Samosavladavanje — važno za hrišćane

U MALOM gradu Nju Meksiko (SAD) policiji je bila prijavljena pucnjava. Kada su došli na mesto događaja, videli su u kuhinji mladog bračnog para krvav pod posipan boranijom. Žena je bila ranjena.

Zašto? Njen partner, počinioc tog dela, rekao je svedočeći na saslušanju: „Ne biste li i vi učinili isto, kada bi svaki dan jeli boraniju?

To je možda teško verovati. Ali ipak su se za takve sitnice ljudi spremni ubijati. Takvi postupci postaju sve učestaliji. Uzrok takvih događaja najčešće je nedostatak samosavladavanja. Nesposobni da kontrolišu svoje osećaje, ljudi dobiju napade gnjeva, a to je opisao apostol Pavle kao „dela tela“ (Galatima 5:19—21).

Povećani nedostatak samosavladavanja je deo dokaza da živimo u „kritičnim vremenima sa kojima će se teško izlaziti na kraj“, odnosno u „poslednjim danima“ ovog starog sotonskog sastava. Opisujući te dane, Pavle piše da će ljudi biti „nepomirljivi . . . bez samosavladavanja, besni“ (2. Timoteju 3:1, 3). Očigledno je da živimo u „poslednjim danima“ i da se nasilje sve više širi.

Šta bi trebali hrišćani da učine u vezi tih stvari? Pavle ih upozorava da vode borbu protiv „dela tela“, razvijajući plodove duha Božjega, kojima pripada i „samosavladavanje“ (Galatima 5:19, 22, 23). Šta je samosavladavanje? Zašto ga Pavle preporučuje? Kakve koristi donosi?

Samosavladavanje se definiše kao „vežbanje savladavanja svojih osećaja, poticaja ili želja“. Pavle je pokazao da će se pravi hrišćani prepoznati po takvom savladavanju. U stvari samosavladavanje pomaže u razvijanju drugih plodova duha Božjega, kao što su mir, strpljenje, krotost, dobrota i blagost. To osposobljava hrišćane da ustraju u službi Božjoj te da se odupru pritisku sotone, sveta i svog nesavršenog tela. Zato je Pavle napisao Galatima: „Živite po duhu pa sigurno nećete udovoljavati požudi tela“ (Galatima 5:16, NS).

To je naročito značajno danas kada se ljudi sve manje savladavaju. Na primer, policija u mnogim zemljama utvrđuje da je sve više automobilista koji ne poštuju saobraćajne znakove. Takvi prekršaji često izazivaju žestoke svađe koje mogu dovesti do tuče. Jedna prostrana ulica u Hjustonu (Teksas)  naziva se „Avenija sporova“, jer se na njoj često svađaju. Kao drugi primer možemo navesti stvari koje su se dogodile kada su vozači čekali na gorivo. Budući da se vozači nisu znali savladati, došlo je do izliva gnjeva i čak do ubistva, jer su neki hteli sebično da dođu preko reda do goriva.

U tim i sličnim napetim situacijama hrišćanin ne sme da dopusti da na njega utiču oni koji izlivaju svoj gnjev na druge. Uvek treba da pazi da ostane blag i da se savlada.

Prednosti samosavladavanja

Samosavladavanje donosi mnoge prednosti, neke od njih čak vrlo vidljive. Na primer, Božja reč osuđuje proždrljivost i pijanstvo (Priče Solomunove 23:20, 21). Apostol Pavle savetuje: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na slavu Božju“ (1. Korinćanima 10:31, ST). Samosavladavanje nam pomaže popuštati, a to koristi zdravlju. Međutim, pijanstvo i proždrljivost nisu samo štetne stvari, nego mogu dovesti do isključenja hrišćanina iz hrišćanske skupštine. Zato samosavladavanje na tom području pomaže hrišćaninu da ostane tesno povezan sa Jehovom.

Samosavladavanje nam takođe pomaže da se odupremo željama duha ovoga sveta (1. Korinćanima 6:9, 10). Danas se uopšte smatra da su blud, homoseksualnost, preljuba i sve vrste seksualnih perverzija normalni i da im se nema šta prigovoriti. Međutim, hrišćanski muškarci i žene se odupiru takvoj propagandi i bore se da ostanu čisti u Božjim očima. Oni znaju da ni „bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni ljudi s neprirodnim naginjanjima ni muškarci koji žive sa muškarcima.. neće naslediti Carstvo Božje“ (1. Korinćanima 6:9, 10 NS). Samosavladavanje im omogućava odupreti se širenju nemoralnih gledišta u kojima se ističe stanovište da je sve to prihvatljivo.

Kriva gledišta se danas šire na različite načine, a posebno sredstvima za razonodu, putem televizije, filmova, muzike, pozorišnih predstava, romana ili drugih medija. Hrišćanin se mora samosavladavati s obzirom na vreme koje provodi za razonodu, a ako ima prevelike želje za užicima, tada zapravo gubi vreme. On se takođe mora samosavladavati s obzirom na vrstu zabave, jer većina omiljenih zabava potiče na nemoral i nasilje ili unapređuje okultizam. Takve stvari nisu za prave hrišćane (Efescima 2:1—3).

Samosavladavanje donosi napredak

Samosavladavanje nije samo zaštita. Ono takođe pomaže hrišćanima napredovati u duhovnosti i službi propovedanja. Apostol Petar to ističe rečima: „Svojom verom spojite poštenje, s poštenjem znanje, sa znanjem uzdržljivost“. Te osobine će nam, pored postojanosti, odanosti Bogu, bratske ljubavi i ljubavi uopšte, pomoći da ne „ostanemo besposleni ni besplodni u pravoj spoznaji našega Gospoda Isusa Hrista“ (2. Petrova 1:5—8, ST). Kako nam samosavladavanje pomaže da napredujemo u hrišćanskoj službi?

Hrišćani obično provode mnogo vremena svaki mesec govoreći drugima dobru vest o Carstvu (Matej 24:14; 28:19, 20). Međutim, neki hrišćani sudeluju u toj službi samo povremeno, jer im druge stvari oduzimaju njihovo vreme, ili su obeshrabreni jer se ljudi premalo zanimaju za tu vest. Možda imaju dobro spoznanje Reči Božje, međutim, umesto da napreduju oni nazaduju, možda postaju potpuno „besplodni“. Šta bi trebali učiniti?

„Svojim znanjem spojite uzdržljivost“, savetuje Petar. To može značiti savladati se u vezi vremena posvećenog rekreaciji,  društvenim aktivnostima ili čak zaposlenja. U samosavladavanje možemo uključiti i duhovno jačanje jer se suočavamo s ravnodušnošću. To možemo učiniti redovnim ličnim proučavanjem Biblije i posećivanjem hrišćanskih sastanaka.

Samosavladavanje takođe pomaže hrišćaninu u njegovom ophođenju sa drugima. Lakše će sudelovati s drugima u skupštini što će unapređivati radost i mir (Efescima 4:3). Svako ko se zna savladati će paziti da nikoga u skupštini ne dovede do spoticanja (Filipljanima 1:9, 10).

Samosavladavanje posebno uključuje vladanje jezikom. To je vrlo važno ako ne želimo druge navesti na spoticanje. No, to nije lako. Učenik Jakov je pisao: „Ako ko u govoru ne greši, on je savršen čovjek“ (Jakov 3:2, ST). Jakov zato upozorava sve hrišćane da vladaju svojim jezikom kako bi ga mogli upotrebiti u blagoslov drugih (Jakov 3:5—12). Zatim je napisao: „U miru se seje plod, to jest pravednost, za one koji tvore mir“ (Jakov 3:18, ST).

Samosavladavanje u propovedanju

Ponekad može hrišćanin u propovedanju da naiđe na vrlo neobuzdane pojedince. U takvim situacijama se mora savladati da ostane miran i da ne vraća istom merom. Jedna hrišćanka je dala začuđujući primer u tome. Jednog subotnjeg prepodneva propovedala je od kuće do kuće i na trećim vratima je stanarka počela pucati na nju. Međutim, objaviteljica je ostala mirna i rekla: „Pucali ste na mene.“ „Da“, uzvratila je stanarka, „pucam“, i nastavila je pucati. Objaviteljica (Jehovin svedok) izveštava: „Od metaka imala sam dve rupe na kaputu, dve na torbi, jednu u nozi. Jedan metak je prošao između mojih stopala. Osetila sam da sam ranjena u nogu kada sam pokušala da se udaljim od vrata“.

Hrišćanka je sačuvala neobičnu hladnokrvnost u toj teškoj situaciji. Molila je Jehovu da joj pomogne da dođe do sledeće kuće da ne padne na putu. U tome je uspela penjući se četvoronoške uz stepenice. Na njeno kucanje stanarka je otvorila i prijatno pozvala unutra kada je saznala šta joj se dogodilo. Stanarka i njena starija kćerka, bolničarka, pružile su joj prvu pomoć, dok je druga kćerka zvala policiju i lekara. Samosavladavanje tog Jehovinog svedoka ostavilo je dubok utisak najpre na policiju, zatim na lekara, sakupljene ljude i konačno na bolničko osoblje.

Istina, retko se događa da neko puca na Jehovine svedoke, ali oni često imaju posla s pojedincima koji su jako uzrujani ili ljuti. U takvom slučaju bi se trebali setiti da „blag odgovor utišava gnjev“ (Priče Solomunove 15:1). Isus je njihov uzor. Petar je za njega pisao: „Kada su ga vređali — on nije odgovarao uvredom, kada je stradao — nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:23, dr Čarnić). Da, samosavladavanje je izvanredna osobina za hrišćansku službu.

Kako možeš razviti samosavladavanje?

Budući da je samosavladavanje plod Božjeg svetog duha, trebamo taj duh da bi ga mogli razvijati. Pavle je pisao: „Po duhu živite“ (Galatima 5:16, 22, 23). Svi hrišćani moraju marljivo proučavati Reč Božju koja je napisana po svetom duhu. Redovnim studijem te Reči i primenom naučenog u svom životu, naučićemo obuzdavati se u mislima i ’zarobiti svaki razum da se pokorava Hristu’ (2. Korinćanima 10:5; Rimljanima 12:2). Da, hrišćanin se mora naučiti misliti kao što misle Isus i Jehova Bog.

Budući da samosavladavanje znači isto što i obuzdavanje osećaja i sklonosti koji izlaze iz srca, mora biti srce koje je sedište poticaja, stalno pod uticajem Božjeg duha (Matej 15:19). Zato upamti ovaj dobar savet: „Više od svega, čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život“ (Priče Solomunove 4:23). Dopusti Božjem duhu da utiče na tvoje srce kada saznaš biblijska načela. Upamti ako je moguće, biblijske savete, da bi ih mogao koristiti kada se nađeš u teškim situacijama.

Druženje s drugim hrišćanima takođe pomaže razvijanju samosavladavanja (Jevrejima 10:23—25). Različiti sastanci u hrišćanskoj skupštini održavaju se da pomognu svim hrišćanima da povećaju biblijsko spoznanje i sposobnost razvijanja plodova duha Božjega. Uz to, dobro je potražiti i družiti se s osobama koje su stvarno uzor u samosavladavanju. Tako ćeš i ti biti potaknut da razviješ tu vrlinu (Priče Solomunove 13:20; 27:17).

 Stvar koju ne smeš nikada da zanemariš je redovna povezanost s Jehovom u molitvi. Hrišćanin mora stalno da moli za njegovu pomoć pri razvijanju samosavladavanja. Moli za njegov duh da ti pomogne. I ako uvidiš da nisi uspeo da razviješ samosavladavanje u nekim situacijama, iskreno i ponizno zamoli Jehovu za oproštenje. Isus nas je naučio da molimo: „Ne navedi nas u napast.“ Pavle je ohrabrio hrišćane „da ustraju u molitvama“. Zato moli Jehovu „neprestano“ za njegovu pomoć u razvijanju samosavladavanja (Matej 6:13; Rimljanima 12:12; 1. Solunjanima 5:17).

Kako li je samo divno hrišćansko svojstvo, samosavladavanje! Razvijaj ga i dalje! Oni koji tako čine imaju više samopoštovanja. Uživaju veliki mir i sreću u svojoj porodici i skupštini sa duhovnom braćom i sestrama, kao i bolje odnose sa drugima u svakodnevnom životu. A što je još važnije, samosavladavanje im omogućuje razviti dobar odnos sa Stvoriteljem i označava ih kao istinske hrišćanske sluge svog Boga, Jehove.