—27). Zaista, starešine moraju da zapamte da oni koji sačinjavaju stado su Jehovine ovce i da se s njima ne postupa na osoran način.

10. a) Šta su radili neki pastiri stada Jezekiljevih dana? b) Kako su lojalni nadglednici dobar primer stadu?

¹⁰ Sebičnim pastirima Jezekiljevih dana Jehova je rekao: „Slabijeh ne krijepite, i bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima.“ Bog je dalje rekao da su grubi pastiri „neprestano gurali sve što je obolelo dok ih nisu rasterali“ (Jezekilj 34:4, 20, 21). Ali tako to nije među ljubaznim pastirima današnjeg „Božjeg stada“. Oni se ne razmeću svojim autoritetom nego su pažljivi da ne spotaknu neku od ovaca (Marko 9:42). Takve starešine pružaju ljubaznu pomoć i ohrabrenje. Osim toga oni se puni molitve uzdaju u Jehovu i naporno se trude da postanu izvrstan primer „u reči, u vladanju, u ljubavi, u veri, u čistoći“ (1. Timoteju 4:12). Posledica toga je da su ovce zadovoljne, da se osećaju sigurne, znajući da se za njih brinu ljubazni bogobojazni pastiri.

Opasnosti s kojima se stado suočava

11. Zašto se savremeni pastiri moraju brinuti za Božje stado tako dobro da se ovce osećaju sigurne?

¹¹ Današnje ovcama slične osobe treba da se osećaju sigurne, uverene u potpunu pažnju koju pružaju starešine zaštićujući stado (Isaija 32:1, 2). To je naročito tako od kada se hrišćani suočavaju s mnogim opasnostima u ovim „opasnim vremenima“ koja su označena kao „poslednji dani“ (2. Timoteju 3:1—5). Psalmista David se takođe suočavao sa opasnostima, ali je mogao reći: „Jehova je moj pastir... Da pođem i dolinom sjena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si ti sa mnom“ (Psalam 23:1—4). Savremeni pastiri Božjeg stada bi morali toliko dobro da paze ovce, kao David, da bi se oni slični ovcama osećali veoma bliski Jehovi. Trebalo bi da se takođe osećaju sigurni što su članovi Božje organizacije.

12. Od kog savremenog naginjanja treba da budu zaštićene ovce, i kako u tom slučaju mogu biti starešine od koristi?

¹² Jedna opasnost od koje treba da se zaštite članovi Božjeg stada je savremeno naginjanje nenačelnom, nemoralnom ponašanju. Uglavnom, poticani raširenim oblicima zabave, preko televizije ili na druge načine, mnogi ljudi su razvili životni stil koji se protivreči merilima koja su istaknuta u Božjoj reči. Današnjem svetu u kome se sve  dopušta s odvratnim nemoralom, mora se suprotstaviti čvrst biblijski savet koji se dobija u skupštini. Zbog toga pastiri stada moraju dobro znati šta Biblija uči o stvarima moralnosti. Osim toga, oni moraju očuvati svoju odgovornost pred ovcama da bi ostali čisti u Jehovinoj službi (Titu 2:13, 14).

13. a) Protiv koje opasnosti Judina poslanica daje jasan savet? b) Koji stav moraju zauzeti starešine prema otpadnicima?

¹³ Postoje takođe opasnosti od otpadnika. Seti se, da su se pre devetnaest vekova, neki „bezbožni ljudi“, koji su bili lažni učitelji, uvukli u skupštinu. Oni su bili opasni kao „stene sakrivene ispod vode“ (NS), lažni učitelji koji su napasali sami sebe, nečovečni ljudi koji su prouzrokovali nejedinstvo i nedostatak duhovnosti. Judina poslanica daje jasan savet da bi se sposobne starešine i svi verni mogli „odlučno boriti za veru“ (Juda 3, 4, 12, 19). Bez sumnje je da starešine moraju zauzeti čvrst stav prema onima koji žele da prouzrokuju razdor; jer je Pavle napisao: „Nadzirete one koji žele prouzrokovati razdor i sablazni suprotne nauci koju ste primili, i klonite ih se“ (Rimljanima 16:17). Prema tome pastiri imaju odgovornost da sačuvaju stado od ovih ili drugih „vukova u ovčijem runu“ (Matej 7:15).

Pomaganje stadu na druge načine

14, 15. Na koji način mogu starešine pomoći pojedincima koji se neljubazno ponašaju jedni prema drugima?

¹⁴ Napasanje „stada Božjeg“ može u pomaganju ovcama da dovede do rešavanja različitih problema koji mogu da nastanu u skupštini. Ponekad ovce mogu da se prepiru međusobno. Zbog nekog neznatnog incidenta mogu da se neljubazno ponašaju jedni prema drugima. Takve osobe mogu čak da ogovaraju druge, i da se na kraju prestanu družiti sa svojim ranijim drugovima u Jehovinoj službi što će ih dovesti do ličnog velikog duhovnog propadanja (Priče Solomunove 18:1).

¹⁵ Duhovni pastiri moraju biti veoma budni u pomaganju takvim vernicima. Na primer, starešine možda moraju da istaknu koliko je ogovaranje drugih opasno ili kako se svi hrišćani moraju truditi da očuvaju skupštinsko jedinstvo (3. Mojsijeva 19:16—18; Psalam 133:1—3; 1. Korinćanima 1:10). Starešine moraju biti sposobne da pomažu na način koji je istakao Pavle: „Ako jedan drugoga grizete i proždirete, pazite da se međusobno ne istrijebite“ (Galatima 5:13—15, ST; Jakov 3:13—18).

16. Šta moraju da preduzmu starešine ako primete nezdravo ponašanje u skupštini?

¹⁶ Starešine, ne zaboravite da đavo ide naokolo „kao ričući lav, tražeći koga da proždere“ (1. Petrova 5:8). Svi pravi hrišćani vode borbu, ali ne protiv tela i krvi, nego protiv zlih duhovnih sila (Efescima 6:10—13). Verni pastiri sigurno ne žele da sotona prevari ovce. Pa, ako se desi da neko od onih koji su slični ovcama počne izostajati sa sastanaka, brižljive starešine treba da pokušaju da utvrde razloge, i tada da pruže odgovarajuću duhovnu pomoć. Pastiri moraju da znaju koja su naginjanja stada, i moraju biti spremni da ukažu na svako nezdravo naginjanje u skupštini (Priče Solomunove 27:23). Ako opaze sklonost ka zanemarivanju službe propovedanja, ličnog studija, ili prekomernog uplitanja u rekreacijske ili materijalističke stvari, ti odgovorni muževi moraju da pokušaju da poprave stanje. Oponašajući Jehovu i dobrog pastira Isusa Hrista, starešine se brinu za „Božje stado“ nudeći odgovarajuću ličnu pomoć ili, ponekad, pružajući potrebne savete na sastancima (Galatima 6:1). U svakom slučaju starešine moraju pružiti dokaze da ozbiljno prihvataju svoje pastirske odgovornosti (Dela apostolska 20:28).

Starešinstvo je ozbiljna stvar

17. Koji su zahtevi postavljeni za starešine?

¹⁷ Napasanje „Stada Božjeg“ je za starešine naporan zadatak. Visoka načela postavljena za takve prednosti su zapisana u 1. Timoteju 3:1—7; Titu 1:5—9 i 1. Petrovoj 5:1—4. Ne mogu sva braća služiti s takvom sposobnošću nego samo oni duhovni muževi koji mogu nositi takvu odgovornost (1. Korinćanima 2:6—16). Mnogi muškarci koji sada ne služe kao starešine se mogu osposobiti za tu odgovornost, ali prvo moraju „težiti za nadgledničkom službom.“ Oni moraju marljivo proučavati Reč Božju, tako da steknu njeno duboko razumevanje. Naravno, oni se moraju pokazati vredni preporuke zbog udovoljavanja biblijskih zahteva  za imenovanje starešine, primerne pastire „stada Božjeg“.

18. Šta je Pavle osećao za skupštine, i da li ostali dele njegove osećaje?

¹⁸ Glava hrišćanske skupštine, dobri pastir Isus Hrist, služi pod Jehovom Bogom (Jovan 10:11; 1. Korinćanima 11:3; Efescima 5:22, 23). Kako samo Isus mora biti zadovoljan što ima potpastire stada koji ispravno vode i štite ovce! Ti duhovni muževi udovoljavaju visokim biblijskim merilima koja su postavljena hrišćanskim starešinama. Osim toga oni pokazuju istu duboku zainteresovanost za ovce koju je pokazivao apostol Pavle, koji je napisao: „Pored tih stvari (teškoća i patnji) spoljne prirode, postoji i ovo što me iznutra nagoni iz dana u dan, a to je briga za sve skupštine. Ko je slab, a da ja nisam bio slab? Ko je naveden da posrne, a da se ja nisam razbesneo?“ (2. Korinćanima 11:23—29, NS). Pavle je putovao veoma mnogo, i svakodnevno je izražavao „brigu za sve skupštine“, kao što to danas rade putujući nadglednici. Slično tome, naimenovane starešine pojedinih skupština osećaju zainteresovanost za ovce unutar stada koje su poverene njihovoj brizi kao duhovnih pastira.

19. Kako će se pokazati primenjivanje Jevreja 13:17, i ako starešine nastave ozbiljno da prihvataju svoje pastirske odgovornosti?

¹⁹ Napasanje „stada Božjeg“ je naporna, ali vrlo izgrađujuća služba. Zbog toga duhovni pastiri pažljivo čuvaju svoju dragocenu prednost. Brini se dobro za Božje stado. I neka svi oni koji su slični ovcama potpuno sarađuju sa potpastirima koji su imenovani duhom svetim. „Budite pokorni onima koji su među vama preuzeli vođstvo i budite podložni“, rekao je Pavle, „zato što oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će podnijeti račun“ (Jevrejima 13:17). Ako svi koji su od sveg srca predani Jehovi rade zajedno u jedinstvu, tada će i nadalje dobijati velike duhovne blagoslove i prednosti od verne službe hrišćanskih starešina koji su ozbiljno prihvatili svoje pastirske odgovornosti.

Možeš li da objasniš?

◻ Zašto bi duhovni pastiri trebali da služe spremnog duha?

◻ Zašto starešine moraju biti oslobođeni težnje za nečasnim dobitkom?

◻ Zašto bi bilo neispravno da starešine vladaju nad Božjim stadom?

◻ Zašto nadglednici moraju biti primer stadu?

◻ Koje su neke od opasnosti od kojih pastiri moraju da štite stado Božje?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 18. strani]

Kao brižni pastiri u stara vremena, starešine danas ljubazno „pasu stado Božje“