Krštavanje dece — zašto neki sveštenici kažu ne!

ALAN I SONJA su jednostavno želeli da krste svoje dete. Zato je za njih bio šok kada je njihov anglikanski sveštenik ne samo odbio da izvrši taj obred, nego i dodao ovakav savet: „Učinite to sami“. Razlog? Ni Alan ni Sonja nisu redovno pohađali crkvu. — Časopis Hrišćanski vek od juna, 3—10, 1981.

Još nekoliko parova je nedavno doživelo takvo odbijanje — jasan znak da neke crkve menjaju svoje gledište o krštavanju dece. Pogledajmo Rimokatoličku crkvu. Nakon II vatikanskog koncila crkva je revidirala svoje obrede krštavanja dece. Da, crkva još uvek krštava decu, ali sada roditelji moraju prvo da daju garanciju da će vaspitati dete kao katolika. Vatikan je ovako zaključio: „Ako te garancije nisu stvarno ozbiljne, može postojati osnova da se odloži sakrament; a ako su nepostojeće, sakrament treba čak biti odbijen“ — Časopis L’Oservatore Romano, „Uputstva za krštavanje dece“, 1. decembar 1980.

To je ogromna razlika od onog vremena kada su, prema katoličkom svešteniku Josifu M. Čamplinu, „revni misionari krštavali pagansku decu ostavljenu pored puta“, a sveštenici „savetovali roditeljima da ne odlažu krštenje deteta više od mesec dana, pod pretnjom kazne smrtnog greha“.

Šta stoji iza tih izmenjenih stavova? S jedne strane, crkvene vođe sada priznaju da krštenje ne čini hrišćanina. Opadanje broja prisutnih u crkvama i opšti nedostatak pobožnosti među krštenim katolicima postali su stvarni izvor zabrinutosti. „Zašto bi crkva komplikovala problem krštavajući decu za koju se praktično garantuje da će, kao odrasli biti nedelotvorni u veri?“ tvrdi članak u časopisu U. S. Katolik.

Ovaj novi nepopustljivi pravac u krštavanju, međutim, stvara među teolozima ozbiljan rascep. Kao što zapaža katolički pisac Josif Martos, mnogi sveštenici jednostavno ne veruju da je krštavanje dece „jedan magični obred s nevidljivim posledicama na dušu“. Za njih je takvo gledište srednjevekovno, staromodno.

Zato nije čudno što su mnogi iskreni katolici zbunjeni. Zar crkve nisu uvek naučavale da nekrštena deca mogu završiti u ognjenom paklu ili zastati u čistilištu? Ako je to istina, pitaju se neki, zašto bi se odbijalo krštenje pod bilo kojim okolnostima? Ovo su važna pitanja. Kao što je zapazio katolički sveštenik Vincent Vilkin, broj onih koji su umrli nekršteni je „ogroman i zaista neizmerljiv, pa je lako zamisliti da on predstavlja većinu čovečanstva“.

Zato ćemo napraviti kratak pregled krštavanja dece — istorijski i biblijski.