Jovova besprekornost — ko je može oponašati?

„On će me izmeriti na ispravnoj meri i Bog će spoznati moju besprekornost“ (JOV 31:6, NS).

1. Zašto je dobro razmotriti Jovov primer, i koja se pitanja postavljaju u vezi toga?

 JOV je imao poverenja u svoju besprekornost, pa je rado prihvatio Božje ispitivanje. Njegov primer može biti od velikog ohrabrenja za nas danas, naročito sada kada se sotona đavo očajnički trudi da slomi besprekornost svih onih koji služe Bogu (1. Petrova 5:8). Uočavajući to, učenik Jakov je rekao da „uzmemo za uzor podnošenja nevolja i vežbanja strpljivosti proroke“, Jova posebno (Jakov 5:10, 11). Ali, ko može da oponaša Jovovu besprekornost? Možemo li to mi? Na koji je način Jov ostavio primer za nas u čuvanju besprekornosti?

2. a) Šta znači ime Jov? b) Šta se postiglo Jovovim stavom čuvanja besprekornosti?

 ² Ime Jov znači ’cilj neprijateljstva’, što je zaista i postao. Međutim, iako je Jehova dopustio sotoninom zahtevu i uklonio ogradu sigurnosti od Jova, sotona nije mogao ništa da učini što bi slomilo Jovovu besprekornost prema Bogu (Jov 1:1—2:10). Time je Jov dao odgovor na sotonino izrugivanje da može svakoga odvratiti od služenja Bogu (Priče Solomunove 27:11). Svojim stavom čuvanja besprekornosti Jov je, u stvari, objavio celom svemiru, ’Sotono, ti si podli lažov, jer Jehova je moj Bog, i ja ću čuvati besprekornost prema njemu bez obzira šta se dogodilo!’ (Jov 27:5).

Oni slični Jovu

3. Ko je bio zaštićen na nebesima, i koja su se pitanja pojavila u vezi njega?

³ Značajno je da je sporno pitanje između Jehove i sotone univerzalno, uključujući i duhovno područje. Tamo na nebesima, ograđeno Jehovinom zaštitničkom brigom, nalazilo se je obećano „seme“, pomoću kog je Bog naumio da izvrši svoje velike namere (1. Mojsijeva 3:15). Da li će taj, kada ga se liši ’ograde sigurnosti’, oponašati Jovovu besprekornost? Da li će dokazati da savršen čovek, kakav je bio Adam, može očuvati savršenu besprekornost prema Bogu? (1. Korinćanima 15:45). Sotona je učinio pripreme da to „seme“ prođe kroz najžešća iskušenja za vreme svog boravka na Zemlji.

4. a) Ko je postao glavni predmet sotoninog neprijateljstva, i kako znamo da je Bog uklonio svoju brižljivu zaštitu od njega? b) Šta je Isus obezbedio Jehovi?

⁴ Isus Hrist je dokazao da je on bio poslano „seme“ s neba. On je na taj način postao centar pažnje sotone da, glavni predmet sotoninog neprijateljstva. Kao dokaz da je Jehova uklonio ogradu zaštitničke brige, Hrist je uzviknuo na mučeničkom stubu: „Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?“ (Matej 27:46, NS; Psalam 22:1). Iako je očigledno bio svestan da mu je Bog uskratio svoju zaštitu, Isus, kao i Jov, „nije sagrešio ili pripisao Bogu nešto nedolično“ (Jov 1:22). On je oponašao Jova, čuvajući savršenu besprekornost prema Bogu, te time dokazao da „na zemlji ne postoji niko njemu sličan“ (Jov 1:8). Zbog Isusa je Jehova Bog imao potpun i večan odgovor na sotoninu krivu optužbu da Bog ne može na zemlji imati čoveka koji će mu ostati veran pod najvećim iskušenjima.

5. a) Šta je sotona nastavio da radi? b) Šta sotona čini otkada je uklonjen s neba?

⁵ Ali ipak, želeći više od jednog odgovora, sotona je nastavio da optužuje Isusovu duhovnu braću, koja zajedno sa Isusom sačinjavaju „seme“ Božje ženi slične organizacije. Kada opisuje uspostavljate kraljevstva na nebesima, Biblija kaže za sotonu: „Jer je zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom dan i noć? Međutim, sotona nije ostao samo na optuživanju, nego je prešao u neprijateljski napad! (Biblija objašnjava da se nakon svog zbacivanja s neba, „razgnevi aždaja (sotona) na ženu, te ode da zarati na ostalo njeno potomstvo, na one koji drže Božije zapovesti i imaju svedočanstvo Isusovo“ (Otkrivenje 12:7—12, 17, dr Čarnić).

6. a) Ko danas predvodi delo propovedanja, i ko im se pridružio? b) Šta pokušava svima njima učiniti sotona?

⁶ „Preostali iz (ženinog) semena“ su Jehovini duhom pamazani svedoci koji su danas preostali na Zemlji. Oni predvode „delo davanja svedočanstva za Isusa“, po celom svetu javno objavljujući da je on sada ustoličen kao kralj, te da će uskoro privesti ovaj nepravedni sastav stvari svome kraju (Matej 24:14; Danilo 2:44). Ali, daleko je od toga da su oni sami! Sada im se je pridružilo veliko mnoštvo od preko tri miliona ljudi da bi sačinjavali jedinstvenu, svetsku organizaciju koja čuva besprekornost.v Svi su ti čuvari besprekornosti, takođe, postali predmet sotoninih nemilosrdnih progonstava, a njihov nebeski Otac Jehova se raduje njihovoj besprekornosti (2. Timoteju 3:12; Priče Solomunove 27:11).

7. Zašto možemo imati pouzdanje kod suočavanja sa sotoninim napadima?

⁷ Svakako, otrežnjavajuće je spoznanje da će sotona koji je svoju pažnju zlonamerno usmerio na Jova to isto uraditi i svima onima koji se trude da očuvaju besprekornost prema Bogu. Ipak, nije potrebno biti previše uznemiren. Zašto? Zato što je „Jehova prepun naklonosti i milosrđa“ i neće te napustiti ili potpuno ostaviti“ (Jakov 5:11; 5. Mojsijeva 31:6). Da, Jehova će nas podupreti. „On je štit onima koji hode u besprekornosti“, kaže Biblija (Priče Solomunove  2:7, NS). Ipak, to ne znači da Jehova neće dopustiti da budemo iskušani. Hoće, kao što je to učinio s Jovom. „A Bog je veran“, zapisao je apostol Pavle, „i neće dopustiti da budete iskušani preko onoga što možete podneti, nego će vam zajedno s kušnjom pripraviti kraj da biste bili sposobni izdržati je“ (1. Korinćanima 10:13, NS).

Kada smo u iskušenjima

8. Na koji nam način Jovov primer može danas koristiti?

⁸ Jovov primer besprekornosti nam može biti od velike koristi naročito kada se suočimo sa teškim iskušenjima. Jov je toliko patio da je poželeo umreti i sakriti se u šeol, opšti grob čovečanstva (Jov 14:13). I danas se neki slično osećaju, govoreći kako se mogu poistovetiti s Jovom kada je toliko patio. Možda si se povremeno i ti tako osećao. Zaista, čitanje o njegovim patnjama može biti poput primanja ohrabrenja od prijatelja koji je podneo daleko teža iskušenja nego mi sami. Spoznanje da je još neko izdržao, i da nas razume, sigurno nam pomaže da i mi izdržimo.

9. Kako se možemo okoristiti tuđim čuvanjem besprekornosti?

⁹ Jehova je, znajući naše potrebe, dao zapisati knjigu o Jovu da nam pomogne da sačuvamo besprekornost kao što je to učinio Jov. (Rimljanima 15:4; Jakov 5:10, 11). Bog zna da kao što jedan deo tela zavisi od drugog, tako i verni sluge takođe trebaju jedni druge (1. Korinćanima 12:20, 26). Seti se nedavnog oblasnog sastanka „Čuvari besprekornosti“ kojeg su posetili milioni čitalaca ovog časopisa. Oni koji su bili prisutni će se sigurno setili kako su se dobro osećali što su bili u društvu toliko mnogo onih čiji je glavni cilj u životu čuvanje besprekornosti prema Bogu. Kakvo li je to samo ohrabrenje bilo za očuvanje besprekornosti za prisutne što su znali da mnoge hiljade oko njih — na svojim radnim mestima ili u školi u njihovoj okolini takođe čuvaju besprekornost u teškim iskušenjima! (1. Petrova 5:9).

10. a) Kako bi neko mogao da izgubi ispravno stanovište? b) Šta je Jov počeo da sumnja?

 ¹⁰ Međutim, možda uvek ne sačuvamo ispravno stanovište, kao što se to i Jovu desilo. Osoba koja mnogo pati i koja je u depresivnom duševnom stanju, može da kaže: ’O, zašto li Bog to čini? Zašto dopušta da mi se to događa’? Osoba može doći čak tako daleko da se počne pitati: ’Kakva je korist služiti Bogu’? ,Ne znajući za izvor svojih patnji, Jov je sumnjao u trenutne koristi ispravnog postupanja, jer je izgledalo da dobri pate isto toliko, ako ne i više od loših (Jov 9:22). Kako kaže Elijuj, Jov je rekao: „Kakvu mi korist donosi? Šta dobijam više nego da sam grešio?“ (Jov 35:3, Američki prevod). Međutim, mi ne smemo dopustiti da postanemo toliko zaokupirani našim ličnim nevoljama da zbog toga izgubimo ispravno stanovište i posumnjamo u važnost služenja Bogu.

11. Koji je odličan ukor Elijuj dao Jovu?

¹¹ Elijuj je dao Jovu potreban ukor, te je postavio stvari na pravo mesto, ukazujući da je Jehova daleko uzvišeniji od Jova (Jov 35:4, 5). Elijuj je pokazao da, bez obzira šta se dogodilo, ne smemo nikada zaključiti da je Bog bezbrižan ili na neki način smatramo da mu možemo prkositi zbog toga što se misli da su nepravde njegovo delo. „Ako si zaista grešio“, upitao je Elijuj Jova, „šta si postigao protiv njega? Ako tvoj revolt raste, čime mu možeš nauditi?“ (Jov 35:6, NS). Da, ako pokušaš napakostiti Bogu napuštajući njegove puteve i njegovu službu, povredićeš jedino sebe, a ne Boga.

12. Kako naše čuvanje besprekornosti utiče na Boga?

¹² S druge strane, Elijuj je pokazao da Jehova nema nikakve lične koristi ako radimo ono što je pravo. Naravno, Bogu je drago ako čuvamo besprekornost, međutim, u isto vreme on ni na koji način ne zavisi od našeg obožavanja, kao što je pokazano onim što je Elijuj upitao Jova: „Ako si stvarno u pravu, šta si mu dao, ili šta je on primio iz tvoje ruke?“ (Jov 35:7). Bog nam je dao život, i zbog njega dišemo, krećemo se i postojimo. Njegovo je sve! (Dela apostolska 17:25; 1. Dnevnika 29:14). Dakle, naša pokvarenost ili naša pravednost ne utiče na Boga lično (Jov 35:8).

Kada smo ukoreni

13. a) Kako je Jov reagovao na ukoravanje? b) Koji problem svi imamo?

¹³ Kako je Jov reagovao na ukoravanje dano, prvo po Elijuju, a zatim od samog Jehove? (Jov 42:6). Da, Jov se je ponizio, priznavajući svoju pogrešku. Zar da se ne divimo takvoj poniznosti? Međutim, kako je sa nama? Iako možemo biti nepokolebljivi čuvari besprekornosti kao i Jov, svi mi naginjemo činiti pogreške, te postajemo na jedan ili drugi način neuravnoteženi (Jakov 3:2; Galatima 2:11—14). Šta ćemo učiniti kada nam na naše pogreške ili nesavršenost ukaže, možda neko mlađi kao Elijuj? (Jov 32:4).

14. a) Koja je uobičajena sklonost kada se osoba ukori? b) Šta može da doprinese pogreškama i neispravnim osudama, i koji nam je primer ostavio Jov kada je bio ukoren?

¹⁴ Nije uvek lako prihvatiti ukoravanje (Jevrejima 12:11; Priče Solomunove 3:11, 12). Skloni smo da opravdavamo sami sebe. Kao i Jov, mi ne moramo reći ili učiniti nešto loše. Naš poticaj može biti ispravan. Međutim, mi možemo govoriti bez potpunog spoznanja, u nedostatku razumevanja ili osetljivosti. Možda naše primedbe odražavaju rasnu ili nacionalnu superiornost, ili strogost koju Biblija ne podupire. Može nam se dati na znanje da ono što smo rekli više odražava naše lično stanovište i da to šteti drugima do te mere da ugrožava njihovu duhovnost. Da li ćemo, kao Jov, kada smo ukoreni, priznati da smo ’govorili bez razumevanja’ i „pokajati se“? (Jov 42:3, 6).

Veruj Bogu, ne bogatstvu

15. Kako znamo da se Jov nije uzdao u svoje bogatstvo?

¹⁵ Vildad je osporavao svrhu Jovove nade, dajući mu na znanje da je zaboravio Boga i polagao nadu u nešto drugo (Jov 8:13, 14). Međutim, Jov je bio blagoslovljen mnogim materijalnim stvarima, on se nije pouzdavao u njih. Njegova besprekornost nije bila uopšte uzdrmana kada je izgubio sav svoj posed (Jov 1:21). Jov je u svojoj zaključnoj odbrani rekao: „Da sam u zlato stavio svoje pouzdanje, ili da sam rekao za zlato, ’Ti si moje pouzdanje!’ Da sam se radovao što je  moje vlasništvo bilo ogromno i što su moje ruke stekle mnoge stvari . . . tada bi to i te kako bila pogreška koja zaslužuje sudije, jer bih se odrekao pravog Boga“ (Jov 31:24—28, NS).

16. a) Koje samoispitivanje bismo morali provesti? b) Šta je Bog obećao onima koji se uzdaju u njega?

¹⁶ A kako je s nama? U šta mi polažemo nadu — u Jehovu ili u ono što posedujemo? Kada bi nas neko izmerio na preciznoj vagi, kao što je i Jov poželeo da bude, da li bi Bog saznao kakva je naša besprekornost u tom pogledu? Da li je stvarno naša glavna briga u životu da stanovištem čuvanja besprekornosti Jehovi obezbedimo odgovor na sotonina izrugivanja? Ili da li se uglavnom brinemo za zadovoljstva i materijalni posed? Kako bi bilo divno kada bi baš kao Jov mi obradovali Jehovino srce našim pouzdanjem u njega, a ne pridavati neku preteranu važnost samima sebi ili materijalnim stvarima do kojih bi mogli doći! Ako se uzdamo u Jehovu, stavljajući njegove interese na prvo mesto, on je obećao da nas nikada neće napustiti ili ostaviti na cedilu (Matej 6:31—33; Jevrejima 13:5, 6).

Polni moral

17. Na šta su aludirali Jovovi „tešioci“, ali šta je rekao Jov o svom moralnom ponašanju?

¹⁷ Jovovi lažni tešioci ga nisu direktno optužili za seksualno loše vladanje, ali su stalno podvlačili da je bio kriv za neki tajni greh zbog kog ga Jehova kažnjava. Kao imućan čovek koji je zaista bio „najugledniji među svim istočnjacima“, Jov je sigurno imao povoljne prilike za vanbračne polne odnose (Jov 1:3; 24:15). I pre i posle Jova, druge su Božje sluge popustile u seksualnim iskušenjima (1. Mojsijeva 38:15—23; 2. Samuilova 11:1—5). Jov je, međutim, odbacio svaku aluziju na takve loše postupke, izjavljujući: „Sklopio sam ugovor sa svojim očima. Pa kako bih mogao pogledati devicu? Ako je žena zavela moje srce, i ako sam ih vrebao na vratima svojih drugova... tada bih bio razuzdanog ponašanja, i to bi bila pogreška koja zaslužuje sudije“ (Jov 31:1, 9—11, NS).

18. Zašto je toliko teško sačuvati seksualnu moralnost, te zašto ćemo biti srećni ako ustrajemo u njoj?

¹⁸ Za sotonu možda nijedan drugi način nije bio uspešniji u potkopavanju besprekornosti Božjih slugu od navođenja na bludništvo (4. Mojsijeva 25. glava). Možeš li oponašati Jovovu besprekornost potpuno se odupirući zavođenju polnog nemorala? To je zaista izazov, naročito u ovom seksom opsednutom svetu gde toliko preovladava nemoralnost. Međutim, razmisli kako će biti davno, kada budemo pozvani na odgovornost, da možemo reći pouzdano kao Jov: „Bog će spoznati moju besprekornost!“ (Jov 31:6, NS).

Šta nam može pomoći?

19. Šta nam je potrebno da bismo sačuvali besprekornost?

¹⁹ Nije lako oponašati Jovovu besprekornost, jer sotona danas pokušava isto tako jako skršiti našu besprekornost kao što je pokušao slomiti Jovovu. Prema tome, nužno je da obučemo potpunu Božju bojnu opremu (Efescima 6:10—18). To uključuje da se svrstamo u Božje redove, kao i Jov, uvek mu svesno ugađajući u bilo čemu što mi ili naše porodice radili (Jov 1:5). Dakle, biblijski studij, redovno druženje sa drugovima u veri i javno objavljivanje naše vere je životovažno (2. Timoteju 2:15; Jevrejima 10:25; Rimljanima 10:10).

20. a) Koja nas nada može ojačati za vreme iskušenja? b) Kakvu nagradu, koju je spomenuo psalmista, možemo da zadobijemo ako čuvamo besprekornost?

²⁰ Međutim, ono što nas naročito može ojačati za vreme iskušenja je ono što je ojačalo Jova — njegovo pouzdanje da s ovim životom nije sve svršeno. „Jer, kad umre telesni čovjek, može li ponovno oživjeti?“ — pitao  je Jov. A, u nastavku on je odgovorio: „Ti ćeš me pozvati, a ja ću se odazvati“ (Jov 14:13—15). Isto potpuno poverenje da će Jehova vaskrsnuti svoje verne sluge može nam takođe pomoći da se suočimo sa svakim iskušenjem koje nam sotona može nametnuti (Jevrejima 6:10). Davno pre, biblijski psalmista je napisao: „A mene ćeš zbog moje besprekornosti podupreti, i pred svoje ćeš me lice staviti doveka“ (Psalam 41:12, NS). Neka to bude srećna budućnost za svakoga od nas — da nas Jehova podupire i uvek štiti zbog toga što smo njegovi čuvari besprekornosti!

Možeš li odgovoriti?

◻ Ko je dokazao da je bio poput Jova, i koja se poređenja mogu povući između njega i Jova?

◻ Šta možemo naučiti iz načina na koji je Jov reagovao na svoja iskušenja?

◻ Kako je Jov odgovorio na ukoravanje, te šta možemo mi da naučimo iz toga?

◻ Kakav je divan primer pokazao Jov s obzirom na materijalne stvari i polni moral?

◻ Šta nam pomaže na sačuvamo besprekornost kao što je to učinio Jov?

[Pitanja za razmatranje]

Slika na 13. strani]

Da li i ti kao Jov ikada sumnjaš u sadašnje koristi čuvanja besprekornosti?