Objavljuj nadaleko Božje carstvo

„Ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace, a ti idi i objavljuj carstvo Božije“ (LUKA, 9:60, dr Čarnić).

1. Koja se važna pitanja javljaju s obzirom na Isusovu izjavu iz Luke 9:60?

 CARSTVO Božje je igralo najznačajniju ulogu u Isusovom životu! Isto tako i svima nama, koji smo njegovi istinski sledbenici. Kao hrišćani, mi se trudimo da što doslednije sledimo Isusove stope živeći u skladu sa Biblijom (1. Petrova 2:21). Zar nije potrebno sada, kada smo ušli u 1986. da se preispitamo šta nam je najvažnije u životu? Na primer, kako bi ti objasnio Isusove reči „ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtve“? Šta misliš, zašto je Isus tada naglasio važnost objavljivanja poruke o Carstvu nasuprot onome što bi izgledalo kao dostojna briga za porodicu? Šta ti kažeš na to?

2. Kada je započeo Jehovin suverenitet, i koliko dugo će trajati?

² Davno pre nego što je Isus upotrebio izraz „Carstvo Božje“, psalmista David je napisao pod božanskim nadahnućem: „Jehova je na nebesima sebi čvrsto utemeljio prestolje; i njegova kraljevska vlast upravlja nad svima“ (Psalam 103:19, NS). Jehovina suverenost je otpočela kada je započeo sa stvaranjem. Temelji njegovog prestolja se ne mogu pomaknuti. Njegovo mu se pravo na univerzalnu suverenost ne može nikada oduzeti. Nije nikakvo čudo da je psalmista podbudio: „Kazujte narodima njegovu slavu, ... zato što je Jehova velik i predostojan hvale!“ (Psalam 96:3, 4, NS; 109:21; Danilo 4:34, 35).

3. a) Koji događaji su doveli do osporavanja Jehovinog prava vladanja? b) Kako Bog namerava da reši sporno pitanje univerzalne suverenosti?

 ³ Međutim, nisu svi nastavili da hvale Jehovu. Sotona, prvi otpadnik, je osporavao način kojim je Jehova izražavao i izvršavao svoju suverenost nad svojim zemaljskim stvorenjima (1. Mojsijeva 3:1—5; Jov 1:6—12; 2:1—5). Rezultat toga je bio da su se neka stvorenja na Zemlji, a kasnije i na nebu zarazila sotoninim buntovničkim stavom. Sotona je takođe uticao na ljude da uspostave mnoga ljudska kraljevstva. Iskoristio ih je za osporavanje ispravnosti Božjeg načina vladanja (Otkrivenje 13:1—6). Sa ciljem da reši to pitanje univerzalne suverenosti, Jehova je naumio da učini nešto neobično, što je prorečeno u Danilu 2:44: „A u vrijeme tijeh careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka neće rasuti. . . . Ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati dovijeka.“

Jehova postaje car nad Izraelom

4. U kom smislu je David mogao da kaže da je ’Jehova postao car’, te šta je jedan takav događaj izazvao?

⁴ Sada postaje jasnije zašto je Jehova, premda njegova suverenost datira od početka stvaranja, nameravao da na naročiti način naglasi svoju carsku vlast, da zauvek reši pitanje ispravnosti svoje suverenosti. Taj izraz je bilo nebesko Mesijansko Kraljevstvo. Zemaljsko kraljevstvo koje je Jehova uspostavio nad izraelskim narodom je služilo kao mala predslika ovog Kraljevstva ,,koje neće nikada propasti“. Zato je kralj David s pravom mogao razdragano da peva kada je doneo zavetni kovčeg u grad Jerusalim; „Neka se vesele nebesa, neka se zemlja raduje, neka se govori među narodima, ’Jehova je postao car!’“ (1. Dnevnika 16:31). Da, na određeni način je Jehova „postao car“ čitavog Izraela. Bilo je to vreme velike radosti, te je David želeo nadaleko da razglasi taj divan događaj!

5, 6. a) U kom pogledu je David bio jedinstven među kraljevima? b) Koga je David nagoveštavao i u kom pogledu?

⁵ Pastirska prošlost kralja Davida ga čini jedinstvenim kraljem među kraljevima. On je bio pastir—kralj. Psalmista je opisao kako je Bog izabrao Davida na taj položaj ovim rečima: „(Jehova) izabra Davida slugu svojega, i uze ga od torova ovčijih . . . da pase narod njegov, Jakova, i nasledstvo njegovo, Izrailja. I on ih pase čistijem srcem, i vodi ih mudrijem rukama“ (Psalam 78:70—72).

⁶ Davidova pastirska briga za svoj narod, njegova čestitost srca prema svom Bogu, te njegova spretnost kao vođe, ga dobro osposobljavaju za predočavanje dolazećeg Mesije, koji će na poseban način izraziti Jehovino univerzalno pravo vladanja i delovati kao ljubazni Pastir—Kralj. Taj čudesni razvoj događaja Jehovinih nastojanja je kasnije opisao prorok Jezekilj: „I podignuću im (Izraelu) jednoga pastira koji će ih pasti, slugu svojega Davida; on će ih pasti . . . A ja Jehova, biću im Bog, i sluga moj David knez među njima. Ja, Jehova rekoh“ (Jezekilj 34:22—24).

Prorečeni pastir—kralj se pojavio

7, 8. a) Kako je prorečeni Pastir—Kralj, bio prepoznat i šta je njegovo pojavljivanje zaslužilo? b) Za koju svrhu je Isus bio „odabran“ od Jehove?

⁷ Onaj kojega je Jehova prorekao je njegov vlastiti Sin, Isus. Za njega je anđeo Gavrilo rekao devici Mariji: „I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Danila, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja“ (Luka 1:31—33, dr Čarnić). Kakav li će samo to biti divan izraz Jehovinog vladanja! Sigurno, taj će predstojeći događaj potvrditi najveće svetsko objavljivanje; „Sam Jehova je postao car!“

⁸ Posle Isusovog čudesnog rođenja i njegovog odrastanja do punoletnosti on je došao na vode reke Jordana da se krsti. Tada je Bog Isusa priznao kao svog Sina izlivajući na njega duh i govoreći: „Ti si sin moj, ljubljeni moj, koga sam odabrao!“ (Luka 3:22, ST). Za šta je Isus bio „odabran“? Lukin izveštaj objašnjava: „Sam je Isus, kada je započeo svoje delo, bio star oko trideset godina“ (Luka 3:23, NS); fusnota u Referentnoj Bibliji: „Ili, ’kada je započeo (poučavati)’“. Revidirani standardni prevod i Novi međunarodni prevod kažu: „Kada je započeo svoju službu.“ Šta je bio Isusov „posao“  ili „služba“? Šta je „poučavao„? Pisac Matej daje odgovor: „I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući javanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć u narodu“ (Matej 4:23, dr Čarnić).

9. U kom pogledu je Isus sličan svom praocu Davidu?

⁹ Isus je posvetio svoj život „objavljivanju carstva Božjeg nadaleko“. On je, kao i njegov praotac David, dokazao svoju besprekornost srca nikad ne izneverivši svoju privrženost Jehovinom carstvu (Luka 9:60; 4:3—13; Jovan 16:33). Isus je dokazao da je on taj „jedan pastir“ za kog je Jehova obećao da će ga podignuti. On je bio srećan što je duhovno hranio one koje su religiozne vođe „satrle i rasejale kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36, NS). U vezi svog spretnog dela napasanja naroda koje će se tokom godina postepeno proširivati, Isus je rekao: „Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju. I druge ovce imam koje nijesu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj i biće jedno stado i jedan pastir“ (Jovan 10:14, 16).

10. Šta možemo da naučimo iz različitog reagovanja Jevreja na Isusov poziv da ga slede?

¹⁰ Kako su Jevreji reagovali na Isusov poziv da postanu njegovi ovcama slični sledbenici? Njihove reakcije su bile različite. Dok razmatramo neke od njihovih reakcija razmisli o tvom reagovanju kada si došao u kontakt s vešću o Božjem carstvu.

„Budi moj sledbenik“ — šta bi odgovorio ti?

11. Opiši odgovore Simona, Andrije, Jovana, Jakova i Mateja na Isusov poziv ’Pođi za mnom’.

¹¹ Dok je Isus prolazio pored Galilejskog mora opazio je Simona i njegovog brata Andriju kako love ribe. „I reče im Isus: hajdete za mnom, pa ću učiniti da postanete ribari ljudski. I odmah ostavivši mreže pođoše za njim. I otišavši malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana brata njegova,. . . te ih odmah pozva. I ostaviše oca svoga Zevedeja u čamcu sa najamnicima pa odoše za njim“ (Marko 1:16—20, dr Čarnić). Isti pozitivan stav je pokazao i carinik Levije, ili Matej. „(Isus) mu je rekao: ’Budi moj sledbenik’. A on, ostavljajući ove za sobom, ustade i pođe za njim“ (Luka 5:27, 28, NS).

12. U čemu je bio problem čoveka koji je rekao Isusu: „Ja idem za tobom kud god ti pođeš“?

¹² Međutim, nisu svi pozitivno reagovali na Isusov poziv „Budi moj sledbenik“. Seti se onog čoveka kojeg je Isus susreo na svom putu iz jednog sela u drugo, a opisao je to Luka u devetoj glavi. On je rekao Isusu: „Gospode! ja idem za tobom kud god ti pođeš“. Matejev izveštaj pokazuje da je taj čovek bio pisar. Pisari su bili poštovani među narodom, te su ih zvali ,,ravi“. Zapazi šta mu je Isus odgovorio: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a sin čovječji nama gdje zakloniti glave“ (Luka 9:57, 58). Isus je tom čoveku time rekao da će morati da živi bez udobnosti ako postane njegov sledbenik. Implikacija je u tome što je taj čovek bio previše ponosan da prihvati takav način života. Nije mogao da podnese neizvesnost, pošto nije znao gde će da provede sledeću noć.

13. Zašto je Isus uzvratio na takav način jednom drugom čoveku koji je mogao da postane sledbenik?

¹³ Isus je rekao jednom drugom posmatraču: „Hajde za mnom. A on reče: Gospode! dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega.“ Zapazi Isusov odgovor: „Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije“ (Luka 9:59, 60). Izgovor ovog čoveka nije podrazumevao da je njegov otac već umro. Da je umro, bilo bi malo verovatno da bi se sin nalazio na putu i slušao Isusa. Ne, iz onoga što je čovek rekao proizlazi da je on iščekivao smrt svog oca. On nije bio spreman odmah da stavi Carstvo Božje na prvo mesto u svom životu (Matej 6:33).

14, 15. a) Šta se zaključuje iz molbe koju je treći čovek uputio Isusu? b) Šta možemo da naučimo iz Isusovog odgovora tom čoveku?

¹⁴ Zapis govori i o trećem čoveku koji se dobrovoljno javio: „Ja idem za tobom, ali dopusti mi najprije da idem da se oprostim s domašnjima svojijem.“ Taj čovek je po svoj prilici zahtevao određene uslove da bi pristao da postane Isusov sledbenik. On kao da je rekao Isusu: „Gledaj! Ja ću biti jedan od tvojih sledbenika ako . . .“ Šta je Isue na to odgovorio? „Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag“ (Luka 9:61, 62). Ako orač želi da izore ravnu brazdu na polju, on mora stalno da gleda pravo napred. Ako okreće svoju glavu da bi gledao unazad, ta brazda verovatno će postati krivudava. Može  se čak spotaknuti i pasti! Tako je i sa Isusovim sledbenicima; onima koji se osvrću za stvarima ovog starog sastava, pa makar na trenutak, to može izazvati poteškoće, uzrokujući da njihove noge posrnu ili skrenu sa „tesnog puta koji vodi u život“ (Matej 7:14; vidi Luka 17:31—35).

¹⁵ Da li si čuo za Isusov poziv: „Budi moj sledbenik“? Kakav je bio tvoj odgovor? Da li si pokazao isto pozitivno stanovište kao učenici Simon, Andrija, Jakov, Jovan i Matej? Kao i ti ljudi, da li si spreman da podneseš sve žrtve koje su potrebne u sleđenju Učiteljevih stopa? Ako je tvoj odgovor ’da’, tada ćeš i ti takođe uživati neprocenjive prednosti sudelovanja u nadalekom objavljivanju dobre vesti o Božjem Carstvu.

16. Kako je Isus pripremio svoje učenike za sudelovanje u propovedanju dobre vesti s njim?

¹⁶ Pre nego što je Isus poslao svoje učenike da najave Carstvo, on ih je svojim ličnim primerom spretno naučio kako to da rade. Na taj način im je Isue dao detaljna uputstva kako da traže ovcama slične ljude na svakom području. Isusova uputstva su još uvek upotrebljiva i u dvadesetom veku. Ispitajmo neka od njih koja su zapisana u desetom poglavlju Matejevog izveštaja.

Uputstva za propovedanje Carstva

17. Uporedi sadržaj poruke o Carstvu koja se propovedala u prvom veku s današnjim.

¹⁷ Predmet poruke učenika je trebalo da bude ono isto što je objavljivao Isus: „A hodeći propovijedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko“ (Matej 10:7). Međutim, to Carstvo je sada uspostavljeno na nebesima. Jehovin Pastir—Kralj, Isus Hrist, već vlada! Sada Davidove reči dobijaju veće značenje: „Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod (Jehova) caruje!“ (1. Dnevnika 16:31). Mi danas, nemamo samo prednost da podupiremo taj poseban izraz Jehovinog univerzalnog prava vladanja, nego takođe, imamo radost živeti u vreme kada će se za sva vremena rešiti pitanje Jehovine suverenosti.

18. Šta je Isus u Mateju 10:8—10 naglasio svojim sledbenicima, i ko to može danas naročito da potvrdi?

¹⁸ Matej 10:8—10 opisuje stav onih koji sudeluju u delu propovedanja. Oni su na prvo mesto stavili Božje Carstvo, a telesne potrebe na drugo. Zašto? Isus je rekao: „Jer radnik zaslužuje svoju hranu“ (NS). Naš nebeski Otac će se uvek brinuti o onima koji se uzdaju u njega. Tu činjenicu mogu posvedočiti stotine hiljada punovremenih slugu među Jehovinim svedocima (4. Mojsijeva 18:30, 31; 5. Mojsijeva 25:4).

19. Kako se danas obavlja sakupljanje onih dostojnih, te pod čijim vođstvom?

¹⁹ Isus poučava dalje: „A kad u koji grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i ondje ostanite dok ne iziđete“ (Matej 10:11). Dostojni čega? Dostojni prednosti ugošćavanja tih Božjih slugu i slušanja vesti o Božjem carstvu. Naravno, u ono vreme bi učenici verovatno ostali u domu te dostojne osobe, te ga koristili kao polazište za detaljno obrađivanje područja u traženju drugih dostojnih osoba. Danas Jehovini svedoci slede sličan postupak. Oni provode milione sati i utroše mnogo napora u pronalaženju onih dostojnih na različitim područjima. Kada pronađu takve, Jehovini svedoci osećaju veliku radost u tome da takva domaćinstva ponovo posete, te im objasne Reč Božju. Dakle, Isus danas spretno sakuplja one ovcama slične ljude za svoju desnu stranu milosti (Matej 25:31—33).

20. Kako dostojna domaćinstva doživljavaju mir koji im žele propovednici Carstva?

²⁰ „Ulazeći pak u kuću pozdravite je. I ako kuća bude dostojna, neka dođe vaš mir na nju“ (Matej 10:12, 13, dr Čarnić). „Mir kući ovoj“ je bio uobičajeni pozdrav Isusovih dana (Luka 10:5). Anđeli su pevali u vreme Isusovog rođenja: Slava Bogu na visini, a mir među ljudima dobre volje“ (Luka 2:14, NS). Domaćinstvo je iskusilo taj mir prihvativši poslanike Carske vesti.   Danas, dobra vest o Carstvu ima isti učinak. Ona dovodi ljude u miran odnos s Bogom preko Isusa Hrista, te takođe doprinosi miru među vernim drugovima (2. Korinćanima 5:20, 21; Filipljanima 4:7; Efescima 4:3)

21. Zašto je toliko podesan godišnji stavak za 1986. godinu?

²¹ Za vreme 1986. kalendarske godine u kraljevskim salama Jehovinih svedoka širom sveta nalazi se godišnji stavak iz Luke 9:60; „Objavljuj nadaleko Božije Carstvo“. Kakva li je to divna opomena i podbuda za sve prave Božje sluge da redovno sudeluju u propovedanju Božjeg carstva! Da, to je Kraljevstvo prisutno već od 1914. godine! Ono je Božje sredstvo u rukama njegovog Mesijanskog kralja, koje će zdrobiti sva sotonska svetska carstva. Nije onda ni čudo da Božje Carstvo mora da bude od prvorazredne važnosti u životu svakog Jehovinog svedoka. Mi znamo da to predstavlja spas za život (1. Timoteju 4:16).

Kako bi odgovorio?

◻ Koliko je staro i sigurno Jehovino pravo vladanja?

◻ Koje se univerzalno sporno pitanje treba sada rešiti?

◻ Šta mora da budu spremni činiti svi Isusovi sledbenici?

◻ Zašto je izraz „Jehova je postao car“ danas još značajniji?

◻ Kojoj svrsi služi godišnji stavak za 1986. godinu?

[Pitanja za razmatranje]